Sutradan jon se niko posra pod ponistru.

Mislim da je možda stvar u prevelikoj dozi vina kojim se hvališ, očito je da bi triba širom rastvorit tu ponistru i razventat tu nebuloznu glavicu i otirat te vinske mušice što ti oko tikvetine letidu

Onda je moj tata kroz ponistru doda im vozačku.

- Susida Dominaaaa tiše malooo, spavam - čujem popa kroz ponistru.

Izišli su iz Palače i na njezinim sjevernim zidinama ugledali ponistru s điranima.

- Nije, nego je brže bolje oprala ponistru da jasnije vidi

Fala Bogu, gradele je stavila, ne pod svoju ponistru, vengo pod Donjinu ponistru.

Isto ka u teatar, nasta tišina dok je Donja trkala prema Livoj, a onda čuješ bogatstvo našeg jezika: - Šprkuljo jedna, ti češ meni dimit pod ponistru.

A tija bi rec i onima ca govoridu da je Trogir lipi mali grad...... e judi moji da se samo vrime more vratit pa da vidite koje je i kakvo misto to bilo.... di si zna uglavu sve mištane, di su se dica nesmetano igrala i trcala po ulican (ajme cili je grad bija nas i nigdi nan kraja ni bilo), di si moga znat ko šta kuva po cakulama žen sa ponistre na ponistru, di ni bilo pustih štekati, stranci, nekoga drugoga svita koji bi bilo bolje da nikad ni ni doša vamo.......

Jedan dan otvorim ponistru i vidim more, Brač, sunce...

Koji snig na Bracu, Hvaru.. Šolti oprez u prometu?????....... bacin pogled kroz ponistru oplaaaaaaaaaaaaaa ma vidi bogati zabililo vanka

Uvik svađa, ovo je moj cimpreš, nesmiš prolazit pod ponistru, ovo je moja šupa, ovo je moj dida sadija.....

I nebo je na prve akorde zaplakalo, dajući oduška osjećajima iskazanima u pjesmama Kapetane moj, Otvor vilo tu ponistru, U đardinu i Grlice moja mila.

Ti me samo kroz ponistru gledi i Lujo će bit brez straja.

ma o čemu vi, šta će reć crkva, kerum i ne znan ko. alo ljudi, a šta će reć ljudi koji žive na rivi odnosno u palači i koji od 1.6. ne mogu spavat do ranih jutarnjih sati, ono nešto između 5 - 6 sati ako sklope oko, ajmo malo osjećaja za svoje sugrađane, u šta se ovo split pritvorija, ubili ste grad, oćete istirat i ovo malo domorodaca radi kratkoročne zarade, vodite to doma na gumno u pustopoljinu a ne ljudima pod ponistru.

dobro govoriš... ti čiji su preci sraćqali u u dolia olearia i praznili je kroz ponistru...

Kako sam kaže: " Kroz ponistru gledam more i guštam kada to moje more postaje zapis onoga što sam sanjao

I evo, redaju se stanice, gledan kroz ponistru, i sitin se koliko san se puti vozija vlakon.

Ali bi vino ulila u ćikaru od kafe, stala bi na ponistru, da je vidu susidi, pa bi puvala u onu ćikaru, kondir - vruća joj je kafa, i cipala po onome vinu.

Puno godina posli izaša san na ponistru svoje sobe na 20 katu Hiltona u Torontu, kad doli u portu uza mul vezan jedan od njih, ne znan koji.

Onda je on otvorijo ponistru i itnijo se kroz prozor.

Žena je tila da zatvorin ponistru, govorila je da me može ozračit.

POslat cu ti par reptila da ti pokucaju na ponistru, ne igraj se sa " nama ".... hehe

Pa opet grinta nekih 100 kilometara, pa bacanje igračaka kroz ponistru, pa as mater i ovome i onome...

Varile su se šahte po gradu kad je Papa dolazia i nisi smia stajat uz ponistru U SVOME STANU da te snajperista ne skine a sve za nula kuna po minuti, cili je grad bia zatvoren i svi u kućnon pritvoru.

Ipak, triba priznat da je lip pogled kroz ponistru.

Ujutro, čin otvorin oči, omar otvaran ponistru i gledan koja danas bandira vije na Marjan.

U nasoj se kali pece na gradele, suse mudante i lancuni, svada i miri sa susidima, vuku tiramole, klapaju skure, bizi po noci kroz ponistru, zaliva i ulica i zidi da se more lakse disat, drze skovace vanka da ne smrdi po kuci, cvice sadi u vaze od jupola, cita slobodna...... jedu palacinke u srid noci... volimo naseg uju Damira do neba i nazad...... sa ponistre baci kljuc da mos uc u dvor i kucu a onda kad izades nakon sta si zakljuca vrata od dvora stavis kljuc u kesu koji visi na konopu pa ga susida povuce... kod drage suside Marije pije kava... montiraju i namjestaj, pituraju katrige a i sklapa hodalica... u kali se priprema za trcanje...... docekuju ali i otpracaju mnogi dragi ljudi.

Kroz tu ponistru se vidie i svi oni koji su dosli bar kratko u posjet ali i oni koji su dosli tu da zauvik ostanu u kamenu bas kao sta i rici pisme o Bracu idu: Nista lipje zame nije od jedinog, milog, Braca mog, od njegove bile stine, smokve, kadulje i drace.

Asti Gospe, mene je dobro ovo stislo u križa i vajalo bi mi malo ubrzat put doma, ona moja će sve itnit kroz ponistru ako ne dojen na vrime.