fčera je bila nedelja i zato je denes pondeljek. i tak jeden za drugim idu dani i prolaze. i tak sem ja fčera vjutro lepo spal i čujem ja kak meni nešče govori. branko baranko a kad se ja zblecnol a to moja mama. a veli ona meni branko pak el ti ne misliž iti k meži. a velim je njoj pa mislim mama a kolko je vur. a veli mama tolko je vur kaj ak mizliž iti moraž se mam zdiči i to mam vu sekundi. i tak sem se ja lepo zdignul i vmil se na brzinu i oblekel si morem vam reči najlepše odelo kaj imam pri hiži kaj si oblačim samo na uzkrz il za polnočku jerbo sem znal da ide k meži i jena mala kaj mi je bogme zapala za joko negdi prije dok sem se na traktoru vozil po selu. i jož sem si oblekel jenu novu ganc novu rubaču načisto belu kaj mi je mama kupila dok je prožli tjeden ižla z suzedom jozipom v đurđevec cipeliše si kupovat v robnu kuču. i tak sem se ja lepo oblekel i obul i hitil na sebe kaputa jenoga zimskoga kaj ima krzno oko vrata kaj mi nebu zima dok sever lupi i lepo sem krenul k meži. i taman se ja zavinem za čošek a kat tam diregt i pravac na lovca naletel kaj je v lov išel. i pitam ja njega a kam idež lovec a veli on meni pak v lov branko pa kaj ne vidiž. a videl sem da ima pužku i cucka jenoga kaj mu je dok je bil mali repa odrezal al sem ga to samo tak priupital iz priztojnozti. a veli meni lovec el idež z menom branko. a velim ja njemu no lovec pak naj biti nori pak el ne vidiž da idem k meži. a veli on meni no branko pak k meži morež iti saku nedelju a v lov nemrež. a velim ja njemu no i kaj bum ja z tebom v lovu a nemam ni pužku ni nikaj. a veli on meni pa buž lepo malko se sprehodal po čiztomu zraku i buž videl kak se puca i to. a pozle lova lepo idemo v klet od maloga zdenka dragecovoga jerbo bumo dečka krztitli i bu za piti i jezti i baž nam bu lepo. i tak si ja malko premišljal i mislim si ja el bi išel i nebi. a velim ja lovcu em išel bi al si se lače zamažem. a veli lovec no branko pak lače se operu. i onda sem odlučil da idem z lovcom v lov. jož sem ga pital el smem si kakvu toljagu vusput otrči kaj ak kakva živina il zec na mene naleti kaj ga zatučem na meztu al mi je lovec rekel da to nebi bilo humanizirano i onda nisem nikaj ftrgel. al sem ga pital a kaj ak na mene naleti divlja svinja il jelen z rogima na mene navalji al je lovec rekel da ne moram biti v straju jerbo vu tom polju nema ni divlje svinje ni jelena samo zeci i fazani i gdi koja srna. onda sem ga pital a kaj ak srnjak z rogmi na mene navalji i onda mi je samo rekel em branko naj biti smežni. onda ga viže nisem nikaj pital po tom pitanju. i tak sem lepo ižel z lovcom a njegova kuja dona je polako skakala okraj naz. i dožli smo na jeno mezto gdi su se si lovci morali najti a bilo jih je bogme dvajst da ne preterujem. i tak je jen lovec kaj se zove lovnik se popisal i lovec je rekel da sem ja njegov gozt pa je i mene zapisal. i onda smo si gotnoli sakoj malo rakije z jena sprešane flašičke i krenoli smo. ja sem lepo hodal kre lovca i užival sem v lepome frižkome zraku. a kat tam otjemput pred lovcom skočil zec i taman se na mene zaputil a ja si zamislim u jebate a kaj sat ak na mene navalji i lovec ga oče upucati i fula i mene potrefi. i onda sem si naglo čučnol za saki slučaj kaj metek ober mene othuja i lovec je potegel pužku i opalil a zec se samo skopital i oztal ležati na meztu. i dona za njim i prijela ga za šiju i donesla do lovca. a veli lovec njoj bravo dona pametni cucek. al to bi i moj đekica izto tak napravil to morem garanterati. i onda veli meni lovec e branko sat buž ti lepo meni nozil zeca kak pravi stažizta a ja ga pitam a kak to. i onda je lovec lepo zavezal špagu zajcu za prve noge i za zadnje i lepo ga del meni na leđa kaj sem ga nosil. i jož se je tak malko hodalo i pucalo i par lovci je i fazane potrefilo al jih je viže fulalo i to je bilo baž smežno pak sem jih malko i zajebaval da su čoravi. al onda je počela bogme prava jebada. kak je bilo se topleže tak je i zemlja počela odpužtati a samo je oranje bilo pred nami. bil sem blaten do kolena kak pajcek a velim ja lovcu esi me lepo najebal lovec kaj sem kak svinjče blatni a veli lovec no branko kaj se staraž se se to opere. i tak malko po malko i dožli smo i do kleti ot zdenka. u kak je tam bilo toplo to vam nemrem opizati a gulaš je tak dišal kaj je to bila milina ot arome rajzke. a veli lovnik zdenku e zdenko kucno je i taj čaz kat čež ti platiti za greje koji si napravijo prema ovoj jadnoj divljači što si je ubijo i osakatijo. i onda je tam bil i jeden sudec kaj je sudil zdenku jerbo je ubil jenoga fazana i tak su ga osudili na četiri batine. i zdenko si je moral leči na jenoga fazana i dve pužke ot drugih lovcov i onda je jen lovec kaj mu je bil kum moral ga lupiti četiri put poprek pleč. i onda dok ga je lupil četvrti put a si lovci z svojemi batinami po njemu razpalili. a zdenko je samo skočil kak zec na zadnje noge i bež v jarek. u al je to bilo vezelje pravo. i z pužkami su pucali i čudo jeno. a veli jen stari lovec e zedenko si videl kak si sat dobil a da si fulal fazana nebi ti nižt bilo. a veli jen drugi lovec tom starome no je martin ti nisi nigdar ni dobil kat nizi nigdar nikaj mogel ni potrefiti. a veli martin jel ja jel ja. ja jož i sat potrefim i komarca vu letu. a veli ovaj lovec kaj ga je zajebaval nebi ti ni slona mogel potrefiti da mu krila zraztu. a veli martin ti buž meni to rekel ti. i veli njemu martin ajt hiti škriljaka v zrak pa da vidiž. i taj lovec hitil škriljaka i martin potegel i diregt škriljaka potrefil kaj se je samo zvrtel v zraku i opal na zemlju saj pun rupi. kak je tek onda bilo veselja i si smo se smejali kaj so nas cereva žuljala ot smeja. a veli onda tata od zdenka a sada gozpodo lovci idemo jezt. a ja si pomizlim e to so prave prafcate reči. a kaj je bil fini gulaž kaj da ga je anđel nebezki mežal. a ljut kak feferonka ona mala crvena. ja sem pojel tri puna tanjera. a gemižt je pozle pasal kaj da i ne opisujem. i onda su su si šalili i bila je jena tak dobra atmozvera kaj bi si čovek samo poželiti mogel i baž mi je dožlo v glavu kaj bi i ja bil lovec jenoga dana. to sem si baž vutom čazu poželil. i tak smo pili gemižte lepo do pred noč i baž je bilo lepo. i onda su se lovci lepo počeli razilaziti i veli meni lovec i branko jel idemo i mi. i onda smo otižli. i veli meni lovec i branko el ti je bilo lepo. a velim ja njemu da znaž da je. a veli lovec meni baž bi i ti lepo mogel stažerati i biti lovec. a velim ja njemu e da znaž da bi baž štel jerbo nema te meže koja bi bila lepža ot ovakovoga lova. a dok sem došel doma bolje da i ne natipkavam. mama se je samo prijela za glavu i počela je narekati kak da su joj si spomrli. branko ti jen norc i bedak se si si odelo znižtil vučem sat pež k polnočki. jerbo so mi se lače bile poprek blatne. a onaj zajec ot lovca mi je sega kaputa i rubaču skrvaril. mama dok je tek to vidla vikala je kaj sem pomizlil da mi si bubnjuđi spucaju. onda sem joj rekel mama naj nikaj vikati se se to oprere. al ona je samo vikala i vikala i rekla je da me zlema kak vola. onda sem načizto poludel i rekel sem joj e da znaž mama da se na ovo moraž privđiti i crta jerbo bom i ja lovec i točka uskličnik i samo sem se slekel i otižel v sobu i spat. tak je to bilo. i ni me opče bilo briga kaj viče il ne. pozdravlja vaz se skupa i zajedno branko.

e kaj mi se je denez dogodilo to je za knjigu napizati. ja sem lepo sel na traktor i mizlim si ja pa kat je tak lepo vreme idem ja orat. kaj zorjem jož jenu veliku mekotu i onda se lepo bode kukuruza sadila. i tak ja lepo natočil naftu i zakapčil pluga i reko idem ja. mama mi je odrezala malko špeka i spakerala mi je jož i sira i luka i frižkoga domačega kruva baž ga je bila malo prije zvadila z rolja. jož sem si vusput kupil jeno pet šezt panov kaj mi bu za špeka poterati jerbo je špek jako slani. i tak sem ja sel na traktor i pravac na mekotu. a đekica je pobežaval za menom jerbo sem zel i njega kaj se nebu doma dosađival jerbo je štakore se poklal i sat nema kaj za delati nek samo spi po cele dane. zataj čaz sem došel namekotu i lepo sem oral kaj je to bila milina joku za videti. i tak sem si polako razmišljal jerbo se orati nemre kaj bi se letelo po mekoti nek se treba lepo polako kaj čovek ima čaz za kojekaj si preštuderati. samo dok sem došel na doljnji kraj mekote onda sem moral paziti jerbo je malko niz breg a onaj je ludi frškuš baž pod mojom mekotom stupe betonzke zakopal kaj bu gorice sadil. al ja mizlim da je to baž prava bedaztoča na tom meztu trsje saditi kaj da neje mogel negdi drugdi. i tak sem si onda ja kojekaj i študeral. dok sem zoral prek pol mekote lepo sem si sel vu ladovinu i malo si špeka i sira narezal i to sem se pojel na jen dva tri kake bilo fino. morem vam reči da je to bil baž pravi špek i samo mezo kaj da ga je nešče zlepil kak pitu mađaricu il sliđno. ptičice su lepo popevale i bila je baž milina a đekica je spal i neje se nikaj dal opterečivati. popil sem tri pive i reko sad idem vuprti kaj to jož do kraja zorem. i ja sel na traktor i jož sem si otprl vusput jenu pivu kaj bum polako pil jerbo je špek bil slani kake perec dok ti vu vreču ot soli opane. i samo sem tak malko razmišljal i lepo nagnol flažu kaj si jož malko poteram a kat tam otjemput samo je mekote nekam kvragu neztalo a ja ni sam neznam kam i otjemput se onaj breg otnekud spuknol i ja po kočnici i da bum zakočil kaj mi je i flaša ot pive z ruk opala i to je prava šteta jerbo je jož bilo da ne preterujem al za frtalj flaše pana i se je scurelo. al ta vražja bežtija ot traktora nikak da zakoči i ja opče neznam kaj ga je vutom čazu snažlo nek je samo odletel niz breg i pravac se bugnol vu stup od onoga ludoga frškuša. al traktor niti da bi stal nek je samo dalje teral i drugoga stupa vružil. esem klel se kaj mi je na pamet dožlo i tom beznom frškušu da bog da mu lampe otekle i si zubi i ona dva kaj su mu jož ostala dabog da mu otpala kaj je baž tu moral te stupe zakopati i niti na jednom drugome meztu. al baž niti na jenom drugom. svetlo je ot traktora samo scilenčalo i razteplo se na hiljadu komadič i jož se je malo i lim zvijal. ja sem skočil naglo z traktora i bil sem bezni kak cucek bezni ot toga idijota idijockoga kaj je tu te stupe najebal. i kaj bi mu sat čovek rekel nek ga poslal k vragu i njegovoj pameti sprloj. đekica je dobežal do mene s punim gasom jerbo se je stražno splašil kaj se meni nebi kaj dogodilo. onda sem mu rekel naj se ti đekica nikaj starati se bu to branko popravil. onda sem popil jož ona dva pana kaj su mi oztala u toj ot prirode atmozveri i lepo smo ja i đekica otižli doma jerbo više ftruc nesem štel orati nek bum zutra. mama je malko vikala na mene kat sem svetlo razbil al dok sem joj objaznil da je to se stari frškuš kriv onda se je malko sprimirila. svetlo bum negdi nabavil kaj se zameni to opče neje nikakov problem nek bum bar imal novo. a davorica je rekel dok sem mu to se spripovedal kak je bilo da bi mu on se one stupe do kraja poružil samo da je bil tam. pa nek si on onda mizli lepo. i jož je rekel da svetlo opče neje problem i da bumo mi to začaz zmenili. sat si idem malko počivat kaj bum zutra mogel pak delati spočetka. pozdrav prijateljzki ot branka.

mamu več tjeden dana boli zub kaj nemre zdurati. i stalno je žifčana i luda polek toga i več mi je to se dožlo navrj glave. laloka joj je natekla tak jako na dezni strani kaj opče neje za sprepoznati dok ju z te strane poglenem a đekica je se tak boji kaj opče z kučice neče vun ziti. stalno se zderava na mene kaj si ovo ovak i kaj si ono onak i toga mi je več prek glave. a k zubaru se neda ni pod živu glavu jerbo ga se stražno boji. onda sem joj denez dok sem dožel od meše rekel mama to tak viže nemre biti nek ti toga zuba moramo zvaditi. a veli mama a to ne branko to nikak jerbo mi bu zutra prešlo. a velim ja njoj pa kak ti bu prešlo mama ak ti je tak več tjeden dana i stalno govoriž kak ti zutra bode prežlo. to bu začaz gotovo niti ne osetiž. a veli mama a kak si to mizlil branko. a velim ja njoj sat buž vidla. onda sem otišel po flakza kaj ga imam ak mi zatreba za vudičnjak dok mi zapne na dravi i velim ja njoj pogleč sat ovo. ja ti zavežem jenkraj flakza za zub a drugoga kraja za kvaku ot vrat i onda boš ti stala na meztu a ja otidem z druge strane vrat i stiznem kvaku i zub skoči vun i nebož ni osetila. a veli mama a kak to znaž da bu to vredu gde si to videl. a velim ja njoj pa mama tak smo ja i davorica njegovom dedi se zube spovadili i nigdar ga neje zabolelo niti malko. al zaprav sem to zmislil kaj ju nebu stra. a veli mama el jezte za stvarno. a velim ja njoj pa nek kag nek za stvarno i pogleč kak je čovek sat sreten ni jenoga zuba nema. i onda je mama rekla pa dobro brankec ak tak mizliž idemo onda sprobati. u dok se je razinola to je bilo čudo i jedva sem zuba našel koji ju je bolel jerbo je se bilo natečeno. zavezal sem z flakzom za tu krnju onak po struđno kaj se nigdar ne odveže a drugu stranu za kvaku. mama je samo zajavukavala kak ju je bolelo i javkala naj tak cukati brankec esi lut. a velim ja njoj no jož se samo malko strpi mama i začaz bu se gotovo. i velim ja njoj dok sem zavezal za kvaku sat ja idem z druge strane vrat vu ganjek i onda samo stiznem kvaku dok ti nebuž očekivala i zub skoči vun samo moraž stalno biti razijana kaj ti se ne zapiči v nebce. a veli ona onda dobro i jedva je nekak to sfufljala kaj sem ju skoro ne zrazmel. i oču ja ziti van a kat tam eto ti vraga kaj sem skužil. je mama a kak pem sat vun kad smo zavezali flakza za kvaku. a veli mama norc jeden lepo si to zmislil. i onda sem si pomizlil a kaj sat i malko sem tak študeral dok mi je dožlo vu glavu i velim ja mami pa esem bedazt mama pa idem čez oblok skočiti vun. a veli mama a kak buž čez oblok kad su pod oblokom okolamde a velim ja njoj pa kaj onda ja odprem širom obloka i zalaufam se i preskočim i obloka i okolamde i se. i otprem ja obloka i denem pod oblok stolca i zalaufam se z jenog kraja kujinje na drugi kak zajec fletno kaj se je samo pražilo i stanem na stolec i othitim se i taman da bum prezkočil kat mi je noga zadnja za štok zapela i ja diregt pravac silom vu trnje. tak sem se zguljil kak nigdar vu životu a ruke so mi se pune trnja bile kak da sem kupine bral. u jesem bil srdit kaj bi najrajši celoga obloka scepal vu komade a okolamde pošprical z dejerbanom kaj jih nigdar više nebi ni bilo. a veli mama branko branko jesi dobro pa kaj si delal tak je puklo kaj sem mizlila da ti je kiđma se scepala na komade. mam nesem više imal volje ni zuba vaditi ni nikaj. al sam viknol mami se je vredu samo ti stoj na miru i flakz nek bu fort napet kak žica na gitari. i onda sem se polako prišuljal v ganjek kak stari indijanec kaj mama nebo čula nek kaj se znenadi dok stiznem kvaku kaj ju nebu bolelo i jož sem malko pričekal i taman da bom stisnol kvaku kat eto ti mama se dere branko branko pa kaj čekaž el boš stiznol. onda sem joj objaznil da to mora biti iznenađujuče i to se kaj ju nebu bolelo i rekel sem joj nek se samo sprimiri i nek čkomi. onda sem polako vu sebi nabrojal do osamdezeti šezt i na osamdezet i sedem sem pritisnol kvaku kak sem got jako mogel. mama je zajafkala kaj sem pomizlil da ju budu i sloni v afriki čuli i taman fala bogu kaj mi neso bubnjiđi spucali. i ja fleno otprl vrata da vidim kak je zišlo a mama se drži za laloku i jafče kaj da so joj si spomrli. a na kvaki vizi flakz a na flakzu zub vizi. e mam mi je bilo lakže pri duši. i velim ja mami i esi vidla mama kak je to lepo zišlo. a veli mama kaj bi vidla nikaj nesem vidla nek samo zvezde sem vidla dok si pocuknol. a velim ja njoj el te viže ne boli. al više nikaj neje mogla reči kak ju je bolelo. onda sem joj dal malko rakije kaj si potera i otpravil ju spat a ja sem si do sat trnje vadil z ruk jer jih je bilo da ne preterujem al valjda miljon il jož i viže. pozdravljam se skupa. bok uskličnik branko

Nešto sam ja razmišljala večeras o tome umeju li ljudi IMATI svoju slobodu koliko žele... Neki postotak ljudi me svakodnevno iznenađuje, mislim se nekad ne živimo li još uvek u ratnim vekovima, pod okupacijama ili možda čak u pećinama... Osećam se zatočeno u okovima današnjice ponekad, možda preterujem u tome jer često propagiram to da svaki čovek mora imati svoju slobodu duha i tela a ljudi ustvari (pogotovo žene u brakovima) više žele da 100 posto zavise jedni od drugih i da budu posle izbačeni i odbačeni bez ijednog svog izgrađenog sveta...

dakle.. roshtilj se zavrshio neshto bolje nego shto je tamara predvidela.. mada.. nije bio onako dobar kao shto sam ja ochekivao.. (inache odrzan je juche izmedju 8 i 4 ujutro..) mislio sam da ce biti mnogo zajebancije i da ce svi da uchestvujemo u pravljenju roshtilja ali.. ispalo je da su ljudi doshli na vecheru i pivo i to odeveni kao da izlaze u neki elitni klub.. (samo shto kravatice nisu stavili.. mozda i preterujem) bio sam malo neispavan ali sam uglavnom bio OK raspolozen... mada malo u guzvi. trbalo je sve to odraditi/organizovati (par sati pre roshtilja sam se setio da nemam hleba/kruha a pola sata pre da nemam shta ni da zalozim. tj. ako ne saznam princip hladne fuzije - u prevodu - nema drva, nema uglja) da ne duljim.. bilo je u globalu sve dobro, komshije se nisu zalile na loshu muziku (pa ni na preglasnu), meso je bilo savrsheno, salate takodje.. i tako.. mozda je zafalilo 2 stolice ali.. nije se prilmetilo. bilo nas je 17 oro i svi su pohvalili velichinu terase (30 ak kvadrata)

inache ekipa je bila ista kao proshle godine (bane neuro ja) a i vreme je bilo poprilichno slichno (kishovito - sunchano, kako koji dan). bedak je shto starke nie ishao s nama ali tako se potrefilo (radi do 1 og a mi smo bash zapeli da idemo nedelju dana ranie pa smo ga ' otkachili '. ali bar se odmorio malo od nas. iako njegov sms kaze drugachije; " od vas cu se odmoriti tek kad umrem " shto bash i nie za zajebanciju s obzirom na nedavni gubitak prijatelja ali verujem da bi i on voleo da se zajebavamo. mada ponekad preterujem)

ja opče nemam čaz za natipkavati a vuni je tak zima kaj mi se niti neče. al sem lepo obečal da bum natipkal kak je bilo do kraja v zagrebu pak onda i bum. i natipkal i to se skupa. ono dok je bila fežta. i tak smo lepo mi imali fežtu jerbo je naž pajdaš ratko imal rođendana i onda je i davoricu i mene pozval. i veli nama v subotu ratko dok smo se zbudili dečki mi sat lepo sedamo u auto i idemo u moju vikemdicu kaj sve pripremimo za fežtu kaj bu navečer sve spremno dok počne rulja dolazit. i tak smo mi seli v auto i lepo se vozili i vozili a tak jeno pol vure. jerbo se je tam prava jebada po zagrebu voziti. taman krenež a kat ono tam stop. jerbo je crveno na semavoru i stalno ti semavori samo blesiču kak da su ponoreli pak moraž stati taman dok se auto zalaufa. i ja sem več skoro zgubil žifce i rekel sem ratku ratko bolje bi bilo da smo mi ižli pežke. al smo napokon i dožli i lepo smo se stovarili z auta kaj je bilo za fežtu i lepo smo nakurili i onda smo polako ja i davorica pili bambuse i čekali da neko i dojde. i tak dok se je smračilo i da ne preterujem kolko je vur bilo su počeli dolaziti pajdaši i pajdašice od ratka a ratko se je celo vreme samo spominjal na mobitel i govoril im sat sim skrenite levo sat sim dezno i pravac i tak dalje. bogme vam morem reči da je mene i davoricu bogme bambuz fezt i šupil več bil i samo nam je se bilo smežno. a pogotovo te pajdašice ot ratka i da samo vidite kak su bile oblečene to jož svet neje ni na televiziji videl. rozne čižme kak ping pamder i lače kaj da su vu vodi meru brale i tak slično. meni i davorici je to bilo tak smežno kaj smo se i smejali. a bilo je baž i bedasti kaj to svet neje videl. i onda je jena ta kaj smo joj se smejali došla do naz i veli ona nama dečki a na čemu ste vi. a mi sedeli na kauču. a veli meni davorica jebate kak je ova bedazta si ti to videl. a velim ja njemu pa morti ne vidi dobro. al sam pozle pital ratka i rekel je da ta pajdašica dobo vidi. onda mora biti da je stvarno malo bedazta. a bil je i jeden kaj su ga svi zvali klinjo i taj je stalno k meni i davorici dolazil i stalno je nežt spitaval i stalno je govoril kuiž e stari kuiž e. i kak bi on bil jako srečen kad bi mogel živeti na selu kak i mi na čiztome zraku i da on to obožava i to. i tak negdi okraj dvanajzt dok je prežlo a več su si bili pijani kak majke. i velim ja davorici jebate davorica pak ovi opče nemru piti nek jih začaz šupi. a ja i davorica smo bili taman onak na pol nakrezani i baž bi mogli i jož tolko spiti. a klinjo je bil tak dozadni i stalno je štel kaj bi svirala nekakova pesma o zecu kaj beži čez šumu i kaj ima za prijatelja medveda kaj je nekakov na ho i jož nekak a to znači da je peder jerbo je tak rekel davorica. i svima je govoril kak je to super pjezma i baš mi se je več popel na pol glave. a veli njemu davorica čujež klinjo jer buž več jemput prekinul z tim glupoztima i del nekakovu pravu pjezmu. a veli njemu klinjo e kuiž stari pa to je prava pjezma i prava stvar jerbo to sat svi služaju. a velim ja njemu klinjo pri nama to ne služa ama baž niko. i tak je to sve u svemu i prežlo i morem vam reči da su naše fežte kaj mi v goricama slažemo puno bolje a pogotovu jož dok i tamburaži zaigraju one naše domače kaj te mam pri srcu zazebe. i tak okraj tri il četiri na ranje su se si samo razišli i oztali smo samo davorica i ratko i ja i klinjo jerbo je on rekel da bu i on tu spal i išel za nama doma. a mi smo v jutro tak to se počiztili i klinjo nam je pomogel i onda smo ižli k ratku doma i lepo smo se naobedovali i na vlak. al smo kartu kupili jerbo više nesmo imali pet litraka pa je rekel davorica da onda nebumo rizkerali i nalecali se. i tak smo srečno dožli i doma v nedelju podnoč. davorica je denes bil pri meni i dok sem ga pital kak je prežlo dok je došel doma rekel mi je a branko naj me nikaj pitati i neje mi viže nikaj o tome štel reči. samo sem videl kak se stalno z rukom pod rebra pritižče i to znači da ga je jotec sigurno zmazal kak maloga bikiča. pozdrav od branka.

u ljubav verujem mozda i preterujem mozda trebalo je ranije da popricam sa tobom

jož mi je bila samo jena mala mekotka od frtalj rali oztala za pobrati kukuruze i to mama neje dala kaj bi se z beračom pobralo nek je rekla da ona pozove žene kaj na ruke to poberu jerbo kaj bo kukurizina za kravicu ružu a ja sem joj rekel čujež mama ja za to žifce nemam kaj bi se po kukuruzi prevlačil i trgal latje jerbo bi meni mam ot toga zlo došlo v glavu jerbo tam ni zraka nema ni ničesa nek je kak da si v pražumi. i onda je rekla mama no dobro branko pak ja to z ženami poberem za tri vure a ti samo dojež z prikolicom kaj nahičemo i donesež nam jezti. tu sem ti priredila kaj donesež graja z lukom i z oljem na šalati i kupiž još samo jegera i kruva. i tak sem ja pomalko gledel televiziju dok sem se zbudil i tak negdi okraj dezet vur sem hitno skočil v dučan kaj sem jegera kupil. štel sem đurđevečkoga jerbo mi je preveč fini al ga neje bilo nek sam onda kupil podrafkinoga jerbo niti taj opče neje loš. a meni je jeger preveč dobri pa čak kaj si i przte obližež. da ne preterujem al mi je za jemput boljši od parizera. i tak sem lepo došel doma z dučana i del sem jegera na blatobran ot traktora kaj samo vu frižider po šalatu skočim i sel sem na traktor i pravac na mekotu. i baž vam morem reči da sem taman došel jerbo su se žene morale jož samo jemput ziti za jeno petnajst minut i onda sem ja jož taman za to vreme skočil po možta. i dok su se zišle i zgotovile branje veli mama e sat žene idemo prvo jezt. i mama je zela cekera i ja sem potočil možta kat ti otjemput veli mama branko a gde je jeger. a velim ja njoj pa tu je mama v cekeru a gde bi bil. a veli mama vu cekeru nema nikakovoga jegera. a ja v ceker a kat ono zastvarno. jegera opče nutri neje bilo. a velim ja mami mama pak ja to opče ne razmem. a veli mama kak ne razmeš el ne vidiž da jegera nema. onda me je pitala pa esi branko opče išel v dučan. a velim ja njoj mama pak nesem bik. kek nebi išel v dučan. a pita mama a jel si kupil jegera v dučanu. a velim ja njoj mama pak jer si ti smežna il kaj kak bi išel v dučan a nebi kupil jegera i to jož podrafkinoga. a veli suseda maroka pa kaj nesi kupil đurđevečkoga jerbo je on puno bolši. a veli mama e kojega je kupil da je kupil kat ni jenoga nema. onda sem si ja malko zamislil neke stvari kak je to se bilo z jegerom kat mi je otjemput nekakova slika samo zablesnola v glavi kak da je grom opalil. samo mi je otjemput a neznam ni sam kak v glavi se jeger stvoril kak stoji na blatobranu ot traktora i mam mi je se bilo jazno. i velim ja mami mama pa tu je jeger. a veli ona a gde. a velim ja pa del sem ga na blatobran ot traktora. a veli mama e jezi ti bikonja jeden branko. del si ga na traktor i dok si se zateral jeger ti je opal z traktora dole. a ja mam skočil na traktor i pravac se doma zaputil kaj najdem jegera prije nek mi ga nešče zeme i speče si jajca ž njim. i tak sem se polako vozil na traktoru i gledel naširoko i napoprek vu se grabe nebilise negde zmogel moj jeger. i tak sem se dopeljal i do doma al jegera nigde. jož mi je pred mižkininom hižom jen cucek skočil pret traktor kaj sem ga zamalo zgazil jerbo opče nesem pred sebe gledel. i sat ja lepo skočil z traktora i mizlim si ja pa gde bi jeger mogel biti. i tak kak sem razmišljal i razmišljal kaj sem več pomizlil da mi počme pena iti čez vuva dok mi mozak zakuva al jegera nigde. i čujem ja na putu kak onaj cucek kaj mi je skočil pret traktor zavija a ja pogledal na put a kat ono se kolje z još jenim cuckom kaj je imal žute fleke po sebi i kat vidim ja kraj njih jenoga škrneclina žutoga na kojem je bila samo jena tak mala sličica crvena i pizalo je podravka i onda mi je mam se bilo jazno. ja sem mislil da me šlag strefi komplet na meztu. samo mi je nekakova omama prežla čez glavu i mizlim si ja u jebate a kaj mi sat bu mama rekla. i zel sem kolca prvoga kaj mi se je pri ruki našel i navalil na cucke. e dok sem oplel onoga z žuti fleki kaj sem taman pomizlil sat dok se na meztu vruši i krepa. samo je zajafkal kaj da ga je strela božja ošinula a onaj je drugi otkadel kaj da mu je nešče rakletlina za rep privezal. ja vu škrneclin pogledal a kat ono imam kaj za videti. skoro pol jegera su požderali luđaki jeni ot cuckov neotesani dabogda im cereva sprla ot jegera do kraja života. il se zaštopali kaj nebi mogli mesec dana iti na zaod kaj bi vidli kak je to z tuđom se mukom razhitavati i krazti po putu. i kaj bi mam došli k pameti. ja brzo zvadil jegera i odrezal znožom malko od onoga kraja gde so zgrizli i skočil na traktor i na mekotu. dok sem došel a veli mama pa gde je bil jeger. a velim ja njoj ma slučajno mi je doma oztal jerbo sem ga zabil zeti. a veli mama a kaj si tak malo kupil. a velim ja njoj pa kupil sem kolko si rekla al je sigurno v dučanu vaga krivo zvagala kat ga ima tak malo i to bum točno zutra jim tam v dučanu rekel nek si ju poprave. i onda su žene jele a ja sem polako išel hitat kukuruzu na prikolicu. jož su me pitale zakaj neču ž njima jezti al sem rekel da sem se ja doma najel parizera z majunezom. pak nesem lut kaj bi jel toga jegera kaj jož dobim glizte il kaj slično a one kad ga oču jezti nek ga onda i jedu. e ak jož samo jemput sretnem one cucke bolje da me ne ni v joči ne pogledaju jer jim mam z vratom ofrknem samo ak jih vlovim i sa jim vuva ščešem uskličnik pozdrav prijateljski.

Samo ti, tako lep, bistar, britak, romantican, nezan, pozeljan, malo tajanstven, iskren, strastven, razuman i moj... Ne, ne preterujem

polozila sam voznju 6.12.2007. vozim i ok sam vozac, obozavam biti u kolima, volim malo brzu voznju, ali ne preterujem, prosle godine 29.03 sam imala saobracajku i dobro sam izasla sa potresom mozga... nije moja bila krivica... od kad znam za sebe volela sam da budem profi vozac, ali u zadnje vreme ne znam ni sama ne plasim se, nije me strah, ali desava mi se da s vremena na vreme zalutam bez obzira sto znam direkcije i snalazenje u prostoru... ali nekad: ne zna:

Ko je imao priliku da ga u decembru 2001. pogleda u ljubljanskom Orto baru zna da ne preterujem kada kažem da se radi o čoveku čiji su koncerti za pamćenje i koji je svojim povratničkim albumom " Silky " (1998, In The Red Records) umnogome promenio tok modernog garage-punka.

Dobro mozda malo preterujem jer opet tu su Chris Paul i Deron Williams, a i mladi Westbrook ce biti odlican, ali po meni Rondo ima sve odlike da bude indentican igrac Jasonu Kiddu.

Čisto da se ne pomisli da preterujem

Pa ne preterujem u onim okvirima u kojima pričam.

Ako neko je spreman nekog vernika tretirati kao zrelog za psihijatriju, onda ne preterujem ako to kažem za one koji se ponašaju jadno i bedno.

Inace, moj auto je deset puta (ne preterujem) skuplji od njegovog, cisto informativno

Ne, ne preterujem, samo Vas molim da me saslušate.

Šalim se, preterujem, ima ih, ali bolje da ne zamišljam situaciju iz pariskog metroa prenesenu na naše područje.

Htela sam da verujem, da mi nista ne znacis, samu sebe lagala da me bas ne privlacis, htela sam da preterujem, da budem hladna, kamena, ali da ipak uhvatis moj pogled preko ramena, glumim nedodirljivu a tako volim sto si tu, zelim da ovaj tren traje zauvek..

Mozda preterujem.. ali verujte mi tako to izgleda kada se jedan optimista gorko razocara..

Sutra cu da radim nalaze urina u bolnici (za svaki slucaj, a mozda i preterujem)

Mozda ce neko reci da preterujem, ali niste bili na mom mestu

Možda tupim, možda preterujem, ali neke stvari znam.

P. S. Zbilja preterujem, a baš sam bil malo smanjil

Zato mnogi je smatraju ' kataklizmom ' i slicno, sto nije tacno, jer to nije apokalipsa (rec koja dolazi od dve reci, da sad ne preterujem)

Ostavio me je na milost i nemilost tim smaragdnim ocima, slatkom jeziku, i potpuno sumanutom mozgu, tako slicnom ovom koji ja posedujem (ne preterujem, cak i umanjujem koliko je to moguce...)

Evo da ne bude da preterujem, citiraću dva kompletna tvoja poslednja posta, pa ti sama prosudi da li si u njima išta rekla ili nisi?

Dozvoljavaju poligamiju, veliki problem za ostatak hrišćanstva, a imaju i Mormonovu knjigu (otuda i naziv), te dve stvari ih direktno svrstavaju u kult-kako vele protestanti i katolici (za pravoslavce su svi sekte osim njih samih, pa i unutar njih samih postoje raskoli, no ok-zajedljiv sam i preterujem, mnogi su ok)

Dobro preterujem, ali u tome negde se nalazi kljucna dilema kada se govori o razlicitim pristupima u psihologiji: ipak je pored teorijskih doprinosa neophodan nekakav kontakt sa realnoscu