majka je majka, onda mozemo otac je otac, sta sad triba dignit spomenik onome ugostitelju sta je prikla zenu novinarku, i njemu bi tribala dica trkat u zagrljaj? kako je materi od pokojnog lucijana, pokopala sina, nevista od metar i lamicu ga priklala, kad mali naraste ima rodbine, nac ce prijatelje, ozenit ce se, ana nije zasluizila bit na slobodi ka i drugi ubojice, dugogodisnja kazna zatvora za takve

' na cemu si ' ako ti se nanesu ozlijede koje rezultiraju vadjenjem osam metara crijeva a ti se nicega ne sjecas? sto je da je-treba se poceti koristiti u medicini sto prije-svi koji potencijalno mogu biti tesko ozlijedjeni (zrtve napada morskih pasa, leatherfacea, freddy krugera ili predatora) vape za nekim slicnim preparatom.. pausalno osudjivati momka na osnovu huskackih clanaka je najlakse-mozda je prvi pscyho killer a MOZDA I NIJE.. zato ne triba zurit s pljucanjem-ima vrimena i sutra.. ovo je ka sta je selenu priklala ' meksicka mafija ' (koji kretenizam), kad su postovi vristali ' znala/o sam da to ne moze nitko iz splita ' i slicno.. take it easy-ne trci pred rudo...

Šta, ukrala mačketinu pa je priklala?

fčera me je tak pred poldan nazval davorica i veli on meni čujež branko el idež z menom na pilanu. a pitam ja njega a kaj bumo na pilani davorica a veli meni davorica a jesi ti smežni branko pa kaj bi nek bumo dezke piljili. i tak sem si ja onda samo jene sandale nabrzinu navlekel na noge i zdimil sem kak stari ferguson dok me mama jož nikaj ne zapita kam idem il sliđne bedaztoče. a velim ja davorici dok sem dožel k njemu morem ti reči davorica da več fanj dugo nesem videl staroga pilara i morti čak odonda dok se je ranko skoro vužgal. a veli davorica em naj biti smežni branko pak nejdemo k pilaru kaj bi išli k tom starom nemorutu jerbo meni trebaju ajnc a dezke spiljene a ne levo dezno i sim tam kak pilar pili. a velim ja njemu a onda kam idemo a veli davorica idemo na pravu piljanu viš da sem nam i jezti zel. i tak smo mi lepo zakapčili prikolicu za traktor i več je davorica pomalo i zateral kad samo otjemput nešče viče stanite stanite strela božja vu vas pukla. a kad ono to deda zdigel štapa vu zrak i bež zanami. i davorica onak naglo prikočil i veli on dedi a kaj očež deda. a veli deda kaj si si ti to zamislil bez mene otiti i skočil je na prikolicu kak jena crna pamtera dok skače u naletu na zebru z špinčasti vuvi nebili ju priklala za hititi nežt na rožtilj. i onda je rekel deda teraj davorica i mi smo zaterali. šibali smo čez selo kak mladi veter v adidaz patikami orginal kaj kožtaju pol ljucke plače a ljudi su gledeli jene prave bečare i onoga blesavoga dedu kaj nam je kvaril jenoga proseka. to je bila prava pilana. se jena specijal procedura kak vu jenu tvornici i jene šinje kak da bi po njimi vlak išel. samo smo nahitali trupce na jenu pomičnu proceduru gore dole okreni zakreni i dezke su bile spiljene dok si nabojil do par minuti do jednu vuru. dezke smo lepo nahitali na prikolicu i malo smo si pojeli nežt za jezti kaj je davorica zel a čak je i gozpon pilar si malko z nami prigrizel i seli smo na traktor a deda na prikolicu i pravac doma. traktor je tak lepo štektal kaj ga je bila milina za poslušati a veter nam je samo šibal po lasima. i tak dok smo došli pred prugu a davorica malko prikočil kaj se traktor ne nadrocne. i samo otjemput počel je onaj bezni železničar rampu spužčati i to baž nama pret nosom. a velim ja davorici po gazu davorica po gazu vraga bumo sat toga jenoga vlaka čekali pol vure na toj vručini. i davorica po gazu i spod rampe a rampa se spužča. i taman da bumo prešli i ja se okrenol da vidim kak bu to zišlo i čitava kazkader akrobacija a onaj blentavi deda opče neje skužil tu jenu našu filmzku akciju kaj bi se prignol i zbegel rampu i diregt se šubeknol z pol čelenke pravac vu rampu a to je jeno jako težko železo. samo se je prekopitil kak pajcek dok ga opičiž sekirom po pol čelenke na kolinju. čim je prešel prugu davorica je naglo prikočil a rampa se je spuztila. skočili smo z traktora i pravac glet kaj je z dedom. ležal je na prikolici načisto mrtev niti da bi se pomeknol a prek čela mu je bila takva denga kaj bi ju z aparatom trebalo slikati i crvene farbe od rampe. železničar je dobežal kak da ima cipele na male raketline i pravac na davoricu navaljil da opče neje normalen jer nas je se mogel vlak potuči i razhitati po selu kak vruče krumpere. i jož da se je i to dogodilo a tak lepe dezke smo imali na prikolici samo bi ih se lokomotiva razhitala po zraku a to bi bila prava šteta. davorica se je samo prijel za glavu i narekal deda moj deda moj rampa te je vmorila. mam se je skupilo ljudi kaj da se karamele dele pret dučanom zabadav a železničar je štel i miliciju zvati. a deda niti da bi mrdnol. a veli jen šofer ot jenoga velikoga kamijona ljudi dajte vodu da ga polijemo preko glave. onda je jena žena otišla doma po vodu a vlak je vutom čazu prejuril kre nas i lokomotiva je samo zaprčketala kaj da nas oče pozdraviti. i rampa se je zdigla. davorica je moral meknoti traktora na stranu kaj budu auti i kamijoni i druga srectva od prevoza mogla iti poprek pruge a jena je žena donesla punu kantu zdene vode i šofer je polejal dedu po glavi z punom kantom vode i onda ge je jož par put pluznol a deda je samo pregledal kak da se je zbudil na ranje. davorica je samo zavriščal deda moj deda moj žif si a na čelnki je skočila kvrga kake orej velika. i ljudi su se mam razišli jerbo je se dobro prešlo a mi smo skočili na traktor i pravac zdimili doma dok onaj bezni železničar neje jož i miliciju pozval a to bi tek bila jebada dok bi jim objaznili kak smo naleteli na rampu. deda se je samo držal za glavu mesto da je puztil kaj bi mu se malko razbiztrila na vetru. al dok smo dožli doma tak je oplel davoricu prek pleč z onim svojim štapom kaj je samo puklo kak da bi mala deca petardu hitila. a veli davorica deda moj a zakaj si me. a veli deda zato kaj si traktora pravac na rampu napeljal kaj buž znal da se takove bedaztoče ne izvađaju. al je deda se kriv a ne davorica jerbo da se neje zgledal levo dezno i da je spuztil glavu u pravome trenutku rampa ga nebi šusnola i več bi otkad bili doma. a to bi bila takva akrobacija kaj bi se ljudi jož dugo o tome spominjali po selu naširoko i napoprek. al jebežga kat se taj stari nemorut mora navek porinuti tam gde mu neje mezto. a tek da je pod vlak opal sad bi lepo davorica bil na robiji a ja bi moral sam traktora doma dopeljati i to bi bila jebada jerbo ja na njegovom traktoru opče neznam brzine menjati. pozdrav ot branka sima skupa prijateljzki i jen uskličnik

Neka pusti dijete na miru ako ga voli a ono će kad i ako osjeti potrebu već jednom joj prići, ipak je ona priklala njegovog oca

Putuj Selma... i molim te ne naginji se kroz prozor. " ne da smo nas dvije krepavale,, nego krepale totalno,, a još to bila žena za volanom, ako se ne varam u benđoli.. ma ludnica je počela... i tako,, mic po mic, preko Pelješca stigosmo do Orebića... putem preko Pelješca, javljali smo se, tj. trubili svim babama i đedovima koje smo putem sreli. i tako... došli do Orebića, kupovanje karte,, blabla.. ulazak na trajekt.. kako je vani jako puhalo, odlučile smo ostati u autu tih 20 ak min... da ne zaboravim.. Cedevta bomboni su fakat zakon i probajte pojest samojedan... vjerujte, ne može se... barem ja.. ili sam zbilja ovisna o njima.. tih 20 min u autu je bilo na granici živaca, jer neki starčeki su se očigledno napalili na našu corsicu (sorry mucek, smatram je našom.... znaš zašto.. zbog ulja)... ovaj jedan svako malo luta nogom u gumu, drugi je zagradio prolaz, pa je lik što je prolazio odvalio rerovizor.. (ne mora nitko znat da je već bio na pola odvaljen)... e da, negdje još pri dolasku u Orebić, pitam mucekića moga, što se rekli njeni kad su čuli da ja stižem.. a ona meni da neznaju.. ja ostala paf.. došla odma knegla u grlo.. al prošla je onakon po minute.. a kad sam fina.. pri tome još i sramežljiva.... da se sad vratim na priču... iskrcaj iz trajekta... stigosmo na Korčulu.. još 7 - 8 min vožnje i eto nas pred kućom.. olalalala... konačno... vadimo njene kofere, čizme (3 para), laptop, putem je mucek kupio mušula i kamenica, pa sve to nosimo u kuću, skupa sa mojoj Kesićkom i ruksakom.. naravno, kuća otključana,,, zna se da je netko doma... kad ono, niđe nikoga, samo jedan dio spava na kauču.. šuljale se mi tako kroz kuću i ravno nakon minut i po izletile iz nje.. idemo dalje tražit članove familije.. e tad je krenulo moje upoznavanje sa svim tim dragim ljudima.. iskreno rečeno samo sam 5 - 6 imena zapamtila, nadam se da se ne ljute,,, slabo pamtim imena.. al face su mi ostale u pameti.. bar kojih 20 ak dana.. nakon prve ture upoznavanja.. vratili se u kuću.. tamo malo pojele juhe i lešade.. i onda sam postala ubojica mekog srca.. dakle... mucekićin tata me odabrao kako asistenticu pri klanju kuneja.. znam da vam zvuči očajno i tužno, i pitate se kako sam mogla.. al eto... sad konačno znate s kim imate posla.. prvo sam pola viđet kuneje,,, odabrane su dvije žrtve.. i tako... samo da znate, nisam nikoga priklala, niti malo krvi nije bilo na meni,, samo sam držala šape, dok je mucekićin tata gulio kožu sa kunejića... za sav taj silni trud, dobila sam repić od kuneja za sreću.. hvala... sad se bavim mišlju kako da to koristim kao privjesak za ključe.. al sredit ću ja sve to.. svestrano sam ja dijete.. mucekić moj za to je vrijeme patinala čizme i kibicala nas što činimo.. a sve ko neće još tako malo zujale okolo po kući i došlo vrijeme večere, opet se najele, valjda zbog klimatske promjene, pa onda sve nekako bolje paše.. da sad oopet ne idem u detalje.. u 21.15 smo bile u krevetu,, ravno nakon Miljunaša.. jer naravno, sa subote na nedjelju se loše spavalo, svaka po kojih par sasti,, pa onda još vožnja.. ubilo nas male sve to, pa pa kako i neće.. o tako.pošle spat.. naravno, opet je pala mala čakula u krevetu prije spavanjca.. neznam zaspale smo.. ko bebe, nakon kojih 15 - 20 min.. ujutro je mucekić naručen u zubara u 8.30 pa da ne ide sama.. trebam i ja ić s njom da joj držim ruku.. ma vraga.. velika je više ona.. i tako, ujutro je njome alarm počeo zvoniti neđe oko 7 i nešto sitno, čula sam to u polusnu,, svako malo drnda.. al ne smeta meni,, navikla sam nakon 3 puta.. 8 manje 10, pita me ona jesam li budna, ja šnjuham da jesam, a nisam i tako,, ona nije mogla vjerovat da tako funkcioniram rano ujutro.. dobro aj, nije toliko rano, koliko sam bila nenaspavana i falilo mi sna.. bila mi napeta subota.. i tako marendale nabrzaka, put pod noge, krećemo nabijanje cvika na oči, iako je bilo oblačno i krenule u zubara.. eto nas za kojih 10 ak min kod njega čekajući nju da to obavi listala sam časopis More (još uvijek se pitam, zašto privatni zubari u čekaoni imaju časopis More i Gloriju).. mucek to brzo obavio.. i odsmo na kavu u grad (Korčulu) parking nismo platile, jer kad smo pitale lika da li fakat treba platit, reko je: " ma aj ".. i tako, pije se kava, nije bogzna što bila,, al eto, navodno je u tom kafiću najbolja ona je opet slijedilo upoznavanje.. ako se dobro sjećam,, malo po malo popunio se naš stol i oko nas je bilo 5 muškića.. ala da.. opet neznam imena,, al nije bitno, zar ne?

Šteta što barem jednom tuda nije naišao i Luka Oman da joj napomene " Ali gonspondjo, pa kanko monžete binti tanko onkrutni, pa tun su djenca ", jer bi ga moja baba, bog joj duši dao lako, vjerojatno priklala, pa bi i on završio u loncu.

Mi se bunimo sto su nam neki generali pod istragom jer je moralni zlocin spominjati da je nasa vojska dok se branila malo i prekoracila granice obrane, dok svi sute i promatraju kako se sva sila Hrvatskog sljama obrusila na Anu Magas koja je kako kazu, prekoracila granicu nuzne obrane i priklala onog snobovskog hohstaplera.

muči, uvod mu je bia takav ka da san koga priklala, i mene je skoro uvjerija da san nešto tako strašno počinila: rofl: mislila san, ajme, evo neki bad cop, maltretirat će me psihički ka citron boy vitu, al nije, ispa je skroz ok lik: D

Ona mu je mater ali mu je priklala oca.

Polanski se još nekoliko puta okušao u ovom žanru najuspješnije u " Rosemarynoj bebi " s Miom Farrow, dok je život Sharon Tate dobio završetak dostojan filma strave u somom mjesecu trudnoće neprežaljenu Romanovu ljubav priklala je armija fanatičnih obožavatelja lika i djela sotoniste Charlesa Mansona.

Vozač je rodom iz Teksasa, a nakon što mu je majka priklala oca dodijeljen je skrbničkoj obitelji.

Očito su poslane na Farmu kako bi se konačno neka životinja priklala i pojela.

Pisao sam već o mački koju mi je bivša poklonila, a koju je susjedova džukela, koja je već prije napadala i koja ne bi smjela na ulicu bez brnjice, priklala kad mi je uletjela u dvorište.

srel sem denez staru babu ružu. smrdljivu. tak smrdi ona njezina štalna obleka kaj čovek nemre kre nje niti prejti. išel sem k vujcu da malo vidim kaj dela il drva prepiljava il kaj sliđno a ona je stala na putu. i veli ona meni branko mam stani na meztu. a velim ja njoj a kaj očež baba ja ti se nemam čaz zastrnjivati jerbo imam jož čudaj toga za zbaviti. a veli ona meni z onemi svojemi zubi kaj joj štrče zlalok kaj da je maloga bekona z njima priklala na meztu pret štalnemi vratima. stani esi ti ponorel. a velim ja njoj pa kaj očež baba kaj sem ti ja pak skrivil. a mam mi je zlo nadišlo na pamet i na bljuvanje me je poteravalo ot tog njezinoga silnoga smrada. a veli ona meni dečec ti si se sigurno malko z mozgom posvadil kat hodaž po selu na danažnji dan. a velim ja njoj no baba ruža pa kaj je tebi. a kaj je to denez kaj se nebi smelo hodati. a veli ona meni pak jel ti neznaž kaj je denez i mam se je triput prekrižila najemput. a velim ja njoj pak neznam baba nek mi več jemput reči. a veli ona meni isusek dragi moj i dobri pak el ti neznaž da je denez petek trinajzti i denes se niti z hiže nebi smelo vun zilaziti jerbo ti se čudaj i sakačkove nesreče moreju dogoditi. a velim ja njoj ajt baba idi lepo spat kaj ti se malko mozek ščizti a ne kaj si mene našla zajebavati. kakov petek trinajzti koga to viže briga niti nesmo mala deca. a veli ona meni dečec ti neznaž kaj govoriž ti to neznaž i nek ti bog pomogne. onda sem samo otpražil kak kauboj na vrancu napol vezterna jerbo ja te bedaztoče i glupozti opče nemam čaz a ni volje služati. i tak kak sem dožel pret hižu ot vujca i da bum zašel v dvor a kat ti samo otjemput nekaj meni kre noge prepraši i na pravc na asvalt. a to je jeden obični štakor bil. zapičil se je kake nori i niti da bi pret sebe poglenul. kak da si je na pol nosa napičil naočale one sprefarbane na crno kaj ti sunce ne trežči v joči. i baž je vutom čazu pičpur prelazil z onim svojim traktorom a štakor taman i pravac njemu pret kotač. pičpur je zabrenzal kak got je mogel al štakoru viže opče neje bilo spaza pa niti da doje jeden mali vanzemaljec i z onim svojim pižtoljom na lazerovske čudnovate zrake malko pribrenza vreme kaj bi štakor uzpel prebeči. i samo je jena obična lokva krvava oztala ot štakora na pol azvalta dok je pičpur prešel prek njega z zadnjemi kotači. mam mu je bil kraj. a pičpur opče niti da bi stal. samo je zdigel ruku i viknol bok branko. i taj bedazti štakor kaj je opče i išel vun z rupe denez na takov den i baž dok je petek trinajzti i zato mu se je i nekaj takvoga i dogodilo. a da je lepo on nadišel na babu ružu i da mu je to se lepo objaznila kak i meni da se denez treba čuvati polek petka trinajztoga sad lepo nebi bil spljožten na pol azvalta nek bi lepo užival v svojoj rupi i jel sira i gledel telaviziju il bi gdi kojega mačka zajebaval. al takav mu je život. pozdrav ot mene i čuvajte se staroga pičpura na denežnji den kaj nebi kak i štakor zišli. branko uskličnik

Očekivala sam i više, pa sam zato sinoć u krevetu priklala jednog čokoladnog Djeda mraza da mi da snage.

Ubila ga je neka poremećena Rumunjka tako da ga je priklala nožem i to za vrijeme molitve kojoj je prisustvovalo 2500 ljudi.

Postala je medijski eksponirana samo zato što je prošla obiteljsku tragediju u kojoj je priklala svoga, kažu nasilnog muža, pa simbolično odrobijala i nakon toga se suočila sa neviđanjem svoga djeteta.

Po povratku u Prag, unatoč lovostaju i strogoj zabrani nošenja bilo kakvog oružja, doživjela sam jedan izuzetno bolan rilaps te u orgijastičkoj frenziji na (prekoračenom) rubu pameti vlastitim zubima priklala ovaj prekrasni par cipelica čime sam zavila muža u crno pa sad jedemo kifle i jogurt do neznano kada

Mene je mama skoro priklala kad mi je vidjela kosu nakon vezanja gumicom koja ima metalnu spojnicu.

Priklala ga je prije neku godinu (vjerojatno radi cjeđenja uzbrdo probio dihtung glave na uljnom kanalu), odvela nekom Mehi na popravak i od onda kalvarija

Evo i moje priče o mojim ljubimcima.Od malih nogu sam imao razne kućne ljubimce ali najviše pse.Kad sam imao nekih 4 - 5 god prva je došla Maza.Bila je mješanac kokera i jazavčara. Bila je jako pametna i svi smo je jako voljeli.Uginula je sa 8 god. Onda je došla Eni, epanjel bretonka koju je neko otrovao nakon godinu dana.Nisam imao psa nekih dvije godine i onda se te 90 godine pojavila ona.Sjedio sam sa frendom ispred zgrade i pričali kad se u jednom trenutku kod nas stvorila Njemačka lovna terrierka.Bila je jadna neuhranjena i sva je smrdila po nafti.Ja sam je pozvao i ona je onako preplašeno došla k meni.Čim sam je primio u ruke rekao sam " Ti si moja i gotovo ". Imala je otprilike 6 mj.Provela je samnom 13 najljepših godina i bila je naj opakiji pes u kvartu.Bila je jako agresivna prema drugim psima i imala je samo par psečih prijatelja.Kad je imala nekih 2,5 godina sestra je dopeljala doma šarplaninku koju je moja Kora skoro priklala kad je ušla u stan.Ali poslje toga su si bile najbolje.

Mene bi priklala na dva dijela i bacila u pečnicu.