prijedlog rasporeda doktorice je: - oko 8,00 h zajutrak i Novorapid - oko 12,00 h neka voćka da proguram do ručka Januvia - oko 15,00 h ručak i Novorapid (ja sam joj rekla da radim do 14 - 14,30 i da bi mi oko 15,00 odgovarao ručak) - oko 19,00 večera Novorapid - u 21,00 Levemir

Učinit ću sve da te projekte proguram u ministarstvima.

" Zar ne dolaze kod vas vaditi krv i nakon postupka? " " Saznamo mi, " kaže tehničar, " ali ja bih volio da se dođete osobno pohvaliti, da se i mi veselimo s vama. " Zamišljam scenu - da dođem ovamo, proguram se između pacijenata i kažem: " Znate ja sam ona koja je kod vas vadila krv, ona bez uputnice.

Zbog toga remetim svoj uobičajeni ritam, uskačem u autobus broj četiri, proguram se do sredine i držeći se lijevom rukom za rukohvat, nezainteresirano gledam kroz prozor u poznate jesenske prizore.

Nekada ima faza u životu kada nema strasti i proguram ih nekako jer ponekad moraš, nije strast apsolutna kao ni sreća.

Sve u svemu, jedva sam se natjerao da nešto proguram kroz grlo jer mi tako rano veoma teško išta u usta ulazi, kamoli dalje od nepostojećih krajnika.

Vidim ja da tu nešto nije u redu pa se proguram preko reda.

inače, ja sam svejed, ali sam ujedno i mlad čovjek koji sve više osjeća da možda ipak nebi trebalo pojest taj batak samo zato jer je ukusan. i pucat je sigurno zabavno, ali razmislia bi dvaput prije nego opalim po nečem šta se miče. kuhanje mi nije forte, niti živim sam, tako da u obzir dolazi jedan spor prelazak na vegetarijanstvo. recepte nije problem nać (mogli bi možda neki od vas tu stavit par jednostavnijih stvari, al za ljude koji se skidaju s bifteka, ajmo reć), problem je uvalit ih ostalima kad ne razmišljaju isto. al opet, gledam malo brojke (zamisliš se kad ih vidiš) i ajmo reć da dnevno glavu izgubi 136 milijuna 986 tisuća i 301 jedinka s prospektom tanjura u skoroj budućnosti, ako za početak jednom tjedno proguram svima soju na stol, kupit ćemo vrijeme nekim kažnjenicima. to je i cijela motivacija, spasit te živote, a nažalost, s ovako velikim tržištem, i jedini cilj je tek kupit vrime, jer ako ja ne pojedem, pojest će netko drugi. a pola će se i bacit, mi idemo u finoj kutiji od hrastovine, a oni kao smeće ili, pazi ovo, naša govna. ako nekome pada na pamet analogija lava i gazele, potražite definiciju nužnosti, a zatim i samosvjesnosti, možda i ljubavi, pa ćemo se zajedno nasmijat vašoj budalaštini. a i ova potreba koju neki imaju čisto da istaknu činjenicu kako oni jedu mesu i ne vide ništa loše u tome je pomalo djetinjasta, s obzirom da vegetarijanska propaganda radi više manju istu stvar. jedem meso i nikad mi nikakav vegetarijanac nije uskratio pristup mesu ili na bilo koji način povrijedio bilo koje moje pravo. ako je problem u tome šta im na plakatu piše da sam zlo jer jedem meso, probudite se. to danas piše na svakom marketinškom plakatu. ili si s nama, ili nisi u pravu. uostalom, upravo vi bi bili oni koji bi se hvalili kako nisu jeli meso na dan vegetarijanstva (ili možda života?) za koji ne znam jel postoji, ali je skroz dobra ideja. evo, odsad, 20.3. je dan života i nepisano je pravilo da se ne jede meso. mislim da to nije problem za nikoga, jednom godišnje. a to vam ispada 136 milijuna 986 tisuća i 301 život spašen.

Uspješno se proguram i sjednem na omiljenu stranu.

Moram stajati, ali sva sreca pa sam uslikao neku zgodnu curicu tamo na kraju busa, i toboze hocu doci do vrata proguram se do nje... Pogledam ja nju, smjeska mi se, smjeskam se i ja njoj, osjeca se neka kemija medju nama... Ali jbg tako mi nesto uzasno smrdi, smrdi ko da se neko nije prao 10 dana, onaj ustajali znoj sugavi... Vidim pored mene neki krelac, podebeo, reko sigurno je to on... Mislim se u sebi daj mali odjebi, pokusavam skontat curu a ti me tu jebes ko da si tvor;))) Par stanica dalje, ja vec umoran i zeljan svjezeg zraka razveselim se kad vidim da mali krelac izlazi.. E sad konacno mogu u akciju.. Smrdi i dalje, al jbg mora se malo razracit.. Pridjem ja curi, upoznamo se mi, pricamo, sve super, al jebemu mater i dalje smrdi... Kad eto ti vraga neka bestija pretrcala preko ceste i moja ' ljepotica ' se je morala podici ruku da se pridrzi.. A ono prizora jebote ko iz sume striborove;))) Mala ima tolke dlake ispod pazuha da sam skoro sa njima htio obrisati znoj sa cela, jebote to ko zavjesa dugo, a ispod toga, majica joj mokra do bedra... E mislio sam da ce mi dusa na nos izic, mala se usaftala uzasno;))) Lijepo sam se ispricao i izasao iz busa, jedini kiks bio mi je taj sto sam joj prije toga vec dao broj, al jbg valjda nece zvat... Odem ja doma, odspavam, uzivam i prodje dan... Drugo jutro budim se ja, kad vidim poruka, ajoj eto ti nje... pita ocemo li na kavu.. A jbg necu bit pizda pa reko ajmo sto mi moze bit??

Stojim malo dalje od njega i gledam kretena... da se proguram do njega, zviznem mu šamar i zatražim nazad mobitel?

Sitnicama koje daju snagu za novo jutro, pomažu da proguram dan i osvjetljavaju beskrajne mračne noći tišinom zalivene.

Jedvice se proguram u pozadinu ovog sjemena drekadencije i postane mi vruče.

Nisam dovoljno dugo ostao u Dinamu da proguram taj projekt.

A to sa sažaljevanjem ne pali, meni se to dogodilo u Munichu, sjedio u zadnjem redu na A321 (poprilično dug avion) imao 15 min za presjedanje radi kašnjenja, nitko od ljudi me nije htio pustiti da se proguram.

No mogućnost da se tako nešto dogodi samo od sebe su mizerne, a moja pozicija i težina da to proguram u tako velkoj stranci su na otprilike istoj razini, tj. također mizerne.

Pa ajde, vratim se kući, najradije bi pobjegla iz grada... i nekako proguram još tjedan dana (a rekao mi je da ćemo poprićati kad se vraatim), ali ni glasa o tome...

Želja mi je i da se proguram među glavne borbe večeri.

Možda će me čekati, dok proguram još ovaj dan i utonem u onaj ljepši svijet od ovoga u SMB, glupoj realnosti.

Ali nema u tome entuzijazma, nema onog pravog poleta kojim obično jedrim kroz dan, koje mi pomaže da lakše proguram obaveze i moranja.

Trebalo mi je stotinu godina da se proguram pokraj mnoštva koje je išlo u istom smjeru.

Svatko voli biti cijenjen i hvaljen, što je dio ovog posla, ali ja nikada nisam tražio način da se proguram i promoviram.

.. nije mi jasno zašto mi je svaki tijedan sedmi dan najdosadniji dan u cijelome tijednu i jedini spas da proguram taj dan mi je laptop i igrice sa simpatičnom konobaricom i njenim gostima ili franjenje pingvina.

Proguram kolica da se vidi da nema ništa na doljnjoj prečki, izvadim novčanik i stanem mrgudati kako mi se žuri.

može ali i ne mora bit. svi mi reagiramo iz našeg životnog iskustva, a opet nekad poludiš na zarez a nekad ne reagiraš ni na odlomak. godinama sam živjela od toga da svi budu u pravu a ja " proguram " svoje. naučiš zanat, ali da bi iskopčao sebe treba ogromna samodisplina. sad sam u fazi da ni ne pokušavam iskopčat sebe. valjda se memorija prepunila. kad se prelije, bit će opet prostora.

Meni je najvažnije da ' proguram ' koljeno kroz veleslalomski nastup bez dodatnih posljedica. "

No bez obzira na Nou, mi smo se lagano proveli i uz pjesmu dočekali 2013. godinu, popili šampanjac odgledali vatromet, a ja sam eto već u 02. sata otišao malo odspavati da kako tako proguram prvi radni dan, prvog dana nove godine

Riskiram da se pridružim rijeci onih 350 ili već koliko tisuća nezaposlenih, proguram baku na čelo reda, stavim joj tablete u torbu, otvorim joj vrata i to najsporije što mogu.

Sad sam vec 2 mj redovita (5 puta tjedno) i ako proguram i ovaj mjesec tada sam sigurna da se vracam na prave tracnice.

Još da proguram ovo malo i onda ponovo dolje...