I svaki put san u dolasku i odlasku prolazija kraj tega tvoga odmarališta.

To zaključujem iz toga što je dr. Ivo danas pohodija Šibenik i dok san prolazija rivom i nije se baš bilo za pofaliti koliko je ljudi došlo.

Jučer ujutro kad me kiša potirala iz Bavkula, dok sam prolazija pored predjela zvan Prasurina, sitija sam se devedesetgodišnje tete, koja je tu kopala rupe za zasadit carniku (crnika, česmina).

Ništa me drugo, evo već puste godine, nije zanimalo, a shvatit će me svako ko je proša muku ka šta san je i sam prolazija, katarzu, bolest.

Svaki dan tu je prolazija barba Luka Kaliterna, sta je u Gupčevu ulicu, mora je tu proć za poć na Plac.

jedno pitanje za upravu stare krkase i opcenito ljude koji vole krku malo duze vrime: nekidan san prolazija kraj krke i tako pogledan dva mladca kako bacaju neke stvari u smece i pitam ih sta to bacate, a oni meni ma neke drangulije, kad sam pogledao blize vidio sam da se baca povjest krke u smece se bacalo pehare, stare darove od drugih klubova, medalje sa prvenstava drzave koji datiraju cak 1948 godinu. pa vas ja pitam dali je to uredu da se tako bacaju stari uspjesi veslaca dali je uredu da se tako lako zaborave uspjesi koje je nasa mladjarija postigla davnih godina zar to toliko malo znaci nasoj novoj upravi. jednostavno nemogu vjerovati da povjest krke toliko malo znaci da ju se moze samo tako bacati u smece ogorcen sam na krku na upravu i na ljude koji su odlucili da to nije vrjedno nekakve arhive u klubu. na kraju jedno pitanje za mlade krkase u klubu: sto mislite za koliko ce godina vasi pehari zavrsiti u smecu za koliko vremena ce se vasi uspjesi zaboraviti sta je potrebno uciniti da se tako nesto ne ponovi zasto se uopce vesla u krke ako se toliko malo postuje uspjeh. istina to je bilo davno vise od pola stoljeca ali ja mislim da su ti ljudi zasluzili mjesto na zidu u krki zar i vi nemislite tako.

došao sam, kao i svaki vikend do tada, po porciju kvalitetnog (insert rekalama za ribar crni) vinca vincacaj crnog ribara: (u market u varoši.nakon obavljene kupovine vidno zadovoljan krenuo sam prema rivi kršiti zakon i picukati po starom običaju vikend pijanaca.. hm utorkom... da čuo sam priče o njima ali nisu mi do tog dana bile ništa doli običnih pričica kojima dokoličari, ispičuture, raspikuće, i neradnici.. kao ja krate vrime.zamišljajući u sebi kako bi to uopće đaner (narkoman) vampir trebao izgledati smijem se sam sa sobom i podižem pogled prekinut iznenadnim upadom tj upitom-mrate ej, imaš dvi naku, ej..? naravno, pomislih, napad žicanjem na tvoje zadnje dvi kune ko uvik.. ili ne.nestalo mi je sve na ribara i retardiranu falšu colu.iznija sam svoju problematiku spodobi koja je stajala isprid mene ili radije lelujala naprid nazad pokušavajući ostati na mistu i hineći " normalu ". vani je bilo poštenih 4 - 5 iznad nule ali njemu nije previše smetalo hladnjikavo vrime jer je bija obućen u obični šuškavac ispod kojeg je virila majca nekog nogometnog kluba i naravno loto trenerka.ispijenog pogleda, vidno iznerviran što nije uspija užicati, nabacija je neki polu osmjeh u djeliću kojega sam uhvatio pogledom lijevi dosta razvijen očnjak.. koji sam više viđao u psa nego u ljudi.naravno da sam ga primjetio kad razmišljam cilim putem do grada o đanerima vampirima i ostalim ubber šizofrenim bitnim stvarima.javio sam se još nekoj silueti koju poznam i viđam po varoši i nastavija napokon prema cilju - ugodnoj čaši vina sa ekipom. da, eh naravno bez greške sve je bilo na razini ugodnog utorka na rivi.čaša vina, čaša razgovora, čaša smija i svak svojoj kući.hard core rekli bi naši stari hehehe. kud bi išao nego kroz varoš.. jednom sam dobro rekao da mi je varoš matični kvart ali da se idem doma odmoriti-što je i blizu istine ako uzmemo u obzir vremenski razmjer mojih lutanja po gradu i vrimena koje provodim u kući.da, sad opet idem kući i usput onako pripit i sa prikrivenim smješkom pregledavam ostake kaosa koje pijanci ostavljaju iza sebe, od boca, razbijenog stakla, plastičnih vričica pa do razno raznih kutija cigareta, limenki i sličnog materijala bilo je tu svega, starih novina, patika.. patika? par starih diadora patika virija iza visoke zelene kante.ništa tu nebi bilo čudno da ove nisu bile na vlasniku koji je ležao duboko uronjen u masnilo crnih vriča iz obližnjih fast food bistroa.zastao sam na trenutak i uočio onu istu loto trenirku na onoj sivoj eminenciji ranije ove večeri.. varoš je bila neobično pusta i tiha, čak malo previše tiha iako je bio utorak, tj srida ako je sad 04 i 25 po mom satu koji je kupljen u nekom velikom trgovačkom lancu ali usprkos tome nije nikad kasnio.nisam previše razmišljao što ću uraditi.pokuša san probuditi tipa koji kako se činilo ipak disao.pokušao sam ga izvuči iz gadosti i ljige u kojoj se nalazija.napokon sam mu izvuka glavu i posjeo ga sa strane kante.lice, osim što je bilo tipično đanersko i zasrano različitim smećem, imalo je nekakvu nijansu ljubičastila laganog ili je to bilo u mojim očima koje su pomalo još plivale u crnom ribaru.da stvar bude još gora liku je u desnoj ruci visila zabijena šprica.odlučio sam se svega riješiti i posisti tipa na stolicu obližnjeg kafića i eventualno pozvati nekog ili potražiti neku pomoć, bilo kakvu pomoć.kad sam ga uhvatija oko struka očekiva san da ću lomiti kičmu od tereta ali imao sam osječaj da dižem plastičnu vriču od dvi kile kruva.pomislio sam da je to malo previše lagano čak i za đanera koji su uglavnom kost i koža.nisam previše s tim razbija glavu.postavija sam ga na stolicu.glava mu je zakljucala na obližnje staklo u kojem sam vidija svoj bljedunavi alkoličarski odraz, ljubičaste podočnjake i usne ljubičaste od bojila kupovnih " kvalitetnih ispod stolnih vina " nešto mi je falilo u cijeloj slici i nije mi ulazilo u glavu ali mi je dolazilo slabo od tolikog buljenja u iskrivljeni odraz samoga sebe koji je u stvarnosti ionako bio dovoljno sikrivljen.otišao sam do ugla i odmah naišao na poznatu osobu s kojom rado uživam tekuće opijate.ukratko sam mu rekao o čemu se radi te ga zamolija da na mobitel dozove pomoć.ja naravno nisam ni pomislio na svoj mobitel.. ali da ionako mu je baterija krepala.otišli smo natrag do onog nesretnika da odlučimo što ćemo.jedini problem koji smo zatekli kad smo došli je taj što ga uopće nije bilo.na podu je bila samo šprica koju je koristija. nakon dovikivanja i tražnja po varoši zaključili smo da nas je spasija brige i posla i otišli smo prema kući.kad smo se proljudikali i zapalili duvan, dva razišli smo se. meni je ostalo još dobrih 25 min do kuće.sam sa sobom svatko razmišlja pa sam i ja prolazija cilu tu situaciju u glavi koja se odvijala malo prije u varoši.blesave situacije pomislija san i prevrta to sve po glavi.došao sam do parka koji je po danu vrlo zelen i zanimljiv prizor i po noći bi bija da neki kreteni nisu polupali pet od šest rasvjetnih lampa.moram se negdi popišati zaključija san.imao sam i što poslije toliko vinarenja. u trenutku dok sam se olakšavao dobio sam jezivkast osjećaj da me netko potapša po ramenima te sam se naglo trgnuo u čudu ali naravno da nije bilo nikoga.osupnut završija sam dotad ugodno pišanje.začudo kad sam nastavio svoj beskrajan put doma osjeća san se nekako otežanim iako sam se olakšao kako se kaže.. pripisao sam to svom dosta teškom kožnjaku, motorki kako je odmila zovemo.teturao sam prema onoj jedinoj lampi koja je izbjegla sudbinu svih ostalih.park je bio zimski tih i spokojan sa tupim šumom vitra u visokim krošnjama starih hrastova-bura pomislih.odlučio sam se još jednom pozabaviti onim svojim odrazom u staklu onog šminkerskog kafića.da bilo je tu nešto jezivo ali nisam sam sebi toliko jeziv, mislim, nisam ni prekrasan ali nešto me tu kopalo osim mog okorjelog umornog lika.nešto je falilo na toj slici, na tom odrazu.falija je lik koji je sidija na stolici na koju sam ga ja postavio i koji se polovicom tjela naslanjao na staklo i kasnije isparija kad sam se vratija sa pomoći.. da to nisu oni alkoholni filmovi o kojima sam toliko sluša? nadam se da nisu jer mi psihoza pored svega mog čemera i jada ne treba u životu.ali opet pokušavam sebi racinalono objasniti stvar i naravno zdravom pameti zaključujem da može biti optička varka ili jednostavno crni ribar u koji ko zna što ne stavljaju.

O kusnji mi kazi koju? ' Ma baba Jako ti kuda ne znas sta san sve prolazija do ove lipoteee

Mesići, Pusići, Pašalići, Sanaderi... imam pitanje: ako nismo još strancima prodali Goli otok, a da ga otvorimo za ovakve jadnike i izdajice, štakore i lopove... maloprije mi priča jedan branitelj kroz šta je prolazija u ratu, da ga je bomba od krmače bacila 200 m, isikla skroz, nedugo zatim da je bomba od haubice pogodila na mjesto gdje su mu suborci izgrali na karte i da je on doša prvi na mjesto.... pa dobro ovi gore imaju glavu na ramenu, kad čovjek pogleda kroz za šta su se borili naši sokolovi... mamicu vam sotonsku, šta ste napravili od ove napaćene države.

Prolazija si skoro sedamnajst vikova, baren jedanput na godinu priko grada, sve bi vižita, obaša, proćakula sa sviton, povonja, blagoslovija.

A šta misliš ako sam zapeja u onom tunelu kroz koji sam prolazija kad sam bija u komi?

Poslije nekog vremena Jure je prolazija svojim selom drugačiji.

Međutim, oni naš pop Antiša dok je prolazija vanka za križom, pogleda kroz bočna vrata unutra i vidi mene di sidin sa starima.

HAHAHAHA da uredničeeee ovog štiva... to vjerojatno ti misliš... ja mislim da nije nit u prvih dvadeset... stranaca koji su igrali u zadru, no štoje tuje... nek svak misli što oće i kako oće.no slažem se sa konstatacijom, da je odrasta u zadru i kao igrać, i kao osoba... to me nitko nemože razuvjeriti... jer sićam ga se još kad je bija mali... prolazija je svaki dan sa torbom na leđima, kad je iša u školu... kroz škarponovu ulicu... iša je u petar preradović... hahahahahaha, koje sve gluposti ode neću pročitati... a neke stvarno iritiraju... pa se iako to neželim, moram javiti...

Ja sam lipo prolazija kraj trafike i vidija da je trafiku obija mali Todorić oni što je na pijaci prodava karanfile, i da je drža vrata otvorena da uđe oni mali Rohatinski što muca, a sad je i sam reka da su njegova vrata Rohatinskom uvik otvorena.

Pa kazen u pravu si, odigra je 90 min za pamcenje, prolazija, cuda je cinija.. ma kako san uopce moga rec da ne valja.

Krile, glup si ka tavin tata... baci se malo na istraživanje pa vidi kako su to nesretnu curu pronašli par metara od ceste nakon godinu i po a prolazija je GSS, MUP i ništa nisu našli onda.Zašto Paravinja šuti, štiti li nekoga, ali ne... ti tuci ono HDZ, SDP i tako non-stop.A volija bi vidit i tvoju diplomu, imaš je zar ne?

Prvi obrok je bija na podne kada bi zvonilo podne a drugi obrok bi bija kada bi prolazija vlak iz Ploča u tri ure poslije podne.

Dok bude prolazija naplacivat bilete pa skupit, i od toga ca skupidu, lipo braski podilit, da jednako dobiju i istocno i zapadno i centralnio i kranjeistocno carstvo pa da time narane narod (koji im i ne treba osim ponekad kad je potriba klat).

a ko kaže da neće vozit i bez vozačke.to triba u zatvor na par godina i uzet auto jer to je oružje.danas sam vidija jednu poruku kad sam prolazija kraj jedne autoškole: VOŽNJA NIJE PRAVO, NEGO PRIVILEGIJA, ostatka se ne sjećam ali me se to dojmilo.

Danas kad sam prolazija priko rive sa jednom Australkom koju j zadnjih nekoliko dana me bilo doslovno sram u kojem primitivnom gradu živim... Ženskoj nije bilo jasno da se takve stvari još igdi dešavaju...

Pojedinim nasim generalicicima invalidima domovinskog rata nije trebala oluja, je li mali Krsticevic napravio invalidima i sebe i nekoliko vojnika, nije zna ni pusku zakocit, o cemu mi pricamo... a Rojs je logisticar, svaka cast, rusi kuce po Sljemenu ko dase patio kad je misa beton, ajde svitu moj u k c... a ova dvojica Sopta i Zlatan Jelic, kadrovi, samo takvi, mogu odmah u " pustinjsku oluju " atek gradjevinac Jure Radic i... sta sad... bili smo dio toga i je bi ga, izgleda je kratko trajalo, kaze Luka Bebic da bi opet... hvla Bogu, kudan je prolazija teklo je med i mlijeko, prsut i sir... izgleda da se i Lukica borio za povijesne interese a tek siroma Ademi/svaka cast, siptar osta ovde i lipo mu bilo/a Gotovina i pustolov i heroj i ljubavnik i ratnik, daj mu odmah marsala prikaci... a tek Bobetko/o pokojnima sve najbolje /...

Moto izbij loptu je prolazija u Šibeniku jer je ima Zeku koji bi ga zna stavit, a igra je bila podređena kontri, ali ima i tu nešto, čini mi se da će i Hajduk morat igrati na kontre u Hrvatskom prvenstvu.

Svake bi nedije Zorzi sa prijatejima prolazija kroz poje, niz potok pa gori priko brda, na more.

nije mi jasno da ljudi sve ovakve događaje opravdavaju žarom borbe a da se espergaro dobro polomija? srićom nije, a marquez je opet proša nekažnjeno i u prvoj trci sezone je u žaru borbe je izgura luthia van staze na nekorektan način, držeči unutrašnju stranu prije ulaska u desni zavoj vodija ga je prema rubu staze i luthi da izbjegne dodir izletija je van staze. marquez mu jednostavno nije dozvolija da uđe u zavoj po meni nekorektno, a šta o tome misli luthi pokaza mu je dok je prolazija pokraj marqueza posli trke lupivši g apo kacigi. možda marquez ima jako zaleđe pa mu je štošta dozvoljeno. ne čudi me šta se javija stoner on se javlja i kad treba i kad ne treba.. najbolje bi mu bilo da ako prekine karijeru postane glasnogovornik svih kategorija i komentira sve i svakoga do besvjesti.

Jedanput je jednu stavija u plastičnu vrićicu i na svu ruku itnija u poje kukuruza blizu kojega je slučajno prolazija.

Ja san skuvala tjesto za rane, i ozljedila nase tri curkice, ekipe su navikle ali je Duje u jednom momentu dok je prolazija u panici sta i pita Ajme, jel joj dobro? Antea se uživila u ulogu, i mala stisnute šake oko lica, izgledala je stvarno ko da je boli za poludit, iz kolina joj je curila krv, a komad drva visija iz rane

Za one koji neznaju kroz sta je Hajduk prolazija teskih 60 - ih i veseleih 70 - ih godina... potrazite na google... mozda vam bude od pomoci.

Ja sam tad s mojih 13 - 14 godina slučajno prolazija, čuja tužno cviljenje iz kontenjera, a dičja znatiželja je bila jača od mene i bacija sam oko da vidim o čemu se radi.

evo kramaricev tata je sretan.. izasa ticinovic, hrvatska se zabetonirala u svoju polovicu.. nisu mogli do gola ni kad je francuska povela.. tic je prolazija kraj svoga cuvara kad god je tija.. steta da nije bilo na drugoj strani igraca sposobnog probit stranu, pa su francuzi ticu slagali podvajanja..