Po pravilu, Vaskrs bi trebalo da bude prva nedelja posle prvog punog meseca posle prolećne ravnodnevice.

To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje.

Prolećne i letnje mesece treba maksimalno iskoristiti, jer će to biti periodi najveće ekspanzije i uspeha.

Te dve osobe predstavljaju zimu i proleće, i glavni su sudionici višednevnih svečanosti koje su u Iranu, Azerbejdžanu, Uzbekistanu, Kazahstanu i drugim državama Centralne Azije održavaju povodom Nove Godine Novruza.Svečanosti proslave dolaska proleća počinju četiri nedelje pre prolećne ravnodnevnice i svaka sedmica ima svoje ime, Sedmica vode, Sedmica vatre, Sedmica vetra, i poslednja Sedmica zemlje.Uoči Novruza, tradicionalno se pale logorske vatre preko kojih mladi ljudi preskaču,

Osim toga, kod nas pravoslavaca se dešava da ne slavimo Vaskrs odlukama otaca Prvog sabora, u prvu nedelju posle punog Meseca prolećne ravnodnevnice, nego tek u drugu nedelju, pa čak i posle drugog punog Meseca.

Zaslugom svetog cara Konstantina doneta je saborska odluka o praznovanju najvećeg hrišćanskog praznika koja se može svesti u četiri tačke: Vaskrs se uvek slavi posle prolećne ravnodnevice, posle jevrejskog Pesaha hrišćani na Istoku i na Zapadu slavili su zajedno Vaskrs do 1582. godine kada je reformom uveden gregorijanski kalendar koji je razbio to jedinstvo. vernici koji Uskrs slave po novom gregorijanskom kalendaru samo u periodu od 1851. do 1951. godine kršili kanone Nikejskog sabora petnaest puta, proslavljajući ovaj praznik pre jevrejskog Pesaha, a četiri puta zajedno sa Pashom.

Tačka u kojoj Sunce, krećući se prividno po ekliptici, preseca ekvatorsku ravan idući od negativnih ka pozitivnim deklinacijama, naziva se tačka prolećne deklinacije.

U slučaju Isusa, koji je oko prolećne ravnodnevice umro u 9 času dana, svakako nije moglo biti ispoštovano to pravilo da bude sahranjen pre sunčevog zalaska; no svakako je skinut sa krsta pre nastupa noći

U 7. kanonu ' Apostolskih pravila ' stoji: " Ako neki episkop, ili presbiter, ili djakon bude svetkovao sveti dan Pashe/= Uskrsa/pre prolećne ravnodnevice, zajedno sa Judejima, neka se svrgne.

Rodio je se oko zimske kratkodnevice, vaskrsao oko prolećne ravnodnevice, vazneo se oko letnje dugodnevice, preobrazio se oko jesenje ravnodnevice, kako već iznosi Q-tekst