Ali na taj način si i režeš granu na kojoj sjediš.

Korov što ga više gaziš i režeš to je veći i jači.

Režeš i komadaš, žvačeš i grizeš, i kasnije probavljaš uz - ah - uzdah olakšanja.

baš si nekaj mislim, bilo bi najbolje da ti posaljem svoj mail, da ga das tim curama, i da vidim kak toj s gitarom pomoci, pa da konačno vidite kaj je terapija jer vidim da u seksu ne vidite više od pimpeka i pice, a sve u seksu kaj nejde skupa sa seksualnom kulturom je drek... i kaj se događa? događa se to da sa savjetodavnih blogova ta djeca, ali i stariji iskusnjare odlaze sa idejom o još više jebačine a zbog monotonije od previše ševe mnogi i dolaze kod savjetnika, kak su išli i kod perverzno lakome shere hite, koja i kad ju pogledas izgleda kao gladna crna jama, mislim. zato sam ti pisal da prostudirate helen fisher i neke malo kulturnije gospođe, KOJIMA JE STALO DO TOGA KAJ SE SA SISTEMOM DOGAĐA, A NE SAMO ĆORAVO I LINEARNO IŠČEPRKATI JEDNU TEMU PA JU ONDA, KAO, STRUČNO OBRADITI, a kaj je sa stručnošću generalno vidi se iz situacije u hrvatskoj, i tko nema pameti i inspiracije za široka generaliziranja i multidisciplinarnost nema pojma o životu muškarca i žene, a ako pak ideš samo striktno na guranje mesa u meso, ah, pa za to nam savjeti ne trebaju. jeste li skužile, vi starije curke, kak danas mladež brije? to su maheri itekakvi i jako dobro kuže stvari, prema tome, trebaš na blog malu djecu iz vrtića da bi im mogla biti gazdarica, jebi ga, jer su mnoge gimnazijalke danas ionak profesorice seksanja i doživljavanja... dakle i sam je blog u tom slučaju suboptimalan samoj svojoj navodnoj svrsi i dio je spisateljskih fantazija, kak rujanine tak i moje, tvoje i svačije, a ako nam režeš misli, očekuješ samo dve tri rečenice ili nepromišljene osvrte onda to nije nekaj i tu lako moreš ispast genijalka. jeee, kad bi sve u životu bilo tak lako. takvih je samouvjerenih doktora hrvatska javna scena prepuna a rezultati su očajni, ili kak veli meni jedna sitna zvijezdica, JA SAM TI SAD U LETU, IDE MI, KAO HRVATSKA XENIA SOBTCHAK. a ja si mislim, gdje si ti zlato moje od ksenije predivne, koja drma ruskom metropolom i okreće pod nogama pažnju sto pedeset milijuna ljudi. mislim, dajmo nekaj napravite fascinantno, konačno. jer ne vjerujem da su vam vijuge tak plitke, stvarno ne vjerujem. ili kad bih ti sad nasrao gdje, kako i koliko sam jebavo, mislim ono seljo-beljo, konkretno, na kojoj fešti, iza kojeg diska, u kojem podrumu i u kojem vešeraju itd, pa to bi bilo plitko niskotiražno baljezganje, ili upravo onakvo kakvo možemo čitati na hrvatskim kioscima. to je doživljajni shit. nula. zato vas i nema nigdje u svijetu na top-listama, rastežete se u tom plastelinu domaćeg jala 20 godina kao hrpica mravaka. hoćemo bolje, hoćemo više. ovo kaj veliš za traktat, to mi je kompliment, shvatila si da ne pišem priče s kojima se drugi dan guzicu briše ili pali roštilj u goricama, i to mi je drago, jako. a da sam proziran i altruističan kaj se dodataka mojih na blogove tiče to kužiš iz toga što se nikada ne javljam osobno i nikada ne nastojim ulazit u te besramne, kvazikulturne javne sheme, jer imal sam priliku prije mnogo godina vidjet kak to u rh-medijima funkcionira. užas i žalost. a znam i kako je u muenchenu i new yorku.. gde ste vi od toga? velim, pogledaj samo tiraže i sve je jasno. toliko o tome. nema tranzicije mentaliteta i bez toga nemrete, a komade i fantastične trebice koje mentalno izmijenimo i nadahnemo nigdje na ovakvim blogovima ionak nećete vidjeti jer to treba čuvati, to je blago, to je zjenica oka... to je vaš diktator tito. toliko su vas izmoždili da se ne usudite otvoreno napisati na koji biste način jamesu deanu, da je živ, popušile.... ili, kako ga zadržati. jebeš to kaj si iz knjiga dobila, ako nemaš srca za velike stvari. a ja veliko ovdje još ne vidim, osim onog kaj ste van potjerali, da vam ovdje ne smeta, da ne otkriva koliko ne znate. to je to.

a ti ju sa škarama režeš drito iz teglice??? malo mi je to " prebolno ".

Mekan, bijelo dominira i ima okus koji te tjera da ga režeš do besvijesti i papaš

Ali ne režeš dok nemaš kompletnu sliku i dok nisi ostale stvari pripremio kako Bog zapovida.

I onda uzmeš slice tool i režeš to. i ideš na " save for web " i onda ti photoshop to sačuva u obliku web-stranice.

Kad ih već režeš reži ih u stilu.

vi, s druge strane imate perilicu za suđe, veš mašine, šivaće mašine, usisavače (s više od jednog priključka), miksere, nehrđajuće noževe koji mogu savršeno prerezati rajčicu čak i ako prethodno režeš limenke s njima, kontracepcijska sredstva da ne morate rađati baš svakih 9 mjeseci, droge koje uklanjanju bolove prilikom poroda itd.

- Ajme meni, ovo je da žile režeš, omču oko vrata vežeš, da se tako nebu približiš.

Prekriješ ga loncem ili folijom da se ne suši, ostaviš da odstoji malo i valjaš što tanje možeš, cca pol mm (ako imaš mašinicu spasila si se), nakon toga režeš na kockice i baciš u vruću slanu vodu, kad ispliva, tijesto je kuhano....

Stol je OK samo što je na kotačićima pa se dosta ljulja kad npr. režeš neki odrezak.

Ali boli sve kurac za to (samo da znate da se i paprike dere kad ju režeš, doduše puno suptilnije od svinje, a li se dere), možda bi trebalo neke stvari promijeniti ali to je kod nas poprimilo značenje rituala koji se odvija jednom godišnje i ne može mi nitko reći da je onaj kulen iz trgovine bolji od onog koji napraviš sam.. jebeš ti to sve.

Režeš stvarnost na komadiće kojima ćeš puzle kasnije slagati kao sliku mog zanosa tobom.

Taj kolač nikad ne izgleda kao pod konac, ali je zato jako ukusan. 19.8.2010 22:30:44 Neregistrirani korisnik [ Cranberrie ] a jel preokreneš prije nego režeš? 19.8.2010 21:55:55 ljubicica E to sam jela ali bez krušaka samo s višnjama i prefino je

Nećeš vjerovati, ali doslovno je skoro istovjetne boje, visine, konzistencije mesa (kada je režeš, onako kao gumena), na istom staništu, a poput krivonoške raste i u skupini, onako priljubljena jedna na drugu

Tu je problem, a ne da li uvrčeš udesno ili ulijevo ili režeš Berem godinama na istim mjestima, neku gljivu odrežem, neku lagano izvadim iz zemlje, drugu otkinem i nisam doživjela da na tim mjestima više ne nađem gljive.

Više... »u masliniku tada masline moliš da ti rode, ako uz to i gnojiš tada ih zaklinješ da rode, ali ako ih redovito i pravilno režeš tada ih prisiljavaš da rode.

Kad se želiš osvetiti ih nekoga prevariti, tada doživljavaš da nećeš uživati, da režeš granu na kojoj sjediš, da probijaš svoje vlastito srce.

11.00 54. izvadi crijeva 55. dok režeš trbuh, porežeš crijeva i njihov sadržaj se razlije po trbuhu 56. psuj ženu, tupe noževe i onoga tko te je rodio 57. rakijica (0.5) 58. operi trbuh vodom 59. pri tome ulij malo vode u čizme 60. psuj ženu koje opet nema 61. rakijica (0.5) 62. pljuni 63. izvadi iznutrice 64. operi svinju iznutra 65. raspolovi svinju 66. dok sječeš sjekira ti skrene i odsječeš po rebrima umjesto po sredini krmenadla 67. psuj ženu, sjekiru i svinju 68. gemišt (2 u 8) 69. pljuni 70. gemišt (2 u 8) 71. popravi što se popraviti da 72. rasjeci do kraja 73. odnesi polovice na stol

Režeš, režeš, a opet se skupi. (VODA)

Ti ih režeš na pola, ti ih seciraš, tiještiš, pretvaraš u žitku žbuku za pamučne zidove, a kad ih iznjedriš, čitave ili oporene, raskrojene, nadimaš se poput žabe i nanovo rađaš.

Kad nožem pritisneš dok režeš, kruh se bespovratno deformira i ostaje sav zgnječen, više i ne liči na kruh koji smo poznali iz svoje mladosti.

ovo je trebalo bit nešt o materiji, al pisao sam kak su misli dolazile. bez previše spajanja. a materija? pa to je jednostavno. nožem bodeš čovjeka. što radiš? režeš nožem paradajz za doručak. što radiš? pa materija nam je ostavljena na korištenje. nije zlo dok od nje to ne napravimo. a kao i čovjek, ova naša planeta ima gomilu neotkrivenih il neprepoznatih potencijala tak da eden, utopija il raj nije samo san. to je tu. a mi smo dobili priliku da stvaramo il uništavamo. a neko će možda reći, pa i paradajz je živ. ma daj čovječe ti si onda otišao daleko i ostao tamo. gle o čemu ja tu pišem. di smo mi od toga. mislim kak jedino što bi se trebalo desit da ova šarolika ekipa od 6 i neš mlrd. ljudi progleda je bog. bože dogodi se u svima nama. a mi sad možemo laganini tu pisat, možemo svašt. a ak nisi baš tolki slijepac onda pomozi. nekom je potrebna riječ, s nekim možeš cijeli život provest i dugačke spike recitirat, al koji smisao kad niš ne čuje. takvima je samoća možda potrebna. nekima baš to ne treba. ma zapravo treba svašt i ne treba ništ. čovjek je zapetljan danas jako i još se više zapetljava, a otpetljavanje možda traje i kad napusti ovaj svijet. uglavnom, prvo treba sredit tu stvari, a onda nek se slijedeći naraštaji hrane samo suncem i vodom ko onaj jogi, na nekoj plaži uživaju u raju i slušaju mjuzu koju im bog pušta.

uf, tupko glupović, režeš britko i precizno da sam plavuša između 20 i 30 odmah bih se zaljubila

Nožem, velikim, razreži je na kriške k ' o da režeš lubenicu, pazi da se ne ozlijediš, odstrani onaj mekani dio s košticama, a ostatak ubaci u pećnicu na nekih pola sata.

Prvo počinjemo sa tzv. ljigavicama To su oni rani klasici pretjerivanja, većinom iz 80 ih, srcedrapateljni, kičasti, na njih režeš vene i praviš dicu, počevši recimo od ovog jedinstvenog tipa, Legende čak

O značaju rezidbe na rod rečeno je puno, međutim, najupečatljivija je rečenica koju je još u prvom stoljeću izrekao Junius Modestus Columella, veliki poznavatelj agrikulture, a glasi: ⠀ žAko obrađuješ tlo ispod masline moliš je da rodi, ako je uz to gnojiš zaklinješ je da rodi, ali ako je režeš tada je prisiljavaš da rodi⠀.

Osnovno polazište tuđmanovske ideje reteritorijalizacije bilo je kreiranje jednog hrvatskog velegrada - metropole, što će dokinuti prethodnu policentričnu strukturu zemlje i, drugo, integracija sela i gradova, odnosno ujednačavanje ruralnog i urbanog, zapravo malovaroškog, provincijskog elementa, radi stvaranja monolitnog, što ujednačenijeg društva, po receptu nalik onom za izradu Gavrilović-salame: samelješ meso i špek, a kobasicu poslije lijepo režeš na županije...