alo trofazni sta se nemore spavati pa nije valjda da te peglaju secanja na propalu domovinu

prijatelju sa kojim igram muziku (divno je muzicirati jer je to uzvishena igra, i uglavnom nakon svirke dolazi do plodonosnih uvida) - koji inache takodje radi za televiziju, pravi filmove sa jednim tako autentichno-brbljivim chovekom-performansom) filmske kolaze etc. - pricao o tebi. on mi je rekao da imam srece da me uopshte bilo ko chita, pritom josh oshtrooki chitach. klimnuo je glavom. i inache su chitachi sumnjivi (verdächtig), dodade, naslucujuci tek koliko samo istine ima u njegovim rechima, dakle ne znajuci pravi razlog shto je tako, ali na chudan nachin delimchno istinito, shto je i vishe nego dovoljno na svetu koji je istina idavno napustila, ako je ikad bila tu. otputavala vozom, odletela... sugestivno primetih: als Pulverfässer (doslovno - kao burad baruta). on se hotimichno i po inerciji slozio. ako si tu trenutno, rado cu ti pisati o mojsiju, jednoboshtvu, egiptolozima i o jednom kojeg sam sreo i upoznao u vozu, faraonu ehatonu i egiptu i, za pochetak, na kraju o tome da li je zapadna civilazacija (das Abendland) na prekretnici i raskrscu izmedju - budizma, konfucieve vera u Mudrost i Opushtenost, ionske i helenske misli (chiji su se akteri barem kasapili podstaknuti politichkim pitanjama moci), sjaja i chistoce egipatskog Panteona u ochima grka i rimaljana... izabrala onu ropsku i opasnu stranputicu u vidu monoteizma? valjda zbog religioznog genija jevreja, autentichnosti njihove nacionalne pobune i vaskrsnog ostvarenja tako alegorichno slikovitog ponovnog rodjenja sa sve prolaska kroz more (simbol radjanja) i prelaska Ocu pod mrachnosvechanim nebeskim svodom shto se pruza u daljine i kakvog poznajemo sa slika vrcavim religioznim nijansama)... njegovog duha u egzistencijalnom grchu negde na pola puta izmedju neba i zemlje, zemlje i neba... zbog njihove upornosti valjda, da prognani i pokorni, ropski ustraju u mrznji prema egiptu i grubom nastojanju da ne zaborave odakle dolaze... zbog pisane Svete Rechi, koja se danas zahavljujuci velikom broju nezgodno i tiho pritiskajucih arheoloshkih pojavljuje kao strogim cvecem okicenu i ulepshana pricha o istoriji starog izraela - gorki uvid (za po nekoga) u to da su glavni radovi na starom zavetu usledili tek u 4 - 5. veku pre hrista. pisci biblije prekrili su koprenom retrojekcije sopstvenih snova o nadmoci svoje zemlju izraela kao super sile., koja je strpljivo i dosledno vekovima tkana, od strane svrgnutih i porobljenih - sada shvatam neitscheova pozivanja na ropski mentalitet na chijem se tlu, kao korov i paradoxalno, dobro prima pelcer vlasti, teznje ka moci. ponizenje i uvreda su u nacionalnom kao chvorsihta u neuralgijskom nervnom kostimu naroda... narativna inverzija, preokretanje priche..... dogadjaji u stvarnosti su u tori jako izoblicheni ili mozda potpuno preokrenuti; Hiksosi (ljudi sa istoka, dakle, prajevreji) su kao prvi svirepo osvojili i porobili egipat, u kojem su palili gradove, skrnavili svetilishta, i uopshte se vrlo neprijateljski ophodili prema stanovnishtvu, nedge u 17. veku BC; isti oni potomci hiskosa, sada gonichi stoke i beduini koji mora da su poneli izvesna secanja na 108 - godishnju uspeshnu opsadu egipta proterani u pustinju, uzimali nekih 16. stoleca kasnije uchescha u duhovnom zivotu osvajacha iz egipta. egipat je bio uzvisheno lice civilazacije, izvor mudrosti... narativna inverzija: u tori su ove tri etape potuno izokrenute: hebrejci su pojavaljuju kao prinudni radnici,, zive u ropstvu na nilu, pre nego shto mojesije povede narod u velichanstveno oslobodjenje. da privedem kraju: shta me je posvetilo u ovu prichu? indirektno i posredno pricha o Ehatonu, najtajnovitijem faraonu, pretechi legendarnog is srditog mojsija u stavri jednoboshtva - izgleda da su jevreji i hrishcani sve do sada uspeshno precutkivali, uz manje vishe ometanja od recimo freuda i josh par nauchnika, chinjenicu da su ljubomorno chuvanu licencu na monoteizam preuzeli od omrazenih ih im egipcana, zaparavo prevratnog faraona echatona, 18. dinastije, koji je utro put jednobosthvu nasilnom racijom sprovevshi Firmament (nebesku tvrdjavu) - kralj se klanjao samo jednom bogu, bestelesnog Atona, predstavljenog u vidu zrachece, bleshtave suncheve ploche - bog svetlosti i sunchevih zraka, u kojeg se pod smrtnom pretnjom imalo verovati. (ovome se ima dosta toga isprichati, ali drugi put).

Da, odlazis mekim koracima s noge na nogu u nepovrat secanja, a cini mi se da odlazim i ja....

Misli su mi zbrkane, jer godine koje su iza mene nose, svaka ponaosob, svoj pečat... izgubljeno vreme, secanja.

Moja prva secanja su iz druge godine zivota...

a onda.. pogledam malo dalje niz policu (OMFG) - ' Hronike Ambera ' by roger zelazny velika, debela knjiga koja se sastoji od 5 knjiga (kako i autostoperski vodich kad smo vec kod toga); - devet princheva ambera - pushke avalona - znamenje jednoroga - oberonova ruka - predvorje haosa pocheo sam da ih chitam josh u srednjoj, rodjak prijatelja iz razreda ih je imao pa sam nekako preko branka miletica doshao do njih. eh, sad, do prve tri. poslednje dve nikad nisam dobio, nedavno sam saznao da ih pera ima ali da je dao nekome i tako se jako dobra pricha prekinula a fragmenti secanja su ostali negde u mom mozgu..

I onda dok jos koracas sa kutijom punom secanja, u glavi se stvara samo jedna slika... necega sto si vec videla... zaboravljas... ispunjena nekim cudnim osecajem zastajes i gubis smisao... kad stignes do zeljenog cilja prestajes da postojis... ostaju samo krupne stvari kojih ionako ne zelis da se setis... postajes odpadnik sveta sanjara i pocinjes da se stapas sa onim sto si uvek mrzela... obicni svet... tako dosadan i proziran... necujan i uvek ispod svega...

Blog je posvecen subjektivnom dozivljaju vina i klope, tako da me interesuju licni tripovi, osecanja, secanja i asocijacije.

Cak i da se " preboli " taj strasan cin, secanja ostaju kao tempirana bomba...

i nisam hteo da tako govnjiv odem kuci. tako da sam otishao do draletove novootvorene igraonice (koja nas sve tako strashno podseca na 3 d igraonicu i budi nostalgiju i neka dobra secanja). seo sam pored gulivera kojeg nisam ni prepoznao koliko se izmenio. sedim i pitam coveka za IP servera (kako bi svi igrali na istom) i primecujem kako ima isti glas kao guliver. gledam u njega i posle nekoliko sekundi skapiram da je to on. i to samo zato shto sam video ostatak drushtva (ciru, zareta i dr). malo sam popravio raspolozenje igrajuci pola noci dod ali o5 sam se osecao bedno kad sam se probudio. i mozda josh par dana posle toga.. zashto? ne bih tachno znao.

Sta je drugo dolazak na ovaj svet, nego mogucnost samoostvarenja, teznje nase prave prirode da izroni ispod pokrova nacinjenog od prasine secanja, mirisa predvidjanja, iluzije da mi kao takvi identifikovani sa ulogom koju smo dobili dolasko

Zato te zelim naci, zato te pratim kroz zivote, kroz sume secanja... Sekund tvog prisustva daje smisao za mnostvo dana...

Naime, na predlog legendarnog bosanskog pevaca, poznata folkerka je bez mnogo ustezanja pristala da zajedno zapevaju pesmu " tragovi secanja ".

Sve to kad se sabere, priziva mi memorije i secanja na detinjstvo, tako bezbrizno i veselo, iako toga uopste nismo bili svesni tada.

Tako sakupljena i nagomilana secanja, secanja na reci, postju prepreke meditativnom rastu.Meditacija znaci ziveti bez reci, ziveti u sredini bez govora.Ponekad se meditacija desava spontano.Ako stvarno volis, ako si zaljubljen zapazas prisustvo - ne reci.Kad god su ljubavnici zajedno, sami-oni cute.

"... znas sta, secanja nisu uopste losa... sami se rodimo, sami umremo a i to vreme izmedju provedemo prilicno sami, jer i kad imas roditelje, decu, zenu, muza, ti si opet sam, jedinka... e tu mu secanja dodju kao lek... okrenes se i vidis da nikad nisi bio sam... "

Ne znam da li ga volim zbog lepih secanja na njega, ili sam ga krisom volela i pre njega.

Kad ljudi vide me Znam ja da pomisle Da ono najgore Ipak sam prosla Dobro se pretvaram Sve zivo zavaram Pa svaka pomoc bi Dobro mi dosla Secanja sam zaledila al ' nisam bol pobedila Refren: Ne mogu vise da zadrzim bol Ne pomazu tablete uz sav alkohol I placem Miso moj, placem pred strancima Jos ukus..

138. Bezuspesni su pokusaji vremena da nam izbrisu iz secanja one koje volimo

Zatvorila sam oci i pustila secanja da naviru.Osecam svaki njegov dodir, uzdah, poljubac.... mmmmm....... i sama pomisao na miris njegove koze i dodir njegovog tela me uzbudjuje.Kako bi volela da je sada tu pored mene.... samo da ga osetim

Povredljivost nosi svako od nas, svi smo bili jednom ili vise puta napusteni, izigrani, sa osecanjima su nam zbrku pravili, ali zivot ide dalje, i traje duze nego sto traju ruzna secanja na njih.

Gospodine Despot, vas clanak je iskren, objektivan i dobronameran.Ono sto me zbunjuje su komentari, koji promovisu Ustaske simbole, koji su usko vezani za velika nedela Pavelicevih Ustasa.Nadajmo se da ce vreme uciniti svoje, i izbrisati secanja na to.To ce tek tada biti nova demokratska Hrvatska.

Ovo nije prvi put da su mi lomili srce, uzimali su sve sto imam nedavajuci nista.... a trazili su sve.Prvi put mi se srce oporavilo zahvaljujuci njemu.Naucio me je da opet volim i vratio mi osmeh na lice i veru u zivot.Samo neznam kako cu sad.... sama nemogu dalje.... nemam vise snage.... nemam volje za zivotom.... Ostaju mi samo suze, bol i secanja na one lepe trenutke koje smo proveli zajedno..... te trenutke i da hocu nemogu da zaboravim nikada

Nemam mnogo secanja iz najranijeg perioda, mada kako vreme protice sve cesce mi se vraca film.

Navirale mi stare emocije, secanja na neke osobe.

Medjunarodna nagrada za multikreativnost " Branko Andric Andrla " ustanovljena je prema ideji i na inicijativu knjizevnika Stojana Simica Krpice, uz podrsku i u saradnji sa mr Jovanom Mihajilom i mr Nerom Rikic-Legac u cilju razvijanja multikreativnosti i o znaku postovanja i secanja na multikreativnog umetnika Branka Andrica Andrlu.. Nagrada je prestizna i sami dobitnik bira sledeceg dobitnika.Nema ziriranja ni lobiranja.

Sve ljubavi traju kratko, ili mi imamo takav osecaj kada one prodju, ali ono sto istinski ostavlja zig na nasem srcu i dusi jesu suze bola, kajanja i povredjnosti... ma koliko snazno mi njegove oci mutile razum, u mesavini sa tuznim zvucima mraka, samoce i nasih pesama, uvek ce buditi setu u meni i terati suze na oci... zato ne volim zimu, ne volim pahuljice koje mi se tope na dlanovima, ni sneg koji skripi pod nogama... na volim, jer me sve seca na tebe, na one hladne zimske noci u kojima si svojim neznim sapatom budio vatru u meni... valjda ces jednom i ti prohujati mojim zivotom kao slatka uspomena posuta laticama secanja... i ako ikada i jedna slana kap skvasi tvoje lice znaces koliko sam te volela al tada ce biti prekasno za sve..

Poruku sam procitao, ostavio je po strani, ali je pokrenula, koliko jos iste noci, niz razmisljanja, secanja, citav niz misli, koje su morale dobiti svoje ishodiste u jednom ovakvom obliku

Davno je to bilo 1992. god i secanja su izbledela..

I u jednom i u drugom slucaju su SECANJA, a ipak organizam drugacije reaguje.