U ušima mu je još odzvanjao prigušeni plačni lelek članova porodice; proveo je celo prepodne kraj samrtnika; stajao je nemoćan kraj bolesničke postelje čuvenog advokata: bolesnik je stenjao svoje zadnje trenutke, a čuveni internista i lekari pozvani na savetovanje sedeli su uljudno u bolesnikovoj sobi; uljudni i nemoćni.

Dvoje mlađe dece je već ručalo i izgubilo se sa vaspitačicom; kraj stola su sedeli samo njegova žena i najstarija kćerka, sa golim okom vidljivom nervozom gladnih ljudi, dočekali su ga prekornim pogledima.

Sedeli bi ispred televizora i gledali omiljenu emisiju, ili izašli u bioskop ili pozorište, ili pak možda otišli u restoran na ručak ili večeru sa voljenom osobom ili društvom.

Sedeli su blizu muzicara jer je cuo da se po gradu prica o pevacici iz Gradske.

Kad su bile kod šustera smo sedeli doma, inače smo po ljetu hodali bosi.

Ne samo da me je krajičak oka izdao zbog obzora jutra i ne samo što me je vlastita telesna težina saplela milion puta te nisam mogla da vidim njega i pozdravim ga nakon celog leta, misleći da su svi ovde sedeli i čekali me da se vratim, nego nisam videla nikoga pa čak ni musavu gazdaricu koja po difultu dolazi tačno u 09:00 po svoj harač.

Podsećamo da pri tome nije bilo snajperista, nije bilo gladi i žeđi, ljudi su išli na posao, sedeli po kafanama, šetali parkovima.

fčera je vjutro davorica mam zaranja došel po mene i veli on meni čujež branko idemo samo do goric skočiti kaj natočimo vino i za pol vure smo nazaj. i velim ja njemu onda može ak se za pol vure vrnemo jerbo sem obečal mami da ju bum vozil na groblje z traktorom pretpoldan. a veli meni mama branko a kam češ el si zabil da moramo iti na groblje. a velim ja njoj em kaj si blentava mama nek kak bi zabil. kad se vrnemo za pol vure i onda pemo. i tak smo mi polako krenoli a đekica poskakival za nami i velim ja davorici u jebate davorica da mi bar onaj bezni dimnjačar neje fkral one kobasice sad bi lepo si malko narezali pot jenim kutom. a veli davorica no kaj se staraž branko pak pogledaj malko bolje vu moj ceker pak buš videl da sem ja zel kobasice i jenoga kruva a mladoga luka napučemo v goricaj. u to so bile reči i dabog mu se pozlatile. i tak smo mi došli v gorice i davorica je natočil vina vu petlitrak za doma i nama jenu kupicu kaj si spijemo. al jenoga studenca neje imal pak smo morali popiti si čizto. i dok smo popili veli meni davorica je branko idemo. a velim ja njemu a kam davorica pak jesi ponorel a kobasice nebumo jeli. a veli davorica brankec pa kaj tebi vu tu tvoju glavu tuče. pak sem mizlil da idemo kobasice jezt. a ja sem se bil splašil da je davorica zabil za kobasice i da oče iti doma. i tak smo si mi malko pojeli kobasic z mladim lukom i pomalko smo si poteravali i uživali na jenome frižkome zraku. u al so bile fine te jene kobasice kaj da jih je lovec ot prave srnetine napravil. al nije nek je to ot davoričine krmače stare kaj si je nogu ftrgla pak ju je trebalo klati. i tak smo se mi polako spominjali kat eto ti međaša ot davorice. a veli njemu davorica o međaš esi došel. a veli on jesem malko bum postrugal drača med redmi. i tak si je onda i on k nami sel i popil si z nami. a ja sem si samo mislil a kaj bu ak se stari joža seti kak sem ga bil zajebal ono dok se je kombajneralo al se neje setil i to je bilo baž dobro. i tak dok smo si popili a velim ja davorici a kaj ti mizliž davorica jel prešlo pol vure pa bi mi morali iti doma kat sem tak mami obečal. a veli on meni em naj biti smežni branko kat neje prešlo niti petnajzt minut. a veli joža no kam bi išli več doma dečki nek si lepo sat vi k meni pete jenoga gemižta spiti jerbo ja imam studenca. i onda smo tak i napravili. al je joža imal fino vino za przte oblizati. i tak smo mi polako pijuckali kadli ja otjemput pogledal na zid i imal ja kaj za videti. taman je poldan tuklo a velim ja davorici u jebate davorica pak več je poldan bu me mama zatukla. a veli meni međaš branko em kam bi sat po najvekši vručini ižli na groblje nek pete podnoč dok nebu vruče. a veli davorica prav veli međaš kam bi sad išli. onda smo mi dalje polako pijuckali jenoga gemižta a joža je i jene prge narezal kaj su bile ljute kak da jih je vrag z pekla donesel. i negdi okraj dve vure ja išel pišat a đekice nigdi. ja ga fučkal na se strane a njega nema. neg mu je valjda dojadilo pa je sam doma zdimil a neje znal bedak jeden da smo mi baž onda šteli doma krenoti. i negdi okraj tri pol četri velim ja davorici čujež sad bi mi lepo mogli krenoti doma. a veli davorica eto sat si jož jenoga putnoga popijemo i idemo klet zaključati i zememo karniztra i idemo doma a međaš lepo gorice strugat. a veli međaš je dečki prvo si bum malko legel jeno pol vure onda pem strugat. i tak je i bilo. pri davorici smo si spili jož jenoga putnoga i zaključali smo klet i pravac doma. i došli mi na pol brega kadli imali mi kaj za videti. bizon i njegova žena bizonka su lepo pret svojom kleti pekli rožtilja i veli nama bizon o dečki kak ste lepo nadišli taman dok je rožtilj gotov. u kak je to dišalo i taman nam je došel taj rožtilj kak kec na dezetku jerbo su nam se one kobasice taman bile razišle po želucu. i tak nam je to lepo bizonka servirala jenoga roštilja na stol a veli njoj bizon no zemi si i ti jenoga komada i moraš iti mam doma krave ranit. i tak je onda ona otišla a mi smo lepo jeli rožtilja i pili finoga gemišta. i tak u toj jenoj zanimljivoj atmezferi se je več počelo i mračiti a ja sem se mam dok sem to videl prijel za glavu i velim ja davorici u jebate a kaj bu meni moja mama rekla kat ju nesem vozil na groblje al morti jož stignem. a veli bizon kaj si smežni branko kam bi išel pak jož treba toga rožtilja do kraja pojezti i ovo vino kaj sem spuztil z lagva popiti jerbo se nebu nazaj v lagev nalevalo. a veli davorica pak prav čovek veli a mamu morež zutra voziti na groblje. i tak smo onda sedeli jož malo i pijuckali i veđ se je prava noč spuztila i veli meni davorica je branko kaj ti mizliž sat bi mogli i krenuti. a veli bizon je dečki samo ak se bumo mogli zdiči. i onda je bizon otišel po putu kat je imal biciklin a mi se zaputili pravac poprek brega. i tak mi polako hodali jerbo naz je več pomalko bil i šupil taj jen gemižt kadli otjemput samo se pred nas podela nekakova skreatura i čudnovata spodoba vu belome plažtu i pravac na naz. a veli meni davorica branko jel i ti to vidiž il je to samo priviđenje. a velim ja njemu davorica to je duh i to onaj pravi z filma i nikaj drugo i leti po zraku bež kak te noge nose. i mi pravac se okrenuli na peti i bež čez jarek. al je jebada bila ta kaj je jarek bil pun kopriv a davorica se je tak oplel i skutural niz breg kaj sem pomizlil da mu mam kiđma pukne. a ja zaviknol davorica gde si a on veli tu sem branko nemrem se diči z ovi kopriv valjda mi je noga pukla. i ja mam k njemu i prijel ga i bež doma. jedva smo nekak došepesali do putni vrat. a karnizter petlitrak z vinom je negdi v jarku oztal i jebež i vino i se samo kaj nas neje jen duh razčerečil. mama je bila bezna kak kobila dok joj nedaš tri tjedna jezti niti vodu piti. a vjutro dok sem se digel samo me je sa koža pekla kak sem si se noge z koprivami ofuril. al mi neje vrak dal mira nek sem denez mam zaranja išel glet el bi našel ono vino. i našel sem ga mam v jarku jerbo je lepa staza vu koprivami oztala kak se je davorica niz breg skutural. i onda sem onak poskrivečki se otšuljal pravac do onoga mezta gde je fčera duh nas štel napazti. ja znam da se po danu duhi ne prešetavaju al se to nigdar nezna kaj mu more v glavu puhnoti jerbo da su duhi pametni onda nebi tak ljude plašili i bele si plahte oblačili. kadli se ja popel na breg i imal kaj za videti. onaj idijot idijocki ot glupoga trepoca je na svoju čerešnju jenu bačvu obesil kaj mu nebi čvorki čerešnje pozobali. e da mu jebo paz mater a mi smo se onak splažili. onda sem zel jenoga kolca kak sem bil bezni i su sem mu bačvu raztrežčil na komade pa nek si on mizli koga bode plašil po noči. davorici je dobro jerbo sem se k njemu zavrnol i vino mu ostavil kaj ga jotec ne zmlati. jož ga malo noga boli al i to bu prešlo dok se bu ženil. tolko ot mene i pozdrav prijateljzki ot branka

U prepunom tramvaju uz prozore su sretnici sedeli na tvdim stolcima, pošteđeni gužvanja stisnutih oznojenih tijelesa.

Sedeli su i uz pivo razmenjivali sličice popularnog albuma Fudbaleri i timovi.

Oni koji su celi život gori doli po pustinji lutali i čije trage v pesku je svaki povjetarac zametal ili oni kaj su doma sedeli i v stjenu grad Petru uklesali.

Sedeli smo i totalno u neverici ćutali.

Najveća fora su bile sanjke od železnih cijevi, a i one su znale popustiti pod teretom frajera kaj su sedeli jen na drugom.

Sedeli smo skoro sat vremena ispijajući kafu i jedni drugima pogled i usne.

U subotu uveče sam se zatekao istom mestu gde smo pre osam i po godina prvi put sedeli jedno uz drugo.

- " Kaj, bumo tu sad sedeli celu večer, ili? " - upitno me pogledala svojim predivnim crnim očima...

Prvo je bilo jadno i sedeli smo a onda su pustili hladno pivo i psihomodopop i metali smo se.

Pre devet po Griniču, u travi pored stala, sedeli smo i čekali.

i tako.. sedeli u formi, pili, zajebavali se (i sad mi je smeshno kad se setim nekih shala), kad je doshlo vreme da se plati.. pa.. svi smo samo nastavili da ignorishemo konobaricu, jedino je sinisha krenuo da se okrece prema jakni da izvuche novchanik pa sam ga pitao; " shta ti je, jel te uvatio grch? ishijas? shta se cimash? " enivej - rachun je placen, doshlo vreme da se ide do doktora a i starketa bi trebalo odbaciti kuci.

U tom trenutku, skinuo mi je povez i dvanaest gostiju koji su sedeli za stolom u glas je uzviknulo: ' ' Srecan rodjendan ' ' Pala sam u nesvest.

Sedeli smo i razgovarali o razlici između našeg balkanskog i zapadnoevropskog kulturnog mentaliteta.

Nakon svog ovog vremena, ja sam jedini od petorice prijatelja što su nakon one predstave sedeli u najboljem francuskom restoranu u Londonu (čiji je vlasnik, inače, igrom slučaja Kraljevčanin) koji je ostao živ.

Sedeli su i pili čaj sa rumom ili rum s čajem, sad je to već manje važno i pričali su dugo, jako dugo

Rezultat se od onog fatalnog 69. minuta nije ponavljao, nije menjao, ostao je takav kakav je i. znaci. dzaba smo sedeli ovde realno govoreci.

Mi smo drugi kakti gosti sedeli na kožnatemi štokrli malo ze strani.

Ono malo što sam pušio prestao sam i sinoć smo sedeli zezali se i pili pivo do pola tri, pa zašto me opet glava bolela jutros i celog dana ne mogu da se sastavim.

Svi koji su sedeli u toj kancelariji znali su da se radi o bici koju ne možemo da dobijemo, bilo je očigledno da su nas žrtvovali (...) da Beograd želi da stekne neke jeftine poene, u smislu da će predati 25 hiljada ili 20 hiljada ljudi (5000 vojnika i 20.000 civila). (...) Oni (srpsko vodstvo u Beogradu) su želeli da od Topuskog naprave Srebrenicu.

Znam po sebi, vise verujem casnom i postenom Hrvatu, koji se borio za svoju zemlju nego onim Hrvatima koji su sedeli u svojim kucama i geldali rat na TV.

U studiju nam je skuvao kafu, sedeli smo, ćaskali, svirao nam je na gitari.

Sedeli su na betonu i pošto je tu bilo stražara, ako bi neko pokušao da govori sa nekim ili da se pokrene, odmah bi dobijao batine.