Zagorec ostane sedeti i zgleda se po tramvaju.

Jedino ga Noj ne videl odozgora, a ni odozdola jer mora na jajcima sedeti

I neksa zenska je svirala gitaru.. i ja sam morala sedeti na stolu jer su me stirali z one udobne vrtece stolice i pitali su me dal sviram kai.. ja sam rekla da je kao da idem na gitaru (jao) I kaze blaska: da? super, onda budes nam ti druge godine svirala, ha??

Al ' ne, u prvom redu mora sedeti ravnateljica iz Uprave za posebne oblike turizma, pa onda ravnateljica iz Uprave za sigurnost hrane, pa gospon iz Nadzornog odbora Kluba Selo (ti bokca, kak da je taj Klub neka banka pak mora imati i Nadzornoga odbora), pak onda oni iz nekakvog Hrvatskog farmera, pak gradonačelnici, načelnici, tajnice i bok te pitaj kakvi još sve pisarčići.

saljem dimne signale: rofl: ajme, pa sigurno necu sedeti kao slika i cekati ako mi se svidja...: p

Nemojte sedeti na dve stolice, nemojte ulaziti u površne veze i dopisivanja, ako ne planirate ništa ozbiljno.

denes skoro celi den nisem nižt delal al sem se da vam prav veli požteno nazmejal mižkini i njegvi babi. to je baž bilo smežno. mižkini se je jeden čerep pomeknul na štaglju i išel je to malo posložiti i rekel je baba dojdi sim i pridrž mi lojtru. ja to nizem nižt videl ali sam bogme dobro čul jerbo sem se malo po dvorižtu igral s đekicom. ja njemu hitim štapa i onda se on zabeži i dok ne rečeš ni kekz i on ga več donese natrak. i onda ja pak zamahnem z štapom al ga ne hitim i on to točno predozeti da ga ja nizem hitil i oztane sedeti. velim vam to je stražno pametni cucek. i onda sem to čul dok je mižkina to rekel babi i jož sem čul kak se nekakove bedaztoče spominjaju prek plota i samo odjemput je nekaj tak puklo kak da si letvicu prekoljil i samo sem čul kak je baba narekala joj meni joj meni mižko mižko moja kiđma moja kiđma mi je pukla i joj i joj akat ja na plot i imam kaj za videti. na lojtri je pukel vrlec i mižko se je vružil na babu i poklopil ju kak vol da je znebesa opal il z avijona. a mižko je klel jebomu konj mater i lojtri i ko ju je napravil a baž je budala jerbo ju je on napravil. a baba je samo narekala kiđma mi je pukla kiđma mi je pukla na četvorički gotova je moja karijera gotova je karijera. ja sem bil tak sretan kaj su mi vuva poskakivala od miline a đekica je tak zalajival kaj da se razme kaj se događa. al babi ni vrak nižt nije bilo jerbo dok je od mižkine žena zavikala da je obed gotof zabežala se je kak svinja na kopanju. a mižko je pital brankec jel mi onda ti pozudiš lojtru kaj to popravim a ja sem mu rekel bi drage volje mižko al nemrem jerbo sem ju baž prefarbal kaj ne ztrune. i otižel sem v hižu da me nebi jož nagovoril da mu idem ja čerepa menjat. al lojtru opče nisam prefarbal al mu ju nedam i baž mu ju nedam. jerbo dok mi vrne one lance kaj je zel dok je ižel v šumu onda se bumo dalje spominjali o tome kaj bi mu ja nekaj pozudil. pozdravljam.

ne brini se za oranje kada hrvatska udje u EU vama ce sinuti sunce onda ce hrvati da sede u koznim foteljama i da puse havanu, a servirace im se Blue Label kao osvezenje. ovo vazi za vecinu hrvata. manjina ce takodje sedeti u fotelji igledati kroz prozor a euri ce padati sa one strane prozora kao kisa. vidis znaci nece biti kulucenja kako kazes kao u periodu okupacije vase slavne lijepe.mislim na okupaciju 1945 - 1990. e, a stvarno ste tada ziveli kao u logoru, niste smeli da kazete da mrzite srbe. hahahhahahhahahahhahah

Olić je veliki igrač i Bajern će još žaliti za njim pošto sledeću sezonu neće sedeti na klupi već će igrati u prvoj postavi Wolfsburga.

1) Prvi nacin se naravno odnosi na najpovrsniji pristup praktikovanja i tada se preporucuje brojanje daha (1 - udah; 2 - izdah; kasnije se to svede na celinu 1 - udah, izdah). 2) Drugi nacin podrazumeva i drugi nivo pristupa praktikovanja, tada se drzi paznja na dahu, bez brojanja (anapana). 3) U trecu kategoriju, gde spadaju oni aspiranti koji zele ici Budinim putem, nacin praktikovanja zena je sakin-tazu (samo sedeti), ili, duh mora biti stalozen, duboko ukorenjen, zapravo masivno sabran, najkrace receno, to je poviseno stanje usresredjene svesti.To je duh nekoga koji je iz trentka u trenutak suocen sa smrcu. 4) Meditacija na neki koan, obicno Mu odnosi se na cetvrtu grupu aspiranata.

baž me kiđma boli kake čudo. a kak i nebi kat sem se fčera onoga beznoga kauča naprenašal sim tam. i onda pak tam sim. lepo sem dok sem se najel okraj poldan a mama je bila baž preveč fine jabučare složila i kiselo zelje kaj me je celi den žgaravica pekla. i onda kaj bum drugo nek malko k davorici il na kartanac. i tak ja k njemu i taman dok sem zašel v dvor kad eto ti tata od davorice traktora pravac vu dvor naparkiraval na rikverc. i z prikolicom. kad ja malko bolje pogledal akad imal kaj za videti. na prikoilici je jen novi kauč stal. al mi je rekel davorica da se taj specijalni kauč zove trosed i prema tome značenju na njemu pravac moru tri čoveka sedeti il četri ak su jako mršavi il dva ak su jako debeli. al da si naprimer bara žmukčeva na njega sedne e onda više nišće nebi mogel sedeti jer je ona tak debela kaj jedva čez ganjčena vrata prejde. al morem vam reči da je bil baž lepi taj novi trosed na plave ružice i žute. i pitam ja davoricu a kaj bute z tim kaučom. a veli davorica je a kaj bumo nek ga bumo deli v hižu a onoga dedinoga vun i na smetje. to bi bil jen pravi potez jerbo taj kauč od dede tak smrdi kaj da su se prasice na njemu bucale. jerbo deda dok dojde z štale taman i pravac si na kauč legne kaj si malko počine a niti si čižme gumijene ne zuje. a deda se okrenol tak fletno kaj sem taman pomizlil da se ftrgne v pol kiđme. a veli on davorici kaj si rekel dete el sem ja to dobro čul il mi se v glavi pomutilo. a veli davorica je a kaj ja znam tak je tata rekel. a veli deda e tak se nebumo igrali tu epizodu nebumo gledeli i točka. moj kauč nepe nikam jerbo je on tu otkad sem se ja rodil i bu tu dok ne vmernem. a velim ja dedi e onda se bumo jož načekali jerbo si ti jen obični metulazem. al je bil bezni onda. i taman eto ti tata od davorice taman zišel z traktora i veli on meni e baž dobro brankec kaj si dožel kaj nam pomognež te kauče prenašati. a deda ot davorice pravac na joca navalil. čujež ti a kaj si si ti to zamizlil. a veli jotec a kaj bi si zamizlil pak el ne vidiž kak je to lepi kauč a onaj tvoj samo kaj se ne razpane. a veli deda e sinek moj to si prekriži moj kauč bu tam gde i je i tođka. a veli jotec onda dobro onda nek novi stoji na prikolici i na đežđu a stari i smrdljivi nek bu v hiži. i saci ja mizlil pa kak bu to stal na dežđu i zimi a tak lepi trosed. a veli tata od davorice dečki najte se nižt starati sad dok deda nekam otije a mi samo preselimo kauče. i tak smo se malko kartali ja i davorica kad otjemput doje jotec i veli sad dečki je prilika jerbo je deda na zaod otišel. i mi fletno staroga kauča znesli vun na pol dvora a novoga ne mezto. e dok se je deda posral kakova je to drama bila. tak je vikal kaj da mu je nešče nokte ščupal kak je bil bezni. i zel jeno vuže i pravac da se bu obesil na gredu v štaglju. al neje mogel sam lojtru nositi a ja i davorica mu nesmo šteli pomoči kat nas je kiđma bolela jerbo smo kauče prenašali. i tak se mi pomalo i dalje kartali kad eto ti dede i veli on nama. dečki jotec je otišel po naftu i sačemo mi vrnuti stvari na svoje mezto. mam toga kauča znašajte vun a mojega vnuter. a veli davorica em deda naj biti nori el ne vidiž kak je to lepi kauč i udoben. a veli deda neje me briga nek znašajte. a velim ja ja nemrem deda jerbo nas kiđma tak boli kaj jedva i na stolcu sedimo. a deda otišel vu svoju sobičku i zvadil dvesto kuni i del sto pret mene a sto pret davoricu i rekel znašajte. a velim ja davorici čujež davorica ipak je to dvezto kuni kaj moremo cel den zabadava pive piti v gostijoni il čak i neku specijanu pijaču kaj je i skuplja ot pive. a veli davorica znašaj branko. i tak smo mi lepo novoga kauča znesli vun a staroga vnuter. deda si je mam na njega legel i veli on e dečki sat kaj mi se malko duša počine. i ni prešlo niti pol vure kat eto ti joca. dok je videl novoga kauča vuni ja sem taman pomizlil da nas na kolenu pretrgne. i pravac na naz navaljil da zakaj smo kauča znesli vun. a veli davorica morali smo tata jerbo je deda zel batinu i da nas bu prek pleč ak ga ne znesemo. a veli tata od davorice e sad ja idem po batinu pa bumo onda vidli i prek pleč i prek glave i zletel z hiže vun. a velim ja davorici el ti mizliž da se on zajebava. a veli davorica em nas nebi z batinom po glavi. i tak ja taman jene prave karte držal v rukami i taman bi davoricu pobedil kad ja pogledal čez oblok i imam kaj za videti. jotec od davorica pravac k hiži išel a štapa je nosil dva i pol metra velikoga kaj nam kiđmu naravna. a velim ja davorici sad smo najebali. a veli davorica znašaj branko. je al deda spi na kauču. a veli davorica znašaj i njega. e onda mi je tek kiđma popuztila do kraja jerbo deda neje štel ziti z kauča dole. vikal je kak da je ponorel. da smo si mi jeni neobični nemoruti i da staroga čoveka očemo v grob narivati skupa z njegovim kaučom. al mi smo njega znesli vun i pravac na ono izto mezto. pak nesem ponorel kaj se bum zajebaval jerbo dok bi me od davorice jotec oplel z onom batinom kaj bi se zvezde nebezke videl. a deda je onda bil lud kake da je beznoču ot lisice dobil. i pravac na joca navaljil. u kaj su vikali kaj da je opala atomzka bomba pravac vu njihov dvor. deda je pak vikal da se bu obesil il sliđno. i onda je samo otjemput jocu od davorice pukel film i otišel je pravac vu štagelj. a veli deda dečki z kaučom vnuter. a ja si mizlil e sad ak deda pak zvadi dvezto kuni a kaj bumo onda. al otjemput jotec od davorice zišel z štaglja vun kresnol je motorku i kauča smrdljivoga od dede prepiljil na pol. a motorka je samo štektala kaj da si ju z uljem podmazal. i veli on dedi eto sad si ga nanašaj vnuter. a deda se je samo prijel za glavu i ja sem mizlil ak sad ne capikne nebu nigdar. jer bil je tak znenađen kaj neje mogel ni reč zustiti. i onda je samo rekel e da znaš ja bum njega zakeljil. a jotec od davorice veli e da znaž da nebuž i zel je onu naftu i prvo po jenoj polovici nalejal i onda po drugoj a ja dok sem videl da vrag šalu bere lepo sem se okrenol na peti i pravac trk doma kaj me jotec od davorice jož ne vužge a onih sto kuni kaj onda nešče drugi mezto mene v goztijoni potroši. a dok sem došel pret svoja putna vrata samo sem se jož jemput okrenol a crni dim ot dedinoga kauča sukljal je v nebo kaj da se je celi štagelj z marvom vužgal. eto zato denes mene i boli kiđma celi den al to nema veze jerbo bu to se prežlo a sto kuni mi lepo ostane v žepu. tak je to bilo z kaučom a k davorici jož denez nepem dok se malko situacija ne primiri. pozdrav sat od mene. branko

Evo da odgovorim tajanici, ma dobro sam draga, kreće uskoro fax opet a ja moram na jedan put da se malo izludujem i zabavim, hronično sam umorna i nenaspavana, ovo vreme mi je prevruće, ne prija mi, mada ipak stalno zujim negde okolo po kraju, ispijam kafice i tome slično strašno mi nedostaju moji ostrvljani iz grčke, stalno me zovu da se vratim, ma gde ću ljudi bre da živim tamo preko zime po onim vetrovima, jebote i u toku leta kad padne mrak i šetam ulicom pored mora, naravno u suknjici i štiklicama zamišljam Kaljevu peć kako me greje jebi ga, ipak njima je život tamo divan, spokojan, bogat i strastven, oni znaju da žive onako kako treba, da uzimaju svaki tren života i drobe ga nalagano, biraju kako će sedeti u kafiću, da li će da uživaju baš pored obale ili možda na jednom nivou više između palmi i tako dalje...

Ako ne dobijemo odgovor od Finansijskog odbora Vatikana u roku od 30 dana, nećemo mirno sedeti tužićemo Vatikan i njegovu banku.

Iskreno se nadam da su Rusija i Kina prozrele osvajačke namere zemalja zapadne " demokratije " i da neće sedeti skrštenih ruku.

Ne, baš suprotno, ja sam veoma mizantropičan tip i ja više volim ono vreme od ranije, sivo vreme, jer onda je lepo sedeti unutra i čitati knjige.

fčera smo pri davorici gorice brali. tak negdi okraj devet vur smo otižli gore. jotec naz je od davorice se na prikolici otpeljal. i mamu i davoricu i dedu i mene i jož dve nekakove vujnice od davoričine mame. a sebe je vozil na traktoru. morem vam reči da se viže nigdar nebom ž njim vozil jerbo vozi kak luđak po onim grabami i sa sam si jajca natukel. vozil nas je kaj krumpere da pelja na prikolici a z traktora se je kadelo kak z lokomotive dok je v breg vlekel jerbo mu je valjda bilo jako težko. i dok smo dožli lepo smo počeli brati. ja sem samo imal zadadka kante z grožđem noziti i v druzgaljku nasipavati. a tata od davorice je druzgal. deda je bil samo dozaden i bolje da nikam neje ni išel z nami. nek je samo pametuval i zanovetal kaj mi je mam zlo bilo. dok smo imali samo jož jenoga reda za pobrati onda je mama od davorice ižla peč rožtilja a to je meni jako dobro za jezti. tak je dišalo kaj opče viže nesem imal volje dalje kante noziti nek bi mam išel jezt rožtilja z lukom. i tak smo imali jož par kanti za zdruzgati i deda je več bil zišel z reda i veli on tati od davorice. em kak to družđeš el ne vidiž da ti zapinje stalno. i vrak mu neje dal mira i išel je nežt prtljat po grožđu vu druzgaljki i da ga bu malko stiznol kat odjemput eto ti vraga. tata od davorice je vrtel a deda je stiznol grožđe i druzgaljka mu je nekak vragu przta prijela. dok je deda počel zavijati kak cucek na mezec dana. to so bila čudeza. meni je smej došel kaj bi mogel puknoti od pritizka ali sem se zuzdržaval kaj nebi rekli da mi neje bilo za dedu. deda je vikal ruku si mi stiznol ruku si mi. i javkal je teli je javkal kaj se je na drugi brek čulo. onda je tata od davorice druzgaljku zavrtel na drugu stranu i deda je zvadil przta vun. onda smo ižli jezt roštilja. a mama od davorice mu je przta zamotala i rekla je da mu neje nikaj nek se samo pretvara jerbo ga je druzgaljka samo malko ščeknola za przt. onda smo pozle to se jož sprešali lepo ja davorica i njegov tata a druge smo se doma pozlali kaj nas nebuju zajebavali. i onda smo lepo polako pili možta i jeli kostanje i neje nas do noči bilo doma. i baž nam je bilo preveč lepo sedeti pri jognju i spominjati se o kojekakovemi stvarima i ljudmi sima na okolo. samo tak malko da natipkam i idem. pozdravljam lepo.

Pošto nije bilo kreveta niti ičega drugog na čemu bi mogli ležati ili sedeti, morali su da ležate i sede u toj vodi.

Nose mi komp u drugu prostoriju radi vishe prostora u ovoj u kojoj se sad nalazi... a sve to radi stolova koje ce uneti u ovu prostoriju, a sve to zbog gostiju koji ce sedeti za tim stolovima... pa im moj komp smeta... pazi on im smeta... strashno...

je mama je otišla na groblje. al se je sejeno malko zdobrovoljila. ja sem njoj lepo rekel. ja sem svoj čovek i mene nišče nebu zajebaval. lepo mi je pred neki den il je to veđ skoro i dva tjena prešlo. lepo je počela onak lepo okraj mene kak cucek okoli mazne kaše dok si jemput prije jezika spekel. je brankec kak si ti več veliki i ovo i ono i el se ja ne mizlim ženiti il sliđno. i tak veli ona meni baž je to subota bila. zutra bu dožla jena moja stara kolegica jož dok sem bila mlada kaj sem žnjom na bestricu išla. a velim ja njoj a kaj bi ja imal po tom pitanju. el da se meknem ot hiže kaj se vi bote naspominjavale. a veli ona meni nikam ti nepež nek buž doma kaj bu ona vidla kak ja imam lepoga sina. i tak je mama onda celi den kolače pripravljala il sliđno i celu je hižu dela vred i su pražinu zbrisala. i kad eto ti nedelje mam dok se je razdanilo. kat otjemput nešče nabija na vrata a mama skočila kaj da ju je nešče z vručim žaračom vrit fpičil. a veli mama a gle branko marica je i svoju kčerku dopeljala kaj se malko bolje upoznate. a meni to opče neje bilo jazno kaj bi se ja žnjom upoznaval kat ja nju opče niti ne poznam. a velim ja njoj a kak se ti zovež. a veli ona meni ja sem žaklina. a velim ja njoj u jebate a ko ti je tak smežno ime nadenol. a veli ona neje to nikaj smežno ime nek je to francuzko. al je meni sejeno bilo smežno makar bilo i pravo ameriđko kat čoveka tera na smej. i taman da bum išel malko do davorice se prešetati jerbo kaj bum ja te ženzke bedaztoče poslušal. a veli mama nikam nepež. esi ti ponorel kam bi išel a gozte imamo. onda sem moral sedeti za stolom i jezti žnjima kolače i piti kapuđino kaj mi je mam zlo dožlo v glavu ot tolkoga cukora. a veli marica i onda deca a kak se vi slažete. a meni to nikaj neje bilo jazno. a veli mama no branko pak se nekaj spominjaj z žaklinom. a velim ja njoj a kaj se bum spominjal kat nemam inzpiracije. a veli mama pak ju nekaj pitaj a ne kaj samo čkomiš kak da ti je krava jezika odgrizla. a velim ja njoj čujež žaklina a jel ti znaž preokretati jenoga tetriza. a veli ona koga vraga. i onda mi je mam bilo zlo. nek kaj bi se ja žnjom spominjal kat niti tetriza nezna preokretati. a velim ja mami čujež mama ja bi sat stvarno trebal iti jerbo kaj se davorica nebu srdil na mene. a veli ona meni esem ti lepo rekla da nepež nikam nek si tu sedni i lepo se spominjaj z žaklinom kak čovek. a velim ja njoj mama a kaj bi se ja ž njom spominjal kat ona opče nema pojma o ničem a nezna niti tetriza preokretati. i onda sigurno nezna niti kaje to internet ili emajla pozlati a to je jena modernistiđka stvar bez koje čovek viže niti srat nemre iti i ako ona o toj proceduri nezna nikaj onda je lepo zaostala i kaj se ja z takvom imam za spominjti neg nikaj. a žaklina mam briznola v plač jerbo sem za nju rekel da je zaoztala i čak viže neje štela niti kolače jezti a do onda je stalno imala pune zube jerbo su joj stražno bili fini jedni z kremom. i skoro mi je se pojela. a veli meni mama vun z hiže ajt proč ti jen nemorut bezobrazni el se tak z takvom lepom deklom spominja. a ja sem to jedva dočekal i mam sem šmugnol k davorici kaj nebum moral te bedaztoče poslušati. al sem videl z davoričinoga dvora da su mam za menom i žaklina i njezina mama prehujale na biciklinima kaj da jih si vragi teraju jerbo valjda više neje bilo kolačov. a dok sem došel doma onda je tek bila jebada. mama je vikala na mene kak nigdar. da kakaov sem ja nemorut i bezobražnjak i jen neotesanec jerbo mi je ona tak lepu deklu našla za ženiti a ja se ponašam kak svinja v kocu. i onda mi je mam bilo jazno po kakovom je poszlu ta marica došla k nama a ne kaj bi se prisečale kak je bilo negdar na bestrici. al meni to ne pada niti na kraj pameti kaj bi se ja išel ženit i kaj bi me nešče zajebaval potom pitanju dok bi štel z davoricom na jenu pivu otiti jerbo ja još nikaj nesem tolko star kaj bi bil za ženiti. a još se nesem prav niti naživel i čudaj toga još imam za prejti. a kak bi me tek dečki zajebavali dok bi se išel ženit da sem jen papučar il sliđno a ja v životu nesem nigdar papuče niti nosil nek samo sandale. to niti pomizliti to vam garantiram jerbo sem ja svoj čovek kaj na svojima nogami stoji i z menom se nišče nebu pošikaval a kamoli jena kaj se tak smežno zove žaklina. a dok si bu tebalo deklu najti onda si ju bum ja sam nažel i to nikakvu z francuzke il slično nego pravu jenu domaču podravku koja razme neke stvari uskličnik pozdrav sat od mene prijateljski. branko

Moreš domaj sedeti, pobrati peneze s burze, saki mesec se iti pokloniti (prijaviti) tam nekoj gospođi ili gosponu na šalteru, da ti vudriju štambilja na trdu cedulju.

V prolazu do sim stojiju još navek vitrine, di su stajale reklame za filmove kaj dolaziju i one kaj igraju u matineji, popoldan i navećer, a čim se proljeće skockalo da se moglo vani sedeti, otprli bi tam gor terasu, ak smo je zvali ljetna pozornica.

ja sem branko. jemput sem bil v gostijoni i pil sem jenu zdenu podrafku i veli meni moj pajdaš davorica čujež branko a kaj ti mizliž praf za praf jelse mi dvojica bumo gda zpametili. a ja si mizlim a zakaj to mene sat davorica pita tak nekakovo bezno i naučno pitanje i onda je meni mam sinolo v glavu da on mene nebi ni spitaval tak nekakvoga da nam to neje bila veđ jeno dvajzpeta il sliđno piva al sem ja njemu rekel čujež davorica a zakaj je tebi opče tak jeno bezno pitanje palo na pamet. a veli meni moj pajdaž davorica tak sem fčera z jocom nametal gnjoja na prikolicu i onda je meni jotec rekel čujež ti jeden moj sin davorica a jel se ti i onaj tvoj pajdaž branko mislite gda zpametiti i onda sem se ja to setil i pital tebe. i tak sem si onda ja malko preštuderal i zmislil sem se jenoga pravoga otgovora kaj nebi ni jenomu vučenomu učitelju kaj je pobral su pamet ovoga sveta palo na pamet i nebi se ga mogel posramiti. i lepo je prešlo prek leto dana kaj ja nesem nikaj natipkaval al je to zato jerbo sem se malko spametil i zakljuđil sem da to neje za mene celi den sedeti pret kompijuterom i natipkavati jene štorije. jerbo pametni ljudi koji su velike škole vučili sigurno ne sede celi den pret jednima kompijuterima i natipkavajo nego svoju pamet lepo po celomu svetu prodaju i zasluže si nofce. e tak sem se i ja lepo zpametil i zato više nižt ne natipkavam nek je meni onda moja mama denez rekla čujež branko ak ti tu svoju kutiju ne mizliš više vužigati onda to lepo reči i ja ju mam z hiže zritnem vun jerbo je meni več prek glave i dopizdilo saki den prašinu ž nje brisati a nikakove korizti od sega toga. mada ja znam da ona v moju sobu nejde zato kaj bi prašinu brisala nego zato kaj je za mojim ormarom jena demižonka napol puna rakije i onda ona saki den si malko potegne a prašinu zbriše vusput jenim potezom. ne velim ja da si i ja neču z demižonke poterati malo rakije kaj me samo čerevo zažari a ponajbolje dok se vrnem z jene pive pak si potegnem nebili mi se soba celu noč kak na ringišlilju okretala. i tak sem ja onda kresnol svoju beznu mašinu made in njemačka pravi pentijum procezor pret jeno pol vure a to je tak zasmrdelo kaj mi pol sobe na vreli jogenj a pol sobe na skurenu plaztiku zavlači po smradevini. i onda sem se digel z svojega stolca orginal čežka hraztovina i reko idem ja mam mamu zbuditi kaj bu vidla da sem ja kompijutera vužgal nebiliga zritnola z hiže vun dok bu drug put morala čiztiti pražinu ž njega. i velim ja mamai el čujež mama mam se diži nebili jeno čudo vidla. i mama se mam zdigla jerbo je mislila da se morti mižkini krava telji i obula si je papuče i hitac vun z hiže al vuni muk tižina nema niti žive duže kak niti na groblju f polpet vjutro. i dobeži ona pravac k meni v sobu i veli branko strela te ožegla a polek kakove si ti mene to bedaztoče išel budit a ja njoj onak ponozno velim gleč mama jerbo sem ja svojega kompijutera vužgal kaj ga nebi zritnola s hiže vun i onak sem se smežno nasmejal kak ričard gir pravi prafcati ameriđki glumec v jenome filmu dok pretiče kamijona z prikolicom z jenim beznim stokonjzkim autom pogon na sa četiri kotača. a mama je samo zalupila z vratima a ja sem si mizlil e jesi pameten branko i saka ti čazt sat si joj lepo pokazal. i jož sem se taman vu sebi onak potajno cerekal a utom čazu v kojem su se izta ona vrata otjemput otprla i moja me je mama tak opatrnola z metlom štalzkom poprek pleč a ja sem samo beknol kak bezni bik dok mu z škripcom jajca stiznež i samo je zletela z sobe vun a ja si i još sad študeram kak me je lepo lepo zajebala moja mama. i tak si ja sat mizlim kak bi pital jotec od davorice el bi se mi gda ja i davorica mogli spametili il nebi al mi to pitanje jenostavno zparilo z glave kak voda z špareta spari dok se vruči čaj kuva i ja se nemrem setiti. to je bila ta pripovezt kaj sem ju imal za spripovedati nebili se ja nezvao branko ili bilokak sliđno. al da sem se spametil barem malko to jesem i tu pogovora nema a koji tak ne mizli nek mi se lepo javi na raport drugi put v goztijoni. pozdrav sat lepi i prijateljzki ot branka i bok uskličnik

me je neda mi se.. pišem zato jer mi se neda.. i zato jer mi je sve obrnuto naglavačke.. i zato jer su ljudi glupi.. i zato jer su ljudi neodlučni.. i zato jer ni sami ne znaju kaj hoćeju pa na kraju ja ispadnem žrtva i tak je uvjek i tak i uvijek bude... nikak drugač neg baš tak.. mislila sam sad jedan dan napisat duuuugi post al onda me opet nekaj spriječilo.. meh... kaj bum? ma da, čitam malo po blogovima, svi se osjecaju nekak sjebano.. nekak glupo i dosadno mislim, ne znam dal je to ovo vrijeme, malo kiša, malo sunce il kaj al definitivno nekaj je, a ja ocu znati kaj tak meh, ove dane se opće nikaj ne učim. opće mi se neda.. neda mi se već f školu, nebrem si ni tih.. ne znam kolko dana još pretrpiti.. mama mi tupi kak se moram učiti, tata se sam smije, sestra mi sere nekaj stalno, susedi sereju nekaj.. ma glupi su svi.. sad još ova krava nekaj oče kaj budemo delali za lektiru, nekvi referat.. pih napravim joj ja lektiru... meh... jedva čekam dok bum osmi razred (pre kraju), dok već nebum morala svaki dan sedeti f onoj školi, f onim klupama.. ne ne ne... ružne su je, odlučeno je, idemo na izlet.. nekam na more valjda.. meh, neda mi se al idem: P hehehe.. mislim, tinika me nagovorila, inace nebi išla još nam nema učiteljice s matke.. već mi malo i fail: P.. hehehe ma je.. ne znam zakaj sam sad ovo rekla: P ma dobra je ona

Jura luzer: Tam su mogli sedeti samo oni koji su pljuvali po Katoličkoj crkvi.

Jer pobogu, nije valjda da ću sedeti u avionu bez: novina, grickalica, flaše vode, kreme za usne, ogledala, naočara, češlja, kamere, foto-aparata, hanzaplasta, vlažnih maramica, običnih maramica, turpije, makazica, knjige, cigareta, parfema.... i svega ostalog, što je opšte poznato da će vam trebati u avionu.

Znam da ti je neobichno sedeti pred mikrofonom prichajuci osobi koju ne vidish ali ponekad su te nekonvencionalne metode dobro doshle jer na kraju krajeva cilj opravdava sredstva:)

Ni tam lepše sedeti, Z neba dole gledeti, Zakaj ti se ostat ne će, Kaj te k zemlji vleče?

Ne treba sedeti sam u sobi, zato iskoristite svaki dan

Inače je bila sasvim mirna i staložena beba koja je znala sedeti i slušati dok se mama spominja, zaigrati se s kakvom zvečkom pa čak i par minuta koncentrirano gledati crtić.

Poslednja Malahijina rečenica glasi: " Tokom poslednjeg pritiska na Svetu Rimsku Crkvu, tamo će sedeti Petar Rimski, koji će hraniti stado usred velike patnje i kada ovo prođe Grad na Sedam Brda biće potpuno uništen i strašni Sudija sudiće ljudima. " Ova zagonetna misao protumačena je kao najava poslednjeg pape i kraja papstva uopšte.