Kompjuter Kluba mi je rekao da oni tamo ozbiljno shvataju svoje ime.

Oni ne shvataju.

Ništa oni ne shvataju sem pucanja i ubijanja.

Ima nesto sto ne shvataju.

I zato jer shvataju isto kao i ja, da još možemo izgubiti ovaj rat.

Ne govore istim jezikom, moraju prevoditi na treći, shvatljivi jezik. Tek tada shvataju.

Mislim da shvataju.

Ne shvataju da će jednog dana izaći.

Ne shvataju na šta mislite.

Ne shvataju zašto Bog sada menja svoju želju?

Ne zelim da budem od onih majki koje ne shvataju.

Ali... a to je začuđujuće "ali", poeziju ozbiljno shvataju.

Ozbiljno shvataju poeziju.

Možda to još ne shvataju... ali i njima besne hormoni... i imaju istu destruktivnu želju da se hrabro oletvaju... i skroz izgube kontrolu.

Ne shvataju to.

Ljudi često ne shvataju koliko neki program može da bude važan.

Ne shvataju da je smrt za smrtnike... ne za bogove.

Oni to jednostavno ne shvataju.

Oni ne shvataju..

Mnogi od njih, naravno, uopšte ne shvataju ovaj sport, ali su ipak očarani trepćućim slikama i jarkim, živim bojama.

Po prvi put u životu Ijudi te ozbiljno shvataju.

Da, ne shvataju da smo mi još uvek glavne.

Ponekad svoj klub shvataju suviše ozbiljno.

Reci luda ne shvataju kao vi.

Neki roditelji ne shvataju to dovoljno ozbiljno.

Ovi ljudi ne shvataju.

Oni to ne shvataju tako emotivno.

Oni ne shvataju sad, nisu ni tad, a sigurno neće sad pod ovim okolnostima!

Pa deca ne shvataju to.

Ne shvataju covjece.