Dragi Jozo, ukoliko ti je stalo da te uvažavam i shvatam ozbiljno ne pominji Kosovo gde mu mesto nije.

Shvatam ja da ima puno navijačkih komentara, svako bodri svoga a ne voli konkurenciju i to je ok, ali kad krenu navijačka neznalačka pljuvanja i glupi netačni komentari onda negativna povratna sprega me aktivira i nešto moram napisati.

Cao mala, gde si nisam te video par meseci reci sta ima novo sad si fensi ovo ono Ikac vid ' o te je skoro, kaze furas se Meckom, sa svojim novim deckom i delujes srecno a kako i ne bi, do juce Alcatel Terranova, a danas Baby Motorola Fendi, dobra kola i nema veze sto za ruku drzis vola koji ima trideset i nesto dina, shvatam, vazna je lova ova prica je tipicna, svaka picka je slicna, bila cool klinka, a sad je drolja klasicna i sta ti znaci taj glupavi osmeh da li si srecna sto si prosek ili nesto hoces ma pali mala, nemam sta da ti dam plus te odlicno znam, nije budala Demjan kao tvoj bivsi sto je zaglavio tvorza jer se tebi dopalo tudje tozla za lovu radis ko zna sta, nekad si bila riba opasna, sad nisi Bog zna sta, zivot ne oprasta i ovaj grad je, sestro, isuvise mali, od starta svi su znali sta si hajde sada pali

I ne znam šta je gorljivo ovde, ali shvatam ja vernike jer čim neko se usudi da stavi na upit postojanje Boga i svrhu religije odmah se unervoze i još više ozjogune.

Ispričao sam ti jedinu stvar iz mog života koju nisi znao, sigurno i ti imaš neku takvu, ali, ne shvatam, tebi kao da je pozlilo... reci nešto... krv ti je jurnula... u glavu...

I onda shvatam da ovo jeste Rafajlo, i da sanjam neko sasvim, sasvim drugo jutro.

drugi kreveti doneli su nam i chudne snove, o neurovim necu da vam pricham, bane svoje nie hteo da podeli sa nama a ja sam sanjao jednu devojku, koju sam znao iz interkontinentala. jedna slatka rachica. uglavnom u snu je bila u nekom drugom drushtvu, sa shtrbanom i jecom, i tu se upoznajemo. bila je neka guzva pa smo se priljubili jedno uz drugo i poljubili i onda ja kazem; " ocesh da smotamo neshto " i tako sagorimo dzoint i smuvamo se. ovo je josh i normalan san u odnosu na ovaj jutros; - sanjam da sam u srednjoj shkoli, idem uz stepenice i shvatam da sam zaboravio torbu (knjige i sve ostalo) i polako me hvata losh osecaj. onda shvatam da kasnim i da nemam pojma gde mi je uchionica. obuzima me osecaj koji je meshavina izgubljenosti, panike i nervoze. nekako pronalazim uchionicu nadajuci se da nisam jedini koji nije ni hemijsku poneo (a zadnje dve godine srednje bilo je dana kad nam je i to bilo vishak) enivej - ulazim u uchionicu u kojoj su neka poznata lica ali neshto kao da nije kako treba. predavanje je u toku, nema slobodnih stolica (iako je uchionica poluprazna). tad ulazi starke (koji isto kasni, a inache smo ishli prvu godinu u isti razred), nalazimo nekako klupu i stolice, lica po razredu su poznata ali neki ljudi iz razreda nisu nikad bili ni blizu moje srednje u stvarnosti. na velikom odmoru shvatam da neshto debelo nije u redu kad srecem prijatelje iz vojske. pitam se otkud oni kod mene u srednjoj kad ih znam iz vojske. losh osecaj se vraca, mislim da me neko bash zajebava. neshto gadno nije u redu. posle budjenja nema losheg osecaja ali mi je san i sad zanimljiv/chudan... isuvishe je nevezan sa stvarnim dogadjajima.

Barem ga ja ne shvatam tako da se upoređuju dva sistema.

Shvatam da već imam tremu jer ću nastupati u Beogradu posle pet godina, ali sam siguran da je to ona pozitivna trema i da ću publici prirediti nezaboravno uživanje - obećao je Toše krajem januara i obećanje i ispunio.

Ne ružim ja tebe, ne shvatam ništa loše ovo što pišeš, dužan sam pojasniti.

Živeći u komuni shvatio je da je problem u njemu, i njegovom srcu. Bog mi je jasno pričao na ovoj konferenciji, i shvatam da i dalje trebam da se menjam u svom životu.

Bio sam žrtva sebične Ljubavi Došlo je vrijeme kada shvatam Da postoje ljudi bez doma, bez ičega što mogu pozajmiti Da li bih to stvarno bio ja Ako bih se pretvarao da oni nisu sami?

Ma shvatam ja tebe, naime i meni Hafizović djeluje kao dosta obrazovanija ličnost, ali on to nije uz svo dužno poštovanje prema njemu.Njegova slatkkorječivost zavodi neuke mase, po pitanju samog islamskog creda i ideologije.

Govore, propovijedi i razgovore shvatam onako kao životinjske glasove.

Shvatam vas zasto ste i sada isfrustrirani Sebastianom Vettelom.

dugo vremena pokušavam da se oduprem porivu da prokomentarišem bilo što vezano za emisije ovakvog tipa... al, eto ne mogodoh izdrzati... stovani gospodine cetinski, pratim vas glazbeni rad vec duzi niz godina, i iznova, svaki put sa svakim izdatim albumom kojeg objavite, ja se radujem kao dijete, jer iz godine u godinu ste glazbeno sve kreativniji, zreliji i potpuniji, tako da danas slusajuci vasa zadnja glazbena ostvarenja mogu reci da ste na sasvim zavidnom nivou u odnosu na glazbenu scenu na prostorima ex yu... Vas sam veliki štovatelj, i sve ovo govorim da me ne bi pogresno razumjeli i protumacili... emisija u kojoj ste predsjednik zirija, dakle, covjeka koji bi trebao " prepoznati " " zvijezde " i istima pomoci da se afirmiraju na glazbenoj sceni koja je da ne lajem, to bi bila vec sasvim druga prica.... ono sto zelim reci je da shvatam da cijela emisija ovisi o financijama, o tome sta producenti zele, (citaj koga zele), u daljnjem toku same emisije, ali producenti mozda nisu svjesni cinjenice da prostituisu Vas lik i lik vasih saradnika, na taj nacin sto nisu mozda uzeli u obzir da ima i muziciki obrazovanog gledateljstva koje i te kako zna procijeniti i ocijeniti kvalitetu... znam da ce te mozda reci (ili mozda necete nista reci), al moj cilj je da se osjecate moralno prozvanim za ovu komediju nazvanu HTZ i da sada ili po zavrsetku emisije date svoj komentar na sve ono sto se zbivalo " iza ", scene... kao sto rekoh reci ce te da su gledaoci birali i da su oni u mnostvu izabrali svoju " zvijezdu ", tako da su SMS poruke ili pozivi odlucili o tome ko ostaje.... pitam se da se kojim slucajem nasla koza u emisiji i da ne radi nista drugo no da bleji u mikrofon i da gledaoci glasaju za istu, da li bi mozda i ta plemenita zivotinja bila " zvijezda "... cirkuska atrakcija svakako da, ali " zvijezda ", koja svojim glasom i glazbenom kreativnoscu treba da doprinese u glazbenoj sceni svakako ne... ono sto zelim da kazem je da sam kao prosjecan gledatelj iz susjedne Vam zemlje Bosne i Hercegovine, svakako razocaran odlukama i prolaskom kandidata koji po svom glazbenom znanju i mogucnostima nisu ni blizu, nekima koje izbacujete iz emisije... kao sto rekoh pratim ovaj show iz BiH, tako da nemam nekih ljubimaca, nisam niciji fan, i pokusavam maksimalno subjektivno posmatrati sve sto se dogadja u emisiji i oko nje... sve ovo pisem iz razloga sto je u vecerasnjoj emisiji ispala ona djevojka, mislim da se zove Helena, koja je glazbeno za klasu jaca od ostalih takmicara... pa ne bas od svih jer ima tu jos djece koja fantasticno rade ono sto rade, ali svakako ima tu i onih kojima tu svakako nije mjesto, ne bih da pominjem imena, jer cu sebi navuci puno neprijatelja a i onako ih imam previse... sve u svemu nadam se da ce te po zavrsetku ove emisije negdje javno istupiti i dati pojasnjenje, te na taj nacin oprati svoje ruke i ostati veliki gospodin glazbene scene sto Vi svakako jeste...

na vrhu brda u močvari u šumi na planini. alje stoji i gleda durbinom u daljinu. pomisli u sebi, mutno je. gde god pogledam mutno je kaže. šest šaptača ne prestaju, moraš ovo moraš ono. razumem lepotu ovoga sveta. vidim je svuda oko sebe. vetar koji se igra pahuljama snega. ovde sam jer jesam. jedno ipak ne shvatam, zašto postoji ispraznost. zašto ljudi teže samodestrukciji. poseže za džepom. u njemu lista. treba ovo treba ono. jednostavnost i svoprožimajuće jedinstvo su jedno. zašto se nevino uvek na kraju pretvori u istrošenost. moram se osmisliti. shvatiti. stati. barem jednom, ali samo jednom, biti. ponovo pogleda kroz durbin. mutno je ali se razaznaju oblici. mutno je ali nešto ipak vidim kaže. da li mi se ovaj svet prikazuje onakvim kakav jeste ili onakvim kakvim želim da ga vidim. šest šaptača ne prestaju, ti želiš ovo ti želiš ono. alje sklapa durbin i pravi korake. na vrhu brda u močvari u šumi na planini.

ne shvatam kako neko moze biti toliko surov i takvo nesto uraditi zivotinji.. ja jednostavno nemam rijeci za da opisem ovaj osjecaj koji me je preplavio dok sam ovo citala... ljutnja, bijes, tuga: (: (R. I. P. malena Melody

Shvatam da u većim gradovima jedan svećenik ne može dohvatiti ni 2 % vjernika u svojoj župi, al zato su tu laici.

prijatelju sa kojim igram muziku (divno je muzicirati jer je to uzvishena igra, i uglavnom nakon svirke dolazi do plodonosnih uvida) - koji inache takodje radi za televiziju, pravi filmove sa jednim tako autentichno-brbljivim chovekom-performansom) filmske kolaze etc. - pricao o tebi. on mi je rekao da imam srece da me uopshte bilo ko chita, pritom josh oshtrooki chitach. klimnuo je glavom. i inache su chitachi sumnjivi (verdächtig), dodade, naslucujuci tek koliko samo istine ima u njegovim rechima, dakle ne znajuci pravi razlog shto je tako, ali na chudan nachin delimchno istinito, shto je i vishe nego dovoljno na svetu koji je istina idavno napustila, ako je ikad bila tu. otputavala vozom, odletela... sugestivno primetih: als Pulverfässer (doslovno - kao burad baruta). on se hotimichno i po inerciji slozio. ako si tu trenutno, rado cu ti pisati o mojsiju, jednoboshtvu, egiptolozima i o jednom kojeg sam sreo i upoznao u vozu, faraonu ehatonu i egiptu i, za pochetak, na kraju o tome da li je zapadna civilazacija (das Abendland) na prekretnici i raskrscu izmedju - budizma, konfucieve vera u Mudrost i Opushtenost, ionske i helenske misli (chiji su se akteri barem kasapili podstaknuti politichkim pitanjama moci), sjaja i chistoce egipatskog Panteona u ochima grka i rimaljana... izabrala onu ropsku i opasnu stranputicu u vidu monoteizma? valjda zbog religioznog genija jevreja, autentichnosti njihove nacionalne pobune i vaskrsnog ostvarenja tako alegorichno slikovitog ponovnog rodjenja sa sve prolaska kroz more (simbol radjanja) i prelaska Ocu pod mrachnosvechanim nebeskim svodom shto se pruza u daljine i kakvog poznajemo sa slika vrcavim religioznim nijansama)... njegovog duha u egzistencijalnom grchu negde na pola puta izmedju neba i zemlje, zemlje i neba... zbog njihove upornosti valjda, da prognani i pokorni, ropski ustraju u mrznji prema egiptu i grubom nastojanju da ne zaborave odakle dolaze... zbog pisane Svete Rechi, koja se danas zahavljujuci velikom broju nezgodno i tiho pritiskajucih arheoloshkih pojavljuje kao strogim cvecem okicenu i ulepshana pricha o istoriji starog izraela - gorki uvid (za po nekoga) u to da su glavni radovi na starom zavetu usledili tek u 4 - 5. veku pre hrista. pisci biblije prekrili su koprenom retrojekcije sopstvenih snova o nadmoci svoje zemlju izraela kao super sile., koja je strpljivo i dosledno vekovima tkana, od strane svrgnutih i porobljenih - sada shvatam neitscheova pozivanja na ropski mentalitet na chijem se tlu, kao korov i paradoxalno, dobro prima pelcer vlasti, teznje ka moci. ponizenje i uvreda su u nacionalnom kao chvorsihta u neuralgijskom nervnom kostimu naroda... narativna inverzija, preokretanje priche..... dogadjaji u stvarnosti su u tori jako izoblicheni ili mozda potpuno preokrenuti; Hiksosi (ljudi sa istoka, dakle, prajevreji) su kao prvi svirepo osvojili i porobili egipat, u kojem su palili gradove, skrnavili svetilishta, i uopshte se vrlo neprijateljski ophodili prema stanovnishtvu, nedge u 17. veku BC; isti oni potomci hiskosa, sada gonichi stoke i beduini koji mora da su poneli izvesna secanja na 108 - godishnju uspeshnu opsadu egipta proterani u pustinju, uzimali nekih 16. stoleca kasnije uchescha u duhovnom zivotu osvajacha iz egipta. egipat je bio uzvisheno lice civilazacije, izvor mudrosti... narativna inverzija: u tori su ove tri etape potuno izokrenute: hebrejci su pojavaljuju kao prinudni radnici,, zive u ropstvu na nilu, pre nego shto mojesije povede narod u velichanstveno oslobodjenje. da privedem kraju: shta me je posvetilo u ovu prichu? indirektno i posredno pricha o Ehatonu, najtajnovitijem faraonu, pretechi legendarnog is srditog mojsija u stavri jednoboshtva - izgleda da su jevreji i hrishcani sve do sada uspeshno precutkivali, uz manje vishe ometanja od recimo freuda i josh par nauchnika, chinjenicu da su ljubomorno chuvanu licencu na monoteizam preuzeli od omrazenih ih im egipcana, zaparavo prevratnog faraona echatona, 18. dinastije, koji je utro put jednobosthvu nasilnom racijom sprovevshi Firmament (nebesku tvrdjavu) - kralj se klanjao samo jednom bogu, bestelesnog Atona, predstavljenog u vidu zrachece, bleshtave suncheve ploche - bog svetlosti i sunchevih zraka, u kojeg se pod smrtnom pretnjom imalo verovati. (ovome se ima dosta toga isprichati, ali drugi put).

Kako ja to shvatam, komunizam ne bi trebalo da bude elitistički, ni u kom smislu, on treba da bude dole sa narodom, a narod čine različiti ljudi, svidelo se to nekom ili ne.

Sve to postaje jako udaljeno od načina na koji ja shvatam kontakt s realnošću.

Shvatam nastojanja pojedinih, koji žele da se uvede neki red, ali to ne znači da se time mora i smije umanjivati trud drugih klubova i pojedinaca.Sve pohvale organizatoru PK Novi Grad, a mikci i dotičnoj gospodi iz PK Stari Grad želim da budu malo malje zavidni i sujetni

Inače pritisak se sam normalizovao posle nekoliko dana.O ljekarima u mom gradu ne bih mogao reći baš dobre stvari, jer shvatam da nijesu dovoljno plaćeni za posao koji obavljaju.Nije nikakvo opravdanje, ali očigledno je mali broj ljudi koji su perfekcionisti u svom poslu, pa makar nikada ne vidjeli neku materijalnu korist.Interesuje me da li je bol sa početka komentara bio infarkt miokarda, jer na osnovu EKG nalaza sve je bilo u redu?

Shvatam da je prednost mračnog pogleda na život to što se lakše pozitivno iznenadim.

Bez i najmanje zle namere, posle svih procitanih komentara, shvatam da su Hrvati uglavnom u mislima i osecanjima jedan paranoican narod.Da li je za to kriva istorija, u sta ja najvise verujem ili sveukupni strah da se ne izgubi drzava, sasvim je svejedno, jer zivot tece dalje i nema zastajanja.Nebuloze o teoriji zavere, pa cak i analiza takve mogucnosti je iskreno receno jedno bolesno stanje, iz koga se vi morate sto pre izvuci, ako zelite biti normalni gradjani jedne normalne drzave.Jedete sami sebe.

- Ipak, ja ne shvatam kako mogu da se pouzdano uverim da sam u Duhu Božijem?

Ako ja vas dobro shvatam vi u Hrvatskoj idete svake godine na te preglede??

Posmatrac shvatam da ti mene ne podnosis ali potrudi se da bas objektivan bar koliko toliko.

Ne shvatam ni ja sve, al nije moje ni da shvatim... Moze li covjek sebi dat do znanja da mu je dana granica do kad moze da ide? htio on ili ne, niko od nas neke stvari nece shvatiti vezano za vjeru bilo koju,,, ostaje ti da vjerujes, drugu da postujes,,, ako zelis,,, ako si covjek...