Kamera širi prikaz, ono Vuk Jeremić u košulji, skače ki šimija, maše, mlati rukama na sve strane - sva je srića da su ga smistili u oni boks odvojeno od Engleza (da koga ne povridi) koji se krste s obe ruke i misle kako ni Cambridge nije što je nekad bijo dočin vanka pušća ovakve kadrove.

evo napokon i to cu napisat.. naime vratila san se ja prije tjedan dana al mi je bila tlaka.... i eto... di da pocnen.. probudili smo se u petak rano, rano... oko 5 uri i nasli se u 5 ipo da stignemo na kombi u 6.... i tako dosli mi i mislimo ka put ce biti dug i ugodan kad ono na nase zaprepastenje kombi za 15 ljudi a nas 18..... i jos k svemu tome kad promislite da je svako od nas ima ogromni ranac i rusake, a i to je tribalo strpat unutra... uf, uf... i tako putovali smo bice kojih 8,9 sati do pule, pa onda jos brodicen pola saa do odredista tocnije otoka verude.... i kad smo napokon dosli lipo smo se smistili, digli svoje satore... sili, odmirili se malo... i onda na olimpijski dio natjecanja... tocnije. dizanje satora, cvorovi, morze, signalizacija, pucanje iz zracne puske.. i mislin da je to, to... posli vecera, sastanak voda ekipa... pa dragi nam KZP (tocnije PUV-program uz vatru)... hehe.. i posli odlazak na neku plazu.. i zabava do ranojutarnjih sati..... zatim subota.... budenje u 5 uri ujutro opet.. i to krvnicko budenje.. stanu kraj tvog satora i zvizde dok ne izades a jedan na razglas pizdi nesto.. koje zivotinje.... zatim odlazak u pulu negdi na vrh i pocetak staze.. inace staza je trajala 10 sati i imala otrprilike 20 km... imali smo startni broj 11 pa smo zadnji krenili.. i tako uspjesno nademo 1. i 2. kontrolnu stanicu (koje je inace najteze nac) i izgubimo se na putu do trece.. 3. nismo nikako uspili nac pa smo isli trazit cetvrtu... uf... i to smo trazili dobrih uru vrimena.. prisli cilu pulu uzduz i poprijeko... i nikako... znaci dok smo to trazili samo da napomenen prisli smo mozda i duplo vise km nego sta je cila staza.. i tako jadni iscrpljeni i iznemogli odustamo i odemo u grad na 7. ks.. samo da se avimo da smo odustali i ka da nas diskvalificiraju..... i vratimo se na otok zajebajemo se cili dan u nadi da vise nista nemoramo radit kad ono vijest da nijedna ekipa nije presla cilu stazu i da niko nije diskvalificiran nego za stazu dobijamo 0 i za sve na kontrolnin stanicala koje smo priskocili (3., 4., 5., 6., i cilj.) tj skica dijela puta, kroki, minsko polje, testovi neki i tako... i onda utorak opet zabava do kaaasno u noc.... srida budenje u 7... paljenje vatre, cipanje drva, povlacenje konopa, i to... i eto bili smo najbolji u dizanju satora.. pa bar nesto....... nakon svega toga zatvaranje kupa uljanik 2006. i opet u pulu u nas mali kombi... e da zaboravih rec, 7. smo.... put doma je bija vrlo dug i naporan,... vozili smo se masu.. i stali par puta po uru ipo.. hehe.. da vozac odspava... kuci smo dosli u 2 ujutro sretni, zivi i kolko tolko zdravi.... the end..

Također predlažem da se montira adekvatan studio u kom bi se smistili; Seka, Brajo, Livaja, Svagi, Jeremaz, Bare, don Barišić, F. Pašalić i voditelj te da svojim iskrenim komentarima potkrijepe i uveličaju dan kad je princ ugleda svijet.

Pokušala san smirit tenzije i tužiteljtvo iz kužine zamolila da pofriga malo palačinaka, našta me obrana optužila da san kućni poltron i ulizica ka i oni koji su smistili bidnome Sanaderu.

Potrajalo je, ali smo se izvukli uz zaklju? ak da najkra? a ruta nije i najbrža, te smo negdi malo prije 19 sati ušli u dolinu Vrata i smistili se u dom.

Došli lipo u Bukurešt drugi dan, odnosno 26. studenog u 2 sata u noći i smistili nas u lipi, veliki hotel, svaka čast, raspremili se i išli spavat.Ujutro se izvagali, mi naravno u miru točni, odma se vratili u hotel, marendali i išli spavat.

Na zadani dan poznati Hrvati su se smistili na montiranoj tribini na glavnom zagrebačkom trgu, svako uz svoj telefon, izravan TV prijenos, Barbaru Kolar, Duška Ćurlića i popriličnu svjetinu koja se skupila (koja mi je, kad malo razmislim, najidiotskiji element svega toga).

A baš bi bilo lipo da lord Ovan u Rvacku jopet svrati, ka slućajno bi ga smistili u Biljane Donje, među onezin lokalne junaćine.

Spremno smo se smistili u šatore i svak je pokuša nać relativno dobar položaj za zaspat.

Istina, Gotovini su smistili razbojnici, sime in se zatrlo

A to smo im smistili mi, koji smo ih tribali zaštitit u svakom pogledu.

odma smo se smistili na kauč te su naši poljupci bili nezasitni... njene ruke su se spojile oko moga vrata... dok san sidia na kauču a pete su mi bile kraj guzice, njene ruke su me češkale (lagana ana zna zašto je smiješno: P) po glavi: D a naslonjena mi je bila na moja kolina.... to mi je super poza za make out... ruka mi je lagano pala na njenu guzu... prelazia san željno preko nje i osjetia san da joj se sviđa prema njenima udisajima.... onako kad usišeš cili zrak oko sebe... ruku san lagano uvuka preko leđa.... jedva je dodirujući, i otkopča joj ređipet.... (mrzin one na male kvačice na ređipetu jer ih je jednon rukon puno teže skinit nego one plastične di samo malo zakreneš:) reagirala zadovoljno opustivši sise da me slobodno dodiruju i skakuču... zgrabila mi je majicu i svukla je priko glave za tren.... otkopčava san par gumbića na njenoj majici i zgrabia je s obje ruke za guzu i posia na sebe.... uzela je svoju majicu s obe ruke odoli i prebacila je preko glave... bila je zima vani i imala je neku svilenkastu potkošulju, pa je za tren makla ređipet... a ima li boljeg od pipkanja tih njenih mekih sisa preko tog materijala... ajme.... bila je tako vruča... osjetila je opet moju nabreklost i malo se namistila drugacije tako da ga bolje osjeti... njena vrela koža palila me posvuda di me takla... i ljubila... malo se nadigla i glava mi je bila u njenim velikim sisama... (nazovimo ih ovim putem Velika i Veča: - D) koja milina.... joj šta volin kad cura zna šta voli... i šta vole mladi:)

Nakon što smo se smistili, da ne umremo od gladi pobrinija se kogo Koker.

šta je ovo došlo nemereš više niti bankar ` t po gradu a da te ne ujte.bidno dite ćaća tija dat stan za kauciju ali zločasti sudac ni da čuje već se dite moralo nagodit.java ih odnija kako su mu smistili.

Pa neka dernače ispod onih koji su im smistili.

Ma Fio je uvik bija " zaslužan " za dolazak u klub, a biće i na odlasku ispraća " smradovi ti to smistili ".

I kad smo se tamo smistili, prvo šta smo napravili zapivali smo gangu.

e sad onaj drugi dio... tezi za ispricat... ima nesto kod tih putovanja sta ne volim... mrzim se vratit kuci jer te svi onako ushićeni obaspu pitanjima " kako je bilo? ".. a ja san onako jos uvik tamo negdi, odakle san se vratila i najradije bi in ispricala sve i to ono u jednom dahu, al se nekako uvik zadovoljin sa onim " super "... oni koji me znaju, znaju i to koliko mi se neda pisat o tome nekakve romane... htjela bi ja to sve s vama podjelit, nemojte me krivo shvatit... al ' znam da necu moc opisat sve sta se dogadalo, sve sta san osjecala i da cu po svoj prilici zaboravit napisat puno toga... pa cu onda skratit... bolje je tako... krenili smo u četvrtak navečer, oko deset ipo... dan je sam po sebi bija jedna velika katastrofa pa san jedva cekala taj kolodvor i sva ona poznata lica oko mene... šempjasta kakva san još san se prije puta uspila posvađat s dragom mamom, pa san na put krenila tmurnog raspolozenja, koje je nestalo cim smo se smistili u kupee i cim san svatila sta me ceka... odmor s ljudima koje tako volin... tu prvu noć u vlaku se dogodilo nešto sta nije tribalo... s prijateljen kojeg obozavan zato sta je tako smisan i jednostavno zato sta je to sta je... al srićon je sve ostalo po starom =) saznam ujutro da se mojoj najboljoj priji doticni momak uzasno svida... i da je zaljubljena... i sve se zakomplicira... ispricala san joj sve, nije bila ljuta... dobro se drzala cak me pokusala nagovorit da buden s njim... al san samo odmahnila glavom... nije nimalo ugodno biti tako izmedu dvi osobe do kojih ti je stalo u tako blesavoj situaciji... i sve je bilo gotovo prije nego se uspilo razvit u nesto vise da se tako izrazim... malo san se drzala na distanci... pa smo od te veceri komunicirali znatno manje... tako... promjenivsi tri vlaka napokon smo stigli u lepoglavu u petak navecer... cilu subotu smo pjesacili, od jedne kontrolne točke do druge, rjesavajuci zadatke, presli smo 25 km i popeli se na planinu, a sniga do kolina... spavali smo u planinarskom domu i sutra ujutro nastavili... zadnja postaja je bija trakošćan, sa kojeg smo otisli ravno na vlak za varazdin... bilo je tako dobro... bilo je smija... tuge.. ma bilo je svega... i bili smo izmoreni do boli al ' vridilo je... nedilja navecer... vlak za split... ovaj san put ostala u svom kupeu, sa svojom patrolom... pogled kroz prozor u noć, sluše na ušima, svirala je neka đorđeva balada; d-moll, svirajte mi jesen stiže dunjo moja, kad odem, portret... neznam vise... al san se sitila njega, i kako ga nisan " dugo " vidila... i zazelila se onog smjeska na hodniku... " toga jutra sam stigao putničkom klasom "... lipo splitsko jutro tamo u luci kraj kolodvora... sve san ih izljubila i uputila se doma... i pitali me svi " tajo kako je bilo ", a ja ono super... i bilo je... stvarno... i prija se smijala cili dan i govorila kako me ovako neispavanu u zivotu nije vidila... ima nesto kod tih putovanja sta volim... kad i nakon dugo vremena uvik iznova prevrćem pricu s ljudima koji su bili sa mnom i dozivili sve to... i kojima ne treba puno rjeci da bi znali kakav je to osjecaj... eto... malo san neispavana, kao mali nedostatak entuzijazma ovih dana... al ' san sritna... sve je doslo na svoje... pusuljak

Smistili smo se po kućama i pošli u obilazak.

Par miseci nakon šta je skinuta hrvatska zastava a stavljena taljanska partizani, odnosno pokret otopra (čitaj jugokomunistički banditi, veliko srbi, itd.) dočekali su ovoga taljanca, šta je skinija zastavu, isprid portuna u Splitu i smistili mu pet metaka u prsi.

Nakon četri godine ovin " hrvatskin mučenicima za krst časni i slobodu zlatnu " partizani, odnosno pokret otopra (čitaj jugokomunistički banditi, veliko srbi, itd.) su smistili metak u potiljak i nogon u jamu.

Smistili smo se i onda đir po gradu.

Smistili se i idemo jist, posli toga na Boban Markovića i orkestar.

vjerovatno si mlad pa neznas... u ono vrime su judima koji su imali viska prostora u kuci savali sustanare... npr. jedna hrvatska katolicka familija u ST je jemala veliku kucu... tri poda sufit... kupili prid rat jer dica restu... kad je svrsija rat njih su smistili u sufit (kuzina, banj bez kade, dnevni boravak i 2 sobe, a njih 8 - oro), a stanove nacionalizirali... u jednu od dvi sobe su in stavili sustanara koji je za poc u banj ili po casu vode u kuzinu triba proc priko dnevnoga boravka u kojen su spavali dida, baba, otac, mater... dica su spala u jedinoj preostaloj sobi... u medjuvrimenu su dica i odrasla... pozenila se i poudavala, a sustanar i njiova mater je ostala stat sama u tome sufitu di je tribalo kaine stavljat kad kisa pada...... onda je dosla Hrvatska i stanove su poceli vracat... nisan sigurna jel su uspili vratit sva 3 jerbo je jedan od vlasnika partija za Italiju pa iako je Hrvat ulize u raznorazne medjunarodne ugovore i dogovore....

AJde tvoji su se lipo smistili u ustanove kreni i ti za njima vrime ti je

I taman kad smo prošli ciljen i smistili se na zasluženo pivo, stiže i Bili.

A onda ka i obično uvatila nas je glad i lipo smo se na putu nase smistili u hladovinu Kamena sudbine i dobro marendali.

ajde drazene lipo kvragu, doveja si komunjare na vlast prije 11 godina i lipo su ti ga smistili, sta bi sad tija?

... Na otprilike 200 m nadmorske visine i mistima s kojih se pružaju predivni pogledi na dalmatinsko otočje smistili su se Dutić, pustinja Dračeva luka, Silvio (Dubravčić), Zmajeva špilja i Stipančići.

U kojem su se smistili šatorčiću, nisan vidija Berlinčane, a baš san se ponada vidit nešto evropsko.