Pod tom belinom iščezlo je i malo groblje na kom samo najviši krstovi vrhom vire iz dubokog snega.

Na kraju te staze tanka pruga prtine širi se u nepravilan krug, a sneg oko nje ima rumenu boju raskvašene ilovače, i sve to izgleda kao sveža rana u opštoj belini koja se proteže do unedogled i gubi neprimetno u sivoj pustinji neba još uvek punog snega.

Tijana Dapčević u Skoplju je završila Muzičku akademiju, a po zvanju je profesor violončela " Sve je isto samo njega nema, opet Dugme okupio Brega, leto vrelo, zima puna snega, sve je isto samo njega nema.... " stihovi su pjesme makedonske pop-pjevačice, profesorice violončela, Tijane Todovske Dapčević koja je pobjednica festivala " Budva 2005. ".

Nakon otapanja snega trebalo je pomest cestu, ča su naše žene vrlo dobro odradile i pomele više od 5.000 m 2 asfalta, uz strogi nadzor našega kapelnika (vidi sliku).

S pojavom prvih centimetri snega kretala je i akcija.

Kad sam ja bio na Jahorini bilo je jako puno snega.

Svih sedam dana sunca, bez oblacka i brdo, brdo snega, ali u pravu si Lei, kada manjka sneg, strme staze kao na Jahorini su veoma problematicne.

Nisam bio u nekim " fensi " ski centrima, ali sam skijao na Jahorini (odlicna je), Borovecu u Bugarskoj (no coment, u pozitivnom smislu), medjutim, kad sve saberem i oduzmem (blizina, provod, sirok spektar terena za malu decu, redovno mnogo snega, bezbednost i raznolikost staza) Kopaonik je najoptomalniji.

Počeo sam da je čitam prepodne 31. decembra, na kuhinjskoj stolici koju sam izneo u venjak na seoskom imanju, dok su oko mene kopnele poslednje krpice snega.

A mački su od snega beli.

štakor je fcrkel. samo tolko i nek se zna. i to baž denez vjutro negdi okraj pol devet devet. taman mu je pret pol vure baba zlata skuvala prežganu juvu i vnuter mu namrvila frižkoga kruva i onda je išla glet jer morti kaj pojel a on je samo ležal na meztu kake mrtev. i neje se pomical niti za milimeter. onda ga je baba zlata onak malko zdrmala sim tam al on niti da bi. se pomeknul il bilo kaj drugo k tome sliđno. onda je malko vužgala rolja jerbo si je mizlila da se morti otmrzne il da mu mozek spredela al neje čak niti to pomoglo. i negdi okraj dvanajzt vur je dožla po mene kaj mi je to se spripovedala i rekla mi je dečec ja te prosim kak se bog prozi kaj bi ga išel zakopati kak se spada. najreši bi ju poslal bok zna kam al mi ju je bilo žal jerbo je tak ručala kaj da su joj si spomrli. onda sem lepo zel štija i rekel sem joj ajt baba zlata idemo to zbaviti kaj bu več jemput mir za se veke nebezke. onda sem ga zakopal i jož mi je i držalo ot štija tak lepo puklo jerbo je zemlja bila trda kake vrak ot te zime silne i zmržnjena. al se to ne računa. baba ga je dela vu rupu i ja sem ga zametal. onda je baba zlata zmolila očenaža i rekla je nek mu je leka crna zemlja. onda sem joj rekel je baba zlata baž mu bu leka morež si mizliti kad je meni štijača pukla na pol ot te silne nepodopžtine. onda je baba zlata rekla da mu sat ide složiti križa a ja sem lepo otižel doma jerbo ja vutima bedaztočami neču sudelovati jerbo ja nesem malo dete il kaj sliđnoga. i tak sem onda malko bil vuni i malko sem se z đekicom igral. da to samo vidite. ja njemu hitim gruđvu snega a on onda išče išče i išče i nemre najti jerbo je saj sneg beli kake sneg i onda laje jerbo je srdit a to je baž zanimljivo promatrati i tak. i onda dok najde kam je gruđva opala jerbo navek najde jerbo ima noza pravoga kaj oseti se na kilometer. onda kopa kak nori. i taman ja da bum otišel se gret v hižu kat ti eto babe zlate i veli ona meni čujež brankec nekaj bi te štela pitati. a velim ja njoj a kaj baba zlata. a veli ona meni znaž meni je micek bil jako dragi a on je sad vmrl pak sem si ja mizlila kaj bi otižla k popu i kaj bi dala za njega mežu služiti. onda sem joj rekel da neznam al da si mizlim da pop baž i nebu štel za štakora mežu služiti. al onda mi je prava ideja sinola v glavu i rekel sem babi nek samo veli da je to za miceka a nek ne veli da je micek njezin pravi prafcati štakor fkrepani. i onda je baba zlata rekla da bu tak i napravila a ja sem si taman pomizlil da ona baž i neje čizta v glavi nek da joj nekakove crne ofce prezkaču sim tam sim tam pak joj mozga spomute. i taman dok mi je to prežlo čez mozag đekica se je v mene tak zaletel kaj me je skoro vružil na zemlju. i onda sem si taman pomizlil. viž viž vraga nek ide baba zlata za miceka mežu zaplatiti jerbo bi i ja za đekicu izto tak napravil da mu se nedaj dragi bog i si sveci nebezki skupa z blaženom djevicom marijom i petrom i apoztolima nebezkima sima skupa otjemput i da mi se nekaj dogodi jerbo je on meni najbolši cucek na svetu i to sto pozto i tu pogovora nema. tak vam je to. a sad pozdrav ot mene i laku noč.

na vrhu brda u močvari u šumi na planini. alje stoji i gleda durbinom u daljinu. pomisli u sebi, mutno je. gde god pogledam mutno je kaže. šest šaptača ne prestaju, moraš ovo moraš ono. razumem lepotu ovoga sveta. vidim je svuda oko sebe. vetar koji se igra pahuljama snega. ovde sam jer jesam. jedno ipak ne shvatam, zašto postoji ispraznost. zašto ljudi teže samodestrukciji. poseže za džepom. u njemu lista. treba ovo treba ono. jednostavnost i svoprožimajuće jedinstvo su jedno. zašto se nevino uvek na kraju pretvori u istrošenost. moram se osmisliti. shvatiti. stati. barem jednom, ali samo jednom, biti. ponovo pogleda kroz durbin. mutno je ali se razaznaju oblici. mutno je ali nešto ipak vidim kaže. da li mi se ovaj svet prikazuje onakvim kakav jeste ili onakvim kakvim želim da ga vidim. šest šaptača ne prestaju, ti želiš ovo ti želiš ono. alje sklapa durbin i pravi korake. na vrhu brda u močvari u šumi na planini.

Na sinovljevom čelu pojavi se plameni crveni znak, nalik na onaj Kainov; goreo je i odvede ga do hladnog severa, kroz močvare i šume, preko planina i mora do leda i snega.

Snega je bilo do kolena, babe su nam večeru priredile a mi muži smo dogovora delali.

09.12.2012. Nedelja 14:30 h, sneg je prestao padati pred jutro a kroz ulicu A. Cesarca ralica uopšte nije prošla te je ista pod preko 60 cm snega.

Pokropi me isopom, i očistiću se; operi me, i biću belji od snega.

U ovi su stvarno dobar tulum napravili u otpadu.. Bojana Tamara i Lester su malo " snega " rasipali....: DD Ni cugu nisu imali...

A zivim u drzavi koja ima jednu od najvecih stopa snega u Americi i vozio sam Mustanga po zimi punih 5 godina pre nego sto sam kupio F-150 4 x4.

Nikad cudnija zima, dok je u Hrvatskoj bila ostra sa dosta snega u Srbiji nikad blaza i sa tenperaturama od 15.

ja si to opče nemrem zamizliti to kak je vuni toplo. a sneg ni dabi prismrdel i ja opče neznam kaj se to koji vrak događa z tim vremenom i z tim silami nebezkimi kaj opče nečeju ni snega ni zime spuztiti na zemlju. a mama veli da je se to ot tih čudezi kaj se po svetu događaju i taj zunami kaj je vudril i tolke ljude potukel kaj bi se čovek mam razplakal. i veli mama da je se to onaj vražji sadam huzejin napravil i kaj viže ni snega nema ni leda ni ničesa. al sem si ja malko tak razmižljal i bogme bi to i moglo biti tođno tak kak mama veli. jerbo dok je taj huzejin onolku naftu vužgal kaj je crni dim vu nebo sukljal i onda je taj dim zvručil se te oblake kaj noze snega i leda i sat sneg opče nemre padati nek se je bormež sej otopil jož dok je na nebu bil. i sat lepo nema ničesa kaj bi se čovek malko sanjkal il delal snegoviđa. u dok se samo setim kak je to bilo baž super dok smo bili mali i dok smo se gruđvali i sanjkali i skijali i delali snegoviđa. a najbolje je bilo ot sega dok smo igrali hogeja na ledu. u to su bili dani. dok je tak zazimilo samo smo saki den ižli ja i davorica na potok glet jel se je led zamrzel. bogme smo se fezt napežačili morem vam reči. i onda dok bi dožli do potoka i dok bi vidli leda e to je bilo vezelje. mam su nam vuva zatitrala ot miline. je al je onda prvo trebalo leda sprobati kaj nebi popuztil. i tak jeno leto mi dožli do potoka a kat tam led se je napravil. i veli meni davorica je branko sat moramo iti probat jel se je led zčvrztil il neje. i onda smo lepo polako nogu pret nogu i na led. i veli meni davorica i branko jel ti čujež el kaj krcka, a velim ja njemu ja mizlim da opče nikaj ne krcka. i veli davorica je sat bumo jož napravili zadnju proveru i bumo polako skakali i se jakže i jakže i onda ak led i to zdrži onda mam idemo po dečke i igrat hogeja. i tak smo mi polako skakali i led opče neje ni dabi malko zakrcknol i veli davorica brankec jupi to je to. i mi mam se zabežali i pravac doma po dečke. i tak dok smo se lepo skupili onda smo prvo morali si sakoj jenu hogejaljku napraviti. a to je jeno drevo kaj ide pot koso kaj veliko nažtampano slovo l. ja sem si navek znal jenu tak lepu bezgovu hogejaljku otseči kaj su se si samo čudili kak je lepa. i onda je jož davorica napilil loptice ot jenoga dreva i složili smo gole ot raznorazni piksijenki i lepo smo se podelieli vu dve ekipe ja i davorica protiv marinkene i bracine i onda smo igrali hogeja pravoga prafcatoga za prav. i tak lepo sem je stal na golu i branil i nišče mi pot milim bogom neje mogel dati gola i onda su navek si bili samo srditi na mene kaj se neču meknoti z gola. a bracena je bil tak srdil jerbo smo mi več vodili pet nula i skoro kaj mu je pena tekla niz zube kak je bil bezni. i zabežal se je pravac diregt ravno na gol da mi ga bu zabil. a ja sem se nastavil kak pravi ladiđ na golu a bracena da bu zamanul z hogejaljkom i kak je zesem šuzom zamanol tak je sfulal tu malu lopticu i pravac mene po nogi. ja sem zajauknol kak sirena vatrogazna kak me je oplel po nogi kaj sem se zvezde videl nebezke. a on se je samo smejal i rekel je da mi je to zato kaj samo stojim na golu. onda sem bil lud al lud do kraja i mizlil sem si nebu mene nižče zajebaval. i ja zel svoju hogejaljku specijalnu i dok sem zašlajdral po ledu kak so me noge nosile i marinkena se je naztavil a ja se diregt v njega zabušil i samo sem ga othitil ot se sile i ja naztavil dalje kak bizon vu šusu. i pravac pret protivniđki gol. i ja zamanol a bracena je stal na golu i ja šubeknol ze se snage i pravac potrefil tu lopticu hogejašku kaj sem se sat setil da se pak zove i pak je poletel kak avijon na krila i pravac braceni čez noge i to je bil gol. pravi prafcati. a pak je odletel dvajzt metri daleko. i velim ja braceni si videl bracena kak se to dela šezt nula. a bracena samo kaj neje skipel ot beza i veli on meni e sat buž videl ti svojega boga branko samo dok paka donezem. a veli marinkena bracena naj biti lut nejdi po paka el ne vidiž kam je odletel a tam nezmo ni leda sprobali el bo zdržal. a veli bracena em kaj nebi zdržal i tak se pomalko pomalko posmikaval po ledu a davorica je zaviknol bracena el krcka led. a veli bracena em kaj bi krckal i samo kaj je to rekel a led popuztil i bracena je samo neztal pod vodu. mi smo mam svatili kakova je to ozbiljna situvacija i mam smo poleteli bracenu spažavat. i si smo se zabežali jeni z jene strane potoka a drugi z druge i da bumo bracenu spazili. a bracena je zronil i mahental je z rukami kaj da je obnorel i štel se je milom il silom obale doščepčiti. a davorica se je dobro dosetil i mu je svoju hogejaljku porinol a bracena kak se je vlovil za hogealjku tak je naglo zacuknol i povlekel je i hogealjku i davoricu mam vu vodu i met let. davorica je samo zadrečal kak da ga kolju i vikal spazite me ljudi spazite me bom se ftopil. i onda smo ja i marinkena zeli moji hogealjku i porinoli smo ju davorici i ja sem vuprl vu zemlju i marinkena me je prijel za ruku i vlekli smo kak smo got mogli. i tak smo prvo zvlekli davoricu a onda i bracenu. bracena je bil sej poplavil kak da ga je nežče z tintom premazal a davorica se je stepal kak čekičar dok kukruzu šrota. a veli marinkena dečki sat samo najte stati nek mam bežte doma kaj se ne smrznete. i tak smo se spohitali i hogejaljke i se i bež doma. davorica je takove batine dobil kaj je bi plavi tjeden dana kak i bracena dok je ono pod led opal a mama ot davorice je samo narekal kaj nebi dobil upalu pluđa. al je bracena bogme fezt zbetežal kaj se neje mogel tjeden dana zdiči z poztelje. tak vam je to bilo dok je bilo leda i prave zime. a sat bogme nezmo igrali hogeja pet let i viže kat se potok samo neče zamrznoti i neče. kaj bi čovek mam zel hogejaljku i zatukel toga huzejina kaj je takovu bedaztoču napravil. pozdrav ot branka sima skupa i bok.

Dragi moji vatrogasci kak ste se dali navleči na nečije igrice koje pri nami obično dolaze od onih koji se boriju za svoje dobrobiti.Ja se bum ovim putem osvrnul na goričku vatrogasnu zajednicu i kak to da niko od njih ne vidi ako se u jednom društvu koje je njihov član godinama niš ne dela i to ide od skupštine pa do druge skupštine zakaj tu niko niš ne poduzima i takvo stanje tolerira.Jel se ta gospoda bave samo sa sobom i do bu zgrabil bolje mesto v službe.Kad jedno društvo godinama drži novce v blagajni i niš ne dela a na starim policama ima 5 pari gumenih čižmi i par starih šlemov a o voznom parku da i ne govorimo gdje je tu zajednica da pošalje inspekciju pa da se javno veli da to društvo niš ne dela i da se na red pozovu njeni odgovorni dužnosniki.Več dugo let mi obični ljudi slušamo i gledimo kak se politika umešala med vatrogasce koji su pošteni i časni ljudi a politika je pokazazala kuliko joj je do ljudi i to kod zadnje poplave.Nismo ni svjesni kaj bi se desilo da dojde do potresa ili kakve druge katastrofe jer nismo spremni ni kad zapadne malo snega.

Ne bu valjda padale gibanice il pečene prepelice. sve je otišlo vrit i sam fali malo snega da se se to skup natopi u teški biskvit i padne vam na glavu. a kao gradi se, napreduje se, sve cvijeta bogati.

Setio sam se i pre dve nedelje, u subotu uveče, kada sam vozio zemljanim putem duž Velikog Grebena, i na jednom mestu morao da se probijam uzbrdo kroz poslednji zaostao nanos snega.

Ali avaj, posle opuštajuće kupke, očistih kola od snega, i krenusmo dalje.

Nego su se setili objaviti priču tipa koji je radnike slikal s digitalnim da im koja gruda snega nebi slučajno opala na komad asfalta, kojeg je njegov sused moral očistiti zato jer nije imal sreče, pa je sneg opal baš na dan kad je bil njegov red za čiščenje.

Uz BB, moje lice vise nije boje snega. "

- Bude snega - čuo se pod večer iz dvorišta babji glas.

- Uh - sad znam, da je zutra i bure i snega.

- Em - nekak bude snega - nekak da ga bude - ali ko bi znal, bude li odmah - to Bog sam zna - a more biti da ga i ne bude.

IGOR Interesuje me da li u Hrvatskoj postoji preduzece koje otkupljuje rabljena vozila od JKP preduzeca: smecare, cistarne autopodizace, FAP vozila za ciscenje snega...