Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti dan i noć u glavi Lupićeš ti čelom o moja vratanca Podrezaću ti raspevane nokte Da mi ne crtaš školice po mozgu Napujdaću ti magle iz kostiju Da ti popiju kukute s jezika Videćeš ti šta ću da ti radim Seme ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog života I sve na svetu

Hafiz X: Autoritativno i glasno: " Jači sam od tebe, izlazi odatle, spaliću te, iz kojeg si plemena, ko ti je vođa "... Sve to nimalo nježno, sa drmusanjem i par šamara

3. čuj, hrišćanski grad... šta ti misliš, da u tvom hrišćanskom gradu nema muslimana kojima je potrebno da hodža " arlauče " sa razglasa? jesi li ikad pomislio da ono uporno drkanje zvona na hramu svetog save SMETA nekom na vračaru (recimo meni... budi me u podne svakog dana. spaliću ga jednog dana, majke mi)? možda " arlaukanje " hodže ugrožava tvoje pravo na miran san, ali isto tako zvonjava sa hrama ugrožava moje. šta ćemo sad