Da odmah znaš da ne srljamo bezveze.

Ja i moj čuvar, ti i murjak... Ne srljamo li?

Ne znam. Nema smisla da srljamo.

Ne srljamo u ništa.

Rekao bi da srljamo u nevolje.

Kamo srljamo?

Razmislimo o tome da možda malo srljamo.

Bojim se da srljamo.

Možda srljamo.

Mislila sam da smo zaključili daj srljamo. Pa sam povukla granice.

Ne smemo dopustiti da zbog okolnosti srljamo. Slažem se.

Nema razloga da svi srljamo u smrt, zar ne ?

Ali znati da ćemo postojati i za 300 godina, da ćemo nadvladati ekološku krizu s kojom smo suočeni, ovu katastrofu u koju srljamo, da će stvar riješiti ista tehnologija koja izaziva krizu.

Prestari smo da srljamo.

Ako dopustite, srljamo u oružani sukob umjesto da damo sve od sebe izvesti žive.

Naravno, i ne postoji razlog da srljamo u nešto sve dok oboje nismo sigurni da smo spremni.

Ima razloga da vjerujem da srljamo pre brzo.

Na ovom niovu, srljamo prema katastrofi.

Hajde da ne srljamo u bilo šta.

Kad si tako sretan što si živ, što onda srljamo u srce opasnosti?

Nekako mi se čini da srljamo u to. Nije li tako?