Uglavnom, uđeš, staneš, padne mrak, pišaš odoka unaprijed, nadaš se da ti ništa neće kapnuti za vrat, zakopčaš se u mraku kolko ide i brzo van.

i ovo sve što rekoh je kao da pričam o načinu življenja ljudi i čovjeku, o sebi. ne znam, postajem jako glupa, sad i ja svoje posteve koje napišem bojim se da će mi netko reć da sam to pokupila od nekoga. i onda bi neki rekli boli te briga za druge. i boli me za ono što će meni reć osim ako nije stvarno jako nisko, tada se ipak moram obranit jer u svakom od nas postoji neki refleksni obrambeni sustav koji jednostavno ne dopušta neke stvari, ali ne mogu sad samo stajat i gledat ljude kako vrijeđaju i ne poštuju druge, a ne znaju ama baš ništa o njima i njihovom životu. i onda i sama skužim ono šta mi je već mnogo ljudi reklo, da mi je previše stalo do drugih i da imam dobro srce. a sad ja opet ne znam da li je to vrlina ili mana. mislim u svaku ruku je po jedno. i opet staneš na raskrižje na kojem je svaki potez krivi. i tako mi se čini kao da nema riješenja ovoj zagonetki koja predstavlja život.

Ali kad stisneš više ni ne pomisliš na to da staneš i sretan si jer si odradio.

Mnogi kukaju kako nemaju ništa za jesti (siroti gladuši od 90 kilograma, s cigaretom u zubima, s cipelama od milju kuna na nogama...), a kad staneš na ulicu i gledaš automobile, u svakom drugom vozač drži mobitel na uhu. (Tko može kontrolirati količinu skupocjenih impulsa, dok se zabavalja s nekim na mob u dosadnoj gužvi na prometnici?)

Onaj neuhvatljivi osjećaj kad staneš na vrh i pitaš se ima li smisla krenuti dolje?

Dobivao sam brojne nagrade, ali kad staneš s njom na pozornicu, to ti bude najveća nagrada.

I tako nakon što izađeš iz wc, staneš još malo sa frendicom u kafiću slijedi ovo: Prijateljica:« Gle, jel ono onaj tvoj tamo, vidi što pleše? (pleše u stilu plesača iz Colonie, samo u puno gorem izdanju).

Uvik te nekakva sranja natiraju da staneš na loptu i pogledaš šta ti sve to imaš.

Mistična moja.. po meni imaš 2 velika posla za obaviti.. prvo, moraš se riješiti srama i kompleksa.. zaboravi to crno razmišljanje da se sramiš vlastitog tijela.. moraš ali apsolutno moraš biti sama sebi sexi i dobra, bez obzira kako izgledaš, to je manje bitno.. bila ti niska, visoka, mršava, srednja, deblja, whatever, nebitno.. treba vremena, skoro svaka žena to prođe.. ali sve je u glavici, moraš si samopouzdanje napumpati malo.. drugo, kako stojiš sa samozadovoljavanjem, to nisi spomenula u pismu, dali svršavaš kada se sama igraš??.. možeš malo i vježbati, npr, imaš neko malo veće ogledalo?.. staneš pred njega, u nekom sexi grudnjakiću i tangicama ili gaćicama kakve voliš nositi.. maziš se po vratu, pa pređeš na sise.. diraš ih polako, kreneš po trbuhu, vratiš se malo na sise.. mjesiš ih.. i dok to radiš, vidiš se u ogledalu i misliš mmmm kako sam seksi, dobra mmm itd.. pa se malo okreneš, naguziš.. igraš se sa gaćicama, malo ih makneš u stranu, vidiš si mačkicu u ogledalu i opet misliš mmmmm pa okreneš se, polagano skidaš gaćice.. pa opet ih vratis gore, maziš se.. a sve curi iz tebe.. i tako, igraj se, uživaj sama u svome tijelu, vježbaj striptiz kad si sama i slične stvari... ne bude tebi nikakav muškarac pomoga, ma kakav on u seksu bio, dok ne rješiš neke stvari sama sa sobom, oslobodiš se tih " okova " (kompleksi, sram).. još nešto, ako imaš koju malo veseliju, slobodniju frendicu, ali samo AKO te pale takve stvari, probajte malo zabrijati, maziti se, lickati... kada samo vidiš da ti se ženska glava, umjesto muške približava macici da ju liže, ima da ti skoči uzbuđenje i adrenalin do neba.. najvažnije od svega, kada si sa partnerom, radi stvari koje TI želiš raditi i kada ih TI želiš raditi, zahtjevaj šta da ti radi, reci svoje želje, nemoj raditi nešto što ti ne paše samo zato što to partner želi.. (just being honest:))))))) 09.05.2008., 09:22:04)

- Ti stupovi su toliko visoki da, kad staneš ispod njih, imaš osjećaj da će pasti na tebe, hvata te jeza dodaje Matea Škugor (13), učenica 7. b razreda.

Znači, staneš na vagu bez torbe, potom se izvažeš s torbom.

... e moj čarli... sad tu moran napravit pauzu.. i nasmijat se... hahaha... mislin da i ti više od tih silnih jezičnih konstrukcija.. ne znaš ća prićaš.. a kamoli ća misliš... sreo san dosta takih.... jalovih laprdala u životu ka ća si ti.... na prvi pogled... odnosno na prvi odsluh... takovih laprdala... reklo bi se pa ti judi govore ka bogovi... iz njihovih usta cidi se samo med i mliko.. ali kad malo staneš i analiziraš.... vidiš da je to uglavnom jedna kakafonija.. nekih tuđih primisli, pisanja i govora... koja su nemušto vezana u jednu nazovimo cjelinu.. a kako ne bi i bile kad se uglavnom radi o plagijatima i prijepisima tuđih razmišljanja... zato dragi njihov čarli... ne moj... jer si se ti sam odredio prema nekome... ti si taj koji mora sjesti i sabrati misli... i upitati se ko san što san i ća laprdan... ali poznavajući genezu takovih likova laprdala.... znan da se to neće desiti... mada san u početku i mislija da ti i nisi beznadežni slučaj... aj.. pozdrav..

Poludio sam zbog toga jučer, na sjeveru staneš gdje hočeš i nitko te ništa ne pita, to rade namjerno da razdvoje ljude, kaj če tek biti na večim tekmama.

Prema tome bilo bi vrijeme da staneš na loptu i prestaneš kao sito curkati na stotine rupa.

Pa staneš na novu-digitalnu-vagu-iz-Semerara i zaključiš kako si 3 kg teži nego ujutro.

Hoće li ovo biti okrutna istina,,,,,, ili ćemo i dalje tražiti okrutan izgovor.Ne moraš biti hendikepiran, da bi bio na vrhu, treba samo da staneš ispred Magdalene na sve ono kamenje jer njen život će upravo da potraje još samo par sekundi, ili će to biti tvoj život,, za njen:)))))))

Da, naporno je trčati s jednog kraja grada na drugi, čekati u štiklama na castinzima i smrzavati se na snimanjima, ali onaj trenutak kad staneš na pistu ili ugledaš svoje lice u modnom časopisu je neprocjenjiv.

I šta je interesantno i kad te boli, ništa te ne boli, stopiš se s ton vlaškon lipoton, nemisliš na ništa, samo dišeš, dišeš i uživaš.Lujo moj jedva čekan dan da staneš na svoje noge, popet ćemo se na vrh Svilaje i ko tičice ojkati Gospi Sinjskoj za zahvalu.

Elem, s predračunom i knjžicom odeš u banku i staneš u red - a red, mili bože nepregledan, jer je u to vrijeme devizni šalter bio posebno i uvijek samo po jedan.

Ali, kako se kaže, kada jednom nogom staneš u govno, svejedno je hoćeš li stati i drugom - u govnu si svejedno.

Jednostavno rečeno: ako staneš " na balun ", najebao si, moraš se susresti sa samim sobom i nezanemarivom količinom vlastitog besmisla.

Jer, gdje god staneš pred šalter na birou rada ili u red za pučku kuhinju, svejedno imaš osjećaj da ćeš se tako poskliznuti i pasti da će ti se sve kosti polomiti.

Panika i neograničena količina srdžbe.Šeks je gotov.Osveta koju sprema baš kao osvetu, doći će mu samom glave.Od količine srdžbe je obnevidio te srlja u vlastitu propast.Ok, kako si napravi tako mu i bude.Još nije naučio kako se grablje vrate kada staneš na njih pogrešno.

I kada shvatiš da se boriš protiv vjetrenjača i staneš sa borbom ova država krene još gorim putem.

Gdje god staneš s autom, a ne zdrobiš felgu, dobro je.

" Gdje kolom staneš, tu auto posadi " I ne samo oko centra grada već i dalje od njega.

pozdravljam ovaj tekst nakon kojega je malo ostalo za reći. na žalost, ovom je " izmučenom populusu " kako ga voliš nazivati, potrebno bolno otrežnjenje iliti šok terapija da bi osvijestili istinitost tvojih tvrdnji. kada se to bude dogodilo, bit će kasno. na žalost, morat ćemo se pokoriti jahačici kao i velika većina naroda na kugli zemaljskoj, te zajedno sa njima polako i bolno čekati trenutak u kojemu će proletarijat globalno odbaciti svoje okove bez obzira na nacionalnu i spolnu pripadnost. čak bih se usudila reći da to nije pitanje revolucije, već evolucije svijesti o smislu postojanja i o tome što uopće znači biti čovjekom. kada većina zemaljskog roblja bude shvatila besmisao i ispraznost svoje svakodnevice, kada u čovjeku bude prevladala želja za slobodom i zov prirode nadjača pomirenost svakodnevnog sjedenja u nekom uredu ili stalnog ponavljanja istih radnji ustajanje-trčanje na posao-tupljenje na poslu-trčanje doma-trčanje po djecu -.... bez mogućnosti da staneš samo na trenutak i razmisliš o tome da si rob, da se zamisliš o smislu svega toga i shvatiš da si dar života odbacio za sitne pare jer ti je sistemom ucijenjena egzistencija i egzistencija tvoje obitelji - kada počneš sanjati o Andama ili australskoj pustinji kao kolijevkama čovjeka par excellance - tada će se dogoditi svjetska revolucija povratka čovjeka samom sebi, prirodi i planeti bez granica...

I rekli smo, fino se sabereš, staneš u red i pričestiš se.

Nakon putovanja staneš i umozgavaš se.

Ne, ne bih ja nikoga istjerala; kad staneš u izmet, onda se cipela baca