I danas gledam i opet stiskam zube, suze teku šutim a vičem.. i noćas upozorujem nadaljinu

Pipam te i stiskam te, i koliko vidim ispod mjesečine, i dalje si obučeno u boje noći i mjesečine.

Nekako mislim da bi me trebalo boliti gore baš na području korijena ali ja kad stiskam meso iznad zuba apsolutno nema boli.

mogla sam prhnuti strah jer nije mi do grčenja, ali možda je u pitanju bila blizina koja ostaje među zubima: štitimo se od pogrešnih stvari htjela sam obrisati danom prašinu sa snova koji već očajno zaudaraju i stiskam među zidove sav zvuk koji ostaje kad nazoveš, ja bih te htjela imati duže i više: da ne boli ispod rebara, da se nemarni zažare otisci koje ostavljaš kao sječiva jer samo želim leći na postelju na kojoj ruke se šire kako bi obuhvatile

Trčim, trčim, trčim, trčim, pa km oznaka, stiskam prolaz: " Aha 4:33 min/km, dobro je, osječam se ok, samo tako dalje, nemoj usporavat, drži tempo ".

Uzmem ja jedan... stiskam ono đubre od crvene tipke... NIŠTA.

Kako ja veliki ljubavni tepih prostirem, seže kroz 2 - 3 županije, pa čak i u drugu državu... ide mi u životu ide mi, samo mi fali ono malo pameti... Razvezala sam se, tipično za mene, stiskam kvačilo, pa kočnicu, potežem ručnu, gasim motor.

Stiskam, a nista, nikakve cifre koje bi mi ista znacile se ne pojavljuju.

BILO JE TO DAVNE 1978. GOD. 23. TRAVNJA.. PROLIĆE.. još jedan vikend je iza mene.. triba ponovno put Splita poć.. predavanja još traju.. valja ponovno po pazaru kroz gužvu prolazit.. pozdravljam se sa materom i braćom.. rusak mi je na leđima... uvik san malo stvari odnosila od doma.. uvik san od poslanog mi ušparala i doma vraćala.. skromno ditinjstvo... skromna mladost... srca punog tuge odlazim od kuće.. u ruci mi veliki buket netom ubranog jorgovana.. miriši jorgovan a na njemu se zlate kapljice rose.. u ustima mi još okus bile kave s mlikom.. volim te majko Pozdravi i pojubi ćaću dite moje.. oči mi pune suza kao i sada dok pišem... pojubim mater ona pojubi jorgovane... krenem.. čekam na autobusnoj stanici.. čudan smišan curetak s rusakom na leđima i velikim buketom jorgovana... vjerojatno sam izgledala smišno.. autobus Autoprijevoz Sinj staje... ulazim... pogledom gledam ima li praznih mjesta... zadnje kao da samo mene čeka.. uvik je prazno... cila dva i po sata vožnje do Splita moje misli su posvećene ćaći... znam leži na Firulama u bolničkom krevetu i čeka mene... čeka dašak rodnog mista da mu donesem.. da mu rečem kako je mater kako su braća.. šta ima novoga u mistu... jesu li vinogradi obrizani... krompiri posađeni... tila bi da autobus vozi brže.. neke čudne slutnje me muče... neki strah je prisutan u meni... rukom grčevito stiskam buket ne puštam ga... kao da će mu moja ruka zaminiti vazu i potribnu vodu... izlazim na Firulama... žurim u bolnicu... posjete još nisu ma ja žurim... nikada baš nikada mi isprid očiju neće nestati ćaćin osmjeh kad me je ugleda na vratima s velikim buketom jorgovana... njegovim najmilijim cvićem... pojubila sam ga u propali ali nasmijani obraz... stisnija je buket jorgovana prinija ga licu i udisa njegov miris... njegovo blido lice odjednom je poprimilo lipšu boju... životnu boju... jednom rukom je drža buket a drugom moju ruku... znala sam osjećala sam da je to zadnji put da gledam njegove žive oči... opraštala sam se od njega i za sebe i za mater i za braću... ostala sam neko vrime s njim... našla sam neku posudu stavila je zajedno s jorgovanima na kantunalić kraj njegovog uzglavlja... kad sam odlazila pogledao je prema meni a onda skrenija pogled na jorgovane... u njima on je vidija sve.. i kuću i mater i braću.. ja sam bila sritna jer sam stigla na vrime... sutra ga više nije bilo... zato ja danas obožavam jorgovane... zato jer gledam njegovim očima.. očima umirućeg čovika koji je kroz njih vidija sve... znam da je moja ruka dugo bila u njegovoj... ćutim je još i danas... a osjetim i jorgovan koji još uvik stišćem... da bilo je to prije 29. godina a kao da je bilo jučer... volin te ćaća moj... dragi moji... hvala vam za pruženu ruku.. hvala za lipu rič.. hvala za svaki glas.. ako sam nekome zaboravila uzvratiti posjetom i reći HVALA... ne zamjerite mi... trudila sam se.. lipo vas je bilo vidit toliko na okupu.... čitamo se i dalje.. VOLI VAS VAŠA SJENA.......

Kolegica s kojom se stiskam u uredu ⠀ doktorica iz Pariza ⠀ ugostila je svoju necakinju ⠀ studenticu iz Pariza ⠀ ovde, tu, u Jamerika.

Iskreno bacam oko na napisano i moram priznati da mi nije baš ugodno, no evo, stiskam " POŠALJI " za dvije sekunde, možda bih i obrisao no ako je kolega munja90 objavio svoju intimnu ispovijest onda evo i moje.:)

Moja prva službena fotografija snimljena je 1971. Imam mrzovoljan pogled, a na prsima čvrsto stiskam plišanog psića kog je moj tata kao mlad dečko dobio dok je ležao u bolnici nakon operacije slijepog crijeva.

Klitoris pritisnuh na njezino bedro, koje stiskam svojim nogama.

kako je ovo sranje od lajkovanja, ako jedan stisne na zeleno a meni se nedopada i stiskam na crveno ono skacu bodovi na zeleno, sad vidim zasto Dino ima toliko negative, ja sam isla nazeleno a ono skaci pojen crvenog.to nije fer, Dino u pravu si ali svako ko tipne zeleno tebi skace crveno prikaži cijeli komentar

Blues mi namiguje, a ja cvsrto stiskam pesnice ko u " Zagorovom gnevu " jer napokon je doso taj dan kad cemo naplatit sramotu pa nek pate.

Odšlepao sam ga do prvog majstora i on kaže da nije uredu ukljucno iskljucni ventil.On ga je ocistio, ja mu platio i sad kao sve uredu.300m od njega opet mi se ugasio.Ja pozovem mastora a on kaže da pustim da duže vergla i stiskam gas.Posle toga on stvarno upali.Ne budem ja lenj i odvezem ga odma u renoov servis.Prikljuce oni njega na racunar i racunar izbaci grešku na regulatoru pritiska.Odma je zamjenjen regulator pritiska, ocišcenje dizne, medutim auto se opet ugasio i sad izbacuje grešku da je pritisak u bosch pumpi visok.Kkoliko sam ja uspeo da vidim na monitoru je prikazana greška pod stavkom 2 DEF.Sad ne znam da li su ti softveri svugde isti i da li to Vama nešto znaci, ali uglavnom u dokumentaciji za taj program pod stavkom 2 DEF stoji da je visok pritisak u bosh pumpi.Majstor kaže da je ona neispravna i da mora da se menja i da ne može da se vrši servisiranje iste.E sad, pošto zamena pumpe nije jeftina (oko 500 e polovna ili 900 e nova) interesuje me vaše mišljenje o svemu ovome.Znaci auto mi se nije ugasio dok je bio u pokretu vec u dok je bio u leru tj. nisam stiskao gas.Na šta ovi simptomi ukazuju? Inace majstor rece da do sad nije imao slucaj da se na ovom motoru pokvari bosch pumpa.Pa da li sam ja toliki baksuz da se baš meni ovo desi posle 2000 predenih km pošto sam kupio automobil?

Jebiga, ne volin da stiskam silikone.

- " Pa kad nisam reko znaci nisam ti narucijo..... i nisi ti tu da mislis " - nervozno stiskam cigaru i tip mi se vec poceo vidno gadit.

Kadli put putujem ak ne slušam Frenkija često stiskam radiostejšnove.

Pa onda prčkaj na, -, stiskam OK, a ono ništa.

Umjesto da svaki put stiskam na dizajn, pa tek onda na html (jer dizajn biram samo jednom i nikad vishe), rado bi imo neku tipkicu koja bi me odma preselila na html

Samouvjereno prilazimo vratima, čvrstim potezom ruke stiskam kvaku i puf vremensko-prostorni kontinuum u kojem smo se prije samo sekunde nalazili ostao je iza nas udaljen tisućama svjetlosnih godina.

Posto vise nisam mogao da izdrzim, poceo sam da stiskam kitu preko trenerke.

Pošto sam tek početnik na facebooku tako još sve nerazumim dobro pa stiskam sve i svašta pa se dešava i ovo i ono i prebaciva tamo i onamo.

Onda me užasno zabole uši, glava i skoči mi tlak, preznojavam se i stiskam ruke do kraja leta, moleći Boga da od putnika to niko nije primjetio.

Grabi me za moju čvrstu guzu i pokuša mi svući tangice, a ja mu se izmičem i stiskam noge skupa.

Bacaš mi se u naručje, nogama me grliš oko struka dok ulazim u tebe i stiskam te uza zid...

ja ih imam i stiskam ih, ali još nemam neke rupice i crvenilo oko njih, jeli moguče da ču kasnije dobit ako ih nastavim stiskat: očajni:

Kad idem pravinom i kad ga ne stiskam nego normalno vozim nema nikakvoga dima

Do početka utrke se stiskam u gomilu, da se zaštitim od vjetra