Krene dokumentarac Dijete 31. Filmić u trajanju od 33 minute kolko su točno i meni suze tekle niz lice.

Toliko je bio dirnut da su suze tekle niz njegove obraze dok je držao prečke na rešetkama i stajao sagnut u tišini sat vremena.

I Jelica je lizala Gojkovu smrdljivu tenisicu, dok su joj suze tekle niz krvlju umrljano lice, a tijelo joj podrhtavalo u bolnim grčevima.

Radije bih da me ubije ruka prijatelja nego neprijatelja. Niko od njih nije mogao ni pomisliti da oduzme tako dragocjen život, i ucutali su, dok su suze tekle iz njihovih ociju.

I eto doživjela sam svoj jubilarni 50. post. mislila sam da neću toliko dogurati, mislila sam da neću uspjeti. i nisam vjerovala da ću ovdje upoznati toliko divnih ljudi, prodrijeti u njihove osjećaje. nisam ni znal da će oni prodrijeti u moje osjećaje. oni koji su me komenitirali svojim slovima i riječima tješili su me. osvijetljavali su moje srce. brisali su moje suze i pomagali su, uz njih sam kretala dalje, iako mnogi više nisu uz nas na blogu ja ih čuvam u svojim mislima. i svi oni koji dolaze, koji ostavljaju svoj tren ovdje, komenatom svojih posvećujući ga meni i mojim dijelom života koje gradim ovdje zahvaljujem im se od svega srca. ovo sve ovdej su posebni ljudi, ljudi koji su uvijek spremni pomoći slomljenom srcu i za to nema cijene i nikakve zahavle kojima im se može odužiti. postaju svjedokom moga traga kao i ja njihovih. pošto nisam napislala post obilježavajući prvu godinu ovdje sada ću to nadoknaditi. sjećam se kada sam u kasnim satima pisala svoj prvi post, gomilu bezveznih slova. ovaj sam blog posvetila svojim osjećajima, svojoj " nesudjenoj ljubavi ". i sada nakon godinu dana toliko se toga dogodilo. tada sam još bila djevojčica sa snovima, iako nije prošlo mnogo vremena, u meni se mnogo toga promijenilo. promijenio me On, kojega sam voljela, kojemu sam predala svu svoju ljubav. a on me slomio, razočarao i odnio na dno. zarobio me u tamu života, oduzeo mi svjetlost i podario mrak. mojom prijateljicom učinio je tugu. oduzeo mi je smijeh, oduzeo mi je srećui, sve mi je oduzeo. ali liječim se od njega, odlazim na put sreće bez njega.. ostavljam da dalekoj prošlosti tamo gdje je davno trebao ostati... spremila sam ga u škrinju prošlosti neka tamo sniva svoje nsove.. a ja krećem dalje.. iako sam puno puta to izgovorila i ponovno se vraćala, njemu i njegovim lažnim riječima se predavala.. naučial sma da treba imati ponos, treba imati granicu.. i nakon svega ostati će mi lijepa uspomena... jer moje srce nije spremno za mržnju.,.. ne može zamrziti nekoga koga je nekada toliko voljelo.. ne mogu ga zamrziti jer će on zauvijek činiti jedan dio mene.. zaboravila sam, ali nisam oprostila... hvala vam svima šta ste bili uz mene, znajte da ću i ja uvijek biti uz vas jer ste mi upravo vi dizali kada sam padala, donosili riječi utjehe kada su suze tekle... volim vas svih i neizmjerno vam hvala još jednom... neću vas pojedinačno nabrajati jer ste mi svi srcu dragi i znam da će se mnogi prepoznati u oviam riječiam hvale, mnogi će se poistovječiti u ovim mojim bolnim putevima jer su bili uz mene.. hvala vam svima prijatelji...

A kad se jednog dana vratio s farme i vidio da je njegovu predivnu višnju netko posjekao, toliko se ražalostio da su mu suze tekle niz obraze.

Tako stojeći, sa sivom trenirkom spuštenom do koljena, gledao bi svoj ud i sjećao se, uspomene su navirale, a suze tekle...

najveći problem dobrog dijela hrvata je u tome što ih neki uvjeravaju kako im je nekad bilo loše, a oni se jadni prisjećaju uglavnom dobrih stvari, e pa sad ti budi pametan. nego, na ovu temu - prije par mjeseci su mi suze tekle kad sam u imotskim novinama čitao intervju gospodina ivana gabelice koji je opisivao kako ga je udba pratila tijekom 30 godina. po njegovim svjedočanstvima, vjerno zabilježenim i tiskanim na stranicama naše lokalne novine, ti agenti ispadaju gori debili od inspektora kluzoa iz popularnog serijala, e pa ako se netko nekad plašio kluzoa onda i treba da se danas srami kad se pogleda u ogledalo - ja naime nemam razloga ne vjerovati gospodinu gabelici, niti sumnjati u istinitost njegovih prosudbi, uostalom pročitajte sami.

Ne sjećam se vremena kada nije boljelo svako slovo, vremena kada nisu suze tekle za svakom riječi.

- Ja nikad ne plačem, pričao je Vito dok su mu suze tekle niz lice, prepričava članica crkvenog zbora Maja Miloš.

Krene dokumentarac Dijete 31. Filmić u trajanju od 33 minute kolko su točno i meni suze tekle niz lice.

Prije nekoliko dana seksamo se mi sve naj, supruga bi gotova i onda dodje red na mene, i obradjuje ona mene i pocnem svrsavati (prvi val) i malo sam se bio zadigao glavu i u tom trenutku a prokleti jastuk spadne sa kreveta i kad sam ponovno lijegao ono u afektu, toliko sam tresnuo glavom od stranicu kreveta da sam sve zvijezde vidjeo, a supruga se toliko smijala da su joj suze tekle kao kisna godina. naravn o i ja sam se smijao, ali je boljelo.

Gorak je okus posli njegovih besid....... ne triba nas ni zakopat u ovu zemlju ka ljude..... ne triba nan zastava na kapselu, ista ona za koju su suze tekle sa lica naših.... ista ona kojon smo svoje prijatelje/suborce pokrivali na zadnjem ispracaju..... ista ona koju smo ponosno nosili u svin sranjima sta ih je neko drugi ucinija nama i našima..... ne tribadu nan pocasni plotuni..... naslušali smo se mi te muzike za tri života, još nan zunzi u ušima, još nas budi po noci..... e moja beno.... baš si bena............ jak je ovo narod, jaki su sinovi njegovi...... nema takih nigdi na ovon baloti....... lecemo mi u ovu zemlju i bez tega, ma pantice se navike kakve je sinove jemala ova zemlja..... ali i vas druge koji ste eto našon voljon tod di ste, i kakvi ste........ e dabogda nan se ne ponovili

fčera je dožla prava ekipa k meni. ja sem baž malko stal na dvoru i gledel sem v nebo. al nije bilo zvezdi jerbo je bil den. a niti meseca. samo sem čul kak nešče stižče gasa i motor je rondal kak bezni i onda je tak prikočil pret mojima putnima vratima kaj su se gume zcvilele i prašina je letela po celoj vulici. i ja glet kaj je sat to a to darko. i onaj njegov bratiđ željkina ludi i još jeden njegov pajdaš kaj ga nesem poznal. bil je tak smežni. mali kak patuljek dok si one drvene noge zaveže a zvrkast kak mali jarič. samo je pobegaval sim tam. i imal je kak nekakovu grbu na leđima kak one hijene na televiziji kaj očeju se poždrti. dok sem pital darkiča a ko je to a on veli a to ti je žnjora. i velim ja darkiču a otkud tebe voda nosi. a veli on meni z goric. došli smo po tebe i sat jož idemo po davoricu i bracinu i idemo fežtat. a pitam ja njega a kaj bumo fežtali a veli darkič praznik rada. a velim ja njemu e darkič esi ti bedazt pak je to bilo pred mesec dana. a veli on meni e jebiga brankec kat mi onda nesmo imali čaz. a veli žnjora je kat smo onda fežtali ozmoga marta i onak se je po hijenski nasmejal kaj da mu je šarafciger zapel v grlu kaj sem mam pomislil da mi mozag zblokira ot toga beznoga zvuka kak i mamin mlinec za kavu dok sem ono nahital šarafe v njega dok sem bil mali. baž mi to i neje bilo preveč jazno al sem rekel darkiču da onda idem kat su baž došli po mene. i tak si ja zel jenu veztu z jelenima jerbo je fčera bilo preveč zima a veli meni mama a kam te vrag nosi. a velim ja njoj pak el ne vidiž mama da su dečki došli po mene kaj bi jim nekaj pomogel. prvo smo otižli po davoricu i onda po bracenu. davoricu je jedva mama puztila al ju je uzpel nagovoriti kat neje bilo joca doma. i dok smo dožli po bracinu lepo smo si pri njemu sakoj jenoga pana spili i da bumo ižli dalje a veli željkina je dečki sat bumo imali jeden problem. a velim ja nemu a kakov problem. a veli željkina el ti branko ne vidiž kolko nas ima. a velim ja njemu pa kak nebi videl kolko nas ima. ima nas ti i ja i darkič i bracena i davorica i žnjora. a žnjora se onak bezno digne i na mene navaljil. kak si to rekel kak si to rekel kak se ja zovem a velim ja nemu pa žnjora tak mi je darkič rekel. a žnjora načistam pobesnil kak je bil besni i se mu je krv v glavu prevudrila i veli on meni naj kaj ti se zube v grlo zasipljem i tebi i darkiču jerbo ja nesem nikakov žnjora i to više da vas ne čujem da me tak zovete. a posle mi je rekel darkič da on je žnjora al da ga tak nesmemo zvati pret njim nek samo dok njega nema jerbo se on jako rasrdi. a velim ja njemu no dobro smiri se žnjora nesem znal. a veli željkina no kaj se mam peniš žnjora pa neje čovek znal. i onda sem ga pital a kak očež da te zovemo. a veli on meni onak kak se i zovem i onda je rekel nekakvo tak smežno ime kaj si nebi ni genijalec mogel ga zapamtiti a kamoli ja. i veli žnjora a dok sem bil mali si su me zvali rambo pa me tak morež i ti zvati. a velim ja njemu a tak te bogme nebum zval jerbo je to jeno ameriđko ime a mi živimo doma a ne v ameriki nek te bum zval onak kak se i zovež. a dečki su se samo smejali. a veli željkina je sat kat smo to rešili sat moramo rešiti i jož jeden problem a to je da je nas šest a v jugič stane samo petorica. a velim ja njemu u jebate željkina a kaj bumo sat. a veli on je dečki nešče se bu moral v bunkeru voziti. a veli žnjora je onaj koji je zadnji i došel a to je bracena. a veli darkič daj naj biti smežni gdi bi bracena stal vu bunker viž kak je velik. a veli željkina je žnjora ti si najmenši i ti buš moral v bunker a veli žnjora njemu ma esi se ti z mozgom posvadil i pak mu je samo krv prevudrila v glavu. ja v bunker nejdem ni mrtev. i nije se dal vnuter ni za živu glavu kaj smo ga morali pol vure nagovarati. i dok smo popili jož sakoj dva pana i jenu podravku jerbo pana više neje bilo i tek je onda jedva nekak priztal. dok je željkina otprl bunkera e to da ste čudo vidli. mene nebi nišče vnuter ni z rasovami narival. nutri je bilo lanci crni od ulja i alata za jen kamijon popravljati i kleme. a smredelo je vnutri po benzinu i jenoj salami pokvareni kaj je željkina veđ mesec dana ju v nutri prevažal jerbo je zabil za nju pa je moral novu kupovati. hitili smo ju cucku ot bracine al ju neje štel pojezti nek je samo onak ponjužkal kak dok se maček popiža i otižel je nazaj v kučicu spat. alojzije tak se žnjora zove i to mi je sat sinolo v glavu kak metek v pol čela. al bum ja i dalje natipkaval žnjora jerbo bum sigurno začaz pak zabil kak se zove i više se nebum mogel setiti. i tak smo nekak uzpeli ga narivati v bunker i morali smo se trojica nasloniti na vrata kaj smo jih uzpeli zaprti. a žnjora je samo javkal vnutri. i seli smo v jugič i željkina je krenol a jugič je tak ružil kaj sem ja mizlil da mu mašina otpane. a veli željkina je malko se sat bu mučil dok ne krenemo kat je veliki teret. a velim ja njemu samo se požuri željkina jerbo da se žnjora na zaduši ot onoga silnoga smrada. a veli žnjora z bunkera čkomi norc jer ak te ja primem mam ti z vratom ofrknem jerbo sem lepo rekel da me tak ne zovež. a veli darkič onak postija e dečki idemo ga sat stalno zvat žnjora jerbo nam nikaj nemre. i onda smo saki čas ga zvali žnjora jesi dobro žnjora el ti smrdi a on je bil načisto lud. vikal je kak naz bu se potukel i zagutil i z motikom zatukel i nabijal je po sicu kak je got mogel al smo mi znali da nam nemre nikaj jerbo je bil zaprt v bunkeru a bracena se je nalaktil na onu desku kaj neje mogel nikak vun. željkina se je smejal kaj so mu suze tekle na joči. još nisem nigdar čul kaj bi nešče bil tak srdit. željkina je taman skrenol na jeden put kaj neje zasvalteran i veli njemu darkič je ak nas taj auto na breg spelja to bu pravo čudo. al dok je jugič zaprašil samo se je prašina za nami digala i bil je pun auto prašine začaz kaj smo jedva dihali. a žnjora je samo začkomel. a veli bracina njemu kaje žnjora si se malko umoril kaj više ne vičež. a žnjora ništ. a veli darkič je dodijalo mu je vikati pa si malko počiva. a veli davorica dečki najte se zajebavati morti se je zadušil jerbo niti mi nemremo ot te silne prašine dojti do zraka, željkina mam stani. a veli željkina no kaj bi stajal pak smo gore za dve minute i samo je stiznol po gasu kaj prije dojdemo. a veli darkič žnjora žnjora jesi dobro. a žnjora ništ. a velim ja rambo rambo el čujež jerbo sem mizli da se morti neče z nama spominjati kat ga zovemo žnjora al on niti da bi se glasil. a veli bracina željkini mam zastavi auta čovek se je zadušil. a veli željkina ma kaj bi se zadušil nek samo zajebava a ak sad zastavim kak bum više krenol v breg z takvim teretom i stiznol po gazu kak lud. kamenje je samo frcalo na se strane a jugič je išel sim tam i tak je rondal kaj sem mizlil e sat dok se egsplodera i mam bu kraj. i veli darkič samo otjemput evo nas. i željkina brzo zastavil auta i mi si van i otprli bunkera. samo je prašina zletela vun a žnjora je bil tak prašni kak da je vu pesku gliste kopal. i niti da bi se mrdnol. a veli željkina žnjora žnjora esi dobro a on nikaj. bil je tak crveni i mokri kak da je z rolja zišel i samo je z očima obrtal. i brzo smo ga zvlekli vun i polejali zdenom vodom kaj je malko došel k sebi. popil je mam litru gemižta nadušak kaj je mogel pravo ime disati jerbo su mu se si kanali očiztili ot prašine. samo je rekel e sat da morem sat bi vas se potukel. i onda smo spili par gemižti i mam je bila bolja atmozvera. fežtali smo skoro do pol noči. žnjora se je tak napil kaj opče neje znal za sebe i neje mogel niti stati na nogami a dok smo ižli doma bracena neje dal kaj bi ga pak deli v bunker da ne vmerne do doma. onda je željkina zel one lance z bunkera i žnjoru smo prijeli za noge i ruke i hitili smo ga na paketsic na krovu i željkina ga je dobro ovezal z lancima kaj ne opane. i lepo se je tak vozil i bil je na zraku do doma. pozdrav sat od mene.

U nekoliko su mi navrata suze tekle od smija.

Reaganu su suze tekle od smijeha dok se rukama lupao po nogama.

Znam samo da su mi suze tekle dok sam izgovarala tekst, ali što se mora, nije teško i nije bilo mjesta panici.

Ili recimo za kompjutor su se znali svađati i onda su krokodilske suze tekle, svi su htjeli na tastaturu a bilo je samo jedno računalo.

Jorge Jesus je pokušao podignuti svoju ekipu ohrabrujućim izjavama, ali i dalje su suze tekle.

Još su nam suze tekle niz lice kad je Astra, vješto vožena našim ravnateljem, nestajala susedgradkim bregima vozeći našeg Danca prema Žepču i KŠC-u.

Uzalud su suze tekle iz ociju mojih, kad si mi posljednji POLJUBAC DAO

Gdje su suze tekle larva niti plete.

Na to je okrenula glavu od mene Ogromne suze tekle su joj licem - Ja sam se smješio A sjeo sam tužan pored nje

Kad je on stigao, doktorica nas je pozvala sebi i u par riječi srušila cijeli naš svijet... rekla je da nam je sin dobio virusnu upalu pluća, a zbog njegove mišićne slabosti je došlo do zatajenja jednog dijela pluća.. i da vjerojatno neće dočekati sutra.... ostali smo oduzeti... i suprug i ja.... dok su mi suze tekle niz lice sama sebi sam govorila.. nije moguće, pa jučer smo bili na jednom kontrolnom pregledu i sve je bilo ok..... nije moguće da nam je ovo zadnji dan sa njim...... vratili smo se njemu u sobu... i držali smo ga za ruke... nismo ništa govorili... samo su suze tekle....

Al ' ovo kak se on danas rasplakal tu u našim i njegovim Gračanima, to kak su suze tekle svima nama kaj smo ga gledali i slušali to je nekaj kaj još nismo vidli i doživjeli i kaj fakat ne bumo nikad zaboravili.

Do brončanog odličja Ana je stigla boreći se slomljene ruke gotovo dvije runde dok su joj suze tekle niz lice...

Jednostavno su mi suze tekle same od sebe.

Sjećam se da sam nakon svega ležala u muževu zagrljaju dok su mi suze tekle niz obraze, preplavljena osjećajem ljubavi prema njemu i čitavom svijetu koji nas okružuje.

Meni su prvi puta, kada sam se susrela sa ovom vježbom, suze tekle niz oči tokom cijele vježbe..

Stotine trageda predovođenih ovom gorespomenutom trojicom su već na stotine načina poubijali grčke junake i njihove žene i djecu tako da se cijela Grčka zavila u crno, a suze tekle potocima.