Saslušana svedokinja koja je stara 55 godina nije bila silovana, ali joj je jedan od policajaca gurao cev od pištolja u vaginu i čupao dlake oko vagine, preteći da će je tom prilikom ubiti.

Svedokinja je oslabila 20 kg zbog loše ishrane u logoru.

Inače, noću su se često čuli jauci žena i svedokinja navodi imena dve žene koje su takođe bile silovane u ovom logoru.

Svedokinja je sa kolonom izbeglica stigla u Beograd 10. avgusta, a narednog dana se porodila.

Svedokinja je sredinom 1992. godine takođe uhapšena i, posle jednomesečnog boravka u logoru, puštena je " uslovno " iz logora, s tim što je svakoga dana do 10.00 časova morala da se javlja u policijsku stanicu.

Svedokinja i njena deca su za osam dana boravka u ovom logoru od hrane dobili pola hleba i litar vode.

KRATAK OPIS: Kada se konvoj izbeglica iz Krajine, u kome se nalazila i svedokinja sa svojom porodicom, našao na izlazu iz Petrinje, Hrvati su kolonu Srba, koju je pratio UNPROFOR, počeli da gađaju kamenjem.

Tom prilikom su razbili vetrobransko staklo na vozilu u kome se nalazila svedokinja, koja je bila neposredno pred porođajem.

KRATAK OPIS: Svedokinja je imala stan od 67 m2 u Bjelovaru u Ulici Lasinskog.

U toj zgradi, svedokinja je bila jedino lice srpske nacionalnosti.

Kretala se u grupi od njih 11. Svedokinja je u međuvremenu izgubila svoje dete.

KRATAK OPIS: Svedokinja je u Zadru, gde je i ro đena, živela sa suprugom i troje dece u svojoj kući od 400 m 2, u Ulici Vlade Bagata.

Svedokinja je bila pozivana na saslušanje u Vojni sud u Zenici, gde je pri tome bila izložena raznim maltretiranjima.

KRATAK OPIS: Svedokinja je živela u Osijeku preko 30 godina, gde je imala i svoju kuću.

KRATAK OPIS: Svedokinja je za vreme boravka u ovom logoru bila svakodnevno tučena kao i drugi zatvoreni Srbi.

Svedokinja je ostala u ovom logoru pet nedelja, posle čega je razmenjena.

Pošto nije imala gde da se iseli, svedokinja je ostala u svojoj kući, ali je morala da primi u svoju kuću dve izbegličke muslimanske porodice.

Prema broju ostavljenih stvari i vozila, svedokinja procenjuje da je tu ubijeno oko 500 Srba, čiji su leševi u međuvremenu uklonjeni, da ih ne bi videli predstavnici UNPROFOR-a i drugi svedoci.

Sutradan je svedokinja saznala da su sve te četiri žene bile silovane te noći.

Pošto je svedokinja oklevala, pretio joj da će je ubiti, a pri tome je držao nož u ruci.

Za sve vreme boravka u ovom podrumu, svedokinja je stalno bila u pognutom položaju jer su joj ruke bile vezane lisicama za noge.

Svedokinja se seća da ju je jedne večeri silovalo deset hrvatskih vojnika.

Granatiranje je trajalo do 8. avgusta, kada je oko 14.00 časova svedokinja ispred svoga vozila videla tri muslimanska vojnika u maskirnim uniformama sa zelenim trakama oko glave, koji su kundacima pušaka tukli jednog starijeg čoveka i mladića.

Pored ove, svedokinja je imala i kuću u Krmčini (Sveti Petar) u blizini Zadra, površine 400 m 2, sa četiri apartmana.

Krajem 1993. godine, svedokinja je uspela da bude razmenjena preko Crvenog krsta i sada živi kao izbeglica.

Pošto više nije mogla da živi u takvim uslovima, svedokinja je početkom decembra 1992. godine uspela da pređe na teritoriju Republike Srpske.

Svedokinja pretpostavlja da su tu zakopavani civili koji su 1. i 2. maja 1995. godine ubijeni pri pokušali da pobegnu preko Save.

Žene su vodili na rad, a svedokinja je radila na čišćenju heliodroma u Jasenicama.

Svedokinja navodi da ne može da precizira koliko ju je hrvatskih vojnika silovalo, ali da se u svakom slučaju radilo o velikom broju.

Svedokinja nije bila tučena, ali je videla kada su sa ispitivanja vraćali njene poznanice sa povredama.