Naslov teme je« svijest », ali nisam primetio da se sadržaj teme, kao ni prilozi, odnose na svest, već na svesnost.

To dvoje, svest i svesnost, nije isto.

Svesnost je stanje svesti, isto kao, na primer i nesvesnost.

Kao stanje, svesnost se manifestuje kao psihička radnja opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja.

Kao psihička radnja, svesnost može da počinje i završava, tj. da traje ili ne traje.

To podrazumeva da svesnost nije nešto što uistinu postoji.

Pokazuje nam kakvi zaista jesmo, naše senke, potencijale, svesnost, labirint mentalnih iluzija.

Cini se, da nas tada " sam Bog cuva ", zapravo neosvescena svesnost.

.. nije tačno da je za percipiranje promene potrebna svesnost.. rekla sam da nam je dovoljna svjesnost - to je velka razlika: D ne treba nam nužno pamćenje da bi percipirali promjenu

Zelja neprimetno napusta tvoje bice i ti si svesnost beskraja.

Zastali nesigurni, da li smo tu na pravom mestu i u pravo vreme, odustajemo li, ili cinimo korak ka beskraju.... Tu, bas tu, budimo hrabri, odlucni, sigurni u to sto intuitivno spoznajemo, imajmo vere.... Samoca koju zivimo trenutno, je ono za sta se sve vreme pripremamo... Odlazimo tamo gde nema nas, gde jesmo, gde neizrecivost opisuje linearnost nepregledne kruznosti.... jednost... potpunost.... Kreativno sami, svesno osamljeni, ali dovoljno ostvareni da mozemo izabrati zivot, ili svesnost.

U krugovima samsare bilo je previse patnje, suvise nas je bolelo, ali bilo nas je, tu, gde krug prestaje, prestajemo da budemo mi, prestajemo..... svesnost...... sveukupno znanje.Ono je dovoljno samo sebi, bez teznje, bez mogucnosti odbacivanja, neutralnost, vecnost.... Iz trenutka u trenutak u praznini, sjaj osnove, nema vremena, nema prostora.... prosireni izvan svih granica... slobodni... da li ste spremni............ biti svedoci samih sebe, bez ikakvog smisla i logike, onaj koji zna, apsolut, jedan, ili birate dualnost, zivot materijalno ispoljenje svesnosti, rast, instrumental, kroz koji svesnost svirajuci plese svoj evolutivni ples... a s tim u vezi i svekolikost patnje i dogadjanja, uzrocno posledican sled trenutnosti u svom toku... i mogucnot da tecete.... Sta mislite? Da li je sve proces bez pocetka i kraja, dragi moji, ili apsolut, odnosno vakum koji u svojoj savrsenosti, jeste, ali ne sadrzi, jer ne zna za smisao, vec u svojoj bitnosti jeste vecno potpuno, znan, sam sebi dovoljan, sveprisutan, konstantan.... Zivot - revolucija, svesna evolucija....:)

Lažni ego je zagađena svesnost - pogrešna identifikacija istinskog ega sa materijalnim telom i umom.

Proces koji je tezeci da se ubrza toliko usporio i zamislite, tek tada kada je zastao on je postao, nestao u svom nepostojanju, izgubljen za sve i svagda, a najpre za sebe, a ostvaren u vecnoj jednosti kao prapocetak i kraj svega, srediste oko kojega se sve obrce stvarajuci iluziju zivota, evoluirajuci svesnost, kroz bezbroj zivota, kako bi ona osigurala svoje nepostojanje u postojanju, potpunost u svojoj nepotpunosti, savrsenstvo u svom nesavrsenstvu i vecnost u svojoj prolaznosti... I sta da vam kazem, kakav je osecaj, cudan... upravo pokusavam da prepoznam sebe i zamislite, nema me, pitam se, ko je to u stvari sve vreme bio... Verovatno uvek neko ko je trebao biti, kreirati taj jedini trenutak iz koga ce jednom izrasti to nista sto sada i ovde zauvek jesam... Dok nista zagledano u sve budnim okom prati dogadjanje, to sve kroz nista vidi da nas nema, dok zapravo jesmo ova iluzija zvana zivot...:)

Ta ista svesnost igra mnogo različitih uloga; neke su srećne, neke nesrećne, ali kakve god da su, đnani ostaje samo njihov posmatrač.

I ta uvek prisutna svesnost je Duh u nama.

Kazivala bih vam i nadalje o ljubavi nemustim jezikom prosipajuci reci potaknuta iznutra.Duboko je dozivljavajuci svako na svoj isprojektovani nacin ucinilo se na trenutak da smo dotakli Boga i stali zateceni.Sve je utihnulo.Ljubav se umorila, zastala, osvrnula, laganim korakom nastavila svojim putem, kada je uvidela da srca nisu dovoljno otvorena za nju.Te nema gde da se ulije.Niti je se bezrezervno prima, niti joj se bezuslovno predaje.Sapnula je tiho nezno kao ljubavnica kraj uvca, dok su trnci prolazili kroz telo, to nije ljubav, to nisam ja, i napustila predeo da opet zarudi jednog iskonskog jutra, kada svici polako usniju san, a ptice pevacice zacvrkucu svoju jutarnju pesmu okupanu rosom i milijucim zracima sunca, koji svojom toplinom nagovestavaju da smo spremni.Tada ce nam izlazece sunce nagovestiti stazu, gde je jedini uslov istnska duboka predaja.Da li cemo prepustajuci se i iskreno verujuci, spoznati ljubav, kroz nekog ko tece u nas i ka cemu mi treperimo, to zavisi koliko od nas, toliko i od te osobe.Da li cemo istovremeno dotaknuti neciju dusu i biti taknuti, biti neciji trenutci potpunosti ciji smo mi odgovarajuci delovi svakog trena, pitanje je karmicke predodredjenosti, a na nama je da osvestimo sebe u svemu i prepozanamo kada to jeste.Nema ulaganja voljnog napora, u ljubavi sve je slatka neizvesnost, koja ako dovoljno ne zaboli, utoliko nije, a tek tada jeste vecna potpunost, sreca, blazenstvo, extaza.Vatromet koji se ne moze recima opisati, to se mora iskusiti.Ona je neizvesna, spontana trenutnost, etericnost u njoj je sadrzan ekstrakt zivota.Kada je dozivimo tek tada zivimo. Ona ima sve karakteristike sadasnjeg trenutka.Ona jeste utoliko vecnost, ukoliko mi jesmo zaokruzili sebe u svojoj celovitosti, ili ukoliko jesmo tvorili krug sa svojom drugom " polovinom ". Kroz nju mi saznajemo, prosirujemo svoje vidike, prisecamo se lakse onoga sto smo oduvek znali, a ipak zaboravili, bivamo ono sto smo oduvek bili, svest jaca, evoluiramo.Stazom ljubavi smo spontano stigli na vrh, nasa " Everest " teznja je ostvarena, spoznali smo prazninu kroz dozivljaj potpunosti.Zagrlili smo vecnost, mi jesmo svesnost na svom putu nadgradnje.Postoji krivudava staza sa druge strane planine.To jeste precica.Njome se brze i lakse stize kao i svim precicama, ali je strmo, okomito i opasno, uvek oci u oci sa smrcu.Kontinualna izlozenost neizvesnosti dogadjanja iz momenta u momenat.Tada je nase srce otvoreno da prima i preda svekoliko ljubav bez uslovljenosti.Zato dragi moji, hocete li stici do vrha, ili iz podnozja, ili sa nekog udobnog i privlacnog proplanka, posmatrati sve, to je ono sto zavisi od vas.Samo sa vrha planine nas uvid je jasna slika onoga sto vidimo, sto smo nize, odnosno blize podnozju, nasa slika biva izoblicena i nase vidjenje pri tom iskrivljeno, a percepcija nepotpuna.

.. nije tačno da je za percipiranje promene potrebna svesnost.. (.. potrebna je.. ali to ne znači da je nema onda kada se promenaa ne percipira..).. kako ti definišeš svesnost..?.. svesnost čega..?

Kasnije sam mogao po želji da se vratim u telo i osetim da se tog trenutka budi i moje telo i poprima svoju svesnost tj. onu svesnost koju ja inače u budnom stanju tela imam, koja ide sa mnom kada ja izađem iz tela, a telo ostaje da spava bez nje.

.. inace nije svesnost.... svest bez sadrzaja nije svest..

Znaci jedna od najvecih iluzija je iluzija svesnosti koju um projektuje u vidu zadnje klopke u koju upadamo ili ne u zavisnosti od toga koliko smo prethodno nahranili nas ego... Jedini efikasan zasad poznati lek je LJUBAV, ali ima jedan problem u vezi s tim, sto ona dolazi ni od kuda, onda kada se najmanje nadamo, ne znamo sebi da je objasnimo, zasto jeste tako, ali je tako, zaboravljamo u potpunosti na sebe, dakle gubimo ego, postajemo svesnost i na kraju... to se jednostavno dogadja nicim izazvano... i sta sad...?

Kada pogledaš u ogledalo i vidiš svoj potiljak, lakše ti je da preneseš svoju svesnost, kao da se nalaziš tamo.

La Berž: Da, a ljudi ionako upadaju u njih. 31 Mentalne sposobnosti i svesnost ličnosti iz snova La Berž: Još jedna tema o kojoj sam želeo da te pitam nalazi se u ovom radu (Tuli, 1989).

Kako ga ja razumem, ti opisuješ svesnost i sposobnosti likova iz sna, koje si proučavao za vreme lucidnog sanjanja.

Moje objašnjenje veoma liči na teoriju o podeljenom mozgu. 32 La Berž: Da, ali nemamo dokaza da pacijenti kojima su hemisfere razdvojene imaju svesnost u obema.

Ne znamo da li postoji i druga svesnost.

Možemo da vidimo samo motoričku reakciju koja bi mogla ukazivati na svesnost, ali je i automatski sistem sposoban za motiričke odgovore.

La Berž: Da, mogu sve to, ali ništa od toga ne zahteva svesnost

Moj zaključak iz informacije koja je ovde prezentovana bio je da likovi iz sna mogu raditi zadivljujuće stvari, ali ne i kognitivne zadatke koji izričito zahtevaju svesnost.

Svesnost se može posmatrati kao globalno mesto rada (Bars, 1988).