Ja sam imao na lekciji situacije (ja sam prošao sito i rešeto pošto nije bio baš sofisticiran taj naš trening u svesnosti Krišne) da recimo, kad bi na lekciji bilo nešto o mojim anartama onda bi se jedan bhakta ovako okrenuo prema meni za vreme lekcije, pogledao me i svi su znali i onda su se i drugi okrenuli.

Da li po godinama u svesnosti Krišne ili po nečem drugom?

Najpre ucimo, zatim praktikujemo to sto smo naucili.Sve u svemu sve jeste nekakav proces saznavanja o stvarima i desavanjima.Kako se odvija taj proces? Pogledajmo dete.Prvo posmatra svet oko sebe, zat im poseze rukom i uzima " to nesto " kao takvo kakvo jeste, zatim, ulazi u umnu radnju analize " Sta je to i cemu sluzi ", uci na koji se nacin koristi.Ponavljajuci radnju, trudi se sve dotle dok ne spozna " vrhunac ", ali sta se tu dalje desava? Praktikovanjem postoji bojazan ulaska u rutinu, zato je mnogo bolje, tu zastati i posmatrati sta se desava, upravo tu, taj momenata " kada dete baca igracku, jer mu vise nije zanimljiva ", ili je nastavlja koristiti, rutinski, svakodnevno, mehanicki.Tu treba napraviti presedan, jer ucenje i praktikovanje jesu nacini da prepoznamo " stanje " za kojim tragamo svesno, ili nesvesno, ali nisu kljucni za razresavanje.Razumevanjem usvajamo stvarnost, na taj nacin prihvatamo to sto jeste i u isto vreme odbacujemo " kao zmija staru kosiljicu ", nastavljajuci dalje, sada vec kao neko ko je saznavsi prepoznao neosvesteni deo sebe i prirode u sebi.Priroda stvari je nasa sustina, koju " Omnia mea mecum porto - Sve svoje nosim sa sobom ", kako kaze filozof Biont, ali da bi to prirodno stanje stvari osvestili kao takvo, moramo uciti, praktikovati, razumeti, kako bi prihvatili kao svoje, bez obzira na to sto vec jeste kao u " biti " nase, zatim odbacili iduci dalje kroz " pravu stvarnost ", kao dete kada ugleda " zvezdu padalicu " i posegne za njom, a ne " paralelnu stvarnost ", mehanicki iduci i ponavljajuci rutinski stvari, bez obzira na okolnosti kao naucenu pesmicu napamet.Tako jedino mozemo postati mali slatki papagaji i " pijani majmuni ", nikako neko ko prebiva u stanju ciste svesnosti, delujujuci iz prave prirode stvari.Zasto borilacke vestine? Zasto bilo kakve tehnike?; jer je to nacin da prepoznamo stanje, ali kada prepoznamo " treba ici do kraja sveta " (B.

Nismo izmislili toplu vodu niti cemo, jer sve je vec negde zapisano makar u tragu i stoji tu, da ga otkrijemo bas onda kada smo spremni za to.Niti cemo mi doskociti evoluciji, niti cemo izmisliti novi Univerzum, niti promeniti svet.Jedino sto mozemo da upadnemo u zamku u koju svi uredno upadaju u krugu samsare podlezuci niskim strastima, pohlepi, zudnji, sumnji, staro uhodano pravilo.Poklonjena mogucnost koju dobijamo upravo ovim rodjenjem da ucestvujemo direktno u menjanju stvarnosti, pa tako i u evoluiranju svesnosti je zaista samo jedna od opcija, ali uvek " Put kojim se redje ide... " bas iz tog razloga sto najcesce biramo liniju manjeg otpora, ili ti izbor je na " Kako cemo, lako cemo ", ili " Kud svi Turci, tu i mali Mujo ", zasto je " Borba sa vetrenjacama ", Sizifov posao zakljucite sami.Kome nije lakse skotrljati se niz brdo, nego li se popeti valjajuci gomilu terata uz brdo.Iz tog razloga je priroda stvari unatoc svemu zasticena kao Keopsova piramida ogradjena Kineskim zidom, na sred Tihog okeana, pa ko prezivi nemustim jezikom nece preneti upravo spoznanu tajnu, jer se ona ne ume recima izraziti, a i nece biti ko da vam je kaze, jer se persona upravo utopila, pardon, rastvorila i zauvek nestala bez traga i glasa i sta reci... " Ko umije njemu dvije ", ili.... Konacna spoznaja je nagrada za neustrasivost, pa " Ko voli, nek izvoli ", ili " Cik, ako smes "....

Prema tome. trebalo bi da su ljudi u državi ti koji su nosioci svesti, koji upravo zahvaljujući toj svojoj svesnosti, sposobni su da naprave državu kao sistem svog kratnja i delovanja.

One su posebno polje moći i znanja (naravno i svesnosti, jer bez svesnosti ne može da bude ni znanja, ni moći).

Imajući na umu da elementarne čestice kao prvi i temeljni nivo postojanja svemira ne postoje (ne samoodržavaju se) bilo kako, tj. haotično, već su usistemljene unutar atoma kao svojih društvenih i ekonomskih zajednica, to se podrazumeva da to ne bi bilo moguće bez svesnosti, bez znanja, bez jezika i bez komunikativnog sistema.

Te njegove psihičke radnje mu služe samo da pomoću njih sebe dovede u stanje svesnosti.

Ta kombinacija smo mi, oni koji traze najbolje resenje, produzena ruka svesnosti, alatka pomocu koje se evoluira.

Namerno sam upotrebila tu rec samopovredjivanje, jer nam se zaista i ne desava nista drugo, sem sto povredjujuci sami sebe projektujemo to i na svoju okolinu na fizickom nivou, a sirimo i destruktivnosti na astralnom nivou, te iz tog razloga nismo u toku svesnosti.

U svakom od nas spava dubokim snom sanyjasin, koji ce neminovno ziveti sebe (sadhanu) cim ga dotakne nestasni vetric svesnosti i probudi.

Sloboda je pre misli, kao sama svetlost svesnosti u kojoj se misao pojavljuje.

U krugovima samsare bilo je previse patnje, suvise nas je bolelo, ali bilo nas je, tu, gde krug prestaje, prestajemo da budemo mi, prestajemo..... svesnost...... sveukupno znanje.Ono je dovoljno samo sebi, bez teznje, bez mogucnosti odbacivanja, neutralnost, vecnost.... Iz trenutka u trenutak u praznini, sjaj osnove, nema vremena, nema prostora.... prosireni izvan svih granica... slobodni... da li ste spremni............ biti svedoci samih sebe, bez ikakvog smisla i logike, onaj koji zna, apsolut, jedan, ili birate dualnost, zivot materijalno ispoljenje svesnosti, rast, instrumental, kroz koji svesnost svirajuci plese svoj evolutivni ples... a s tim u vezi i svekolikost patnje i dogadjanja, uzrocno posledican sled trenutnosti u svom toku... i mogucnot da tecete.... Sta mislite? Da li je sve proces bez pocetka i kraja, dragi moji, ili apsolut, odnosno vakum koji u svojoj savrsenosti, jeste, ali ne sadrzi, jer ne zna za smisao, vec u svojoj bitnosti jeste vecno potpuno, znan, sam sebi dovoljan, sveprisutan, konstantan.... Zivot - revolucija, svesna evolucija....:)

Iskustvo dozivljenog bola nam pomaze da razlikujemo dobro i lose i daje nam onu specificnu snagu koja proistice iz mudrosti i svesnosti svoga Ja.

Počeo sam imati bljeskove ove neprekidne nedvojne svesnosti, kroz sva stanja, što je Rinpoche potvrdio.

Razlike među njima su pak u svesnosti čina i krajnjem ishodu.

Baš zato ne volim omaru niti te isprike koje nudi. " Svako intimno, individualno iskustvo ipak deo javnog društvenog diskursa, ne smemo zaboraviti, a Darija Žilić pronalazi načine za očuvanje ' svesnosti i bezobraznosti ', pre svega ženske svesnosti i bezobraznosti.

Maharadž: Đnani1 je svestan porekla i vrednosti svesnosti i ovog bivanja koje ga je spontano obasjalo.

U svesnosti Krišne imamo taj primer kako je duhovni učitelj personalan.

Fizičkog oblika ne bi moglo da bude kad ne bi bilo svesti da ga od sebe stvori, niti bi moglo da bude svesti bez fizičkog oblika jer pomoću oblika svest stiče iskustvo o sebi i pomoću tog iskustva postaje svesna sebe i po toj svesnosti i biva SVEST.

Ako imaš dobar karakter i sposobnosti onda postaješ vredan poverenja koje je osnova za uspešnu organizaciju ili u našem slučaju uspešan rad pokreta svesnosti Krišne.

Odgovor: Što se tiče ljudi izvan svesnosti Krišne (pa i onih unutar), mi se moramo naučiti nekim pravilima ponašanja.

Trebaš inteligencijom da shvatiš kako se u materijalnom svetu treba ponašati tako da ljudi imaju dobro mišljenje o tebi i, na taj način, dobro mišljenje o Krišni i svesnosti Krišne.

Taj LSD efekat Wade je postigao dočaravši nam zlatnu energetsku svetlost Golden Light of Energy kojom je obmotao i začarao publiku izgovarajući stihove, prvo sporo, lagano, a potom sve brže i glasnije, da bi na kraju postigao ekstatičku kulminaciju, dovodeći publiku u vanredno stanje (ne) svesnosti, kada sam se obrela među interplanetarnom delegacijom, u japanskom svemirskom brodu, u pregovoru sa vanzemaljcima o preuzimanju mojih matičnih i jajnih ćelija radi spašavanja opstanka ljudske vrste.

Ta temeljna struja neprekidne svesti (ili nedualne svesnosti) je direktan i neprekinut zrak čistog Duha.

Prvo, ulozeni napor, zatim iskrena namera, voljni pravi izbor, disciplina, razmestanje delova puzle na svoje mesto, sazrevanje.... Zatim se sve obrce, ono sto smo mi do sada povlacili u sebe, to sada nas povlaci u srz, a tisina ce doci, sama, cucemo je i znacemo... Komuniciracemo na taj nacin i shvatiti da bolji ne postoji... Ali i to mora da se desi samo od sebe, ne na silu, jednostavno se dogodi... I tada se prepooznajemo u gomili dodirujemo se dusama, vibriramo u istoj ravni, duse nam se ogledajuci jedna u drugoj zaokruzuju, tvore celinu, a mi kroz ljubav na kraju na neki nacin oslobodjajuci se i od nje bar kao takve, kao poslednje stege u svesnosti, vise ne pitamo, ne trazimo odgovore, znamo, zaboravljamo, samo smo list na vetru sto treperi... A dotle, strpimo se, budimo zahvalni sto smo tu, gde jesmo, sebe smo ostvarili toliko koliko jesmo, a ako i ne cujemo tisinu, ne mari, pa u vecnosti ne vaze zakoni prostora i vremena, pa tako ni nivo ostvarenosti nema znacenje... Ko moze zaustaviti iskru, da zaiskri u punom sjaju i zatim nestane u tmini, da bi jednom opet postala svetlost... na kraju tunela...? Sta je za vas Tisina, koja se cuje, dragi moji...?

U svesnosti, rastopljena, u kap pretvorena.

Uz napomenu da je ovde stupanj svesnosti neke materijalne forme sasvim nebitan, u smislu da na primer, kažemo, čovek je svestan i on ima svest, a kamen nije svestan i on nema svest.

malo si se zaletila s ovim odgovorom šparogo:).. ne.. nisam.... u odsustvu svesnosti o objektima.. jedino sto preostaje svesnosti je da bude svesna sebe same..

Njihova konverzacija bila je fokusirana na konceptu svesnosti likova iz snova i Tulijevoj " tehnici ogledala " za indukovanje vantelesnih iskustava (OBEs).