Nisam zaboravila ne promisliti, kako mi je razumijevanje svitalo:

Polako je ustala i sa kuferom pošla prema izlazu, jutro je tek svitalo i bilo je svježe no nebo je bilo posuto tisućama zlatno žutih zvjezdica.

i tu pochinje ono stvarno chudno - svitanje. u pochetku i ne kontamo shta se deshava.. sunce, ladno svice. tek posle budjenja kontam da je svitalo negde na jugozapadu..

Tek je svitalo, a ja sam s četničkom kapom (koju mi je sašila jedna Srpkinja kako bi me spasila od četničkog pokolja) krenuo na obalu Drine i ondje ugledao četiri ženska leša, kako sam opisao u svojoj knjizi Drinske mučenice.

Već je svitalo kad se neobična korčulanska fešta primicala kraju.

Vani je već svitalo, ja sam ležala u N. - ovom naručju dok me on nježno ljubio.

Kad su poodmakli daleko već od obale, pomalo je svitalo jutro, a pomoći nema.

Svitalo je na vratima vremena, danilo je na vratima duše, zorilo je u srcu, jutrilo je dimenzijama novim u univerzumu uma.

Svitalo je predivno jutro, hladno ali predivno.

Još nije svitalo, kad je dostigao četu.

No kad sam se probudio, već je svitalo, pa iziđemo ujedno s konjima.

Napravio bi atentat, a? - urlao je ćelavi dok mi je polako svitalo što je na stvari.

U Vladivostok smo banuli u pet ujutro, taman je svitalo.

Zapravo, nije svitalo: nije moglo od magle.

I razišla se tama u koju sam bio zaronjen, i svitalo je iz dubine duše i razuma; zasvetlucali su bleskovi, blesak za svaki gutljaj, gutljaj za svaki blesak.

SVITALO je, kada je Filip stigao na kaptolski kolodvor.

Mada je u daljini već svitalo, u vozu je opet bio potpun mrak.

Došla sam doma u 4.45, strgana ko pas, jer sam cijeli dan bila u gradu i tak, svitalo je kad sam legla u krevet i onda su počele moje muke, svakih pola sata sam imala grčeve u obje noge i kako sam skakala iz kreveta da prođu, tako mi se želudac prevrtao ko na spineru: -) ali eto, oduprijeh se bulimiji: -)

A onda, kad joj se upiljile oči kao pijavice u bratovljevo lice, kad joj se bilježile u pamet krasne crte njegova muževnog obraza, onda kao da je svitalo nešto u duši njezinoj - žarko i ognjeno - više nego li i sunce.

Svitalo je i bila je to vedra i topla zora.

Svitalo je, rumen je oblila nebo iznad Koteksovog nebodera dok su njih trojica nesigurno koračala rivom.

Jutro je svitalo lagano u tišini i rosi koja nas je prekrivala i dobro nas namočila.

Taman je svitalo kad smo prešli prvi dugi uspon i zastali smo uživajuči u naranđasto crvenim jutarnjim zrakama sunca koje su se rasipale po bijelim padinama Mont Blanca.

Svitalo je kad su izašli na prve visove iznad Sarajeva.

Na kraju, kad je već svitalo, beogradski rokerski bend Denis, pjevajući skupa s Petrom Grašom repertoar Bijelog dugmeta, probudio je i one kojima je glava počela padati...

Svitalo je kad smo isplovljavali, a čim smo prošli ispod Virskog mosta, Jakov je pustio pinse u brazdu.

Svitalo je, gledala sam kroz polutamu ne razabirući gdje zapravo jesam.

Svitalo je na vratima vremena, svitalo je u duši kada u tvojim očima vidjeh osmijeh prabića koje se budilo iz Trnoružicinog sna.

Vratio se u postelju razmišljajući o tome dohvatio knjigu, već je svitalo i mogao je da se posveti čitanju, kasnio je a rekao je Leili da će joj vratit knjigu.

Ustajali smo u četiri sata ujutro, išlo se još po mraku dva sata do vrha Biokova kada je svitalo i još dva sata u polje do našega komadića zemlje.