A sad već idem u totalni SF i zamišljam ogromnu robnu kuću u koju ušetamo i imamo pravi dojam shoppinga, i onda doslovce možemo kupiti predmete koji su izloženi...

I kada sljedeći puta ušetamo negdje dotjerane do savršenstva, u najkraćim minicama, koračajući uspravno svjesne svih pogleda koji nas prate, sa najvećim osmjehom na licu, sve će biti u redu..

I po nalogu tj popisu vidimo da bi trebalo kupit nešt za roštilj kobasice.. ok.. i dođemo mi do frižidera.. kad ono kobasica nema i šta smo sad???.... ajd kupimo mi tu sve šta je bilo na ostatku popisa i odlucimo kupit kobasice u drugom dućanu Budući da smo bile škrte dat par kuna za vrećice odlučile smo to nosit u kutijama.. jest da su nas ljudi malo čudno gledali.. al nije bitno.. Dođemo mi tako do drugog dućana, izbacimo kutije ispred dućana i my sister ostane pazit stvari a ja i Dany ušetamo do frižidera kad ono. FRIŽIDER PRAZAN... ja i Dany se pogledamo ko da nam je atomska bomba za leđima krenule smo kući.. ostavile kutije i htjele biciklima krenut u treći dućan, na sreću moj stari se ponudio da će nas vozit.. šta da vam kažem.. taj treći dućan bio je zatvoren, pa smo krenuli u četvrti.. u tom opet nije bilo ništa e onda je mom starom dodijalo i on skrene via autoput za Varaždin.. u Getrou smo našle sve šta nam je trebalo e da nije bilo mog starog bili bi mi sutra gladni