Uhhhhh, nikada se nisam u zivotu vise uznojio.

I je li to doista baš izgubljavanje (uhhhhh) ili...?

Uhhhhh, šteta...... to je već prošlooooo.

UHHHHH sad sam se nasekirao idem ja malo do svoje sekirice da se opustim uz heavy metal. hehe

Kojemu ona zagorčava život, kojemu... uhhhhh, preteško mi misliti o tome.

Uhhhhh, vidim jadnu doktoricu u ružičastoj izmaglici: otvara vrata svog stana i u trenutku kad zakoračuje u njega, pogađa je nož dugog i oštrog i blještavo sjajnog sječiva ravno u vrat, a njene se oči šire i bezglasno vrište i pada i sve je gotovo za nju.

A ja bio redar pa sam morao ici sat-dva posli po kredu... a kreda di je ona... i tako sam s prijateljem otisa po kredu, ona se pocela smijat... ali pozitivno... i tako... a onda, posli skole, izlazim ja iz skole, a ona ceka doli na vratima i gleda me, ono, znacajno... još sve dobro... i onda se makla s vrata i otisla na drugu stranu, kao ono, malo prije nego sto sam prosao... a onda sam bio siguran... i otisli mi tako u kafic (ja i prijatelji), dosla ona s njenim prijateljicama ubrzo... i onda sam sve zaj.... ne mogu virovat... koji sam ja... uhhhhh.... sjedimo mi za našim stolom, oni za stolom do, između ima prolaz... i nista ja, ne znam sta da radim... i tako smo sidili nešto malo, ovo ono... nista posebno... i zovu one da im fali jedan za igrat tresetu... i ja isa igrat tresetu... e tek sam onda zapravo zasrao (oprostite na izrazu)... ona nije igrala, a ja sam šutia... treba sam je nesto pitat... i prije kraja partije, kaze ona: " idem doma "... A sta da radim... nista... e j bi ga... ma uprska sam sve... treba sam nesto rec prije... ne mogu virovat... a jos sam zna da joj se svidam... a ja... koji sam ja debil... ovo je nevjerojatno... ne mogu vjerovat... zašto mora biti ovako? zašto? trebao sam biti malo otvoreniji... mrzim to... ali problem je i sta je sve bilo prebrzo za mene... pa stala je u kaficu 10 - 15 minuta... mogla je bit malo strpljivija... kao da je meni lako... ali zna sam... ajme... ubit cu se... ne mogu virovaaaat...... shit.... shit, shit, shit, shit........... i šta sad... ma nije to meni samo zbog nje... više općeniti moj postupak... problem je u tome šta bi i s nekom drugom tako postupio.... i nisam si mogao pomoci... ali da je bila malo intimnija atmosfera, mozda jos i bi nesto... ipak sam debil... i sad mi, naravno, ostaje tračak nade... ali nema nade... gotovo je... bilo je prebrzo za mene... ne mogu ja to tako... u tome je moj problem... mrzim to... zašto moram bit takav... ne mogu virovat... da bar ima nade još... a ne znam baš... ne bi se reklo... ne vjerujem, ali necu znat do ponediljka... to je grozno... utučen sam... patim ne zbog nje, zbog neke određene ženske, nego zato što bi tako sa svakom... počeo sam se već i sažalijevati malo... baš sam jadnik... gubitnik... da je bar cekala malo vise... a mozda jos ima nade... nadam se da ima nade... hmmm.. ne zvuci bas dobro... ma nema veze... ionako me nije briga puno sta pisem... prošle su mi glavom i misli poput one, vec klasične: " nikad necu nac curu... ", a i čini se da slijedim to pravilo... pa imam skoro 17 godina... i nikad nisam imao curu... pa ako to nije mizerno... da bar ima još šanse ovde... ali ne znam baš... bilo bi lijepo... ali ne vjerujem... vjerojatno sad misli da sam debil... a i u pravu je... pa ako mi prijatelj uspije nesto sredit... a ne vjeruje baš ni on... a ne mogu ja to tako, sam... znam, rec cete da trebam sam... ali ne mogu... pogotovo ne sad... da mi da broj... hmmm... ali ne vjerujem da ce ista bit... ma skartala me... znam, bit ce drugih prilika, to svi govore... ali ja se više brinem za svoj postupak... da se bar ovde može još nešto napravit... ma vidit cu u ponediljak... i to ce vjerojatno bit poslijednji udarac... eto zasto patim i zasto sam lose volje... jer uvijek upropastim priliku... dokad ja to tako mislim? grozno... užasno... ne mogu virovat... lose, jako... nije mi dobro... padam u duboku depresiju... da bar jos nesto bude... a ne znam vise... spiska sam priliku, i gotovo sad... ali tako brzo... ne mogu tako brzo... pokusavam, nesto sam i napravio, ali ona je ocito zelila vise... a nista od strpljenja... ma ne znam ni sam, sad pisem gluposti, znam da ovo ionako vise nitko ne cita... preglupo... tako sam jadan... ovo je grozno... da bar... lako mi je govorit... a ne znam, mogu li išta učinit... pokušat ću... a što drugo da kažem... boli me, jer uvijek tako upropastim priliku... svaku priliku... a i nije ih toliko bilo... ne mogu virovat da sam joj se uopce svidio... ahh.. ovo je bio duboki uzdah... zapravo... ma necu vise pisat, i previse je ovo... možda je najbolje da prespavam... ali ne vjerujem da ce proc tako lako... idiot... ja.. da, to sam ja... zašto... kako sam tako... ajme meni... ajme... loše je ljudi, loše... tonem... tonem duboko... a ovo nitko ionako ne cita... kako se lako srozati do dna... ovo je dno... bar se nadam da je, da nece bit jos gore... koji sam ja debil.. debil... užas... grozno... ovo je samo primjer... još jedna izgubljena prilika... a tako očito je bilo... stvarno je moglo nesto bit... da ovo, da ono... ne mogu vise... ne mogu vise, dosta mi je svega... jednostavno mi je dosta...

Začujem tada konja, želim da ti Ivan poliže pičku nakon što te napunimo, zatim začujem Maju, jao Ivane jebu me obojica u pičkuuuu, raspadam se uhhhhh, svrašavammmm, nakon toga čujem dva muška glasa sa aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa i nakon toga muk.

To i danas volim vise od sexa.: D Dok me on drzi u zagrljaju, i svako malo poljubu u kosu uhhhhh.

svježi s vrhnjem i na kockice narezanom buđolom.... uhhhhh... suze mi navale na usta: zubo:

A tek one dugačke govorne reklame, kad netko pola sata priča o tome kako je prao zube i kako su mu svi karijesi izliječeni baš onom pastom za zube, ili kad onaj stari gospodin priča o svom seksu pod stare dane... uhhhhh

Takoc, sad sam napisala što mi je na duši, a nemam puno vremena jer se moram spremati za posao (uhhhhh), pa vam želim reći (vraga reći... kak mogu reći kad šutim, pušim i tipkam) - napisati:

uhhhhh kako je skinja kardum oni brkljačin šut ajme samu paučinu je skinija,,,,,,,,,,,,

Jer, ako imaju, pa to znači... uhhhhh... pa to onda znači da ga njegova Amelija vara već dugo vremena.

Probudio sam se vezan u nepoznatoj prostori i... uhhhhh, ne smijem ni misliti o onim mukama koje sam prvih dana proživljavao.

Ne mogu vjerovat... tako naglo... koja sam ja budala... koji sam ja idiot... znam, znam šta cete sad govorit... znam sve... ne treba mi nikakva utjeha, nikakvo suosjecanje, a pogotovo nikakve prodike... oprostite na ovome, ali nije mi lako... znao sam da ce se ovo dogodit... prije ili kasnije... evo, kaze da sam joj ja bio " vise kao frend "... A kao da ne znam vec odavno da ne valja... koji sam ja debil... to nisu istine... opet, sve ispočetka... pomislim: " ovaj put će biti drugačije "... ali opet ista stvar... ne želim bol, ali boli... pokusavam se suzdrzat, pokusavam zaustavit suze, ali prije ili kasnije doc ce... opet sam... i to baš sada... sada... ne mogu vjerovati... A najgore od svega je što mi je rekla da sam ja zapravo kriv... da, naravno, samo mi još i to fali... ma super.. samo mi sad treba da se grizem zbog toga, da mislim kako je moglo biti drugacije... opet poruka.. ne zelim gledati... ali moram... uhhhhh.... ma da... da bi bili zajedno da sam bliže... koja utjeha... ako osjeća kao da sam joj " frend ", onda bi to bilo isto.. a i, napokon, ona se meni javila... pa zašto? A onda mi govori kako smo predaleko... znao sam da ce se ovo dogoditi... znao sam... slijep sam... gluh sam... glup sam pogotovo... i mislio sam da necu patit... mozda prije i ne bi... ali sada jednostavno nisam bio spreman... uzdisati mogu koliko hoću, ali ne olakšava mi to puno... ne mogu vise.. opet s porukama.. nemam snage ni pisati... ne znam... samo znam da cu se nocas morat naci u krevetu... sam... ispunjen boli... i znam da vjerojatno necu moci suzdrzati suze... i sad mi jedva ide... ne znam kad cu novi post napisati... mozda sutra, mozda za tjedan, mozda za mjesec... ne znam kad cu pogledat komentare... ne znam vise nista... nista ne zelim... nemam snage za nista... pisat cu kad mi bude bolje... a ne znam, iskreno, kad ce to biti... a sada... ne zelim ici spavat... slusam muziku koja me samo još više deprimira... i boli... kaze i ona da je boli... mogli smo bar malo biti sretni ovako... a ne ovakvo ohlađivanje s njene strane... ne, ne mrzim je... ne mrzim je... razumijem je, na neki nacin... tako dugo govori o tome... znao sam da ce doci prije ili kasnije... ne mogu više... opet cu past u depresiju... mrzim to... ja sam pogriješio... previše sam trazio, previse sam ocekivao... a sto sam ocekivao? sliku, u krajnjem slucaju jedan susret... nista od toga... a i nije ona tako kriva... i misli da je okrivljujem za sve... ali nije kriva... možda nisam ni ja toliko... nitko nije kriv... ali tako me boli... klecaju mi koljena, doslovno... muka mi je... dosta mi je svega... ne mogu više... samo želim mir... da me puste svi na miru... ona stara bol se vraća... tako intenzivna... ne mogu vise pisat, ne znam do kada, ali shvatite me... ne mogu...

uhhhhh voljel bih ju isprobati na svojim očima pa da vam mogu reći, da odlična je - do tada živim u neznanju i divim se dizajnu pakovanja..

Ona scena izlaska iz mora je uhhhhh...

Uhhhhh... (da se razumijemo, ja mislim da je i jedno i drugo važno u životu, ali niti homo, niti hetero, niti biseksualne osobe nisu radi svoje orijentacije po definiciji kakve god).

Prethodno bi, naravno, bilo dobro da taj netko uskladi stavove s ostalim posjetiteljima Thompsonovih koncerata, nota bene, većinom grlatim i kuratim momcima koji se tijekom dvosatnih seansi neštedimice trljaju jedni o druge, mmmmmm (imam to snimljeno i dosta mi je oko 2 minute za...., uhhhhh) @ zvrkalica: Sad sam se onako ljudski uspalio pa ne pumpam dovoljno krvi u mozak.

Uhhhhh dalje se nesmem ni zmisliti kaj bo domaj.

Samo šuti, molim te - zaječao sam, a bol me prožela, uhhhhh, koja bol, ona prije ništa nije bila prema ovoj, uništavajućoj boli, crnoj, crnoj...

VH1: (ona se tako zove jer stalno stavlja spotove na FB) je to lajkala i osjetila potribu pojasnit: mislim lajkam rakiju ne prdezinu ha ha ha VH1 je još i nadodala: a Vis mi je lijep i uhhhhh (u šta se nisan sitija komentirat da ni dalj nije loš, iako je i vis lip) Bego: Da lijep

Ne znam gdje je policija, ali njima je hladno, ali pred kafićima su auti uredno parkirani, naravno na sred ceste jer birtaši nisu čistili ispred svojih birtija, a ralice uhhhhh.

I opet nisam spavala.... Moj dan traje od sinoć od 20 h točnije, kad smo moja cimka, ja, sis i još jedna cure ušle u Glob na poznati Globalov rođendan... Odmah ću stavit pohvale za organizaciju i sve........ Prvo smo se našle na Zrinjevcu, da se malo uštimamo, boca vina tu, boca vina tamo, jedan jocks tu, drugi tamo i tako smo se fino uštimane zaputile već u 10 h prema Globalu jer smo brijale da će se sve to završit u 1 h s obzirom da je nedjelja..... Al kad smo došle tamo, dj-ica nam je rekla da završava u 4 ko i uvijek..... E luddddniiiiicaaaaaaaaa..... Sva cuga free, catering free, liz (alice) dobrodošlice, cuga dobrodošlice, PLESAČICA, plesač, ma jebenica.... Na početku nije bilo ekipe, tj. žena pa smo već htjele odustat i otić kući, al oko 23 h počela je stizat ekipa i naravno o odlasku više nije bilo riječi.... Ekipa je bila llluuuudddiiillloooo, svi su se skidali, čagica, moja cimka se extra razuzdala ali sranja nije bilo....... Ma svaka pohvala za taj event..... Vidjela sam neke ljude koje sam baš željela vidjet i večer mi je bila još bolja... Još kad sam dobila tu istu pozitivnu vibru natrag, uhhhhh...... Na kraju smo završile kod cimkine frendice.................. Danas 13 h-FINALLY I GOT PIERCED MY TONGUE.. Imala sam toliku tremu, ali za sve one koji žele bušit jezik-zbilja NE BOLI... Sad sam si tak jebozovna da ne znam kaj bi sa sobom..... hahahahahahahha.... jedini bed je kaj sam fakat gladna a ne mogu žvakat,... samo tekuća hrana... užas... i tako ću morat 10 dana..... Odma sam se našla sam svojom cimkom, sis, i drugom sis u gradu na kratko da vide kako mi stoji..... Uglavnom reakcije su pozitivne od svih..... Evo me sad doma, zujim u ovaj retardirani Big Brother, čekam kućanice, muzika mi pere full glasno, čekam susjedu da dođe na movie night............ hm......

Ma kakav je to dr. sc. doc.. koji će zbog svoje uspaljenosti poslat dijete psihoterapeutu... ma strašno nešto... što taj može naučiti studente ili bilo koga drugog? ja bi ga odmah izbacila s faksa i iz akademske zajednice. uhhhhh

Uhhhhh.... koja licemjerna poruka ove priče

Uhhhhh... toooo... Agnieszka je stanjala dok su zvjezdice prskale mliječnu stazu posred svemira.

Uhhhhh Ubila bih je... Krava glupa..

Kako je to j... lijepo.... i nit joj zavidim nit ništa nego sam samo sretna zbog nje..... uhhhhh...