To je bil muzikaš, umrl je već davno.Ë

Ironija usode je hotela, da je strastni lovec na snežinke umrl za posledicami podhladitve.

Jedan je umrl, a drugi dva su ga čuvali.

⠀ žKaj bi se objesil, umrl je ⠀

Ja bum umrl uskoro. Ja sam mu rekao: Nemate vi ništa, vi ste sirotinja.

I malo sam potražil na internetu o tome i Harry Potter nebu umrl jes ovak bu se desilo.

Ensiju je deda umrl v utorak a v četvrtak je bil sprovod pa smo se dogovorili kaj si dojdemo al ja nisam imal prevoza.

Kad mi je majka umrla suocila sam se sa smrcu, bila sa majkom kad je umrl, tada sam i svladala strah od smrti, tako da umrijeti danas za mene ne znaci nista niti me strah, time nisam rekla da zelim umrijeti vec da kad smrt dode po mene necu se plasiti niti tugovati za zivotom.

dajte ljudi molim vas nama nikad ništ ne paše u yu ligi su nam dali da samo 4 puta budemo prvaci onda smo razapinjali Canjugu i Tuđmana jer nas je bilo sram kak smo sad mi ti protiv kojih nitko nemre ništ jer smo povlašteni umrl je Tuđman vratilo se ime Dinamo Mamić nam osigurava stalno europske tekme, a mi neidemo na njih jer nas muči jel to njegov klub a mi bi hteli da je naš bla bla bla ak nas neko kupi ni taj nebu dobar jer bumo rekli da nije Purger e gori smo od hajdukovaca

Ne nazadnje: ko je Vespazijan leta po umoru Helvidiusa Prisca umiral od driske, je, kot pravi legenda, umrl stoje, rekoč: »Glej, glej, mislim, da postajam Bog« Vendar ta zmagovalec nad Jeruzalemom in Judejo, čeprav so ga za življenja morali vsi slaviti kot človeka-Boga, ni ostal v spominu kot Bog, ampak kot morilec.

Mogoče je v svojem diarejičnem vnebovzetju umrl srečen, in imajo Sokratovi nasprotniki prav, čeprav tega ne morejo dokazati.

Evo kaj si nebi mislili da sam umrl, izdahnul, javljam se ja malo.

Je, nitko u vladi ne bu umrl od gladi

Eto njim ga na, kad se igraju sa budučnošču ak ti je zapisano da buš sutra umrl, a ti znaš kak i gde buš umrl, to ne znači da ak ti to izbjegneš da nebuš umrl odmah sekundu poslje jer se zagušiš dok jedeš: rolleyes:

" Pa veli mi braco da su izbori za novog precjednika, a znam da je onaj stari umro, pa su birali drugog, pa je sad taj, a ak biraju novog onda bu i ovaj umrl, ne?

Dobar obdržimo sebi i domu glas: kralju se vkažimo verne i u ov čas, Bogu duh vratimo kî je umrl za nas.

To je bilo u petek Nebum to pozabil Nikdar nem Baš na taj dan Umrl je pajcek moj S sebom sem ga vodil V nedelju z menom na mesu je hodil Prokleta me sudbina Od njega otrgla

Je i meni se gospa ukazala poslije 10 pive, doduše ne u Međunožju nego u birtiji irkla mi je ovak. znaš ti moj pivopija da bu Josip Broz umrl na kraju svog života I POGODILA JE.oD TOG TRENUTKA JA SAM NJEZIN ŠTOVATELJ, AL SI PRIJE TOGA MORAM NEKAJ SPITI.

jadan si jarane, ja sam 1972 delal v zagrebu i imal 1200 deutsche mark placu, otisal sam v njemacku, bez da me tito ekonomski ili politicki na tro prisilil. dok je mogal jos kontrolirati lopove bilo je dobro ziviti v jugi, ali kada je umrl gadovi nacionalisticki su dosli na svoje, zato danas imamo to kaj imamo, na jednoj strani super siromasne, i na drugoj strani super bogate, koji su pokrali ono kaj su titovi radnici stvorili,

moj sused MIJAbil od 91 do 96 hip u uniformi i pod oruzjem. nije dobival potporu kao veteran, niti je imal socijalno, umrl je kao bijednik, siromak, gladan i zedan. nije trazil nist, jer kako je rekal dok se boril dobival je placu, a riskiral je zivot za hrvacku.

di su nestale sve one gluposti koje sam nekad znala raditi? di je sad to? di su svi oni moji dugi postovi? di mi je osmijeh? zakaj ga nema tak dugo i zakaj je prečesto onak.. na silu? zakaj se više ne mogu smijati ko nekad? ah... neću da se ovaj post pretvori u onaj prethodni, tj. onaj prije toga.. onaj sa tisuću zašto. iako.. mogla bih se ja pitati još mnogo toga. mogla bih al neću. eto, za pisanje ovog posta nadahnul me jedan lik s kojim sam se sad nedavno počela komentirat. on se pital zakaj je sve tak isto. zakaj svaki dan ide v školu, dođe doma, najede se, ide učiti i zaćas spavati (ne znam dal bas tak al ugl, u tom smislu). pitam se i ja zakaj je tak sve isto. ja bih voljela kad bih mi se bar jedan dan promjenil. kad nebi bar jedno jutro ustala, najela se, prosurfala po netu, odišla si ponoviti nekaj, a onda u školu. kaj tam? sranje iz dana u dan. kak se god trudim sve mi dođe na isto pa sam zato već odavno odustala. jednostavno nemam volje. nemam volje za ničim. pod odmorima sve češće sam sjedim/ležim u/na klupi kad mi se neda izać na hodnik i gledat one face koje sam bulje v mene i imaju stotinu komentara na moj izgled, ponašanje. ne razumijem. imaju li ti ljudi svoj život? oke, znam. ponekad je život nekog drugog možda zanimljiviji ali ne baš toliko. zakaj ja? zakaj u mene gledaju? zakaj se jednostavno ne okrenu proć kad prođem kraj njih. bilo bi puno lakše. i za mene i za njih. ne bi imali sve moje brige na pameti. uf.. možda bi im mogla biti čak i zahvalna kaj to rade. bar se ne mučim sama sa sobom. bar imam nekoga koga beje moj život... al neću ja to. ja oču samo te dvije - tri frendice (onak prave i iskrene) kojima se mogu povjeriti i kojim mogu vjerovati, a ne cijelu školu za vratom. eh neki vele da sam si to sama izvela al vjerujem da oni drugi kuže u čem je problem ovdje. neko se zaželio popularnosti.. oke, nebum sad opet o tome jer mislim da se vam neda stalno isto čitat. ma možda se meni to sam čini. možda mi se tak čini jer imam toliko problema v toj maloj glavi pa mi se čini da me svi zbog toga onak ispod oka promatraju. mah, ne znaju oni da curu v koju gledaju iz dana u dan love oni isti grčevi straha u trbuhu kad se malo zamisli i pogleda u svoj život. možda se svima njima čini da imam sve kaj hoću al ipak... kad bi bar na jedan dan bili ja.. ah kad bih ja bar na jedan dan bila neko drugi. neko tko mirno šeta i uvijek je nasmijan. kad bih samo mogla. bar na trenutak bi sve nestalo. uh.. sve bi dala za jedan dan u kojem bi sve bilo onak, fantastično. i da, znam da sam rekla da nebum više pisala ovaj blog. e pa, ovak.. pokušavam već nekoliko dana napravit novi al mi se nikak neda.. već kliknem tak na " kreiraj svoj blog ", al si predomislim. mislim da je to zato kaj sam se previše vezala za ovaj pa mi ga je teško ostavit tak.. jadnog. bez teksta. ah. bude bolje. bude i ovaj blog jednom umrl jer svemu dođe kraj.. he he he... koja sam ja.. i da, napredak u ljubavi... hehehe.. mislim da se zaljubljujem.. ponovno.. kulj btw. pozdrav svim MartiniMa i MartinaMa (TiniKa).. sretan imendan... pazite kolko alkohola konzumirate i sve to... blablabla.. ma u biti, napijte se do kraja... buahaha...

baš mi se to sviđa a i sjetilo me nečeg. kad je firma u kojoj sam radila pokušala comeback, došla sam u svoje rodno mjesto s silnom željom da baš tamo vratim staru slavu. otišla sam u TZ po propagandni materijal a tamo domaći čovek koji je točno znao da je moj nonić ukral njegovemu tri kokoše pa kako imam obraza prit k njemu po prospekte??? obzirom da je nonić umrl 1943. g. kakve veze imaju kokoše s prospektima???? lepo sam špjegala da prospekti koji im služe u poslu su kopirani od firme u kojoj radim, dok je još jaka bila, pa sad ko tu kokošari???? bar bi na taj račun mogli bit darežljivi e onda sam vidjela da sam od nonića nasljedila i brze noge aš kako njega nisu ćapali tako nisu ni mene znači, kokošarenje u raznim oblicima, dobro je zastupljeno i rasprostranjeno diljem lijepe naše....

U tom ih je smislu Matija Vlačić Ilirik kaj je umrl na današnji dan 1575. godine u svojoj Povijesti crkve nazval antikristovim leglom.

Umrl sam od smeha, i mam sam se zmislil naše Tičice

Potvrdim svoj dolazak, iz pristojnosti pitam da li što mogu pomoći ⠀ ¦ ne treba, sve je pod kontrolom⠀ ¦ i dan prije svadbe me nazove: ⠀ Ježuš Marija, samo da vam povedim ⠀ umrl je Å tefek.⠀

e baš zbog toga se i treba skinut.. jebeš ovisnost-bilo kakvu, to je tak nekaj jebeno prestrašno da nije izdrživo-biti ovisan.. čemu uopće takav zivot... život = sloboda. ljudi su šupici. ljude su naviknuli da budu šupci. ljudi se boje slobode. ljudi bježe od slobode. ljudi postaju ovisnici. ja sam bio ljud a bome i ovisan - o heroinu. bio sam glup. postao sam pameta (donekle). više nisam ovinik sad samo povremeno uzivam u opijenim stanjima moga duha. vise se ne bojim i idem u susret slobodi. heroin ne uzima samo-on i daje ali samo onima koji su slobodni. budi slobodan (milosevic). siknut se - nista lakse... ono fizicka kriza.. u picku materinu.. pa kaj ak rikavaš tjedan dana.. imaj muda i nosi se s tim (ne buš umrl od tog).. i ak cvakavas hepove bar budi iskren prema sebi i ne lazi se... ak se skidas ne pijes ih da se razvalis neg cvaknes najmanjeu mogucu kolicinu ak vec nemres na suho... sve je u glavi...

I marsal Petain je bil francuski heroj iz Verduna, no za svoje otvoreno surovanje s Hitlerom je bil osudjen na smrt, pa je na kraju umrl na dozivotnoj robiji.

Kiša je kao naš život........ Svi od nas su barem malo tuzni, depresivni ili nesto vise....... i kao što kiša može radit katastrofe (poplave).. Tako i mi....... Npr. meni je umrl prabaka i ja sam bila u depresiji, prvo je to bio mali pljusak a onda se pretvorilo u nesto gore... I dosla je poplave, ali sada polako dolazi sunce..... Duga...... Nakon svakog nevremena mora doc sunce... mora....... To je jednostvano tako....

Nadam se da bum i umrl, sa sisama pred očima

Očekivala se radost na njenom licu, ali zdvojna gđa Hajdaš je u pogledu sinova velikog imenovanja izjavila sljedeće: tata mu je umrl prije devet godina, za tri dana je godišnjica, a sad još i ovo, baš se sad sve to nekak poklopilo.