Tek onda uspevam da sednem, hvatam volan i stajem sa strane.

Okrećem kola nazad ka gradu, ali jedva, nekako ne uspevam da nabodem pedale.

Sve teže uspevam da ti odgovorim.. lagano se predajem..

Ta lozinka je glasila: Od iste smo krvi, ti i ja. Eto, to je jezik iz doživljaja jednosti kojim bih voleo da se uspevam obratiti čoveku, ali i bar pogledom i mislima biljci, ribi, ptici, vodi ili kamenu, koji nisu ni krivi ni dužni za ono što ih je sumorno snašlo sa nama u susedstvu.

(.. jebiga.. preproduktivni ste za mene.. ne uspevam sve ispratiti.... našla sam da citiraš labelinu u nečemu što je rekla.. netačno.... pa pokušavam naći gde je to zapisala.. a ne uspevam.. izmiče mi..

Na sve to pišem bajke, negujem leptire na blogu, ulazim u vaše divne svetove i tako uspevam da zadržim osmeh.

chistachica koja je prolazila samo uzviknu " JAO.. zmija " stvarno - zmija. na sred jebenog hodnika polako gamize. " izbacite je napolje " m ' da, chime mislish da je izbacim veshtico? da se bacim na nju goloruk ili da je ljubazno zamolim da krene prema izlazu? dohvatim neku prastaru metlu (sa krivom drshkom shto se kasnije pokazalo kao loshe) i pritisnem je drvenim delom uz pod, drzim je tachno iza glave ali nemam chime da je " dokusurim ".. trazim od ove veshtice da mi da " dzoger ", ona mi dodaje kraj kojim se brishe, jednom rukom drzim metlu kojom sam pritisnuo zmiju drugom okrecem tupi kraj.. zmija se izmigoljila - jebem ti - omakne mi se.. " nije valjda da se vi plashite zmija? " - ne prokleta veshtice, uopshte se ne plashim, samo ne bih zeleo da me ujede. pogotovo zato shto prvi poot vidim ovu sortu i nemam pojma koliko/da li je otrovna - dodajem u sebi nekih 5 min kasnije poshto sam tad bio prilichno zauzet. bila je frka da ne shmugne ispod vrata u neki magacin a onda ko zna ko i da li ce je naci. prevuchem je na drugu stranu hodnika, obavija se oko drshke od metle, nekako s obe ruke uspevam da je pritisnem uz pod bash iza glave i trazim od ove veshtice (pardon - chistachice) da je dokusuri. " jaoo, kako cu? " - ma samo uzmi i chukni je dva-tri poota po glavi s onim " sigurno? mislite da ce moci? -... i konachno se setila i ubila zmiju, malo se uvijala (refleksno, to je normalno kod zmija (i veshtica), kod nekih traje i satima, kod ove (zmije) je bilo brzo gotovo). posle su me zezali da sam ubio prvu zmiju na prvoj smeni (" nadam se da je to i zadnja. zmija, ne smena ") posle 5 min mi je bilo malo frka, ono u stilu; " u jebo te " razmishljao sam da li sam dobro postupio shto sam je ubio (mada znam da bi je jako teshko izneo zivu napolje).

Pretpostavljam da su radovanja povezana s egzaltacijama, mada ne uspevam da uvidim kako.

Jedino nikako ne uspevam da nađem one što su prodavali avane i ostale mesingane antikvitete.

.. i po pitanju odnosa laži i istine.. isto tako.... razmislila sam.... ona ideja o nečemu iznad istine i laži.. što bi ih obuhvatalo.. i obeznačajilo.... izgleda mi kao nemoguće.. kao preterana akrobacija.. do tamo ne uspevam nikako.. nikakvim mozganjem.. a ni osjetom.... osjeti su mi se posjebali u zadnje vreme inače.. kao.. velika revizija.... ili.. veliko spremanje.... kreneš izbacivati sranja iz svih čoškova.. a onda shvatiš da nisi ni znao koliko tu raznih.. budžaka.. ima.. i kolikog sve gnoja unutra..

Na kraju, pokusavam da te razumem al ne uspevam.. sta ti zapravo hoces od BiH?

Procitao sam ovaj tekst i ostavio je neku vrstu pozitivnog utiska na mene.Medjutim i ja sam taj koji vecinu vremena provodi razmisljajuci, i srecan sam, mozda srecniji od bilo kog u mojoj okolini.Mada to razmisljanje me deli od onog,, normalnog sveta kojim sam okruzen stalno, svet koga nista ne dotice, koji zivi svoje,, normalne zivote i ne interesuje ih nista van njihovog,, normalnog sveta.Pa onda uzmem polozaj pasivnog posmatraca i pitam se,, Kako uspevaju da zive ovako, zivot u kome ne priznaju nista van njihove svesti, zivot u kome ce sebe opravdavati zato sto su normalni i reci,, Ja zivim normalno, Zivite. Ja takav zivot ne zelim da zivim, da stojim na sredini, i da budem zadovoljan njom.Moje misli su jedina stvar koja me deli od tog,, Normalnog sveta,. To razmisljanje me vodi u svet potpuno drugaciji od,, normalnog svet bez granica bez saznanja.Pa i kad se zamislim dovoljno duboko u bilo koji problem ili barem neku njegovu varijantu, uspevam da ga resim.Putujem po ogromnom prostranstvu,, varijanti u svet saznanja.Zato svako ko ne zeli da zivi u okovima,, normalnog sveta nek ne dozvoli da mu oduzmu svoje razmisljanje, Zivite slobodno.Razmisljajte

Zaboravnost Nemački filozof Imanuel Kant (1724 - 1804), kao član komisije na ispitu, upitao je studenta koji je polagao: " Da li možete da objasnite kako nastaje polarna svetlost? " Student u nameri da svakako položi ispit, pa makar i slagao, uzvrpoljio se: " Jao, znao sam... ali, sada nikako ne uspevam da se setim. " " To je prava šteta ", odgovorio je Kant, " budući da ste u tom slučaju upravo vi bili jedina osoba na svetu koja je to znala "

U mimoilaženju sa čistačem snega uspevam da skliznem sa puta.

Da moj problem bude veci, u povratku automobil gubi snagu i jedva uspevam da savladam uzbrdicu na Fruškoj Gori.Motor od tada drhti u leru, pomeraju se i dihtung gume na vratima.Pri prvom startovanju motor koji se do zamene gumica ventila i štelovanja ventila nije cuo sada radi kao dizel.Ler gas je isuviše mali, pada ispod 600 obrtaja pa mi se cini kao da ce se automobil ugasiti.Ali kako problemi ne idu sami moja agonija se nastavlja još jednom mukom.U povratku sa servisa pocinjem da osecam buku u vidu zamajca.Posle nepunih 1000 km nakon toga buka postaje sve primetnija.Kako ne živim u gradu u kome sam vršio intervenciju zamene gumica na ventilima, ovu buku prijavljujem dan ranije nego što sam iz grada krenuo kuci.

Sada vec 6 meseci pokusavam da ponovo zatrudnim ali ne uspevam.

Prvo hvala na jezičkoj podršci oko lekture mojih tekstova, jer i pored truda koji ulažem, ponekad ne uspevam da idealno prevedem tekstove sa sr: na hr:.

medjutim nakon odlaska na vikend za zakletvu saznao sam da se za dochek planira dosta stvari i da bi mi bilo bolje da budem sa (starim, civilnim) prijateljima.. enivej, nakon povratka u kasarnu sticajem okolnosti uspevam da " dobijem " NG.. sav srecan idem kuci za katolichki bozic (tj na Block Out i Blogersko okupljanje) i po povratku saznajem da je jedino moj odlazak pod znakom pitanja (iako je vishe nas sa " spiska " za NG otishlo taj vikend kuci), najverovatnije zato shto sam bio zadnji na spisku a ubacio se (dodushe opravdano) jedan drugi vojnik..

u svakom sluchaju te replay-e treba pogledati (mada to retko uspevam) kako bi se sledeci poot moglo bolje, brze, spretnije odigrati (u slucaju poraza) ili bar kako bi ste malo uzivali i podigli sebi moral (malo a ne " onanisali " diveci se sebi - kao neki. da ne spominjem sad Veshu) naravno i kako bi ste " izbruslili " poteze (strategije) koji donose rezultate, kako bi ste uvideli mesta za poboljshanja.mada ja to retko radim - tj uvidim. uvek je lakshe druge kritikovati i kod drugih videti mesta za poboljshanja tako da ni igre nisu izuzetak.

I tako ja uspevam da ih obmanem, jer hiljade i milioni ljudi odlažu pokajanje od danas do sutra, i svi postaju robovi grehu; jer koji greh nije ostavljen danas, sutra-prekosutra sve više hvata korene i sve je teži.

Dokazano uspevam da nadjačam mnogo decibela.

Skoro svakog dana vilenim kojekuda, malo koje veče ili predveče uspevam da provedem u svom samohranom domaćinstvu.

Al uspevam da još jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...

Uspevam nekako da se uguram, a sramota me stanja u kom se nalazim.

Jebiga, primećujem da ne uspevam jasno da obrazložim zašto mi ovaj film baš toliko smeta.

I srecom uspevam da se obuzdam u poslednje vreme - trebalo bi samo sto vise raditi, i podici nivo sujete - ono kao, kad saznas da ustvari sve znas, samo ti treba jos par fakata i bices najpametniji na svetu

Ne uspevam da joj objasnim da je najmanje 256 000 boja sadrzano u najjednostavnijim zivotnim situacijama, a u onim slozenijim, mnogo vise.

Ja sam vec dosla u depresivnu fazu zbog losih ljudi.Evo primer: Odem kod " drugarice " (koju sam by the way obozavala), ali sam shvatila da je ona jedno sebicno i zavidno stvorenje, i onda ja joj recimo kazem da sam konacno posle 100 god uspela naci posao, a ona na to onako bezvoljno kaze " pa lepo "... i tako jos milion stvari, ili jednostavno me nekako uvredi, i ja se posle susreta sa njom osecam kao izduvan balon, na sve to sam i besna, besna sam, jer me vredja, a ne uspevam da se suprostavim

Sada samo pevam i uspevam da organizujem jednu humanitarnu reviju godišnje, veša koji dizajniram

Čak i sad mi neka tuga steže srce i čini mi se da ono što hoću da izrazim ne uspevam nikako..