Jedna meni jaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaakoooo draga prijateljica s kojom sam danas bio na picu kaze da joj je svaki 16 u mjesecu uzasan dan.

vec me deset dana boli glava uzasan neki pritisak tak se probudim i traje cijeli dan, popijem neofen, drži me par sati i gotovo: 503:

Ovaj je rat uzasan, i jos jedan dokaz potpunog neuspjeha islamskog svijeta na putu u demokraticniju buducnost... čikice jer si ti toliko slep ili sa tobom nešto nije uredu

Vec 7 godina ne zivim doma.. dobro, tu i tamo navratim za praznike i dok stignem, ali to nije to.. prije je bilo cesto, sada sve rjedje i rjedje.. sjecam se kako smo M i ja jedva docekale ici u srednju, otici od staraca, biti« samostalne ».. da, mozes si misliti.. cijelo smo ljeto bile ushicene oko toga, a dan kad su nas starci dovezli i krenuli doma.. plakale smo kao kisne godine.. prvi dan skole bio je uzasan, nikoga nismo poznavale, grad nam je bio novi, sve je bilo samo ne onako kako smo zamisljale.. sva sreca pa smo imale makar jedna drugu.. i ne, nismo nikakve placljivice, nismo ni tada bile.. ali neke stvari bas i nisu onakve kakve mislis da ce biti.. naravno da smo s vremenom pocele uzivati u slobodi, nasle drustvo, skola je bila odlicna.. ali ipak ostaje cinjenica.. otici od doma nije jednostavno..

danas smo muz i ja dosli u lady šram.. vidjeli da ga hvale pa da i mi to probamo.imaju terasu vani ali nije bas nesto jer se nalazi odmah uz cestu pa smo zavirili unutra.. tamo nismo mogli ostati jer klima nije bila upaljena (ako ju uopce imaju) i osjecao se neki uzasan miris.. vratili se mi na terasu. ono sto nam je jos zapelo za oko unutra je neki nezadovoljan gost koji se prepirao s konobaricom.. narucili mi 2 razlicita menija, koja su izvorno bez priloga, znaci samo meso i salata ali nekako se s konobaricom dogovorili da nam da krumpir uz to.. ona je bila sve samo ne susretljiva.. prvi minus sto se tice posluzivanja bilo je toplo pice.. nakon duzeg cekanja na stol stize juha koja je bila toliko bljutava i bezukusna da sam cak i ja u svojim pocecima kuhanja bolju radila.. iskreno, da mi sad ovako (ne) uspije bacila bi ju. nakon sat vremena dolazi glavno jelo. ja sam jela pureci odrezak koji je bio malo prepecen i kuhani krumpir (salatu naravno nisam dobila), ali jos je sve bilo donekle jestivo, daleko od finog.. dragi je uzeo mijesano meso koje je bilo toliko zilavo da ga je 60 % ostalo na tanjuru, i pomfri. porcija je ok velicine ali sta to znaci ako se vecina ne moze prozvakati.. salata je bila stara, narezana na prevelike komade, topla i skroz nezacinjena, s time da zacine naravno nije dobio niti ih je bilo na terasi.. kako konobarica dobrih pola sata nije izlazila van nismo imali koga ni traziti.. pojeli mi to donekle i nadali se da ce nas bar desert razveseliti.. kako su 4 razlicita menija, trebali bi imati i 4 vrste kolaca.. vec kad smo dosli rekla nam je konobarica da su ostale samo dvije vrste, ali cokoladna torta i pita od jabuka nisu zvucale lose.. naravno, kad smo narucivali desert torte odjednom nije bilo.. konobarica odlazi po pitu i na kraju se ipak vraca sa komadom pite i komadom torte koju su jos negdje nasli.. mogu reci da nikad u zivotu nisam jela gore kolace.. dovoljno govori i to da smo ih ostavili na tanjuru i otisli.. ostali smo uzasno razocarani, i gladni. ne znam cemu one price na njihovoj stranici o romanticnom i ugodnom okruzenju, ljubaznim konobarima.. ovo nema veze s time, jedino ako postoje dva restorana s istim imenom a mi smo otisli u krivi.. ni u jednom trenu nas konobarica nije pitala jel sve u redu.. jeli smo na prljavom stolu bez stoljnjaka.i sto je najjadnije, ovakva 2 menija kod njih kostaju 250 kn (i to bez pica).. najjadnije potroseni novci ikad..

I dan danas u Briljantinu u ZG pokazujem guzicu (no to nije bas golotinja) i to izaziva uzasan smijeh - ali je tome namjenjeno

Postovani, imam 31 godinu, pre tri meseca sam imala ciklus koji se produzio, pa umesto 6 dana, trajao je 20 ak dana, nije bilo obilno ali je ipak bilo neophodno koristiti uloske, obratila sam se ginekologu koji mi je rekao da koristim kapi za zatezanje materice, tj. za zaustavljanje krvarenja, i nakon tri dana je prestalo, s tim da sam osetila uzasan bol nakon upotrebe tih kapi.

Htjela sam se primiti ucenja danas, ali stvarno se ne mogu skoncentrirati, u glavi mi je kosmar.. cujem se kako pricam, cujem se kako disem (a zbog zacepljenog nosa je tu uzasan piskutav zvuk heh), cujem si otkucaje srca.. pa sam odlucila danas se pritajiti ipak, nema smisla da sama sebe patim..

Let od sat i pol oz Dubaija do Riyadha je bio uzasan, sa puno treskanja i turbulencija.

gatine, ti nemas pravo sebe svrstavat medju normalne. ti si retardiran isto ka i bila krv, rvcakoruno, bokica25 i ostali ebili. sramotis sebe i sve oko sebe svojon pojavon, pa cak i na portalu. uzasan si i kad bi to skuzija presudija bi si u sekund al ne mos skuzit jerbo si retardiran.

ne govorim o teksturi nego o OKUSU, koji je bio uzasan.. al sad ces mi vjerovatno rec kako je to bila neka vrsta koja se meni mozda nije dopala: rolleyes: gle bilo je pokvareno i basta, pa nisam bez razloga bila u mukama dva dana. ako ti nisi ima problema good for u, ja samo kazem sta sam dozivila i da tamo nikad vise nebi jela..

3. Svinja je velika zivotinja i trazi da joj se udovolji a u industrijskim pogonima koji brinu samo o profitu toj zivotinji se ne udovoljava: ona za cijeloga svog zivota ne vidi Sunce, ona oskudjeva u svim zivotnim potrebama, tove je, tuku maltretiraju, i opcenito ima uzasan zivot, a to je lose.

I kad odjednom ispruzi ruku i ono crkvom propara uzasan zvuk: drrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

uzasan san glasac..... sram me je...

/ laufer/uh, evo napokon nadjoh chasak za moj blog. ne znam ni sama dal da ga potpuno zaboravim i zapostavim pa kad vremena budu bolja nastavim il da ga ovako svako tolko kad u petak navecher ostanem doma i imam vremena napiskaram, za svoju dushu... dosta sad o tim sranjima... dakle, shto sam bacila zadnjih par dana a da je bilo dovoljno zanimljivo da unidje na ove stranice? jednu teglicu od meda. inache taj med nisam nikad jela, mislim, ne jedem ga ni sad, nego mi samo za chaj sluzi, al nekad ga ni u chaj nisam stavljala nego samo shecher, al onda kad sam ga otkrila WOW. tako, sad ga krcam i bash mi bude fin. al onako sam, il na kruhu no way. a i ovako ga ful brzo potroshim, ovisi kolko mi se da radit chaj, a sad sam trenutno u nekoj manijakalnoj fazi pa ga stalno radim. taj chaj je neki domachi, to mi mama nabavi u puli, al must admitt, ne primjetim ja neku razliku od onih tvornichkih. jedino shta mi je bed jer sam alergichar i kao mogla bi imat reakciju na neke cvjetne tj. livadne medove. al takav sluchaj do sad nije primjechen. a ta alergija pricha za sebe. osim kihanja i svrbeza nepca i ochiju koje sam nauchila i mogu suzbit tabletama i kojima znamu uzrok, svako tolko dobijem uzasan osip po nogama, od koljena na dolje, al ne mogu primjetit neki pattern po kojem bi se to pojavljivalo, ono, samo me uhvati. grozno. izgledam ko njemac koji se preprzio na suncu. i onda nestane... a boh. bacila sam npr. i rachun, markicu i sve shto ide s tim od mojih novih rukavica. dopizdilo mi je, trazim rukavice vech tjednima (dobro, ajde, ne doslovno), nechu kao kozne, nechu neke skupe jer kontam da cu ih ionako izgubit, i onda sam danas u plejlajf u nashla neke za 50 kn i ok su, one sa 1 prstom, onako djechje, probam, ok su i kupim. vuna/pamuk. jedino je bed shta sam onda skuzila da su mi malo velike, tj. labave su, ne prijanjaju onako kako bi trebale... al, stavit cu lastik pa ce bit ok. i, da, neki dan me uhvatila manija i pobacala sam sve biljeznice iz statistike, moje i od ljudi koji su mi bili posudili. mislim, ionako, koji ce mi to q? ispit sam proshla, a da me to sad zanima i ne bash, a ionako postoje knjige uvijek. al uvijek mi to oprashtanje od tih shkolskih biljeznica teshko pada. zato uvijek iskoristim te napade pa sve pobacam. i bacila sam jednu spuzvicu kojom sam si ochistila patike od blata u koje sam zapala na putu na ozric tentaclese u mochavaru. kao, idemo mi bajsom, i frend ljevo, ja desno, ja u blato, on ne. tako sam zagazila da mi je kotach ono do pola bio prljav, a patike do vrha, s tim da mi je blato ushlo i unutra i zaprljalo charape. pa me onda cimerica nagovorila da ochistim te patike, poshto je nepristojno okolo ichi s prljavim patikama, pa sam ih malo s vodom isprala. poslije sam skuzila da ih nisam skroz dobro ochistila, al sad vishe nemam spuzvicu da to napravim, pa chekam da ih kisha ispere. so long

Pozdrav svima, Simi i citaocima, naravno: -) Bila sam u slicnoj situaciji, u vezi od 7,5 godina i nejteze mi je bilo donjeti odluku o prekidu, to mi je bio uzasan period.

Dobar dan, imam renalt megan 97. Nekad auto radi ko na dva cilindra i ima uzasan zvuk ugasim ga malo pricekam i dalje sve normalno.Nekad se to dogodi par puta na dan a nekad ne.Kad se to dogodi obrtaji idu dole gore pa se auto cak i ugasi.Unaprijed vam hvala.

stopalo mi je jos uvijek naoteceno. frendica mi u sub svom snagom stala petom na stopalo. doh. slucajno, ali to ne umanjuje moju bol kad dotaknem to mjesto koje je pretpjelo uzasan napad. ah

Kao sto je u mom slucaju: Cesti bronhitisi (moja najslabija tocka), upale mjehura i genitalne upale, pa upala uha-netipicno za mene, upala grla-opet netipicno za mene, upale desni i uzasan zadah ujutro-a svi zubi zdravi, redovito kontrolirani, zeludac zdrav, povremene aritmije-uglavnom dan pred menstruaciju, lako zamaranje, kratki dah.

Zgrozila sam se koliko je moj engleski uzasan

u pocetku nije bilo ničeg, samo bog kao vjera, milost, ljepota i ljubav, kao osjecaj.on je spavao i sanjao.spavao je u tjeku mnogih stoljeca, u samom vremenu.napokon se probudio iz sna, pogledao je oko sebe i svaki njegov pogled pretvorio se u zvijezdu.zacudio se, i krenuo na put, da vidi svemir koji je stvorio.putovao je i putovao, ali kud god se zaputio, ne bijase kraja ni granice.svemir je dubina, svejedno, beskonacno..... stigao je do zemlje, znoj mu je padao s cela.kap je pala na zemlju i ozivila.postala je covijek.koji sad luta stvoren na sliku boga.i lutati ce svojim zivotom, spoznati ga. postoje mjesta gdje andjeli umiru, tamo ljudi gladuju, tamo je pakao na zelji.tamo djeca ne spoznaju ljepotu kad se rode, ona pate.tamo ta djeca odrastu u ljude koji ne poznaju boga kao milost, tjeraju njihovu djecu u zlo, da se ubijaju zbog primitivnih podjela meterijalnih stvari, zbog politike... njihovo se korjenje lomi... moj zivot ispunjem srecom zaboravio je na suosjecanje, pala sam u zaborav gledajuci svijet zapada gdije su maske ljudi sretne a ispod njih je prah i pepeo, sporkica djela. tako prije nego sto sam izasla danas vani, na jos jednu pijanku, u moj zivot srece i zabave, pogledala sam tv, sto inace ne radim jer su sranja na njemu.vidjela sam curu mojih godina, crnu, kako prica o svo zivotu.rekla je da bi radje otisla pobunjenicima koji su je tjerali da ubija i silovali je nego se vratila raspadnutoj obitelji, pijanom ocu i baki.kad tama pojede dan, kad ti je draze da te zlostaljaju nepoznati ljudi nego obitelj, kad si star prije nego sto se rodis, tad zivis gdje andjeli umiru.njezin glas je bio tako lijep, nevin djetinji, a rijeci duboke.lice joj je bilo puno ljepote, i to one uzvisene vrste, kad je svijet uzasan, tad su misli visoke, pune elegancije i veličanstvenosti.ljepota njezine duse je zracila kao svijetlo iz nje, sto se na ljudima zapada rijetko vidi, oni su slijepi iako vide, u njihovim ocima nema tog zivota i osjecajajnosti... svi smo braca, a osuđujemo jedni druge, nesvjesno gledamo u tuđi život smatrajuci se strancima.svi smo nastali kao kap znoja prema staroslavenskim mitovima, sto znaci da je tezak put zivota.onima kojima je lakse nek pomognu drugima, jer nema svak obitelj koja ce ti oprostiti, ni prijatelja koji ce te cuvati.koliko se god trudili necemo moci spoznati citav svijet, necemo moci ni spoznati sebe, ako i uspijemo u malo vremena sto nam zivot daje, onda smo vise od mudraca... kad smo igrali nogometa na stradunu u 7 ipo, slozno kao djeca, nismo se ljutili na tudje pogreske, bili smo sretni, slozni.to je veselje i radost, ne sport, to je igra, sport je dokazivanje da si bolji, a tu se onda ne biraju sredstva.tu ce biti sve manje poštenja i duha, biti ce više paklenske želje za pobjedom. a kroz život se upetljaš u svašta.u velike gadarije u koje se nesmiješ upušteti i to znaš, ne misliš nego znaš.i zatim si dužan da nekako ispašteš.i taj jebeni kompleks osobnosti koja ima potrebu da sama sebi šteti, kad ti duša kaže jedno a to jebeno tijelo nemože da posluša.i sve to ispadne na svijet....... sama sam tako jednom šetala jednu noc, vani nikog nije bilo, išla sam putem i prisjecala se događaja, snova koje sam sanjala, bijeli put obrastao bršljanom i mjesecina, jedina svijetlost koja je dopirala kroz granje.zastala sam kraj cempresa, odmah sam se sjetila cestica istine, nasmijala sam se.mozda su ti trenuci život, formula svemira, zvijezda koje je bog stvorio, život kao iznenađenje, slucajnost, beskonacnost, svejedno.dolazi kad ga je volja i odlazi kad mu se prohtije.kao rock, svejedno ti je, forever whatever, amen.sjetila sam se i svađe između nekog rokera i metalca, kao koja je muzika bolja i koja je skupina bolja.to je najgluplje po mom, kad čovijeka opterete stvari na koje nema i nemože imati nikakav utjecaj, kako nemogu potisnuti takve brige.tome ga nauči život, nauči ili slomi.jednostavno takve nevažne stvari briše iz svijesti i neopterecuje se time.. i tako kako sam stala kraj tog stabla shvatila sam, na cudan nacin i svoju pripadnost.mali cempres, njegovo malo postojanje šticeno zelenim pamučastim pokrivacem, zegrljajem grana u koje se računa debelo deblo, osut šiškicama, čvrstim sjejnim poput malih glava i šaka, žilavim.taj mali čempres u borovoj šumi mi je izgledao kao osamljenik.rastao je u šumi na osami, i nije bio kao oni drugi čempresi, bio je onaj s ludim šiškicama s puno slojeva.tako zatvoren u svoju crvenkastu koru, smolast, lijepio je iglice borova po sebi.mocan jedan cempres u obitelji borova, ali daleko u nekom sebi znanom svijetu, ostao je sam, daleko da je ni more, ni nebo, ni tvrdo tlo nemože pridobiti, čempres JEDNOSTAVNO NEMOŽE PRIPADATI

O multiplayeru nemam rijeci, uzasan matchmaking i jos gori netcode.

Momentalno je uzasan nered u samom centru, nedostatak je restorana, a u nekim mjestima vec poznate tenzije.

Ja pokusavam da nadjem sajt majkahrabrost, izgleda da je nekome smetao pa su ga ugasili.Ali svakako cu ovu svoju tuznu pricu podeliti sa svima i gde god budem mogla napisacu stetu koja je meni naneta.Ostala sam trudna po drugi put sreci nikad kraja imam 26 godina i cerku 3 godine.Sasvim normalana trudnoca do 12 nedelje, dok se moja doktorka nije dosetila d mi treba serklaz i to preventive radi.Do hospitalizacije za serklaz, 3 nedelje kasnije ja sam se osecala sasvim normalno.Odlazim u Kragujevacku bolnicu gde mi rade intervenciju i posle tri dana dobijam otpusnu listu.Cim sam stigla kuci pocela sam da osecam bolove ali ne ucestale i ne toliko jake.Odlazim po savet kazu tako mora.Tri dana nakon izlaska iz bolnice nesnosljivi bolovi nocu ne daju mi da zaspim.Preko dana i ne toliko strasni, ali zabrinjavajuci.Opet odlazim po savet na ginekologiju gde me pregledaju ultrazvucno i opet me tese da tako mora.Sve je uredu sa bebom.Opet srecna sto ipak nema problema dolazim kuci i jos par dana izdrzavam te bolove.A onda 29.1.2012 god, nedelja ujutru ustajem sa kontrakcijama.U kupatilu primecujem mali naznak krvi.Odlazim na ginekologiju gde me primaju na odeljenje.17 nedelja trudnoce, ukljucujuju mi tokolizu bolove se preko dana smiruju, a nocu prai kosmar.Ujutru na viziti pokusavam da doprem do doktora, kazem mene boli nocu stomak, imam grceve ne izgleda mi dobro.Doktor mi odgovara da pijem bensedin, ne znam sta je htela da kaze da sam luda verovatno.I tako ja pet narednih dana vucem doktore za rukave da obrate paznju na moje bolove.A oni mi svo vreme gledaju ultrazvucno i pokazuju mi bebu, kako ima ruke, noge, kolena, kicmu itd... Svaki put dobijam sve je uredu, siri se materica, drugi doktor kaze imali ste hematom pa je pukao odatle krvarenje, treci kaze cistit, pa cetvrti nema cistita.1.02.2012god ujutru me bude nepodnosljivi bolovi, nasvu srecu pomislih ide vizita.Odmah se pozali doktoru na bolove.On odgovara imate bakterije u mokraci, zbog toga je dva litra uvinog caja dnevno.Odjednom uzasan pritisak u stomaku, krecem ka kupatilu kad mi se vruca tecnost u nenormalnoj kolicini samo prosu niz noge.Papuce prelivene krvlju, stegla sam noge iz sveg glasa vrisnula moja beba.Sestre se stvorise oko mene stavise me na krevet, ukljucice 1 tokolizu, pa 2, meni sve gore kontrakcije krecu na 20 min, pa na 10 min, kada su pocele na 3 min videla sam da je gotovo, izgubicu bebu.Ostavljena u sobi sa 8 trudnica, sve gledaju moje muke, ja grizem do bolova.Sve je pocelo ujutru u 9 i 9 min, popodne oko 16 casova ja umirem molim za pomoc.Neizdrzljiv bol mi kida utrobu.Dolazi drska i bezobrazna sestram da mi objasni kako moram da se smirim da beba ima srcanu akciju i da su oni sve uradili sto su mogli.I nestaje u vidu magle.Grlic materice usiven.Krvarenje uzasno, prekljinjem boga da prezivim, pokusavam da skupim snage da se bar malo uzdignem ali uzalud.Molim da zovu doktora, odvoze me u abulantu naravno usivena, sta moze da vidi.Doktor kaze beba je ziva sve je uredu.A bolovi, krvarenje odakle to.Kaze to je od besike ne znas da li ti se piski, ili mozda ne mozes da ispraznis creva pa ti to pravi pritisak.Drska sestra me sa sve kreveta gura u sobu nervozna sto mora da radi.Klistiraju me na krevetu u sobi, a ja dva dana nista od bolova nisam mogla da jedem, guraju mi lopatu.Praznim se a samo voda i krv.Odjednom osecam onaj osecaj kao na prvom porodjaju tup osecaj kao da neko polako pomera organe u dnu stomaka.Kontam da se otvaram a konac ne da da se agonija zavrsi.Sve mi se vrti sama, hvatam za flasu i to prolom vode posipam se po sebi da se ne onesvestim.Zene u sobi prestravljene.Sve placu.U 18 i 20, vristim iz sveg glasa, umirem dolazi ta ista sestra, namrstena kao da sam joj uradila ne znam i ja sta.Prestani, ti hoces namerno da dobijes spontani.Okrece mi se sve, pa zar bi dogurala dovde da sam to htela.Vristim da mi skinu konac.Odvoze me opet penju me na sto.Doktor kaze ako ti isecem konac dobices spontani za dva sata.Gledam u njega, a ne vidm ga.Mislim boze pa ja sam vec dobila spontani.Da bi mi bilo jos gore jos jednom mi pustaju da cujem kako bebino srce kuca.Iseca mi konac od serklaza i ja vec tog trenutka osecam veliko olaksanje, doktor kaze ova zena je otvorena 5 prsta. Vracaju me u sobu.Gde pocinjem da dobijam napone i izbacujem plod u roku od 5 min nakon skidanja konca.Pred svim onim zenama one gledaju moj prerani porodjaj, placu.Odjednom me odvode opet uzimaju flasu od golf soka, secu je na pola i stavljaju plod u to.Pa zar nema ako nista drugo tegla.Stavljaju me na sto opet gde mi rade reviziju oci iskacu, dusa se cepa.Pitam se zasto? Vracaju me u sobu zene cute, muk.Tisinu sad nista ne narusava osim mojih povremenih jecaja.Da li je moglo da mi se pomogne? Da li je neko lose odradio taj serklaz? Da li je ako je vec moralo doci do toga, trebalo da mi se skinu konci odmah, manje bi se mucila? Da li?

Seriju pratim redovno i ima tu materijala medjutim postoje stvari koje su ako ne idotske onda smijesne: Mila-ha, ha, ha drzavna tuziteljica obavlja poslove iz svoje male sobice ciji je interijer uzasan a ona sama ko da je stalno na modnoj pisti, znaci oni koji rade stayling serije = 0. @Sonja je dobro rekla za Miraj Grbic, on je glumac koji samo moze da glumi onu budalu Combeta u LZN i apsolutno nista vise, tocno - od njega boli glava mislim u negativnom.

Drugo je stvarno uzasan miris, nedefiniran al meni nimalo ugodan iako nisam previse osjetljiva na mirise jer npr. catrice photo finish mi ok mirise iako se dosta cura zalilo na to

ide Miljenko prugom i gori mu cigara. miljenko se, naime, jos uvijek, sa svojih 40 - ak godina i bradom klasika, ne usudjuje da pripali pred starom majkom. dan je svez, sneg kopni, a oblaci bi dali odlicnu scenu za kakav film o Auschwitzu. miljenko zvera okolo i znoji se od uzbudjenja: bez ovog gerliskog pusenja uz prugu citav bi njegov zivot bio dupke ispunjen prazninom u ovom smrdljivom i nedruzeljubivom gradu.. odjednom, kao sto je to uvek slucaj kada se neocekivano zivot racva na dve strane, pred miljenkovim budnim pogledom vodjenim ovoga puta nepogresivim njuhom zagrobnog bernadinca - naklonjenom pre svega jadnim bednicima kojima vise kako su vec mrtvi nije za pomoci - otkri se uzasan prizor. u jendeku pored pruge, napola prekriven snegom i ogrnut neizdrzljivim bazdom, koji se miljenku, na sopstveno uzasavanje, nekako dopadao, lezao je dostojanstveno i nekako zivahno - valjda zbog hiljada gamadi koja je u pravilnim pokretima gmizala celokupnim torzom - vec pred crvima poklekao lesh. prizor u neku ruku velicanstven, pomisli miljenko. " porozno tijelo, besmrtan stoff " - promrlja pesnik samome sebi u bradu i brkove, na kojima se pocelo skupljati inje - plodovi ubrzanog vlaznog daha umetnikovog uzbudjenja. ne oklevajuci i verziranim pokretom miljenko odbaci cigar i zaprti lesh na krke-dzake. sta se nadalje desava imacemo prilike citati u njegovom sledecem fiktivnom romanu-noveli.

Srela sam nekadasnjeg susjeda, tipa kojeg nisam vidjela ravno 16 godina... prepoznao me je iz cuga, a ja sam zurila u njega cijeli minut dok nisam prepoznala ko je...: s Boze, sta se to dogadja ljudima, kakav uzasan osjecaj...: cry:

Ali dobro ajde, ona nas nije uspjela otjerat, nedamo se mi iako je to sijevalo, grmilo, padao uzasan pljusak sva sreca da imam veliku garazu pa su stari i sestra makli iz nje aute i mi se potrpali unutra.

Tri puta na dan pokupe s iz kante, a prašina po ormarićima, prljavi prozori i stakla, pod uzasan, a o zahodu da i nepričamo Jadan onaj tko tu mora ostati