Društvo se okomilo na mene jer u tom slučaju oni ne " razmišljaju ". Bilo je to jakooo davno, (još dok sam bila mlada) namjera mi nije bila da se uzdignem niti da ikog osuđujem ali sada kada razmislim o tome bila sam u pravu jer većina ljudi ne razmišlja o hrani kao živim bićima niti obratno.

Mogu to shvatiti, ali ako se lagano uzdignem iznad takve koncepcije, ostaje mi pitanje.

Usledili su razgovori sa sveštenicima hrama Sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu, predavanja, misionarska škola, što mi je pomoglo da se duhovno uzdignem, preporodim, ispovešću i pokajanjem da promenim dotadašnji način života.

Bilo je to u vrijeme kad zbog određenih nepravdi i rana, uzrokovanih ljudskom zlobom i nezahvalnošću, nisam znao vrijednovati čovjeka na način kako to Gospodin i od mene (i od sviju nas) traži, tako da sam dopustio da mnome ovlada osjećaj vlastite pravednosti i da se zbog tuđih pogrešaka uzdignem iznad istih.

Da se uzdignem iznad svega i krenem dalje sa smjeskom na licu umjesto suzom u oku.

Već sam u komentarima prošlog posta jednoj dragoj djevojci napisao da sva ta čarolija na mom blogu postoji jer ja samo pišem o čarobnim trenucima, malo ih čak i uzdignem, postanu ' monumentalniji ' no što jesu.

Zadršćem od straha i uzdignem glavu...

Isuse, daj mi psihičke, fizičke i duhovne snage da smognem nositi svoj križ koji mi je često pretežak, da se ponovno uzdignem, da budem što sam bila prije, Isuse molim ti se, daj da ponovno budemo obitelj - pomozi mi okupiti krhotine, prosvijetli mi muža i kćer da krenu Božjim putem.

G uše Sveti molim te prosvijetli mi pamet, daj mi snage da se ponovno uzdignem i da ne potonem pod svojim brigama.

Ja pokusavam da nadjem sajt majkahrabrost, izgleda da je nekome smetao pa su ga ugasili.Ali svakako cu ovu svoju tuznu pricu podeliti sa svima i gde god budem mogla napisacu stetu koja je meni naneta.Ostala sam trudna po drugi put sreci nikad kraja imam 26 godina i cerku 3 godine.Sasvim normalana trudnoca do 12 nedelje, dok se moja doktorka nije dosetila d mi treba serklaz i to preventive radi.Do hospitalizacije za serklaz, 3 nedelje kasnije ja sam se osecala sasvim normalno.Odlazim u Kragujevacku bolnicu gde mi rade intervenciju i posle tri dana dobijam otpusnu listu.Cim sam stigla kuci pocela sam da osecam bolove ali ne ucestale i ne toliko jake.Odlazim po savet kazu tako mora.Tri dana nakon izlaska iz bolnice nesnosljivi bolovi nocu ne daju mi da zaspim.Preko dana i ne toliko strasni, ali zabrinjavajuci.Opet odlazim po savet na ginekologiju gde me pregledaju ultrazvucno i opet me tese da tako mora.Sve je uredu sa bebom.Opet srecna sto ipak nema problema dolazim kuci i jos par dana izdrzavam te bolove.A onda 29.1.2012 god, nedelja ujutru ustajem sa kontrakcijama.U kupatilu primecujem mali naznak krvi.Odlazim na ginekologiju gde me primaju na odeljenje.17 nedelja trudnoce, ukljucujuju mi tokolizu bolove se preko dana smiruju, a nocu prai kosmar.Ujutru na viziti pokusavam da doprem do doktora, kazem mene boli nocu stomak, imam grceve ne izgleda mi dobro.Doktor mi odgovara da pijem bensedin, ne znam sta je htela da kaze da sam luda verovatno.I tako ja pet narednih dana vucem doktore za rukave da obrate paznju na moje bolove.A oni mi svo vreme gledaju ultrazvucno i pokazuju mi bebu, kako ima ruke, noge, kolena, kicmu itd... Svaki put dobijam sve je uredu, siri se materica, drugi doktor kaze imali ste hematom pa je pukao odatle krvarenje, treci kaze cistit, pa cetvrti nema cistita.1.02.2012god ujutru me bude nepodnosljivi bolovi, nasvu srecu pomislih ide vizita.Odmah se pozali doktoru na bolove.On odgovara imate bakterije u mokraci, zbog toga je dva litra uvinog caja dnevno.Odjednom uzasan pritisak u stomaku, krecem ka kupatilu kad mi se vruca tecnost u nenormalnoj kolicini samo prosu niz noge.Papuce prelivene krvlju, stegla sam noge iz sveg glasa vrisnula moja beba.Sestre se stvorise oko mene stavise me na krevet, ukljucice 1 tokolizu, pa 2, meni sve gore kontrakcije krecu na 20 min, pa na 10 min, kada su pocele na 3 min videla sam da je gotovo, izgubicu bebu.Ostavljena u sobi sa 8 trudnica, sve gledaju moje muke, ja grizem do bolova.Sve je pocelo ujutru u 9 i 9 min, popodne oko 16 casova ja umirem molim za pomoc.Neizdrzljiv bol mi kida utrobu.Dolazi drska i bezobrazna sestram da mi objasni kako moram da se smirim da beba ima srcanu akciju i da su oni sve uradili sto su mogli.I nestaje u vidu magle.Grlic materice usiven.Krvarenje uzasno, prekljinjem boga da prezivim, pokusavam da skupim snage da se bar malo uzdignem ali uzalud.Molim da zovu doktora, odvoze me u abulantu naravno usivena, sta moze da vidi.Doktor kaze beba je ziva sve je uredu.A bolovi, krvarenje odakle to.Kaze to je od besike ne znas da li ti se piski, ili mozda ne mozes da ispraznis creva pa ti to pravi pritisak.Drska sestra me sa sve kreveta gura u sobu nervozna sto mora da radi.Klistiraju me na krevetu u sobi, a ja dva dana nista od bolova nisam mogla da jedem, guraju mi lopatu.Praznim se a samo voda i krv.Odjednom osecam onaj osecaj kao na prvom porodjaju tup osecaj kao da neko polako pomera organe u dnu stomaka.Kontam da se otvaram a konac ne da da se agonija zavrsi.Sve mi se vrti sama, hvatam za flasu i to prolom vode posipam se po sebi da se ne onesvestim.Zene u sobi prestravljene.Sve placu.U 18 i 20, vristim iz sveg glasa, umirem dolazi ta ista sestra, namrstena kao da sam joj uradila ne znam i ja sta.Prestani, ti hoces namerno da dobijes spontani.Okrece mi se sve, pa zar bi dogurala dovde da sam to htela.Vristim da mi skinu konac.Odvoze me opet penju me na sto.Doktor kaze ako ti isecem konac dobices spontani za dva sata.Gledam u njega, a ne vidm ga.Mislim boze pa ja sam vec dobila spontani.Da bi mi bilo jos gore jos jednom mi pustaju da cujem kako bebino srce kuca.Iseca mi konac od serklaza i ja vec tog trenutka osecam veliko olaksanje, doktor kaze ova zena je otvorena 5 prsta. Vracaju me u sobu.Gde pocinjem da dobijam napone i izbacujem plod u roku od 5 min nakon skidanja konca.Pred svim onim zenama one gledaju moj prerani porodjaj, placu.Odjednom me odvode opet uzimaju flasu od golf soka, secu je na pola i stavljaju plod u to.Pa zar nema ako nista drugo tegla.Stavljaju me na sto opet gde mi rade reviziju oci iskacu, dusa se cepa.Pitam se zasto? Vracaju me u sobu zene cute, muk.Tisinu sad nista ne narusava osim mojih povremenih jecaja.Da li je moglo da mi se pomogne? Da li je neko lose odradio taj serklaz? Da li je ako je vec moralo doci do toga, trebalo da mi se skinu konci odmah, manje bi se mucila? Da li?

DEDAL: Kraljevi su htjeli da svojim umijećem uzdignem njihovo ime, sačuvam ih od zaborava.

Onda malo promislim, uzdignem se iznad problema, oprostim i ako mi i ne kažu oprosti ja to učinim sama.

- Mislio sam da nećete doći - uzdignem glavu.

Pjevanje za mene nije pitanje ponosa nego samo pokušaj da se uzdignem prema prostorima gdje vlada harmonija.

Čamcu istrune dno, a meni se otparaju rubovi i tako jedno i drugo završe na dnu nečega.. Čamac na dnu mora, a moja nada na podu.. Ali opet mislim dok je i na podu postoji nada da je pokupim, da je podignem, da je uzdignem i poletim u ispunjenje zajedno s njom.. I tako lutam ja.. Luta moja nada.. Naljutimo se jedna na drugu.. Ona na mene jer povremeno osjeti moje kolebanje.. Ja na nju jer mi se čini da me napušta.. Svima treba ključ za dalje.. Svima treba tračak nade..

- Moram... - odgovorim nakon što sam joj obljubijo picu uzdignem se te počmljem prodirat u Lepinu pičku...

Da li sam dobar čovjek, prosudite sami, nadam se da se nikome nisam zamjerio, i kad je bilo situacija da mi je bilo teško i kad nisam znao što i kako dalje i opet sam nalazio načine da se iznad tih problema uzdignem.

Nema cijene ni za onaj osječaj koji je u meni kad se uzdignem iz pepela, tako da sve ono što sam prolazila na putu prema dole nije vrijedno spomena...

Nitko se sam nije uzdigao u visine, osim ako ga ja ne uzdignem po milosti.

A kad uzdignem pogled prema nebu, onom divnom nebu koje nas sve zaprepasti svojom ljepotom, što vidim?

Ovog istog trena sagnuo sam se dolje k tebi da uzdignem tvoju dušu bliže k svome Srcu.

A ja nisam toliko egoistična. ili barem još nisam postala dovoljno da se uzdignem iznad ovozemaljskih briganja.

Pošto valjda svi znate velike rumunjske hitove (' Stereo Love ', ' Mr. Saxobeat ', ' Deja Vu ', ' Sun Is Up '...), iskoristio bih ovu priliku da u nebesa uzdignem jedan malo manje velik ali meni među najdražima ' Disco Romancing ' Elene Gheorghe.

Znamo i kako je pisao romane pod tuđim imenima, svo vrijeme osjećajući da su bezvrijedni. Uznemiruje me jedino moja želja da se uzdignem što više, i sve moje brige potječu otuda što uviđam da imam vrlo malo talenta (...) Do bijesa i prosječnost Živio je u neprekidnoj borbi sa životnim nevoljama, a znao je raditi 16 do 17 sati na dan.

San je završio kako smo se zaputili prema restoranu " Dubravkin put ", s mojom namjerom da produžimo tako nisko iznad tla do kroz šumu do Cmroka, a ondje raširim krila do kraju i uzdignem nas među oblake, u nebesa.

Nakon suza, svoju titulu mame posebnog djeteta uzdignem ponosno visoko i sretna, da sretna (teško je razumjeti tko nema takvu sreću), što imam takav dar i nastavim dalje, jača.

Ovo ne govorim da sebe uzdignem, nego govorim da tebe spustim.

Ne znam da li da padam ili da se uzdignem?, sa kojom brzinom da se uopće pokrenem?.

Mene si stvorio danas da Ti uzdignem hvalu za današnji dan.

Iskrena nelagoda tom prigodom daje mi pravo da se uzdignem iznad naklapala koje ima nešto reći o velikom Matačiću.