Nemanja je vaskrsao, mrakobjesje, smrt i đavo su pobeđeni

Hristos je prvi iz mrtvih, jer nije vaskrsnut od drugoga (kao što je nekoliko dana ranije u Vitaniji vaskrsao Lazara), nego je sam sebe, silom svoga božanstva vaskrsao.

Međutim, sasvim je nedužan taj " Beli Medžik ", on ne samo da je kršten i miropomazan već i vaskrsao iz smrti idolopoklonstva, jer je potpuno pravoslavni hrišćanin koga opisuje i lepota duha i tela a koji je nasledio od svojih ujaka Hercegovaca.

Član 7. - Verujemo da je Sin Božiji, Gospod naš Isus Hristos sam sebe predao, to jest primio na sebe u svojoj vlastitoj Ipostasi čovečije telo začeto u utrobi Djeve Marije i Duha Svetog, i da je postao čovek; da je On rođen po telu bez porođajnih bolova Matere Njegove i bez povrede njenog devičanstva; da je stradao, sahranjen bio i vaskrsao u slavi treći dan po Pismu, da se uzneo na nebesa i da sedi s desne strane Boga Oca, i da će opet doći kao što očekujemo da sudi živima i mrtvima.

Idite brže i kažite učenicima Njegovim da je vaskrsao. ' Žene kreću, a u isto vreme zbunjeni vojnici-stražari trče u grad da obaveste jevrejske glavare o onom što su videli.

Već su vidljivi prvi loši znaci, recimo, naglo je vaskrsao stari hladnoratovski pojam " slobodnog sveta ": bitka se vodi između " slobodnog sveta " i sila mraka.

Taman da ti izrazim sućut, kad ono - moša. http://www.pic4ever.com/images/hippie7.gif No iskreno mi drago što je vaskrsao iz mrtvijeh. http://www.pic4ever.com/images/47b20s0.gif

Nesrećan, ali mudar čovek: nesrećan kao pripadnik naroda jasenovačko-jadovinskih žrtava, a mudar premudrošću Hrista, Raspetoga Koji je vaskrsao, Predrag R.

A kada dođe taj radosni praznik, dan na koji je vaskrsao blaženi Isus Hrist, svi se raduju i jedni druge pozdravljaju rečima: Hristos voskrese Vaistinu voskrese

U svome neprekidnom podvigu saraspinjanja raspetom Bogu-Logosu, na krstu dobrovoljnog stradanja, monah svakodnevno umire starom coveku zarobljenom okovima bioloških zakona pale i ogrehovljene prirode, da bi još za života vaskrsao kao nova tvar, obnovljena silom Duha Svetoga.

Hrišćanin ropskog kulta ne želi da vidi i da prizna da su Rimljani na zahtev Judejaca skinuli Isusovo telo sa krsta, da ga je Josip iz Arimateje preuzeo od Pilata, da je Gospod vaskrsao, da je se vazneo u Nebesa, da iz Neba odašilje moćno Svoga Duha Koji svetu Život daruje.

Hipolit Rimski (rođen oko 170. g.) u helenskom ' Apostolskome predanju ' prenosi svečane dijaloške izjave onog koji krsti i krštavajućeg: »" Veruješ li u Boga Oca Svedržitelja? " " Verujem ". /.../" Veruješ li u Hrista Isusa, Sina Božijega, Koji je rođen od Duha Svetoga iz Marije Device, i bio raspet pod Pontijem Pilatom, i umro/i pogreben,/i vaskrsao u treći dan živ iz mrtvih, i uzišao na Nebo, i sedi s desne strane Oca; Koji će doći da sudi živima i mrtvima "? /.../" Verujem ". /.../" Veruješ li u Svetoga [ Dobroga i Životvornoga i sveočišćujućega Duha ], i Svetu Crkvu i vaskrsenje tela "? /.../" Verujem. " I tako biva pognjuren treći put.« (Prg, 21

Mislim da je uspeh knjige priča Makovo zrno upravo u tome: dve epohe su nalepljene jedna na drugu, kao dve srodne posmrtne maske, i duh avangarde kao duh ukletih sudbina i tamnih nagona vaskrsao je tako ' prirodno '.

Odavno smo naučeni verovati u jednoga Boga Vaseljene, Tvorca i Promislitelja svega mislećeg i čuvstvenog, i u jednog Sina Božijeg jedinorodnog, Koji je bio pre svih Vekova i sapostojao sa Ocem, rođenog od Njega, kroz Koga je postalo sve vidljivo i nevidljivo, i Koji je u poslednje dane, po volji Oca, sišao, uzeo telo od svete Device, pa ispunivši sve što je bila Očeva volja, postradao, vaskrsao i vazneo se u Nebo, i sedi s desne strane Ocu, i doći će da sudi živima i mrtvima, i ostaće Kralj i Bog u sve Vekove.

Kao cetvrto-hriscanstva ne bi bilo ni da Isus nije vaskrsao, nije poanta samo Njegova smrt

Ako je Isus vaskrsao u nedelju pre svanuća, da bi Njegovo telo počivalo u grobu tri dana i tri noći on je još u sredu morao biti raspet; znamo da je Svoje poslednje reči na krstu izgovorio u devetom času dana (tri posle podne); ' Evandjelje po svetoj Dvanaestorici ' nas izveštava da je u grob položen oko devet sati uveče (u našu sredu, jevrejski četvrtak, s obzirom da je njima dan počinjao zalaskom sunca): »...

Božiji svedok je onaj koji trpi kao pravednik za Božiju slavu, koji je našao Istinu u sebi, u kome je Hrist vaskrsao.

Ako bi Bog nečije telo vaskrsao u istom obliku kakav je ovaj imao za vreme zemnog života (prg. 2), onda bi On podržavao nešto nesavršeno, jer svako zemaljsko telo se pokazuje kao nesavršeno u mnogo čemu, pogotovo danas kad su geni opterećeni mnogim negativnim uticajima.

Oni veruju da je Hristos Sin Božiji, /.../i govore, da je On taj koji je stradao pod Pilatom i Vaskrsao.

Slavni Dolazak Isusa Hrista, koji je tokom noći vaskrsao, hrišćani su očekivali da će se desiti tokom noći: »Mi obavljamo noćna bdenija upravo zbog dolaska Kralja i Boga našeg.« (Laktantije: Divinae institutiones, VII, 19) I Jovan Kasijan svedoči o nedeljnoj jutarnjoj službi hrišćana Istoka: »Neka vam bude poznato i do da tamo nedeljom do trpeze biva samo jedno sabranje na kome, zbog pričešća, sa velikom svečanošću i marljivošću prouznose psalme i molitve.« (' Monastirske ustanove ', III, 11) »Egipćani /.../kada po običaju u određene dane ustaju pre pevanja petlova tada, okončavši noćne službe, produžavaju bdenije do svitanja da bi ih svetlost jutra zatekla u plamenu revnosti koja bi se potom nastavila na čitav nastupajući dan,...« (Ibid., III, 5

I ' Apostolske ustanove ' pokazuju da je nedelja (od subote uveče) bila namenjena euharistiji i čitanju sakralnih spisa: »A osobito u dan subote i u vaskrsni/dan/Gospoda najvrednije potecite, hvalu uzašiljući Bogu, koji je kroz Hrista sve učinio, i Koji Ga je k nama poslao i dozvolio da postrada i Koji Ga je vaskrsao iz mrtvih.

Jer šta će odgovoriti Bogu oni koji se ne sastaju u taj dan radi spasonosne reči o vaskrsu, u koji stojeći vršimo tri molitve, u spomen Onoga, koji je iza tri dana vaskrsao; u koji biva čitanje ' Proroka ', i javljanje Evanđelja, i uznošenje žrtve i dar svete hrane.« (II, 59

I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, sina Božija Jedinorodnoga, od Oca rođenoga pre svih Vekova, to jest iz suštine Oca/e) k th = j ou) siżaj tou = patro/j /, Svetlost od Svetlosti, Boga istinitoga od Boga istinitoga, rođena i nestvorena, jednosuštna Ocu, kroz Koga je sve postalo, kako na Nebesima, tako i na zemlji; Koji je radi nas ljudi i radi našeg spasenja sišao s Neba i ovaplotio se od Duha Sveta i Marije Device, i očovečio se; koji je razapet radi nas pri Pontiju Pilatu, postradao i pogreben, i vaskrsao u treći dan po Pismu, i uzišao na Nebesa, i sedi s desne strane Oca, i Koji će opet doći da sudi žive i mrtve, čijem Kraljevstvu neće biti kraja.

Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobjedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do posljednjeg čovjeka na zemlji darovao vječni život.

I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Božijeg Sina jedinorodnog, rođenog od Oca, odnosno iz suštine Oca, Boga od Boga, Svetlost od Svetlosti, Boga Istinitog od Boga Istinitog, rođenog, ne stvorenog, Jednosuštnog Ocu, kroz Koga je sve postalo, kako ono što je na Nebu, tako i ono što je na zemlji; Koji je radi nas ljudi i radi našeg spasenja sišao, i utelovio se, i postao čovek; i postradao, i vaskrsao trećeg dana, uzneo se na Nebesa, i Koji će doći da sudi živima i mrtvima.

Umesto vere koja je predstavljena u Antiohiji pred carem Konstantom, koji je posle pogibije Konstantina II (340. godine) postao imperator celog Zapada, Narkis Kilikijski, Todor Trakijski, Marije Halkedonski i Marko Sirijski izneli su u Rimu jezički nešto drugačije složeno pravilo vere, pravilo koje su sami sastavili: »Verujemo u jednoga Boga, Oca Svedržitelja, Tvorca i Sazdavatelja svega, čijim se Imenom zove sve što je na Nebu i na zemlji; i u jedinorodnog Sina Njegovog, Gospoda našega Isusa Hrista, rođenoga od Oca pre svih Vekova, u Boga od Boga, Svetlost od Svetlosti, kroz Koga je nastalo sve što je na Nebesima i na zemlji, vidljivo i nevidljivo, u Reč, Premudrost, Silu, Život i Istinsku Svetlost, Koji je se u poslednje dane radi nas utelovio, i rodio od Svete Device, bio raspet i umro, pogreben i trećega dana vaskrsao iz mrtvih, vazneo se na Visinu i seo s desne strane Ocu, i Koji će na kraju Vekova doći da sudi živima i mrtvima, i dati svakome po delima njegovim, Čije je Kraljevstvo bez prekida, i produžiće se u beskonačne Vekove, stoga što On sedi sdesna Ocu ne samo u ovom veku, no i u budućem; i u Duha Svetoga, odnosno u Utešitelja, Koga je Hristos obećao poslati Apostolima, po uzdizanju Svojem na Nebesa, Koga je doista poslao da ih nauči i da im napomene sve, i kroz Koga imaju osvećenje duše koje iskreno veruju u Njega.

Kod Helena i Rimljana ime za nedelju ' dan Gospodnji ' (grč.: h mera Kyriak; lat.: dies Dominica) je potisnulo uobičajni naziv ' dan Sunca '. I prorok Jovan nedelju naziva Gospodnjim danom: »Ispunjen Duhom u dan Gospodnji/t Kyriak h mera /, čuh glas iza sebe,...« (' Otkrivenje '. 1:10) Nedelja se naziva ' dan Gospodnji ', zato što je to dan u koji je Gospod Svetlosti vaskrsao, uveo Kraljevstvo Mira, zato što je to dan kada je Gospod prosvetlio zemaljsku tamu i otpočeo moćno preobraženje materije u njen iskonski modalitet.

Hrist Istini je vaskrsao, podigao i preobrazio i svoje telo položeno u grobnici; učitelji i filosofi Hijerarhije Pseudomudrosti umiru i ostaju na zemlji i za zemlju vezani

Pa ipak, Ti si i nad prahom u početku stao, i iz nebića u biće nas prizvao, i iz smrti u život nas preveo i vaskrsao.

Antiohijski episkop Petar (311. g. mučenički stradao za Hrista) iznosi za Gospodnji dan: »Mi praznujemo nedelju kao dan radosti, radi Onoga koji je vaskrsao u taj dan.« (Kanon, 15