Na ovoj karti je simbol ribe vrhovni simbol; riba (Il pesce, kako je zovu u Napulju i mnogim drugim mestima) i zmija su dva glavna predmeta obožavanja u kultovima koji su učili doktrinama o vaskrsenju ili reinkarnaciji.

Svojim čudesnim vaskrsenjem Gospod Nemanja, blagomirisni, otvorio je i nama put u život večni, otvorio put ka konačnom vaskrsenju mrtvih u poslednji dan, dan Njegovog drugog dolaska

To je priča o istoriji, a još više o čovekovoj sudbini na zemlji i u svemiru, o grehu, žrtvi, spasenju i vaskrsenju.

Obrezuju svoj um molitvom i rezvenjem (molitvenim bdenjem uma), jer dobro znaju da se do poznanja božanskih tajni ne dolazi analitickim i spekulativnim razmišljanjem, već samim životom u Hristu, tj. vršenjem Božijih zaposvesti, opitnim zajednicarenjem u smrti i vaskrsenju Hristovom.

Gospod je to svoje obećanje ispunio u pedeseti dan po vaskrsenju (u nedelju) (D. ap. 2.1 - 4).

Možemo li u tom portretu prepoznati srpskog akademika koji je pisao: Zahvaljujući svom pravoslavlju, srpski narod je i mogao zamisliti svoj istorijski slučaj kao veliku metaforu o grehu, smrti i vaskrsenju, kako bi se na najteži i najdostojniji način pripremio za budući slobodan život (koji treba zaslužiti).

U Hristu Isusu " ne postoji muško ni žensko " (Gal. 3,28), Hristos je iskupio sav rod ljudski, tako da je u Njegovom Vaskrsenju podjednako " likovao Adam i radovala se Eva " (Vaskrsni kondaci prvog i trećeg glasa), a Svojim Vaznesenjem Gospod je uzvisio celokupnu ljudsku prirodu.

Sveti jevanđelist Matej priča da su posle smrti na Krstu Gospoda našeg Isusa Hrista ustala mnoga tela Svetih koji su pomrli; i izašavši iz grobova po Vaskrsenju Njegovu, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima (Mt. 27,52 - 53).

Kao nanovorođena deca Božja moramo se truditi da imamo udela u boljem vaskrsenju.

I premda je svima preporođenima poznato učenje vere o Tvorcu, o ovaploćenju Sina Božijeg, o Njegovim stradanjima, o vaskrsenju i vaznesenju na nebo, o preporodu i sudu, za koje su učenje mnogi rado i smrt pretrpeli: ipak nije neophodno, ili bolje, nije moguće da svi postignu ono što Duh Sveti otkriva samo savršenima u mudrosti i svetosti.

Tako Atanasije Veliki (Athanasios, 295. - 373. g.), aleksandrijski episkop izlaže svoje shvatanje: »Kroz Reč Bog je stvorio iz ničega sve što ranije ni na koji način nije postojalo.« (' Reč o utelovljenju Logosa i Njegovom u telu javljanju nama ', 3) Još eksplicitniji je besednik Jovan Zlatousti (druga polovina IV stoleća) iz Antiohije u Siriji: »Bog je stvorio iz nebića bića, iz nevidljivog vidljivo, iz nepostojećega postojeće.« (In Hebr. hom., 22, 1) Značajni teolog svoga vremena, Jovan iz Damaska (oko 650. do oko 750. g.), prezentira: »Tvar je proizašla ne iz suštine Božije, nego je voljom i silom Božijom prevedena iz nebića u biće.« (De fide contra Nestorianos, I, 8) Još na početku sistemskog razvoja hrišćanske dogmatike, Tertulijan (otprilike: 160. - 230. g.) u svome spisu O vaskrsenju (pogl. 11) brani stvaranje ex nihilo, ustajući protiv mnogobožačkih shvatanja koji su gotov, veštastveni supstrat videli kao stvar iz koga je Bog sve sazdao; Tertulijan Božiju stvaralačku moć vidi u tome da je On stvoro nešto što ranije uopšte nije bilo

Gospod će prvom arhanđelu, Svetom Arhistratigu Mihailu, tom čuvaru naroda Božjeg, izdati zapovest o vaskrsenju mrtvih i Sudu; on će je objaviti ostalim nebeskim vojnicima, koji će je pomoću truba Božijih obznaniti svima bićima neba i zemlje, od kraja do kraja nebesa.

U liturgiji Vasilija Velikog stoji za Hrista: " Pokazao si vaskrsenjem put svakoj tvari prema vaskrsenju ".

Poslednja bolest, smrt i posle ", a takođe i sećanja protojereja Valentina Birjukova " Na zemlji se samo učimo da živimo ", gde je opisano svedočanstvo o čudesnom vaskrsenju Klaudije Ustjužanine, 1964. godine.

Na pedeseti dan po svetlom Vaskrsenju Hristovom, u Srpskim Moravicama svetu arhijerejsku Liturgiju služio je preosvešteni episkop gornjokarlovački g.

Dakle učešće novokrštenoga u smrti i vaskrsenju Hristovom, umiranje grijehu da bi se uništilo tijelo grjehovno, a vaskrsenje jeste ulazak u novi život, kao što Isus ustade iz mrtvih slavom Očevom, da bismo i mi tako hodili u novom životu (Rim. 6, 4), zato se ulazak novokrštenoga u Crkvu povezuje sa malim vhodom u Evharistiji.

Autor dela ' O vaskrsenju ' pokušava uveriti čitaoce da će prilikom vaskrsenja telo biti obnovljeno u celosti, pa i sa polnim organima i matericom.

Time je on dao simbol zemaljskog puta svakog pravednika koji ne živi za satanski svet, pokazao je da onaj koji hoće naslediti Novu zemlju i ući u Nebesko Kraljevstvo, mora svetim življenjem uzeti duhovnog udela u Njegovome Rođenju, Posvećenju, Krštenju, Iskušavanju, Preobraženju, Razapinjanju, Vaskrsenju, Vaznesenju i Slavnome Dolasku

" I stoga, premda pojedine knjige evandjelja imaju različite početke, nema razlike u veri onih koji veruju, budući da je jednim i gospodstvenim/principali/Duhom u svima izrečeno sve o rodjenju, o trpljenju, o vaskrsenju, o obraćanju/conversatione/s Njegovim učenicima, i o dvostrukom Njegovom dolasku: o prvom - prezrenom u sniženosti, koje se dogodilo; o drugom - preslavnom po kraljevskoj vlasti, koje će se dogoditi. " Kakvo, dakle, čudo, ako Jovan tako čvrsto iznosi pojedinosti i u svojim Poslanicama, govoreći o sebi: ' Što smo videli svojim očima i čuli ušima, i što su naše ruke doticale, to smo vam napisali './I, 1:2 - 3/Time naime po redu sebe iskazuje ne samo vidiocem i slušaocem nego i piscem ovih divota Gospodnjih.

Godine 1886. - 1887. u Gornjem Egiptu, u jednoj monaškoj grobnici kod sela Akhmimin, Bouriant je otkrio deo toga Evanđelja, prepisa iz VIII-IX stoleća (kao i deo Otkrivenja po Petru i deo Enohove knjige), koji govori o Isusovom stradanju, pogrebu i vaskrsenju

Po naslovu je poznato i Sekstovo delo ' O vaskrsenju '

Zatim Sekstovim delom ' O vaskrsenju '.

Prvo Vaskrsenje o kome se govori je Hristovo Pobedničko Vaskrsenje u kome uzimaju duhovnog udela oni koji Hrista slede svojim požrtvovanim životom; a Drugo Vaskrsenje je ustajanje Zveri-Antihrista iz Bezdana, i u tom Vaskrsenju, vaskrsenju za Drugu Smrt, uzimaju duhovno-životnog udela oni koji se klanjaju Antihristu kao Bogu, koji prihvataju i ostvaruju njegov Zakon Propasti.

Neki spisu su mu eshatološkog profila: O Drugom Hristovom Dolasku, O Strašnom Sudu, O vaskrsenju mrtvih.

Vidimo da po ' Evanđelju Savršenog Života ' Isus jasno uči o vaskrsenju duše, a ne fizičkog tela (v.: 96:23), koje se samo može preobraziti.

Upravo zanemarivanje i odbacivanje reinkarnacione doktrine u poapostolskome hrišćanstvu koje je počelo da poprima neke sadukejske poglede, i kao rezultat nerazumevanja Hristovog Vaskrsenja, dovelo je do toga da se pojavi izopačeno učenje i o vaskrsenju istrulelih fizičkih tela iz grobova, što se još u nekim starozavetnim verzima negira (' Samuel ', II, 14:14; ' Jov ', 7:9; 14:12).

Mi se nadamo da ćemo opet dobiti umrle i u zemlju pretvorena tela naša, tvrdeći da kod Boga nema ništa nemoguće.« (I, 17 fin., v.: I, 18; Pseudo Justin: ' O vaskrsenju ', pogl. 2 i 10) Kod Boga, dakako, ništa nije nemoguće (' Matej ', 19:26), ali u okviru Božijeg Zakona, jer Bog je Zakon Života, i Bog ne može biti iznad Sebe.

Zatim O slobodi volje, Beseda na Psalme, Predavanje o Vaskrsenju,..

Napisao je i Reč o Svetome Duhu protiv makedonijevaca duhoboraca, Ablabiju da nisu tri Boga, »Beseda protiv Arija i Sabelija, Helenima o opštim pojmovima, Evstatiju o Svetom Trojstvu, Razgovor sa Makrinom o duši i vaskrsenju, Protiv sudbine, O stvaranju čoveka, O devičanstvu,..

U Hristovom životu savršene poslušnosti Božjoj volji, u Njegovoj patnji, smrti i vaskrsenju Bog je dao jedino sredstvo pomirenja za ljudski greh, tako da oni koji verom prihvate ovo pomirenje mogu imati večni život, a celokupno stvaranje može bolje razumeti Tvorčevu bezgraničnu i svetu ljubav.