Oni u zaledju valjda jos (mater vetru) stvari rjesavaju na megdanu..

- " Eto, dok neki rade na ovom afričkom tropskom vetru, neki se kriju u debelom, planinskom hladu i trljaju guzicu utrnulu od sedenja "..

Kosa mi leprsa na vetru, čas se nakostreši, čas ponovo leprša.

Sazrevanje ukljucuje NEtrcanje za svakom suknjom koja se zavije na vetru.

Naši planinari su uspjeli u svojoj namjeri i hrabro su 26.02. stali na sam vrh Triglava unatoč po vele zimi, sniježne mećave i jakemu vetru

Zato smo osnovale ovaj klub Nemanjinih groupies, da i javno odamo počast zemlji po kojoj klizi tvoja meka sena, drumovima kojima nečujan prolaziš, vodama u kojima se nevidljiv odražavaš, i vetru koji te milijuje dok hodaš sam posred svih, večan, svečan, lep, dolinom naših suza

Culi su se glasovi iz obliznjih mesta, iako dosta udaljenih, jezivo su hujali u vetru.

Da bi bila prava preporuka dajte inpute: - gde se nalazi objekat i kako je okrenut prema stranama sveta. (Mesto-lokacija, koliko je izlozen ili zaklonjen vetru i kisi, i koje pozicije stolarije su prema jugu?) - kakva je buka u okolini - kakva ce biti termicka izolacija spoljnih zidova i krova? - nacin grejanja (da li ce radijatori biti ispod prozora?) - koju boju stolarije planirate - koliki VEK trajanja stolarije bi Vas zadovoljio? - pozicije sa roletnama; da li ste ostavili zub za roletnu u nadprozornoj gredi?

Po običaju sam spavao u kolima, koja su se tresla na vetru.

Još kada se z Hlama vili spuste po svih brigih umilno kantajuć, kako da su stare uliki kosi raspleli vokolo tancaju i slebron se hvale, na vetru verte mameć černu buru neka već popusti, da se z belin velon okitit moru.

fčera me je tak pred poldan nazval davorica i veli on meni čujež branko el idež z menom na pilanu. a pitam ja njega a kaj bumo na pilani davorica a veli meni davorica a jesi ti smežni branko pa kaj bi nek bumo dezke piljili. i tak sem si ja onda samo jene sandale nabrzinu navlekel na noge i zdimil sem kak stari ferguson dok me mama jož nikaj ne zapita kam idem il sliđne bedaztoče. a velim ja davorici dok sem dožel k njemu morem ti reči davorica da več fanj dugo nesem videl staroga pilara i morti čak odonda dok se je ranko skoro vužgal. a veli davorica em naj biti smežni branko pak nejdemo k pilaru kaj bi išli k tom starom nemorutu jerbo meni trebaju ajnc a dezke spiljene a ne levo dezno i sim tam kak pilar pili. a velim ja njemu a onda kam idemo a veli davorica idemo na pravu piljanu viš da sem nam i jezti zel. i tak smo mi lepo zakapčili prikolicu za traktor i več je davorica pomalo i zateral kad samo otjemput nešče viče stanite stanite strela božja vu vas pukla. a kad ono to deda zdigel štapa vu zrak i bež zanami. i davorica onak naglo prikočil i veli on dedi a kaj očež deda. a veli deda kaj si si ti to zamislil bez mene otiti i skočil je na prikolicu kak jena crna pamtera dok skače u naletu na zebru z špinčasti vuvi nebili ju priklala za hititi nežt na rožtilj. i onda je rekel deda teraj davorica i mi smo zaterali. šibali smo čez selo kak mladi veter v adidaz patikami orginal kaj kožtaju pol ljucke plače a ljudi su gledeli jene prave bečare i onoga blesavoga dedu kaj nam je kvaril jenoga proseka. to je bila prava pilana. se jena specijal procedura kak vu jenu tvornici i jene šinje kak da bi po njimi vlak išel. samo smo nahitali trupce na jenu pomičnu proceduru gore dole okreni zakreni i dezke su bile spiljene dok si nabojil do par minuti do jednu vuru. dezke smo lepo nahitali na prikolicu i malo smo si pojeli nežt za jezti kaj je davorica zel a čak je i gozpon pilar si malko z nami prigrizel i seli smo na traktor a deda na prikolicu i pravac doma. traktor je tak lepo štektal kaj ga je bila milina za poslušati a veter nam je samo šibal po lasima. i tak dok smo došli pred prugu a davorica malko prikočil kaj se traktor ne nadrocne. i samo otjemput počel je onaj bezni železničar rampu spužčati i to baž nama pret nosom. a velim ja davorici po gazu davorica po gazu vraga bumo sat toga jenoga vlaka čekali pol vure na toj vručini. i davorica po gazu i spod rampe a rampa se spužča. i taman da bumo prešli i ja se okrenol da vidim kak bu to zišlo i čitava kazkader akrobacija a onaj blentavi deda opče neje skužil tu jenu našu filmzku akciju kaj bi se prignol i zbegel rampu i diregt se šubeknol z pol čelenke pravac vu rampu a to je jeno jako težko železo. samo se je prekopitil kak pajcek dok ga opičiž sekirom po pol čelenke na kolinju. čim je prešel prugu davorica je naglo prikočil a rampa se je spuztila. skočili smo z traktora i pravac glet kaj je z dedom. ležal je na prikolici načisto mrtev niti da bi se pomeknol a prek čela mu je bila takva denga kaj bi ju z aparatom trebalo slikati i crvene farbe od rampe. železničar je dobežal kak da ima cipele na male raketline i pravac na davoricu navaljil da opče neje normalen jer nas je se mogel vlak potuči i razhitati po selu kak vruče krumpere. i jož da se je i to dogodilo a tak lepe dezke smo imali na prikolici samo bi ih se lokomotiva razhitala po zraku a to bi bila prava šteta. davorica se je samo prijel za glavu i narekal deda moj deda moj rampa te je vmorila. mam se je skupilo ljudi kaj da se karamele dele pret dučanom zabadav a železničar je štel i miliciju zvati. a deda niti da bi mrdnol. a veli jen šofer ot jenoga velikoga kamijona ljudi dajte vodu da ga polijemo preko glave. onda je jena žena otišla doma po vodu a vlak je vutom čazu prejuril kre nas i lokomotiva je samo zaprčketala kaj da nas oče pozdraviti. i rampa se je zdigla. davorica je moral meknoti traktora na stranu kaj budu auti i kamijoni i druga srectva od prevoza mogla iti poprek pruge a jena je žena donesla punu kantu zdene vode i šofer je polejal dedu po glavi z punom kantom vode i onda ge je jož par put pluznol a deda je samo pregledal kak da se je zbudil na ranje. davorica je samo zavriščal deda moj deda moj žif si a na čelnki je skočila kvrga kake orej velika. i ljudi su se mam razišli jerbo je se dobro prešlo a mi smo skočili na traktor i pravac zdimili doma dok onaj bezni železničar neje jož i miliciju pozval a to bi tek bila jebada dok bi jim objaznili kak smo naleteli na rampu. deda se je samo držal za glavu mesto da je puztil kaj bi mu se malko razbiztrila na vetru. al dok smo dožli doma tak je oplel davoricu prek pleč z onim svojim štapom kaj je samo puklo kak da bi mala deca petardu hitila. a veli davorica deda moj a zakaj si me. a veli deda zato kaj si traktora pravac na rampu napeljal kaj buž znal da se takove bedaztoče ne izvađaju. al je deda se kriv a ne davorica jerbo da se neje zgledal levo dezno i da je spuztil glavu u pravome trenutku rampa ga nebi šusnola i več bi otkad bili doma. a to bi bila takva akrobacija kaj bi se ljudi jož dugo o tome spominjali po selu naširoko i napoprek. al jebežga kat se taj stari nemorut mora navek porinuti tam gde mu neje mezto. a tek da je pod vlak opal sad bi lepo davorica bil na robiji a ja bi moral sam traktora doma dopeljati i to bi bila jebada jerbo ja na njegovom traktoru opče neznam brzine menjati. pozdrav ot branka sima skupa prijateljzki i jen uskličnik

ja neznam kak je vama al meni je tak vruče kaj mi se mozeg saki čaz zblokera i onda viže opče neznam niti kaj sem štel niti kam sem krenol. jož bi si čovek taman mogel i pomizliti da me pamet oztavlja da sem malko stareži al nesem onda me niti ne ostavlja nek je to se ot te silne vručine. mama je negdi okraj tri vure popoldan dožla z polja. bila je kake luda jerbo si je sigurno malko gotnola vina v goricama vusput. vikala je kak si vragi da ju napaztuju il po tikvanji da joj z črvima na daljinzki upravljađ upravljaju. kak bumo oztali bez krumpera i kak bumo fcrkli ot gladi i pokrepali kak cucki i mački. jerbo je krumper pun zlatic i da ga pothitno treba požpricati a meni se to tak neče jerbo se bojim kaj se nebi otroval. jerbo to neje šala i z otrovima se igrati. to ti samo jena mala kapljička opane na jezik i mam si otrovan i vružiš se dole kaj da te je nešče plasiknol po glavi i nema te viže. samo ti pene nastupe na zube i gotovo. malko se zdrmaž sim tam kak cucek na vetru dok ga zdenom vodom polejež i kraj. nema te viže branko a onda nek si ja mizlim. il da ti malko otrova na kožu kapne mam ti se dlake skure i kožu do kozti se poždere jerbo otrov je otrov a nafta za traktor e to je veđ druga partija. to tak lepo diži kaj bi si čovek mam malko gotnol. a to je nesreča jedna. jerbo te ta nafta samo mami z tim svojim mirisom rajskim al da bi ju čovek popil onda bi mu sega želuca zglodala. a jož da onda na to čovek poždere jenu šibicu vužganu onda bi mu samo čerevo ekzploderalo i razletele bi mu se kozti na se strane sveta i cereva bi mu otkazala v šubu dok nabrojiž do tri sekunde. jerbo dok naftu vužgeš ona gori kak da si ju z benzinom polejal i to točno znam i tu pogovora nema jerbo sem se na svoje joči uveril. al neznam koj bi to idijot bil kaj bi tak naztupil z takovem poztupkom i takovu bedaztoču napravil. pa to nebi niti jen debil napravil za opkladu. tak je to jerbo otrovu neje za verovati a ni nafti. to so jedne jako opazne stvari samo za prave majztore. jerbo nafta je nafta a otrov je otrov i tu pogovora nema. a ja to tođno znam. onda sem rekel mami da pem zutra po zajca kaj on požprica zlatice jerbo je on jeden specijalizta ot otrova izto kak doktor za dok te čerevo boli il dok ti je zub v kvaru. a onda je za to zubar specijalac a ne obični dogtor. bum se zdigel mam vjutro negdi okraj pet i mam pem po zajca dok jož neje vruče. z traktorom. otidemo prvo do goric i natočim nam jenoga pet litraka i jož natočim malko zajcu kaj si zeme doma vina jerbo kat nam bu pošprical krumpera i onda mu pokažem gde so zlatice i on bu šprical a ja bum imal brigu na druge stvari. nebili slučajno njemu otrov opal na kožu kaj ga mam zdenom vodom oblejem. i bumo lepo pomalko pili gemižte a on to požprica začaz i to bu posel. a dok bu to gotovo onda bumo lepo ižli doma. pozdrav ot mene prijateljzki.

Prvo, ulozeni napor, zatim iskrena namera, voljni pravi izbor, disciplina, razmestanje delova puzle na svoje mesto, sazrevanje.... Zatim se sve obrce, ono sto smo mi do sada povlacili u sebe, to sada nas povlaci u srz, a tisina ce doci, sama, cucemo je i znacemo... Komuniciracemo na taj nacin i shvatiti da bolji ne postoji... Ali i to mora da se desi samo od sebe, ne na silu, jednostavno se dogodi... I tada se prepooznajemo u gomili dodirujemo se dusama, vibriramo u istoj ravni, duse nam se ogledajuci jedna u drugoj zaokruzuju, tvore celinu, a mi kroz ljubav na kraju na neki nacin oslobodjajuci se i od nje bar kao takve, kao poslednje stege u svesnosti, vise ne pitamo, ne trazimo odgovore, znamo, zaboravljamo, samo smo list na vetru sto treperi... A dotle, strpimo se, budimo zahvalni sto smo tu, gde jesmo, sebe smo ostvarili toliko koliko jesmo, a ako i ne cujemo tisinu, ne mari, pa u vecnosti ne vaze zakoni prostora i vremena, pa tako ni nivo ostvarenosti nema znacenje... Ko moze zaustaviti iskru, da zaiskri u punom sjaju i zatim nestane u tmini, da bi jednom opet postala svetlost... na kraju tunela...? Sta je za vas Tisina, koja se cuje, dragi moji...?

Hvala Saši na vetru u ledja i entuzijazmu koji prenosi na nas, a mi na svoje timove.

Jer ona je ipak "... vlasnik svojih i zajedničkih sećanja, sjajnih, letnjih, obasjanih bezbrižnošću... " 4. U nastavku prisjećanja Olja govori o predivnoj crkvi s kolosalnim spomenikom na vrhu zvonika, skulpturom svetice, žene "... koja se okretala na vetru... " 5

Vežba čini majstore, a njeni zglobovi bili su meki i elastični poput trsitke na vetru.

i da - Lijecheni, knjige su tu da ostanu: heroin uglavnom napushta grad - u sustav uzivaoca, ili preko grane, na vetru.

Ali mi i dalje stojimo na kiši i vetru čekajući da se zatvorena vrata otvore, a potrebno je samo malo okrenuti glavu...

Zatresao je glavom a njegova zlatna kosa leprsala je na vetru: - Poznajem planetu na kojoj zivi neki crveni debeljko.

On se na vetru njiše i otpada, tužno ga je gledati...

Drage, ali i one bolne uspomene; sjećanja na davna, ali nezaboravljena vremena; ljubav koja unesrećuje, ali i osnažuje; životne spoznaje i odluke, strepnje i nadanja, u Albininim su pjesničkim slikama prožeti burom intenzivnih emocija, a opet suptilno zaogrnuti motivima mora, marete, vetra od kojega su suze na oči navrele, oštrih stina, praznoga tila, sviće na vetru, mela koji kroz prsti lahko pasiva.

Spinoza je imao razloga za ovakvu veru, jer on je napustio sporo, tromo i teško kretanje dubine, otisnuo se iza linije, u spoljašnjost i njenu površinu, i postigao je nečuvene brzine i tako blistava sažimanja da se može govoriti samo o muzici, tornadu, vetru i strunama. 2 Znao je da će negde iza linije, u ovom letu kroz spoljašnjost, biser morati da mu padne na dlan. 3

Vi imate čitave zbirke pravila i nauka o slobodi o svemu se kod vas piše i pripoveda ali mi po nepisanim zakonima slobodno živimo i nekog prirodnog držimo se reda slično ognju, vetru i vodi.

Oh, Bože, snovi, kako ih brzo pojede vreme i nestanu kao maslačak na vetru.

Kada je po oblacima i vetru konačno zaključio da je relativno moguće spustiti se do baze (odakle je do prve kuće za stanovanje bilo svega par sati pešačenja), još je pre svitanja zgrabio pripremljenu tašnu, pušku, navukao povodac Šamuki i počeli su da se spuštaju na dole.

ti si svoj i daleko u tvojim mislima ovo zadnje je mesto paket stavljen sa strane na neko vreme znam da je tako jer kad gledam napred ispred sebe vidim tvoja ramena i gusim nadu sto se javlja bez prava da u dusi ostala sam makar samo sjena da tu i tamo koja misao se otrgne i krene kao latica visnje na vetru da koja tu i tamo utekne da me nadje s ove strane jadrana ima ih citav roj ako sutra ti postelja ocvane ako sutra zavejan osvanes znaj da je moj neka te miris podsjeti na onu koja zna biti zena ili tiha nevidljiva sjena po potrebi slijepa, nikada gluva sigurna opcija sto zadnja se cuva

eto tako mislehu do ovom blogu je kraj pristigo, da je kasziku ispuzstijo, otego papke, dosao bogu na istinu, da u meni neme vise stvaralackog zanozsa i to... e pa nije bazs sasvim istinito to tvrdjenje, oni koji tako misle, po meni su totalni krembili. jer za vrhunzsku patnju u mom srcu bit ce mijezsta uvijek, to morate znat. casovi kreativnog pisanja, kao sto mozda i sami vidit e, nisu urodili plodom, tako kaze bar moja uciteljica, a istina jei to da i izbacen sam sa pohadjanja nastave zbog pusenja u skoli. za uvo, pa na ulicu. plakao sam zbok doga, sam, na kisi, ti u camcu samnom vise nisi, ulice su bile mokre zbog mojih krupnih suza, koje su kapljale iz mojih ociju kao kisa na vetru, u briselu gradu kise i atlankog fronta koji pristize sa zapada, dok je anticiklon iznad balkanskog bol u ostrva stvarao pogodne uszlove za skok s mosta. ali, u jednom trenutku shvatih da sam srecan. a potom sam jos dugo plakao samo zbok doga. dobra je vijest da su suze izlecile moj hronicni konjuktivitis koji vucem jos iz prednatalnog perioda. losa je vijest da sam opet izgubio previse telesnih tecnosti. ajd, vas neshvacenik

Onaj kome uvek dajem novac, onaj kome uvek kupim nesto da pojede, onaj koji po kisi, snegu, vetru, suncu, uvek sam, gura svoj bicikl i pretura po kontejnerima, onaj koji nikada nikog ne dira, onaj koji nikada ne prosi, onaj koji te pita da ti cepa drva za pljeskavicu, onaj koji nema nigde nikog a vidis mu osmeh kad nadje ista sto moze da se pojede, onaj koji nema krov nad glavom, onaj u koga imas vise poverenja i onaj koga vise cenis nego neke " prijatelje ".

Valjda sam jedini covjek koji sumnja u sebe sve cesce mi se cini da nisam nikakav oblik vec da slobodno jedrim kroz sopstveno pijanstvo - prepusten suncevom vetru odlivam se i dolivam.

" Svetlost je nestalna, gasi se na vetru, pali se munjom, nikad nije na jednom mestu, bleštava kao sunce-ali vredi se za nju boriti. " Paulo Koeljo-Veštica iz Portobela