Navrat-nanos ispusih 3 cigarete, i to tako da jedva da i vidih da mi neki dim izlazi bilo iz usta, bilo iz nosa.

Vidih ljudi koji nisu ni malo bili raspoloženi za takav nivo govora označen " boljim " po rođenju, raci, viri ili naciji.

Tad ja s pripravnim odgovorom na jaziku za odgovoriti njoj, eto čuh zuk trublje jedne mnogo zučne i slatke, i sliših od zlatih, srebrnih, midenih i jinih zvonac zuk; i uzgor pozrivši vidih gdi nad dubom zlatolisnim vila jedna s krunom od dragih kamikov na glavi a s kreljuti na plećih sve svitlih paunjih perov; a na njoj dvoj opas: jedan svitla nada zvonac naperen, drugi vas zlat i pripisan, zvonci tokoje pokupičen; u livoj ruci srebrnu daleč zučnu trublju, a drugoj palme granicu s pozlaćenim listjem držaše; i nad dub došad lepećući i trubeći i zvonci zučeći vas perivoj radosno i željno zagluši.

Naslov " Miljenko, priča o jednom narodu ", me zbunija odma, najprije pomislih da Miljenko priča o jednom narodu, a onda vidih zarez pa kontan da je Miljenko sam priča o jednom narodu, ali ja bi tu stavija povlaku (-) misto zareza.

I ne vele spavši, vidi mi se da mej mnogom čeljadju u široku polju blujah, a pak jednom stazom sam se uputih; i ne vele hodivši stazu izgubih, i jino neg ako kigodi zlamen od privraćena kamika vijaše se i da tud hojeno biše poznavaše se; i nikuko hodivši nakraj jednoga potoka najdoh se, prik koga ni mosta ni plavi, ka bi pribrodila, ne vidih.

I na vrh aliti na konac vrha došad, jedan perivoj tolike lipote i uzvršenja vidih, da pomislih, i jinako biti ne mogaše, neg da to zemaljski raj biše.

Po kih vratih jedva ulizoh i vidih stabla od dubov nezmerne visine i lipote.

Na sridu perivoja došad vidih dub jedan raskošan i visok, listja jedne strane zelena, a druge strane zlaćena, a voće na njem kako bile i rumene jabuke i mirisne.

I tuj zamišljen steći, čudeć se da u utrobi zemaljskoj stvari te bihu, i tuj vidih usajen žiljak jedan i vele krasno gojeći uzoren.

I uza nj oči u stinu jednu prignuv pismo vidih ko, u pamet povrativ, tako govoraše:

- Tad ja, ne s malim stidom i sramom, s poniženim obrazom krozi beteg moj priročan počeh, najpri zlokobno zaliženje moje u ljubav i kakov žitak moj krozi to bil jest i je, i kako lika jišćući prik morske pučine Milost me pribrodi i kako paklenu propast vidih i razlika petja na planinah sliših i pripovisti, i da me k njoj Sidmoj uputi i pak Svist navede.

Tad jedan od njih mlajahan, Rosjak imenom, gusle jedne pojam, peti se spravljaše.Tad ja za vidit komu takov i ta god se žrćaše, nad grob oči prignuv vidih upisana slova i poznah, najposlidnja rič, budi da u slodi dijaše golubica j u raj, ništar manje i jime tuj ukopana pastira kazaše.

I mou cuicu miss meriku marijicu kou ne čujeh i ne vidih od prošle godine, sad čem plakat = (i poZz bi moe cuice koe jako voljam... anu, višnju, vlatku, Ivončiku, a najviše teu zato jer joj je u subotu ročkas pa joj ja želim sretan.

a vidih prije par dana staro hahaha

Vidih da necu moc dugo izdrzat.

Vidih da ljudi oružni s rastresenim perjem drugoč mu jimena unesihu svoja, i druzi s perjem od pisma mnogokrat mu i oni unesihu jimen svojih i jinih i vili Slavi u shranu davahu, i ona jih veće neg jini njemu branjaše.

I to razgledajući vidih zlih ljudi kako lupežev, razbojnikov i takovih, da i oni jimena svoja, bud da na sajavih knjigah upisana, malinaru kradihu i Slavi u shranu davahu.

I vidih u zraku, da z družbom leteći Kuga u oblaku ružnom bižeć ječi.

Kada ova vidih, opet onda mene: " Sad nadalje idi " Ljubav opomene.

O kako se straših, kad vidih da zmija u rumenoj čaši ružno se privija, i kada zagleda, da leti prosuti iz lažljivog meda roj od pčela ljutih.

Kad oni da dadu i da služe htiše, Vidih velu svadu, ričmi se snitiše Jer ne bi buklije onde ni pehara, Jedan mre od jije, a drugi se stara.

Ja mnim, ona dila ka vidih od toga Da ti nisu bila brez Duha Svetoga, Ki mu da nauk taj i razum u nj stavi Da ga zna svaki kraj, da ga vas svit slavi.

U to ja riči rečene i vrh golubice nemalo začujem misleći, ne znam, usnuh li ali bjah, znam da u duhu uznit vidih malin jedan čudna čina i razlika: biše preslica od dvanadeste lastovic, a kolo nutrnje, ko u nje udaraše, jimiše trista šezdeset i pet palac bilih, a tolikoje mićenih črnih, a kolo vanjsko od trideset lopatic, u ke ne voda ali vitar udira i njimi privraća, da Apolo s konji svojimi okolo tekući privraćaše i meljiše.

I tuj jedna, koj napri u krilo se nadazrih, vidih da joj na prsih pismo zlatih slov dijaše Latinka, i u nje mnoge i mnoge jabuke dvojega jazika male i velike bihu, a na svakoj jime onih ki jih utrgali bihu.

Vidih ne dovodeć slavnoga Zadra stanu vilu na brigu plačući, od ke pritvora na planinah pripovist sliših, vidih pake malo od nje Zadar čestiti, napokon k mistu pristah ».

Čudna stvar: vidih da kuželj od vrulje tiho sta.

- Tad ja prignuv lica k tihi i bistri vodi, aj, čudo veliko ne samo obličje od pozora moga izvan, da i iznutra tukoje vidih; a tko bi veroval srdačce moje čudnimi uzicami i spletenimi zamkami obuženo sa svih stran poznah, dali, kako mi se vidi, poznah on trak od zlatovitih kosic moje slatke neprijateljice upleten, većma njim srdačce moje tvrdim uzlom zategnuto biše, tako da jedva odihaše.

I poznah takoje i vidih zaradi toga da sve moje čemerne suze iz srdačca ižimahu se, uzal stiskajući, i po toku od očiju van ishajahu; i još od ljubvenoga plamika u kom srce goraše, stvaraše se dim on ki jadovnim uzdahom van grediše.

Poznah napokom i vidih uzrok od koga vas moj beteg ishojaše.

Nesmišljena stvar da očito u vrulju gledajući, kad ona vodom polijaše po meni, tako od srdačca uzal ali zamka odvezaše se; i tako do sedamkrat poliv me, svi uzli i zamke, ke okol srca moga bihu, odrišene vidih.