Jebem ti snajper, viknu, Skoro me zgodil

- Sofijo, Sofijo - viknu kraj prozora.

Uto iz hrama, s prijestolja, iziđe jak glas i viknu: " Svršeno je " (18) I udariše munje i glasovi i gromovi i nasta potres velik, kakva ne bijaše otkako je ljudi - tako bijaše silan potres taj. (19) I prasnu natroje grad veliki i gradovi naroda padoše.

Uto se svi pacijenti u bijelim košuljama već očajnih izraza lica, pomirenih sa sudbinom, nasmiju od uha do uha i viknu uglas pa mi, zna se

Kako je zakoračila na stepenice, zaustavi se i viknu sestrama: Jesam li ja krenula uz stepenice ili sam pošla nazad??

Treba branit domovinu, sačuvat njeno blago i ništa ne prepustit četnicima.« »U, jebote, kaj si domoljuban« viknu Pajo »Otkud tol ki proljev?« »Sine, jes ti vidio kol ko ima tehnike u onim kućama što ostanu prazne, gdje narod pobježe sa vrećicama, samo da spasi živu glavu?« odvrati Mile.

Jednoga dana bane auditor u sobu ljutit i mrk, i viknu mi, da ustanem i da mu se približim. I vi ćete k svojoj satniji.

- Neka dođe, neka dođe gizdava vila - viknu nestrpljivo mladi razbludnik.

- Nitkove, i po sto puti: nitkove jedan - viknu ona iza glasa.

Rekavši to, viknu jakim glasom: Lazare, izidi

To nije pjesmica viknu Sotona. Tu je prokletinju napisao neki hinduski pilot što je na Malaji letio s Britancima.

A kada se i opet sjeti da će zbog toga lijepog zelenka sjutra, možda, doći ovamo njegovo luče, viknu jednog husara pa ga zamoli da mu za dvije forinte donese iz Čivutinova dućana najljepše svilene vrpce.

- Chief - viknu na izlazu.

»U pičku materinu, koji sam ja majmun« zadihano viknu dok je uskakao u rov. »Od svih rovova ja izaberem najgori.

- Pomogao bog - viknu mali " kanonik " s drugoga brda...

- Miš, Bog ga ubio - viknu Milinović i stade štapom mlatiti ispod pokućstva.

Dovoljno je bilo da Hrvati viknu: " Živio Laginja ", odnosno Talijani: " Viva Rizzi ", pa da druga strana to shvati kao provokaciju, nakon čega su najprije letjele uvrede, a potom kamenje ili što se već našlo pri ruci.

Rekavši to, viknu jakim glasom: Pokojnik iziđe obavijen povojima po rukama i nogama.

Nikola Krobot održa riječ, Brešci se predaše, i rujno vino iz lagava debeloga župana okrsti nanovo staru pravdu; ali gromovito viknu Gregorić: - Naprijed braćo, naprijed

Uvrijeđen, razjaren pusti bivši upravitelj dvore, a kad je došao bio gradu na vrata, viknu gospodičić Gavro kroz grohot za njim:

- Dolaze - viknu i bilježnik i gurnu laktom u rebra načelnika koji je posve izgubio glavu.

Gotovo sam bio pri kraju prve ruke (od moguće dvije koliko ih imam) kad začujem glas sa druge strane ulice: - Jaoooooooj što blješti boja - viknu mi poznati glas.

Onda se zavuče pod sanduk, kleknu na kolena i naprežući svu snagu, odiže sanduk par santimetara i viknu onome da podvuče gredu, što ovaj učini i uz pomoć nekolicine koji pritrčaše, odigoše sanduk sa povrijeđenog.

Plamtećim okom viknu Mogaić: - Braćo, ne dajmo se - i probode časnika, ali padajući ispali ranjenik samokres i zgodi junaka u prsa.

- Tata, to je sigurno onaj crni »bemve« - viknu Jura i Marta.

Poljak još niti izgovorio nije, a doktor Laca zavitla svom silom bocu od debela stakla u njegovo čelo i viknu:

- Ti moraš mariti - viknu fiškal da se Laca trgnuo s postelje.

»Pa dobro, majmune, koji je tebi kurac« viknu na brata koji se još smijao.

- Ej, koga nosite? - viknu Gušetić.

- Ta ne mislite uvijek na svoje suhe formule - viknu Mađar skočiv na noge - pamtite da vas silni ljudi uz koje pristajete nikad na cjedilu ostaviti neće.