Ekipa iz grupe je kimala i virovala.

Ona: »Evo da nećeš tako izač iz sobe? »Ja:« Evo da oču, »Ona: »Evo da nisi, za 100 eura otišla tako do recepcije. »Ja: »Doviđema »Nije mi virovala, a ja se spustila do prizemlja i hrabro se uputila k cilju.

Da, minjajte poze ljudi, s vremenom se nekih zasitiš: top: OT: Kako prepoznati lošu jebačicu, neznam: ne zna: - pa neće joj valjda pisat na čelu: eek: To me podsjetilo na onu žensku iz Američke pite: Jednom kad smo bili u kampu........, koja je puno pričala i bila dosadna ko proljev a na kraju sredila tipa da nije moga disat To je samo film, ali ima takvih primjera i u stvarnosti-ženske za koje sam virovala da su smotane su me jako iznenadile-po izvorima iz prve ruke: mig:: jumping:

Virovala ti meni ili ne, moj pokojni, Bog mu duši..... nikad nije proša Dan žena a da mi nije donija cviće, koju sitnicu i štogod slatkoga.

Nisan virovala da će ovo bit u mom viku.

ovo mi jako lipo vidit " bolestan čovik "... ma je, ja bi virovala da je poša doma i j svoju mater.... a ovako... ma mu ni ovo jedina sex afera, znaju njegovi fratri i za druge, ali ča činit, kad ima i gorih od njeg

Kada se je okrenula i ugledala, nije virovala svojim očima.

Za svako dobro u koje sam virovala, dobila sam obilje blagoslova.... tako će bit i ovaj put.....

prije njega to je nekako drugačije bilo.. uvik sam se pravila pred deckima vise " cool " neg sto zapravo jesam.. hm, mozda je tom u biti bio uzrok manjak samopouzdanja, ili što god već.. a s njim.. ja sam ja.. uspila sam mu se toliko otvoriti, kao nikad nikom.. sve mu mogu reći.. i znam da će sve razumijeti.. nije lako biti daleko od njeg, to priznajem.. po dva tjedna ga ne viditi.. zna me to jako rastuziti, al vridi to.. jer ovo sto s njim imam.. kad bi opet mogla pronaci? di bi to mogla naci? mozda ja jesam preromanticna, mozda sam staromodna, briga me.. al uvik sam virovala u princa.. u srodne duse... cesto se netko ko je trebao biti princ ispostavio da je u biti zaba.. ali on ne.. on je svakim danom u mojim ocima sve veci i savrseniji... nakon toliko mojih mušica on me i dalje jednako voli.. koliko sam mu puta samo rekla: ČIME SAM JA TO TEBE ZASLUŽILA... eto, ja zbilja ne znam.. zasto on mene toliko voli, to samo on zna..

Kako može samo na to pitanje dat odgovor ne znam... gotovo mi unište život i na to kažu ne znam... i onda je kasnije rekla jedan razlog... nije opravdan sa moje strane al je ipak nešto navela... i cijenim to od nje... jer ipak smo bile gotovo naj prije... i imala san prije jednu naj priju koju sam volila stvarno i virovala joj i sve joj davala... no ona me užasno povrijedila i razočarala...

Plan se počeo rušati kad je gđa Visković vidjela u koje tiple pušeš, ali svejedno nije virovala, dok se stvarno nije uvjerila.... 4 KANDIDATA MILION POSTO SI REZA NA PRVIN RAZGOVORIMA.... 4 jaka kandidata.... a počela se gurati priča kako je Hrabar fantastičan, ka i Maleš hehe, a i Nižetić nije za bacit?????

Većina ljudi u njih nije virovala a nisu se ni dali lako vidit.

Da mi je neko reka da ću ovo doživit ne bi mu virovala..

Nije mi bitno za sreću da mi neko pokloni neznan šta... lipše bi mi bilo da me se samo sjeti i da mi samo kaže koliko me voli, nevezano za temu.... =) A i tila san pisati o nečem drugome... jučer sam se baš sjetila jednog lika, koji se ubija prije skoro 2 godine... u Šibeniku se to dogodilo.... ja sam ga poznavala no ne toliko baš dobro... i onda kad mi je došla rodica i rekla da se on ubija nisan mogla virovat... neko vrime joj uopće i nisan virovala jer ono, totalno nepojmljivo meni da se ON baš može ubit... no kasnije san sve saznala i otkrila sam da je istina... otkrili su se kasnije i razlozi... ubija se na meni jedan od najgorih načina... obisija se... užasno.... onda su kružile priče kako je on kukavica što se ubija.... po meni nije... mislin, kukavica je jer je pobiga od problema ali koliko hrabrosti triba da se ubiješ... a pogotovo obisiš ili nedaj Bože još nešto gore.... i mrzila san uvik kad su ga ljudi nazivali kukavicom... ja i on se baš i nismo dobro poznavali no bili smo si ono na bok bok i opet mi ga je bilo užasno ža... i ono, uvik ću ga se sićat... kad mi neko spomene hrabrost ili nešto, on mi uvik padne na pamet... = (... samo da znaš da ljudi koji te vole uvik će te se sićati...

Nadan se da ćete ovu poruku svatiti isključivo kao DOBRONAMJERAN SAVJET.... jer meni osobno je samo bitno da Hajduk zaradi što više novaca.... a da Vi kao osoba koja je virovala u nas imate također od toga maksimalnu korist.... kao i Vaša kompanija

Virovala ili ne; al postoji cila nauka koja proučava krv i nasljeđivanje a zove se genetika.

Nakon toga su joj se pokvarila oba desalinizatora pa je danima pila more i pišatu i izdržala... jer je virovala u svoj san.

Virovali ili ne, jedan moj frend jede svaka 2 dana: O Da, svaka 2 dana, nisam mu u početku virovala, ali eto, ipak je istina

Jebote, da mi je netko rekao kako ce sve to izgledat za par godina ne bih mu virovala.

Moja obitelj ja moj decko sin i kcerka Zivili smo, mogu rec pristojnim zivotom, kad nakon Toga misec dana, moj decko ode, a StO je najgore bez ikakvog razloga, i moja kcerka ovde u njemackoj Ode u Dom i nece kuci, moja Firma dobrostojeca, za tri misec Ode u potpuni propast..... nastavila Sam zivit Sa sinom, sada nakon tri misec ide na bolje, a Tajna je u Bibliji.... pronasla Sam sasvim slucajno tekst koji me cuva, hvala Bogu, polako idem naprid uz Boziju pomoc, nikad nisan virovala da neko moze zivot da ti čarkama promjeni, Al sad znam da može

predug period, i zdravlje (ne ad vec totalno druga situacija)...... a i to, evo operirala kraljeznicu (26 g-tad imala) i moja sveki nije virovala da me boli, dok hitna nije dosla doma da me vodi na neurokirurgiju

Kad bi ti reka da san cilu večer bija u Kožinskin borin, i da nisan jeba, bil mi virovala?

Već dva tjedna gledam ja knjigu za ispit... i ona gleda mene... ne izlazim vani... ne gledam tv kao inaće... laptop sam upalila dva puta... jer ućim... i onda većeras shvatim da ja nemam pojma... tri dana prije ispita... i uz to sve me zovu prijateljice koje idu vani i sad se opijaju negdje, zabavljaju i pivaju mi... ali to nije sve.... zove me Haker i govori da je u bolnici u Bologni... ZAŠTO????.... ima mononukleozu... mislim i ja sam je imala u prvom srednje... i nije to toliko strašno... ali koliko je ućio za ispite i sad ne može izaći na ispit... i onda gubi stipendiju... ma komplicirano je to... ali mama i tata mu idu za Italiju.... a moj će tata odavde i oni gore potezat neke veze da mu se to ne unišit... ali ni to nije sve... ima dvi minute zove mene dragi iz Njemaćke... jer je išao na svjetsko prvenstvo... da je gore s njim i bivša (inaće bili su skupa dvije godine, i njegova mama je njoj kuma jer su super obiteljski prijatelj)... i kako mi se to sve skupilo... puklo je na njemu... nisam mu virovala da on nije znao da ide i ona... i još mi je reka da idu njih dvoje do grada (tamo di su smješteni)... malo se prošetat i popit piće... i onda sam mu samo rekla uživaj i poklopila... i sad je zvao ali ja se ne javljam.... jer poćela sam plakat ne samo zbog njega nego zbog toga svega danas... a mene nema ko utješit... zagrlit... od moje tri najbolje prijateljice jedna se udaje za dva tjedna i cila je u strki... ja je zovem a ona na probi vjenčanice... mislim ja znam da sam joj rekla da bi ostavila vjenčanicu ali ona sad mora uživat... druga je u Zagrebu... studira.... i danas joj je u 7 bio kolokvij... i poslala mi je poruku da je prošla i da VIRUJE u mene... i da će sve biti u redu (jedino pozitivno danas)... ali fali mi da s njom kupujem cili dan... da varimo po gradu... prežderajemo u mekića.... ma fali mi sve s njom... a treća Lipotica (hm, u zadnje vrijeme svi mi govore da nismo mi najbolje prijateljice nego sam ja njoj) ima dragog (kojeg sam ja namjestila, jer smo kumovi) pa me zaboravlja... i kao da samo ona ima probleme... kad idem reći nešto ona uvijek kaže: meni prićaš pa to.... i onda okrene na sebe... i danas me nazvala tek kad sam joj trebala za uslugu.... Haker je u bolnici... a moj dragi šeta s bivšom po gradu... snijeg pada oko njih... sve je romantićno... uf kako sam LJUTA... POGOTOVO JER BI JA SAD TRBALA BITI S NJIM... ALI JA NISAM MOGLA JA IMAM DVA ISPITA.... uf kako ću sad ići u rođaka tući po onoj vreći za boks... inaće vi rujem ja njemu... mislim na to da me neće prevarit... da me voli (pokaza mi je to masu puta, skoro svaki dan)... ali bi volila samo da je tu... da me zagrli... da me poljubi... da mi obriše ove suze... da me pokuša nasmijat... da me pogleda onim svojim crnim oćima i kaže da će sve biti u redu... da neću past ispit... da će Haker biti dobro.... ajme ne mogu više pisat... sve vas volim... i jedva ćekam da OSVOJIMO to prvenstvo... i da se ovaj vrati... da opet gledam kako onako slasno jede ćevape..... volim te.....

Nisam virovala, ali me on uvjerava.

imala je ta desnica sansu od hrvatske napravit svicarsku. imala je sansu 18 godina da radi sta je volja. a sve sta je napravila bilo je zlo i naopako. zasto bi iko virova da desnica moze napravit ista osin uhlj familiju, pogodovat crkvi i bacat floskule. imala je desnica, ko sto rekoh, i vrimena i love (dio je marcapijala i toj iseljenoj eliti koja je virovala da ce se nakon osamostaljenja hrvatska priporodit), imala i izdala i zaebala sve i svakoga. nemoj me krivo svatit, ne podrzavan ja ni livicu. nema politicara trenutno u hrvatskoj kojemu bi da glas. ali virovat da je desnica u stanju bilo sta napravit osin baljezgat i punit vlasitie zepe na ustrb sirotinje je sizofrenija.

- Naslika san surfera, nastavnica je rad poslala na natječaj i kada san dozna da san među nagrađenima mama mi nije virovala.

given2drive ma znam ja šta si ti mislila možda nisi predugo na forumu pa nisi stigla vidit da sam u sezoni 2011. branija npr buttona ili webbera kad su forumaši pisali da nisu top vozači.. ili massu kad su svi pljuvali po njemu, heidfelda kad su mu dali nogu iz renaulta itd. pa zašto ne bi i vettela kad ga bezrazložno napadaju, mrze ka šta je to uradija ferrari u srcu uspoređujući njegove rezultate sa alonsovim, a zaboravljajući i godine starosti i staž alonsa u F 1 u odnosu na seba nebi li umanjija vridnosti vettela. btw, ako tako dobro pratiš mogla si viditda sam bija objektivan i kad je alonso ili MS u pitanju uz sve mane i vrline (a ko ih nema?) obojice napisa sam da spadaju među 10 največih vozača F 1 jer je to tako i neoboriva činjenica je. od svih koje sam branija ne navijam za nikoga ali to nije razlog da se obranom ne suprostavim blaćenju istih bez pravih razloga i argumenata. čak ne branim ni onoga ko mi je No 1 (virovala ili ne) ako mislim da je napravija grešku

Napokon par riječi i od tebe... poludila sam jer uvik radim kad ti skačeš i onda napeto slušam radio dalmaciju oče li se sitit prenit koju novost... i onda me na dan kvalifikacija najranije u 8 dočeka vijest o tebi i hitnoj i puntima... i poludim i kažem: " pa dobro, šta je ova cura skrivila da joj se ovakve stvari događaju? "... i kaže tata Joško da če Blanka skakat i ja pomislim kako i neče, luda škorpionska glava, mislim da bi se i sa gipsom na nozi pojavila na zaletištu... i onda i taj dan finala... utekla sam ranije s posla, stigla na skok na 196 cm... pažljivo i s iščekivanjem gledala svaki skok, tvoj i suparnica... na 204 ruše obe dvi, sad je red na tebi... ode prilika... nema veze... stiže nova... mislim u glavi... to je to... znam da oče... nakrivila je glavu... odlučila je da če preskočit... ide i leti... skačem po sobi... moji me u čudu gledaju... nemaju pojma... i onda slavlje... presretna gledam prvo tračak izgubljenosti, kao da ti je trebalo dok ti udre u glavu šta se upravo desilo... i onda navala emocija... tvojih... i mojih... ponosna... ponosna šta sam tvoja sugrađanka, šta sam škorpija, šta sam virovala... hvala ti na svemu tome... i čestitam... to je tvoje zlato... ne daj ga olako

No, osićala san obvezu napraviti ovo 2... samo san zamislila sve one teške trenutke u Ivanovon životu i nije mi palo na pamet odustati.. do tog trenutka osićala san se slabo, jadno, izvriđano, poniženo, našutano.. ali, u ton trenu ositila san takvu moć.. ka još nikada prije.. i u ladovini pod 45 stupnjeva odlučila prgavo ne odustajati i boriti se za ono do čega mi je stalo.. doša je dan polaska.. bila san tiša od bubice.. cilin puten san spavala u busu.. idući dan smo imali slobodan da se odmorimo.. od svih u ekipi ja san dobila ležaj bez madraca tako da san veći dio turnira spavala na žicama.. ni to me nije smetalo.. gospodin trener se ka malo odljutija pa mi se počea obraćati, doduše sa Vi, ali zna je da je zasra nekidan.. samo san ga hladno pogledavala na svaku provokaciju.. bilo je 16 ekipa tamo.. a 1. utakmica je već došla.. sigurna u prijemu i požrtvovna u obrani.. tako bih se opisala.. ali onda.. 3. set, kao da je viša sila utjecala.. Sunce se pomaklo na livo i točno meni u zjenice.. 3 lopte su mi pale, a nisan bila kriva.. 3 lopte su bile dovoljne da on pusti onaj svoj odurni glas i zapriti nečin.. a onda su se minjale strane.. opet neka srića.. sada Sunce nije bilo problem, ali moja sigurnost bila je poljuljana.. kako odraditi sljedeći poen, akko ne napraviti grešku.. i onda, dok je lopta letila prima meni, sitin se Ivana.. u Portugalu 2003., kad smo dobili u finalu.. ima je blagoteleći izraz lica s nekon kapon okrenuton naopako.. i skandira.. glupa scena, ali zapravo jako smišna.. i onda san se sitila, pa i on je grišija, ali oni su ipak osvojili turnir.. greška ka greška.. ide se dalje.. lopta je već bila tu.. a ja odvažno na nju.. preeuzmen svu odgovornost, a bila je velika u ton trenutku.. i odradin sve kako triba do kraja.. dobili smo.. a, tu je bila i naša kapetanica.. u koju se toliko nade polagalo.. ona je ta, nju se forsiralo.. za nju se znalo.. ona je na kraju utakmice plakala jer je pa ne baš dobro odigrala.. ali ne, nije nju Gospodin Trener korija ni vika.. samo joj je reka da se smiri jer je ona 3 stepenice iznad svih nas.. što znači da je u ton trenu bila 6 stepenica iznad mene.. po njemu.. imali smo odmah i 2. utakmicu posli prve.. oko svih je obilazija Gospodin, sve je i tješija, tapša po ramenu, falija.. i baš kad je iša priam meni.. mislila san da i ja zaslužujen i pohvalu, ma neka me malo i ukori.. nema veze.. samo da vidin neku reakciju.. gledala san ga, iša je prima meni.. i onda.. odjednon.. pogleda me, ali oči su mu bile prazne.. i samo je proša pored mene.. oči su mi bile pune suza.. nisan neko derle, ali bilo mi je preteško u ton trenu.. sve san od sebe dala, ali nije bilo vrimena za to.. imali smo odma i 2. utakmicu.. odigrala san je stavrno super.. na razini.. nisan to očekivala ni sama.. ali virovala san u sebe.. dobili smo i tu utakmicu.. ni nakon nje.. ni riči od Trenera, jedne jedine.. tila san urlati, vrištati, iskočiti iz vlastite kože.. ali znala san, nema mi sad, počela san, i ovo se mora završiti.. sutradan smo imali samo 1 utakmicu.. to je bilo da potvrdimo koji smo u skupini.. podcijenili smo protivnika i gubili 16:8, ali preokreton stigli i uspili dobiti i tu utakmicu.. muk.. ništa.. niko mi nije ništa govorija.. a trebala mi je pohvala, zbog vlastite sigurnosti.. prva san izletila iz svlačionice.. sila san i baš mi je više bio svejedno.. a onda, akko je moja sestra išla s nama.. ona je starija pa nije igrala, ali je išla.. i rekla mi je da san najbolja tamo.. o, kako mi je to tribalo.. još je ona jedna od najvažnijih osoba u mon životu.. ma nije m iviše ništa tribalo.. i tako, amlo po malo - došli mi do finala.. čak nan je i himna svirala.. a na kraju nje, zaklopila san oči i rekla samoj sebi.. ovo je za tebe, Ivano.. bilo je puno gledatelja po prvi put kad san igrala.. ali to me je samo dodatno motiviralo.. nismo imali šanse protiv te domaće ekipe.. ma jesmo, ali kad nisu svi tu duhon.. u toj utakmici ja san dušu ispustila, nije bilo lopte koju san pustila.. ali u očima mojih suigračica vidial san strah.. strah od publike i strah od bolje ekipe.. ne zann zašto ga ja nisan osićala.. tako san vikala, a one.. kao da je nešto u njima stalo i nisu se ni čule.. i još mi cura u ekipi slomi ruku usrid igre.. e sad san igrala i za nju.. tako san to željela dobiti, ali ne.. definitivni poraz.. protivnice su nan stavrno srčano čestitale i rekle bravo.. nisan bila zadovoljna.. nije mi bilo bitno kakva san ja bila, izgubili smo.. u finalu, bilo mi je to već poznato iz nekih drugih krugova.. stavili su nan medalje oko vrata.. prazno san buljila u pod, i onda odjednon.. na razglasu u dvorani se čuje moje ime.. Il giocchatore migliore, numero 15, Marta.... doteturala san do neke žene koja je valjda bitna tamo i primila nagradu za najboljeg igrača.. svi su pljeskali.. ali najlipši osićaj bija je kad san dolšla do svoje ekipe, koja me grlila i vikala moje ime.. nešto u mei je puklo taj dan, ali zadatak je bija izvršen.. dok smo se slikali zadnji put svi aztvorial san još jednon oči i rekla: Za tebe, Ivano.. na slici su mi oči zatvorene, ali neam veze.. i onda u svlačionici.. dolaazi Trener.. trndula.. ja buljila u pod.. i odjednon kaže: Mislin da Marta zaslužuje veliku pohvalu i pljesak.. i da mi je pet.. i nakon toga.. ja san svatila da meni uoće ne znače riči toga čovika, ni najmanje.. ništa me nije dirnulo što mi je reka.

Da nisam doživjela ne bi virovala...