Kašnje je oševastijo i zaboravijo, pa se ustanak diga protiva njega.

Joj, joj, zaboravijo sam dogodovštinu stavit u navodnike, tj. reći da nije moja.

I naravno broj konta (žiro) sa kojeg se iznos skida Ja bi prvi zaboravijo otkazat

Ajde, mali, ne zabelijavaj me, šta ti znaš; sad san zaboravijo šta san tijo reć

meni je moja šifra bila zgorela i ja sem bil srdit kak bezni riz. i tak si ja pomalko študeram kaj mi je sat za fčiniti i sine meni jena ideja na pamet. jerbo dok sem ja natipkal moju šifru a meni hiti po ekranu jenu atencijon akciju neuspješna prijava i ja si mislim kaj je sat to. al nesem ja blesav niti sliđno nek sem ja onda čital i tam je pisalo da ak sem zaboravijo šifru da kliknem ovdje crvena slova. i ja nebudi len kliknijo. i onda je tam pisalo nek natipkam emajla i korizničko ime i ja to natipkal kad eto ti vraga jerbo sem ja zabil koja mi je šifra ot emajla i rekel mi je zdrafko e tu ti moj brankec više pomoči nema i gotovo. al nek mi je ipak preporučil nek ja pošaljem jenoga emajla i nek napišem da mi je šifra zgorela i ja sem onda napisal ja oču jenu novu šifru jer je moja stara zgorela. al nikaj od toga. i tak sem ja onda razmišljal i razmižljal mesecima i danima kaj bi meni sinola na pamet jena šifra ot mojega emajla i denes vjutro sednem ja na biciklin i zaputim se do zajca. još sem prehitil v jenu veču brzinu kaj prije dojdem i zapičil se ravno v zajcovo dvorišče. a zajec jen idijot stari prepiljaval kalanice na pol dvora kak zadnji konj i ja nesem stigel naglo prikočiti nego direkt na kalanicu i poprek guvernala pravac z glavom na truli panj ot gnjile ruške. a veli meni zajec brankec kaj te je spopalo kaj zujiž na tom biciklinu kak ludi propeletičar. a meni je samo piščalo v glavi i jena šifra mi zbijala z glave vun. i ja sem bil srečen kak malogda v životu i samo sem sel na biciklin i drito doma se zaputil bez reči v još veči brzini a zajec je samo gledel za menom i nikaj mu više neje bilo jazno. i zato ja morem sad opet sponovo svojega bloga natipkavati i želim vam sima skupa jen pozdrav prijateljzki od branka i uskličnik

sjeti se ti stari prijatelju, tko je bija zapovijednik izvidaca i snajperista, ujedno zamjenik zapovjednika prve cete \ " Bojne Frankopan \ " jos san ziv, (brko-americanac) zaboravijo si Kapetanovica, Splicu, Majera Carla Paic, to samo od nekih, vodija san izvidanja \ " Drenov bok, Visnjica - Ustica, Jasenovac preko Save i Une, Kopacevo presli smo preko Drave u Nemetinu, poslije toga Bilje, potom Antunovac, Ernestinovo, Tenje, Laslovo (to smo pomagali u povlacenju prije pada) kad ju palo Tenje, Antunovac, nasa je bojna zaustavila proboj \ " cetnika \ " na Bobotskom canalu, stigli smo kroz Ivanovac, pa u Divos, do Bobotskog canala i to ih, zustavili, pri padu Tenja u sumi \ " Rosinjaca \ " nastradalo je 16 pripadnika 106 brigade, za njih se nije znalo 7 dana pasmo ja, Arman, Mata, Darko (prezime necu da kazem) Robert R (Slovenac) osmi dan izvidili teren i nasli 15 poklanih, masakrinanih, sestnaistoga nismo nasli (poslije smo saznali da su ga odveli poton ubili) dan poslije toga izveli smo akciju izvlacenja, koju je vodija Pdobranac a ja san mu bija zamjenik, cjela akcija je snimana na licu mjesta, dosta za sada, BOG Brko

Enis Harićbegović iz ćirumćićevaca, (znaš onaj šta ti je posudijo poljioprivredno sjeme, e taj sam ako si zaboravijo)

Dado ti koda si zaboravijo da je baz zbog ovog Hamilton dobio kaznu mislim da je obrazlozenje bilo da je iskoristio presjecanje za obilazak Kimija,,, Cak je i dobijo kaznu pa je Massa pobjedio ne brkaj kruske i jabuke, jesu slicne a opet toliko surazlicite

Cim sam se razbudijo osjetijo sam da sam zedan te skoknijo po ribara i putom prdijo, a jebga zaboravijo sam da mi ova koridor trenerka ne propusta, vec zadrzava mirise te da bi ih uklonijo moram malo pljesnit po supku te razvuc guzove nebili isparilo.

krvniče, zaboravijo si kranjce: D: cerek:

> sazetak prethodnog nastavka: e bas sam sve lud da to tipkam... > malo sam ozednijo pa skoknijo po ribara i u povratku vidim > ispred kuce avto OS registracije pa posto sam jos pod dojmom > pokucam ladno na prozor avta i kazem: " Daj mici to majmune ijedan > jos sam pod dojmom... " > - " Sused... sused to sam ja komso, a kupijo sam avto u cepinu na buvljaku " > > > Osijek, na putu prema osjeckoj stajgi > > > " Gospodjo, molim Vas upravo ste prosli kroz crveno sacu Vam morat uzet > podatke " > - derem se iz avta zeni koja prolazi na zeleno na semaforu. > - " Joj nemojte gospon, pa vidite da je zeleno. > > Vinkulj - Osijek negdje na benzinskoj pitajbogadi > > Pajdo koji me vozijo osto bez cigara pa navratijo kupit: > " Ej, mulac ostani u avtu dok ja nekupim sebi za pusit. " > Cim je to reko ja odgovaram standardno da moze pusit komene djabe i ulijecem > na benzinsku: " Ovo je pljacka molim stanite uza zid i dignite ruke, nemamo > najlonke > preko glave jer je mulcu zena obukla, a mulac je zaboravijo ponijet i > pistolje zato ovaj > kaziprst koji sam uperijo u vas svatite ozbiljno. " > Nisam mogo vjerovat da ce to neko popusit, a ovaj nosatiji od mene > problijedijo koji je tamo radijo. > " Dobro, bez straha daj steku marlbora i ovaj ce moj platit u fotokopirnim > novcanicama, > a tis vratit kusur u pravim " > Ovaj moj zbunjen i gleda me u cudu kao koji ti je kurac vadi dvjesta kuna te > placa, a > trgovac vraca kusur. > " Siguran si dasu prave... " - uzimam kusur te ga gledam prema sijalici. > > Kasnije nisam imo snage pogledat dali mladac gleda prema zarulji i > provjerava dal je dvjesta kuna pravih. > A tu istu foru sam prodo davni dana kad je Zizi radijo u nostalgiji ko > konobar i suvlasnik sa > gazda Veljom. (Fala gazdi Velji na bresplatnom osjeckom juce): > " Os kupt sto maraka - kazem ja Ziziju > - " Ocu " - kaze Zizi pa nastavi: " al komene ti je kurs ko u banci " > - " Ma nema problema " - kazem ja jel me zaboli kurac ocul na sto maraka izgubit > pet kuna ili > kolko vec... > " Cuj ako ti treba imam ja toga jos kolko oces " - kazem nevino > - " Ajd nemoj zajebavat pa donesi " - kaze Zizi > " Jelda su ko pravi moj buraz kupijo konpjutor sa skenerom i printerom.On > printa ja rezem > te onim srebrom za peci ucrtavam to srebrno po markama, a i dodo sam > sastojak kako se > nebi brisalo. " - kazem ladno ispijajuci osjecko kojim me zizi pocastijo > Zizi tad uvati i prinese nivcanicu usima i pocne suskat, kao ono on zna kako > suskaju sto pravih > maraka, te pljune na palac i pocme trljat po novcanici i na kraju prinese > prema sijalici i gleda... > gleda... pa gleda... gleda... > " Ma prave su mulac i fala na pivu " - kazem ja potezuci bocu osjeckog sa blago > spustenim kapcima na pola... > - " Ti bi mogo vise nedolazit vamo? " - izgovori zizi cuvenu prijetnju s kojom su > me svojevremeno ispracali iz > minerve, oficirskog, hotela, termi, bijele ladje, ize, barice, dubrovnika, > rojala, cenge, bonapartea.... > jeboter bilo je dana kad u proslosti kad nisam mogo otic nigdje osim korzoa, > sve mi zabranilo.... ja sam > to postivo trijezan... al jebga pijan... pa ribar.... ope se vraco... al to je > vec neka druga prica... > > > > TUBIKONTINIJO..... > > Sad ako neko pita, a di je tu JUG 2.... pa cekaj malo... ovo je ipak bila duga > noc... > treba to tipkat... zivijooooooooooooo

niki naivni su mislili da je srpski krvnik milošević umro i da je šnjimen nestalo i srpskog nacijonalizma. a nije. nije umro milošević, a srbi su ostali srbi baren šta se njijovi vođa tiče. ni dvajest godina poslin ne priznaju zločin, ne priznaju da je njijova čizma gazila naše cviće, da je njijova ruka rušila naše kuće, da je njijov metak ubijo našu braću. ne priznaju. dvajest godina poslin vukovara, škabrnje, dalja, kijeva i mnogi naši stratišta oni govore o zločinu koji je nad njimon učinjen i još bi masovno na naše more. da sve bude gore naši turistički dilatnici ih pozivaju da dođu oni će nam spasit sezonu, oni će nas svojin krvavin dinarima spasit od ekonomskog sloma. kakve bajke bolje jin je da ne kroče amo prije nego se triput udare šakon u prsi i zatraže da jin oprostimo. iljade naši branitelja i civila palo je od srpskoga metka, noža, gelera.... jesi li to zaboravijo slobodane tadiću? al ne brineš mene toliko ti koliko tvoji rvacki prijatelji. oni koji kažu da je petokraka zvizda sinbol mira i ljubavi. a kad je slobodane tadiću počela vaša okupacija lipe naše na čelu vašega vojnika bijo je taj sinbol ljubavi i mira, zvizda petokraka. tvoj prijatelj ivo je to zaboravijo. niki od nas nisu.

PS: Da, zaboravijo sam vam reć kako sam razmišljo i bijo tužan što te momke nisam zno 1991. - 95. Kako su žestoki na blogu ja mislim da bi s takih pedeset bez jebemti stigo do pruge Beograd-Bar, do kanjona Lima i digo nu ćupriju kod Priboja u zrak.

Znao sam da sam nešto zaboravijo

Prokleta žurba, zaboravijo sam ubacit jebeni papir.

To me je tolko nasmijalo da sam zaboravijo kako moram spasiti Hortenziju: Što ja tu serem?

tacno moj medvide dovuklo su to cudo u moje selo jer su tu zivili samo srbi a zaboravili su da je to jos uvijek hrvatska a prvo selo do nas skabrnja pa kad pune jugo sve odnese tamo, a ako je iko ima namjetu otrovazi to podrucije i ono malo srba sto se vratilo ukljucujuci moje roditelje zaboravijo je da se mi bavimo poljoprivredom i stocarstvom.

Medjutim, jedan mi je stari csovik iz Prchavaca rekao slidechu uspavanku: " Nini, sine, san te privarijo, privarijo, ne zaboravijo, iz ruke ti slíshke vodu pile, dushmanice pod nogan ti bile, nini sine...

Al zaboravijo si da je jedan frajer sa nickom nipper imo potpuno istu priču prije koji par mjeseci.

- Pođi sa mnom, ali znaj da imam zajebanog gazdu pošto sam podstanarka. kaže Lepa kroz smijeh koji ni dan danas nisam zaboravijo čvrsto me stežući za ruku.

Mama je rekla: " I plus svega si zaboravijo da smo mi dva nekad isto tako satima sidili na muliću i držali se za ruke " Tata je rekao: " Je, mišu, ali ti ne znaš šta se meni tad motalo po glavi " Mama je zakolutačila sa očima i rekla je: " Mogu zamislit, same šporkarije " Tata je pogledao uzgor prema grani od rogača i rekao je: " Ka sad se sićan

Nakon toga spizdjen zbog smrti najboljeg prijatelja, a i zbog tog sto nisam vidijo nijednu poznatu majicu sa slomljenom gorilanpom zaputim se u Sinatru te se popisam i maznem jedno ladno pivo kako nebi zaboravijo da sam doso na koncerat ladnog piva.

Ovaj oma skoci i kaze: " Pajo to sam ja Ilija, jebemti zurijo sam da stignem " - " Vidim da si zurijo, jer si sigurno zaboravijo noge obuc pa sad imas samo metarisezdeset umjesto normalnih metardevedest bez glave. " - to kazem i pohitam van, jer je lik poco i drugi rukav zavrtat, a Dzoker koji sam ocekivo da ce doc skupijo se (valjda od pranja).

ISUSOV če duh ISUSOVE apostole upučivat u svu istinu.On je duh istine duh je duh istine On je duh koji če ISUSU otvoriti oči za BOŽIJU prisutnost u onom što je ISUS govorijo i činijo Pokazat čeim da se na ISUSU pokazuje BOŽJA vrjednost. Vrijednost koja je dozivala u riječi istine Kroz grčku riječ za istinu, aietheia neskrivenost odzvanja hebrejska riječ emet zbilja vrijednost BOG je zbilja vrijednost i BOŽIJA se nazočnost pokazuje u Isusu. To ISUSOVIMA otkriva DUHA istine.Uvođenje u istinu ovdje se razlikuje od posjedovanja istine uvođenja u istinu ovdje je razlikuje od posjedovanja istine.Za razliku od istine koje netko smatra u koje uvodi duha istine viša je i dublja i šira od bilo čega što bi ISUSOVI učenici mogli sami posjedovati.Sokrat je mislijo kako čovjek u sebi več nosi svu istinu.On san pokazuje zaboravijo ju je ISUS ne govori takvom posječanju DUHA ISTINE ISUS IM NIJE otkrivao darove zato je on znao OCA I ZNAO DUHA don Branko

O onim dokumentima sam ja više zaboravijo, neg što će Bakir ikad znat.

Viš na to sam skroz zaboravijo... Mama je arlauknila: Kurac si ti zaboravijo

Ja sam njoj rekao: Zaboravijo sam ti reć da su tata i Kanin tata takođe poslovni partneri

A mozda si i zaboravijo, da nisi vise komandir JNA, i da ljudi ne odgovaraju samo na tvoja pitanja nego i na tvoje stavove i krive optuzbe

Ja sam sin jedinac i u hrvatskoj na moru mi je trebala da ostane kuca (vikendica 250 kvadrata). tako mi se bar govorilo cjeli zivot. kuca se vodila na moju mamu i tatu. imam 32 godine i zivim u njemackoj vec dugo. rodjen sam u njemackoj i imam putovnicu. moj tata je poslje smrti moje mame pokazao pravo lice i ostavijo me je ovde bez icega. jos kamena nema na grobu. kako sam cuo ima vec drugu zenu. neku staru ljubav... godima je sve pripremao kako da sve uzme iza ledja. jos nemogu da vjerujem. ovde u njemackoj je glumijo kako je psihicki skreno i pijo je mnogo alkohola. prijavljivao se sam na psihijatriju. danas znam zasto. da se zastiti. po mom misljenu bi trebao ovde da odgovara za mnoge stvari. posto sam mu ja pomagao i vjerovao do kraja, zato sto sam mislijo da ima stvarno probleme, nisam nista poduzimao. balkanski mentalitet. svakakve smicalice su bile i sve mi se polako otvaraju oci. bila je tu i jos jedan stan i druga kuca koju su prodali bezveze za male novce prije nego sto je mama umrla. samo da meni nista ne ostane. sve je otislo bez traga. nezna se gde su novci. posto je moja mama teski bolesnik bila cjeli zivot, bilo mu je lako da je manipulise. ja se toga nisam nikako moga da sjetim. nisam se nikada mjesao u financije njihove. tako sam odgojen. jako je dobar glumac mamina zelja je uglavnom bila da ta kuca ostane meni (koju je ona financirala) ali nije imala vise snage za nista i otisla je. ali moram da kazem da nije dozvolila da se ta kuca proda za nikakvu cjenu i ja isto tako mislim. nikada je nebi prodao i nije mi za novce. ali hocu da pokazem tom lazovu da nemoze to tako. ali problem je sto mi jezik hrvatski neide bas tako i nemam nikoga u hrvatskoj od familije, kojoj bi mogao nesto da povjerujem. cak i ovde u njemackoj nemam nikoga kome bi mogao da vjerujem. gledaju svi na sebe. sa neke strane ih razumijem zato sto je sve posvadjao namjerno. da moze lakze da manipulise. nepoznajem prava nikakva. znam samo da ostavinska rasprava treba da se podnese i da trebam u hrvatsku da odem. neznam kako. nemogu. ja sam teski bolesnik od kad sam se rodijo. imam 80 posto a mogao bih cak da uzmem 100. saznao sam tek prije par dana kako mi se pise. dobijo sam pismo iz hrvatske od jednog odvjetinika gde traze neku punemoc da se kuca koja je 1/48 upise na 3/4 za tatu a meni samo 1/4 od kuce. to on zeli nisam podpisao ni odgovorio. ali smjesno je za punemoc bez notara. neznam kako to ide u hrvatskoj ali mislim da bez notara to nebi nikako vazilo tamo. malo i ja znam nesto. doznao sam da je taj odvjetnik stari prijatelj njegov. to sam doznao od tetke. on ima tamo puno veze od proslih doba. opet neka smicalica i meni dokaz da mi nije nikada bijo tata. dosta stvari doznam od familije ko je cutala i vise o njemu zna nego ja. samo nece niko da se mjesa i nista konktetno da kaze. neznam stvarno sta bi mogao da uradim i kako da krenem da mu pokazem zube. znam da kucu nemoze da proda dok sam ziv. mislio sam da odem psihologu i da ispricam sve sta se dogadjalo. (svasta je bilo. mogao bi da roman napisem.) mozda ima tako neka sansa da ga pozovem ovde da mu se sudi. moram se raspitati dali nije kasno. neznam. znam samo da je lud i da nije nista zasluzijo. moja mama mu je spasila glavu kad je rat poceo. da je ostao tamo, nebi osto ziv. a ja pogotovo. meni se govorilo u bivsoj jugoslaviji da cu umreti sa 21 godinu ako neodem u njemacku kod specijalista. mama je u njemackoj radila i tako je mogao samnom zajedno (11 godina sam imao) da popjegne od rata i da napravi papire. mucili smo se svi. ali je zaboravijo ko mu je sin. zelio bi da mi neko da neki savjet ili neku dobru adresu, gde bi se mogao odbranit. ja licno nisam za nista u tom pravcu sposoban. a i nemam novce to je danas najveci problem. borim se ovde kako da ostanem ziv i planiram da ozenim moju curu bilo kako. trebali smo odavno. volimo se i htjeo bih i da zastitim tu kucu. cak i poslje moje smrti. i to samo zbog moje mame. zato sto sam je volijo mnogo. branijo sam je do kraja. zasluzila je nesto drugo ali takav je zivot i ona je tu kriva puno. trebala je da se rastane snjim na vreme. ali on je sigurno prijetio i bojala se njega. ja nisam znao za to. ovo sve sto pisem je istini ziva. noge su mi za nista i nosim kesu na stomaku da bi mogao da pisam. (Ileum Conduit). takav covjek nema sta da laze. naucio sam od malih nogu da se borim i boricu se do kraja zivota. umro sam ovde skoro u bolnici, ali sam se opet digao. nema predavanja. nisam ovo sve ovde trebao da pisem i netreba nikakva pomoc sto se glave tice. ali ljudi vole da citaju price... molim ako neko postoji na ovoj planeti, da mi neko odgovori. sta da radim? ja sam porjeklom srbin ali ja u to nisam nikada gledao. svi smo mi ist ko ima nesto u glavi tako to vidi. sjecam se vremena kako je to sve bilo prije i tuzno je stvarno kako su se ljudi zamrzili od rata. ali i razumijem ljude koji su svasta prosli i koji mrze. ja licno sam sretan sto ga nisam dozivijo i nisam nikoga ubijo. hvala boze. kad vidim kako su mnogi prosli... pozdravljam i vidicu sta cu. nesto ce biti. ako treba uzecu ovde odvjetnika i krenuti nesto. kako se kaze.

Te Blues, inace strucnjak za antisok terapiju raspali mi samarcinu pa ja dodjem sebi (hvala Blues nisam ti zaboravijo) pa ja razborito nastavim: " Buvaz oni mi pokazavi, a ja pocevo svagat na hvpicu, pa sve pvicam, ovo buvaz nije cvito, ovo ja nisam gvedo, ovo nisam vidijo, ovo... ".