Ti si od nijedne ruke i scijene, ekskremenat od naravi, gnusne muke potištene ti si upljuvak zaisto pravi, ljeti meso ki pogani.

Čuli smo jučer preuzvišenu gospodu bana i biskupa pred sakupjenim i slavnimi stališi i redovi ovih kraljevinah izjaviti se, da će oni u velikom saboru ugarskom i magjarski govoriti, ako time stvari i našoj domovini budu hasnit mogli; mi se tomu nismo protivili, niti se želimo, nam je drago da su i preuzvišena gospoda toga mnienja, da Hrvati i Slavonci u javnom životu ne moraju uviek kod jezika latinskog ostati, i njihova misao veseli nas zaisto tim više, buduć da se možemo ufati i nadati, da oni s vremenom u Hrvatskoj, k Hrvatom i hrvatski budu govorili, kad će jednoć naš jezik u javni život uveden biti.

I tuj stada na patrilo na ulicah prignavši i kupeći se, dojde mej njimi Darbolj, katunar poštovani, i okol njega kako okol poštena muža skljin se reče: - Budi da ova dva mimošna dni prez mene mej vami peto i pripovidano razliko i umićo od ljubavi jest, i sve zaisto meni pri rečeno, i svemu tomu blagovit jesam, ufajući se da od naših pastirov pisnivac najti se hoće i još da od ljubavi svitovne ne samo petjem i pripovisti da i svršenim činjenjem na pravu božanstvenu dojti hoće se; zato danas nastoj ti, ki glavarija jesi, Medaru junaci da poju.

- Zaisto nemalo počudih se tomu i pake tako rekoh: - Dostojan i pravedan svaki sud božji jest, najkoli krozi nesaznanje, i molim svemogoga da svaka nesaznana u takov sud upade.

- Zaisto ki vaju veće časti jest dostojan, odluka ni po mni ni po jinom neću da izide - reče tada katunar - jer svaki od vas rekal je ono, ča, akoprem istina nî, dali prilično je, a tančine sasvima iziskovati pastirskoj vrsti ne pristoji se; ni zato ne mnite pa prez časti danas peli ste.

Zato ja verno služeći ne dim još sasvim izgubil službu, da zgubiti ju sumnjeć pisancu jednu onoj, ku zaisto ne manje sebe ljubim, poslah.

Velika umićstva i velika tega zaisto vidi mi se da ta pisanca bi, jer lipote ali stvari u ljustvu prilične vele hitro i s načinom složene bihu u njoj, ke ja mnju da nigdar podobnije rečene jesu i zaisto svitovnoj ženi ne pristoje se.

Pojam tada katunar gusle jedne po hitru meštru udilane i Sladmilu dâ jih i reče: - Poj tvoj zaisto toga dostojan jest.

Ne s malim zaisto stidom pisah, jer kako znate da u jinih mnozih skrbljivih pečalah jesam ke sasvima od takova tega otklanjaju, i jer, jazik kim općimo pošpuren jest latinskim; i da bi me tumačenje blaženoga Hieronima ne uvižbalo, s prirokom bih pisal, boju se.

- Ušćudih se tad ja da ona jime moje znaše, nigdar me ne vidivši prija, i poznah čisto da to vilenica biše; pak umiljeno i ča dvornije umih, rekoh joj: - Zaisto znam, poštovana i umića ženo, da prez nebeske vlasti, ka me po Milosti i Svisti k tebi upravi, došal nis...

I još vas trepeć rekoh njoj: - Zaisto kim jimenom bih tebe, ali kom častju, zazval ali pohvalio, ne znam, da očito tvoj dvoran pronos ne mor učiniti neg da iz nebeskih deželj slizla jesi jednomu neumiću i bludnu pomoć i nauk dati. - Nut - reče - znaj, tribi jest da kripka i smina srca budeš, jer strašne i čudne stvari, sa mnom grede, vidit ćeš, meu ke ulisti lazno je, da pak van na svitlost iziti muka i trud potriban jest.

Susedi naši, osobito Magjari, neće već odstupljivati od svojega jezika, i iz priateljstva i uljudnosti prema nas ili iz drugoga kakvoga uzroka, neće ga zaista zamenjivati s ikojim drugim najmanje martvim, nu to i potrebovati hoteti od njih, bi značilo toliko: kao orlu hoteti svezati krila, da k nebu nepoleti; njihova stalnost i jedinost u jeziku nadvladati će zaisto našu nestalnost, neslogu i mešariu.

Mnozi (j) u zaisto vlastele prosiše, ona Bogu listo služiti želiše.

Sám Lenković ranjen, u družtvu s Albertom Ritterom, djedom slavnoga Pavla Rittera Vitezovića i sa još dva drúga, uteče sretno s pomoćju Mihalja Radeca u Senj. 8) Izza bitke poslaše Turci zarobljenoga senjskoga kapetana Paradaizera da nagovori klišku posadu na predaju, koja se zaisto i predade, pod uvjetom: da Turci svim zarobljenikom slobodu vrate.

Kao što svaki pravi Hrvat i Slavonac, tako sam i ja velikom zaisto radosti i nutrnjim uzhićenjem razumio, da sl. stališi i redovi ovih kraljevinah žele podignutje katedrah za narodni naš jezik i literaturu, kako ja mislim, ne samo u Akademiji, nego u cijelom dištriktu Akademije zagrebačke; čim bez dvojbe to steći žele, da se svi izobraženiji stanovnici kraljevinah naših svoj materinski jezik dobro i izvrstno nauče.

Nu pitam ja s poniznim dopuštenjem: za kakovu će korist i svrhu biti učenje našega jezika? kakovim uspjehom? kakovom posljedicom? kakovim trudom učit će se ga stanovnici domovine naše, ako sa znanjem njegovim ne bude nikad nikakovo dobro skopčano? ako po njem nitko ništa ne bude si mogao zaslužiti i ako mi nikad nećemo pomisliti uvesti ga u javni život? zaisto će ostati on bez toga kao i dosada u tmini, š njim će se zabavljati samo oni, koji baš zato vremena imali budu, uostalom neće ga ipak veća stran naroda znati, a oni, koji se s javnim životom bave i koji su u javnih službah stavljeni, zanemarit će ga kao i dosada; podignutje pako naših katedrah i učionah neće na drugo služiti nego na zasljepljenje domorodacah i tuđinah. Znam ja, da mi kako smo ovdje sakupljeni, s veće strane naš jezik dobro ne znamo i da se u cieloj domovini našoj osobe obadvojeg spola lahko na prste prebrojiti dadu, koje u svom materinskom jeziku dobro govoriti, čitati i pisati znadu, a što je tomu uzrok, nego to: da ga mi u javnom životu i u poslovih nigdje ne upotrebljavamo i š njim se samo natoliko zabavljamo kao gizdavi gospodar sa svojim plaćenim slugom.

Kao što svaki pravi Harvat i Slavonac, tako sam i ja s velikom zaisto radostju i unutrašnjim uzhitjenjem razumio, da slavni stališi i redovi ovih kraljevinah žele: podignutje katedrah za narodni naš jezik i literaturu, (kako ja mislim) ne samo u Akademii nego u celom Distriktu Akademie Zagrebačke čim bez dvojbe to steći žele, da svi izobraženii stanovnici kraljevinah naših svoj maternji jezik dobro i izvarstno nauče.

Nu, pitam ja s poniznim dopuštenjem: na kakovu će korist i svarhu biti učenje našega jezika kakovim uspehom kakovom posledicom kakovim trudom učit će ga stanovnici domovine naše, ako sa znanjem njegovim nikada nikakovo dobro skopčano nebude; ako po njem nitko ništa zaslužiti si nebude mogao; i ako mi nikad niti pomisliti nećemo, da ga u javni život uvedemo Zaisto će on bez toga, kao i do sada ostati u tmini, šnjim će se zabavljati samo oni, koji baš za to vremena imali budu, u ostalom neće ga opet veća strana naroda znati, a oni, koji se javnim životom bave, i koji su u javnih službah stavljeni sasvim će ga zanemariti kao i do sada; podignutje pako naših katedrah i učionah neće na drugo služiti, nego na zasleplenje domorodacah i tudjinah.

Oni, koji to tvèrde, ne bi zaisto naći bili mogli manje temeljitoga uzroka, nego što je ovaj.

Naši zapisnici dèržavnih saborah, osobito od god. 1527. i 1629., kao što i svi skoro arkivi županijski i varoški svědoče nam, da je jezik naš i něgda pokraj gospodujućeg latinskog bio upotrěbljavan u javnom životu, u pismu i govoru; a sada nam se veli, da nije k tomu još vrěmena, da bi se malo više razširio i gospodstvo preuzeo. Još prije sto godinah čitala se je misa po Zagorju, osobito u Radoboju, u horvatskom jeziku, i najvećji službenici kao i gospoda i gospoje pisali su javna i privatna pisma u narodnom jeziku, a sada, kad se već po svih skoro gradovih prodikuje němački, kad nam gospoda i gospoje počimlju zaboravljati svoj jezik, kad nam se děca odhranjuju němački i magjarski, talijanski i francezki, samo ne narodno; kad nam se od svih stranah groze s tuđim jezikom, i kada se usrěd domovine naše po županijskih dvoranah prepověda i progovoriti u našem horvatskom i slavonskom jeziku, kao što se je to prije dva-tri lěta dogodilo u Varaždinu, a ove godine u věrovitičkoj varmeđi; sada se veli: »da nije još vrěme došlo, da narodnost našu i budućnost oslobodimo s podignutjem narodnog jezika?« Ako ovo iz onoga, što sam naveo, slědi, onda se je svět preokrenuo i logike je nestalo. Tretji i najvažnii razlog, koji se proti uvedenju narodnoga jezika i uništenju štatuta god. 1806. navađa, jest odnošenje naše prama dikasterijam i županijam ugarskim, i odnošenje prama vladi i kralju. Što se ugarskih dikasterijah tiče, premda još uvěk se ufamo, da ćemo, ako ne posve osobita, ono barem stranom posebne odsěke u dikasterijah za nas dobiti; ne vidimo ipak u sadašnjem našem stanju velikih težkoćah, budući da je već dosta skèrbilo za nas zakonotvorstvo, koje zapověda, da kod svih dikasterijah ljudi našega naroda u pravednom razměrju (in justa proportione) naměšteni biti moraju, što nam se također mnogimi rezolucijami kraljevskimi obećaje, od onih pako rečenih ljudi moramo zaisto svakako zahtěvati, da naš jezik dobro nauče, zašto oni sva pisma naša i prevađati i tumačiti imaju.

Istina je bila da je otac zaisto to učinio, jer je bila grmljavinska nepogoda koja je najčešći uzrok stradavanja modema, što dijete nije moglo, a majka nije htjela shvatiti.

Je, zaisto se stvori tanak sloj bijelog na namazanim dijelovima, ali sam se uvjerila da stvarno štiti.

Grifa služih dosad jur od mnogo lita, dike zaisto rad veće neg rad mita.

Za ovoga se medjutim nezna da li je došo zaisto do posjeda grada; jer jur godine 1549 biaše grad u posjedu Andrije Teufenbaha, sina Jurja muža, Katarine Heningove, koj Andrija, neimajući mužke djetce, htjede na viečna vremena predati Susedgrad svomu rodjaku Helfriku barunu od Kajnaha, ali pošto bi riešena konačno parba medju kraljevskim fiskom i potomci Ivana Heninga, dopitano je po sudu nasliednikom Heningovim ženskoga spola zakonito nasliedstvo u imanjih Susedgrada, dolnje Stubice i Želina, koj sud potvrdi g. 1552 sám kralj Ferdinando I. 10 s toga je i Andrija Hening-Teufenbah od svoga ugovora s Kajnahom učinjenoga odustao, pridržavši pravo nasliedstva svojim kćerim.

Ukratko: kad bi to tako bilo, ne bismo nikad imali složiti nijednu tužbu u pjesan; er naravnijem načinom zaisto nitko ne poje tužeći se.

Čuli smo mi jučer preuzvišenu gospodu Bana i Biskupa pred sakupljenimi slavnimi stališi i redovi ovih kraljevinah izjaviti se, da ćedu oni u velikom saboru ugarskom i magjarski govoriti, ako time stvari i domovini našoj hasniti budu mogli, mi se nismo protivili tomu, niti se protiviti želimo; nama je drago da su i preuzvišena ta gospoda toga mnenja, da Harvati i Slavonci u javnom životu nemoraju uvek kod jezika latinskog ostati, i njihova misao veseli nas zaisto tim više, budući da se ufati i nadati možemo, da oni s vremenom u Harvatskoj i Slavonii k Harvatom i Slavoncem harvatskoslavonski će govoriti, ako bude jedanput naš jezik u javni život uveden.

Zaisto, puno je sličnosti u ovim reklamama druga Zokija i druga Čeda.

Vridnoga on ubi zaisto kršćana, kôga vezir ljubi spod tumbana?

SS. i RR-vi., da ako samo hoćemo, za podignutje narodnoga jezika nikakovih velikih prěčkah imali ne budemo; od nas zavisi sada, da želji našega naroda zadovoljimo, i zaisto dèržeći se istoga Svetoga pisma, koje veli: »elige vitam, ut et ut vivas et semen tuum«, glasuje gov. u ime slavne varmeđe varaždinske, da se živi naš jezik narodni posve i u svemu na ono isto město uzvisi, na kojem bijaše dosada mèrtvi jezik rimski ili latinski. [... ]

Mrtvi jezik rimski a živi magjarski, njemački i talijanski, to su naši tutori, živi nam se groze, mrtvi nas drži za grlo, duši nas i nemoćne nas vodi i predaje živim u ruke; sada imamo još toliko sile, da se suprotstavimo mrtvomu, zamala nećemo moći nadvladati žive, ako se čvrsto ne stavimo na svoje noge tj. ako svoj jezik ne utvrdimo u domovini i ne postavimo ga vladajućim. Susjedi naši, osobito braća naša konštitucionalna Mađari, neće već odstupljivat od svojega jezika i iz prijateljstva i uljudnosti prama nam ili iz drugog kakova uzroka neće ga zaista zamjenjivati ma s ikojim drugim a najmanje mrtvim, nu i to potrebovati od njih značilo bi: svezat htjeti orlu krila, da k nebu ne poleti; njihova stalnost i jedinost u jeziku nadvladat će zaisto našu nestalnost, neslogu i mješariju.