Svaki dan samo treba pred kraj radnog vremena obić, pokupit profit, vidjet jel se neko zajebava i to je to.

Ma ta drska krava me bespoštedno, nemilice zajebava

Nitko na poslu ne ode do šefa i ne kaže mu da se zapravo zajebava dobar dio radnog vremena i da bi mogao raditi više a da bi ostao na poslu i da mu se plaća smanji.

e ovako, prvo o muško ženskim prijateljistvima mislim da su poprilićno teška i ne volim to al dobro nema veze sta je tu je... rijač je o mojoj frendici, jako sam dobar sa njom, no u posljednje vrijeme nesta nije dobro, sviđa mi se jako i mi smo samo frendovi, iako bi volio više od toga bit sa njom no... kad smo vani i ja ofiram oko neke cure, onak vidim da joj je jako krivo, vidim joj u očima i prepoznam poponašanju i razgovoru nakon toga a kad hoću nesta pokusat sa njom, ona ne zeli, no cijelo vrijeme mi daje do znanja da hoce, neke porukice, pogledi dodiri i takve stvari i onda ne zeli dal ona mene vuce za nos i zajebava ili ja to sve krivo shvačam?

Naime, građevinare i švelje barem nitko ne zajebava da su ofrlje šalovali zid ili da su im rukavi košulja ispali prekratki.

Ima, Zagi, i privilegiju da zarađuje, i privilegiju da zajebava... da se inati time što mi ne da da dišem i da mi omogući par kvadrata... jer, naglasio je, to je NJEGOV stan... Ima privilegiju da laže kako nije govorio ženi da je kurva, alkoholičarka i narkomanka.... kako joj nije prekapao po stvarima.... kako je predivan otac, ali mu, ja, eto, ne dam da to bude.... kako me nije godinama sustavno zanemarivao... kako nije istina da me ostavio da se sama gombam kada sam bila bolesna...

Lako se naživciram i kad me neko zajebava odmah uzvračam i spreman sam se tuć.

Ne znam ko ju je tamo stavio, možda opet onaj dugokosi duh koji me često zajebava (uvijek nalazim pun ormar dugih ženskih dlaka iako ZNAM da nisu bile tamo večer prije jer bi vidio da je netko izgubio svu kosu u mom ormaru).

Isto tako, znaju nas zajebavat na račun ličkog rukovanja (znate na što mislim?) i s time smo obilježeni za cijeli život, al ja to okrenem na zajebanciju pa kad vidim da me neko zajebava ja mu velim Nemoj da ti uvalim ličko rukovanje, oči ćet zasvjetlit ka štop svjetla na jugiću.

ajmo sad malo nekaj reći i o onim povremenim situacijama u kojima se zaiskri među blogerima, pa se pišu postovi o tom kaj neko komentira, kolko puta, kak, jel se osvrće na postove, ili tek gnjevno, jel zajebava radi zajebancije, jel se fiksiral na nekoga jer vidi da bu kad tad pukel ko kokica i tak dalje. pada kiša, propal mi izlet pa eto. uz sve ove svjetske i domaće probleme, te prijetnju da će onaj drugi vulkan proraditi, hajde da se osvrnem nimalo gnjevno na prozivanje mojeg blogerskog imena a u svezi meni teško objašnjive ogorčenosti blogerice Luki, koja je ničim izazvana pristala javno pisati, no nikako shvatiti da je to javni prostor, javni zid i ak hoćete pitomi deponij naših odluka. mogućnost da otvorimo prostor javnosti meni je jako draga s obzirom da primijetih kak ovdje ima turbo pismenih, duhovitih i nadasve pametnih i mudrih ljudi koji uz ave karabatićke i maje moralićke nemaju šansu podijeliti pismenost, duhovitost, pamet i mudrost igdje nego ovdje, na blogu. dakle, kad pristaneš podijeliti s javnošću svoj lik ili nick onda pristaješ i na nešto što će ti se više ili manje sviđati. meni je osobno okej ne manipulirati komentarima, jer bez njihova djela bilo bi apsurdno uopće ići u javnost. u suprotnom napisala bih nešto u komp i pohranila isto u bespućima dokumenata. neodoljiva je sloboda kreirati svoj blog. dakle, možeš se " skrivati " iza svog koncepta kao ja u svom slučaju iza lajavekuje, iako iza svojih riječi stojim bez obzira što koristim često rječnik koji se upotrebljava kad nismo u zadanim i nametnutim licemjernim društvenim normama. dakle, prosta sam. ko rvacki čovjek: dosta mu crkvavica i tu i tam koji kontejner. luki je pak izabrala koncept intimnog dnevnika u kojem iz dana u dan opisuje idealnu sliku života kojeg zapravo rijetko srećemo. dakle, ona ima dobro plaćen posao, stan, fakultet, kućne ljubimce, kulturno se uzdiže. pa kad je izabrala takav koncept bloga i života u kojem malo tko i od hrvatskih blogera uživa, onda nije mudro ne očekivati poneki zajedljiv komentar. jer to je naprosto ljudski. ljudi se nedjeljom mole Bogu, a već ponedjeljkom mole Boga da susjedu krava crkne. luki sam srela jednom na javnom mjestu ne svojom inicijativom, te prema tome o prijateljstvu koje mi se imputira ne može biti riječi, a još manje o poslušnosti da mijenjam svoj stav i manipuliram svojim komentatorima. uostalom, malo sam starija od dotične, pa mi se prikrpalo ponešto i mudrosti. ne zanima me tko stoji iza kojeg blogoidentiteta, je li posljednja u nizu koja je Luki digla tlak " turimtikitu " stara beskućnica bez fakulteta ili dama u najboljim godinama, no ne pada mi na pamet da sortiram i manipuliram komentarima. ono zbog čega ovo pišem je doslovno jeza koja me prolazi od agresije kojom mi se to uvjetovalo, jer Luki mi je doslovno rekla ako ne izbrišem taj komentar da će biti problema. zaključila sam da je to na liniji onog " tko nije uz mene, protiv mene je ", a takvu si dozu netolerancije ne mogu priuštiti ni u tabletama obloženim čokoladnim filmom. dakle, mene ne zanima identitet već pruženo. turimtikitu piše zanimljivo, " ubada bit ", ne uljepšava i duhovita je. dozvolite da imam pravo čitati je, jer mi je po volji, ako nije po luki. nikada ne bih osobu nazvala glupačom, kretenom, idiotom i propadalom. nisam agresivna u obrani svog integriteta, što u ovom slučaju nije bio slučaj, a to je nažalost i dijagnoza našeg društva. i u sadašnjem društvenom trenutku kad nas jebu nedojebani potrebna je supermeđutolerancija. stoga sam za ovu igru " čovječe ne ljuti me " zatvorena koliko sam otvorena za sve buduće komentare.

nekakov mi vrak neje dal mira spati i samo sem se obudil naranje. jerbo je bilo tak grdo vreme i celu je noč dežđ curel ja stvarno nesem imal nikaj za delati i mislim si ja idem malko do davorice skočiti. al nesem skakal nego sem hodal a to se samo tak veli skočiti. jerbo niko nebo mogel skočiti tak daleko ot mojega do davorice jer je to prek sto metri nek samo supermen i to dok ima onoga plažta a ne vu odelu. i tak se ja malko prešetal i pofučkaval sem jenu opčinjenu ariju i sem si mizlil morti nam mama ot davorice čaja skuva ili kakao i to bi bilo baž lepo. a davorica je bil več se zdigel i velim ja njemu bok davorica a kaj delaž. a veli on meni nikaj brankec nek malko študeram. i tak smo se mi malko zaspominjali i vidim ja ide pičpur z onim svojim beznim traktorom pa vulici a ja samo digel ruku kaj ga pozdravim i on meni. i samo otjemput veli mama ot davorice davorica vrag te skeljil pak jel jož nesi nakuril a lepo sem ti rekla da ja nemam čaz. a veli davorica u jebate brankec ja sem zabil nakuriti eto sat idem mama naj se ti nikaj starati. a velim ja davorici jebate mogli bi si mi i čaja skuvati dok nakuriž a veli davorice ma nema problema brankec imam ot kamilice. i tak je davorica lepo natrežčil i narival papera novinskoga vu peđ i del trezke gore i vužgal a to se samo zdimilo i veli davorica eto sad bu gorelo. a kat tam neje prežlo niti dok bi nabrojil do minute a paper je zgorel al se trežče neje vužgalo. a veli davorica jebalmu paz mater pa kak neče goreti. a velim ja njemu morti ti je drevo mokro. a veli davorica em kaj bi bilo mokro nek je od lani. i onda je pak del papera i pripalil i pak začaz paper zgorel a drevo niti da bi nagorelo. a velim ja davorici el bi morti bilo dobro malko papera z benzinom naškropiti. a veli davorica viž viž dobre ideje. i tak smo onda malko papera naškropili z benzinom ot kozilice i pak je to davorica lepo se prisložil i vužgal a mali jogenj se podenol kaj bi ga čovek jedva i sprimetil da nema zvežbano joko kak mi. a veli davorica el viž kak zajebava i neče goreti valjda kat nema zraka. a velim ja njemu pak onda puni malko. i davorica si čučnol i malko punol a to se samo jogenj zdigel i njemu se za lasi poprijel. a davorica skočil kak da si ga željeznom štangom prek pleči ošinol i zaviknol gorim brankec goriju mi lasi. a ja brže bolje kaj bi nek nemam ideju. i davorica zbežal z hiže vun a ja zanjim. zavijal je kak sirena ot vatrogazcov dok imaju vežbu a za njim se je samo kadelo i tak je smrdelo kak da svinji na slami dlaku kuriž. i kak smo zleteli z hiže vun i se je to samo v jenom hipu bilo a ja sem samo sprimetil jenu kantu i kak sem got fletno mogel sem kantu zdigel i su onu ščavu kaj je mama ot davorice za svinje spriredila sem davorici na glavu okrenol. i jogenj se je samo vgasil. vu času. u al je davorica smrdel kaj da se je krava z tuberkozom po njemu zrigala. mam se je moral iti prat ot glave do pete. a mama je ot davorice vikala na naz da smo kaj mala deca i jeni nespozobnjakoviđi i da nigdar nemremo nikaj napraviti kak se spada i da kaj budu sad njezine svinje jele. el je to jena bedazta žena ak je ko sprimetil. a ona si opče ne razmišlja da ja nesem davorici ščavu na glavu zlejal kaj bi bilo. si bi mu lasi zgoreli a morti bi se jogenj i na mozga poprijel pa da vidiž onda jebade. to je jena prokleta peč. al se je vužgalo v njoj. poradi benzina. znam ja kak se kuri em nesem jemput v peči nakurival. a davorici je samo jena crna fleka na glavi oztala ot te vatre bezne kaj ga je poprijela. al nema to veze nek si samo malo z maščom namaže i se bu to prežlo dok se bu ženil. i sat bu drugi put moral bolje paziti. ja nesem više nikaj poradi takovoga postupka štel čekati niti da se čaj skuva niti nikaj nek sem lepo otižel doma i to mam natipkati pa nek se vidi. dobro i pozdrav ot mene. branko.

Ne zajebava mi se više - nemam vremena.

vm: 20:19 20.02.12 ' " iako znaju da je mikis zorba truli kapitalistički ektrabogataš koji se ovom izjavom zajebava sa radnicima ", oprosti druže, ali ti ili nisi pri sebi ili si plaćen za trolanje po portalima prikaži cijeli komentar

Prvi put da procitam neciji mail upucen Simi i da pomislim da se neko gadno zajebava...

Ok, kao sam Bogu dane, proveo više života ležećki nego ikako drugačije ali zar je to razlog da se sudba tako okrutno zajebava sa mnom?

Za tebe sam čuo pred koji mjesec kad sam bio u Zg i odlučio otići na Pešču sa Staklenim gradom pod rukom da upoznam Željka, koji nije bio kod kuće pa sam upao u Hampy i naletio na gazdu, sjeo sa njim za stol i on mi je tebe spomenuo kao drugog Malnara koji se manje zajebava

General Mladić se zajebava sa Časnim sudom.

A ti Magla je sve živo zajebava.

Kant je rekao da se stupanj nazadnosti nekog društva može ocijeniti prema odnosu koje to društvo ima prema ženama... u istoj knjizi u kojoj je ustvrdio da su crnci inferiorni svim drugim rasama i da žene nemaju što tražiti u matematici i filozofiji jer su obdarene drugim sposobnostima. bio je u pravu... crnci su prema svim europskim kriterijima inferiorna (kulturno i povijesno gledano) rasa. i Aborigini isto. to što prosjećan Aborigin dnevno provede 4 sata tražeći, pripremajući i konzumirajući hranu... a ostatak dana se zajebava... to je definitivno znak inferiornosti. treba crknut radeći. a žene jesu drugačije od muškaraca... i tu je Kant u pravu. jest da ono što je napisao u ' O lijepom i uzvišenom ' zvuči šovinistički, čovjek je genijalno pogodio bit različitog pogleda na inteligenciju. a i to mu je bila rana faza.

Izgovara cenu i gledam ga u onom mraku pitajući se da li nas zajebava.. i ponavlja je..

Ljudi svaki put kad smo sa nekom curom ja sam u drugom planu, a frend se zajebava najvise s curama, kak da dodem u prvi plan i recimo zasjenim frenda, i da se zabavljam s curama, i da na kraju krajeva prohodam s nekom od njih

To je naravno sasvim logično.Prvo ZERP treba riješiti a zatim pravosuđe.Jer ako prvo budemo rješavali pravosuđe trebat će jedno milijun godina da se riješi zerp.U međuvremenu Mesić se zajebava sa gejšama po Japanu nastojeći stvorit jaku gospodarsku izvoznu strategiju.S obzirom da su nas Japanci skužili; za svoje predstavnike su izabrali gejše za koje se zna da su istrenirane da baljezgaju o koječemu i kao takve su idealne za pregovore s hrv. delegacijom koja će pokušati iskemijati što veći izvoz visokotehnološke zajebancije i mlaćenja prazne slame.Koliko su važne ove putešestvije gospodarske diplomacije govori nam podatak da je Pavle Kalinić, vrativši se iz L. A. odmah postao " direktor za hitne intervencije " u ZG Holdingu.Čini mi se da je jedini on sinoć bio sretan zbog potresa.S obzirom da je na dalekovidnici zvanoj HRT objavljena gotovo nevjerovatna vijest da Britanci nemaju osobne, vrijeme je da u ovom globaliziranom svijetu ipak pokažemo barem djelić svoje nadmoći jer mi smo to riješili puno naprednije: imamo osobne ali nemamo jmbg.Predlažem odmah izvoznu ofenzivu osobnih iskaznica u VB jer sada je trenutak da im vratimo za sva špijunska sranja koja su nam uvaljivali.Kao šećer na kraju pojavljuju se slovenski nacionalisti za koje valja pripremiti i " tihu diplomaciju " i poslati im I. Z. Čička koji će to sve onako potiho kako samo on zna, razjebati. " I Slovenija šaptom pade "

Jutros na stranici ' Jutarnjeg smeća ' naletim na listu najčitanijih članaka, dno dna, trljam oči i mislim da me netko zajebava a sve se nadam da će me otac pregaziti traktorom, da ću se iznenada probuditi i shvatiti da je sve ovo samo ružan san.

Zašto ih neprestano muči i zajebava?

Kad bih nešto i poželio imati, skinuo bih piratsku verziju ne samo jer je jeftinija nego i jer me ne zajebava.

drugi kreveti doneli su nam i chudne snove, o neurovim necu da vam pricham, bane svoje nie hteo da podeli sa nama a ja sam sanjao jednu devojku, koju sam znao iz interkontinentala. jedna slatka rachica. uglavnom u snu je bila u nekom drugom drushtvu, sa shtrbanom i jecom, i tu se upoznajemo. bila je neka guzva pa smo se priljubili jedno uz drugo i poljubili i onda ja kazem; " ocesh da smotamo neshto " i tako sagorimo dzoint i smuvamo se. ovo je josh i normalan san u odnosu na ovaj jutros; - sanjam da sam u srednjoj shkoli, idem uz stepenice i shvatam da sam zaboravio torbu (knjige i sve ostalo) i polako me hvata losh osecaj. onda shvatam da kasnim i da nemam pojma gde mi je uchionica. obuzima me osecaj koji je meshavina izgubljenosti, panike i nervoze. nekako pronalazim uchionicu nadajuci se da nisam jedini koji nije ni hemijsku poneo (a zadnje dve godine srednje bilo je dana kad nam je i to bilo vishak) enivej - ulazim u uchionicu u kojoj su neka poznata lica ali neshto kao da nije kako treba. predavanje je u toku, nema slobodnih stolica (iako je uchionica poluprazna). tad ulazi starke (koji isto kasni, a inache smo ishli prvu godinu u isti razred), nalazimo nekako klupu i stolice, lica po razredu su poznata ali neki ljudi iz razreda nisu nikad bili ni blizu moje srednje u stvarnosti. na velikom odmoru shvatam da neshto debelo nije u redu kad srecem prijatelje iz vojske. pitam se otkud oni kod mene u srednjoj kad ih znam iz vojske. losh osecaj se vraca, mislim da me neko bash zajebava. neshto gadno nije u redu. posle budjenja nema losheg osecaja ali mi je san i sad zanimljiv/chudan... isuvishe je nevezan sa stvarnim dogadjajima.

Dok se luka dolje zajebava na račun Bosanaca ja ću pokušati nastaviti tamo gdje sam stao kada sam komentirao tvoj prethodni dnevnik, Esseker.

Zaigranost će uz duhovitost ostati njegova zastava razvijena kroz cijelu knjigu: i kada priče boji tamnijim i nježnim tonovima, kada slaže ingeniozne krozprozirne i muzikalne kovanice kojima knjiga odzvanja, kada se oslanja na grafičko-letrističke eksperimente, kada priče naslovljuje slikama ili kada zapisuje crtice čije se značenje mjeri kilometrima premda priča zna biti kraća od njezinog naslova ili pak kada se zajebava s Jahveom osobno pa mijenja Njegove označitelje.

Evo nastavak priče od jučer koja se pretvorila u pravu dramu.Kao što sam već rekla da sam dobila poruku od dragog da mi mora nešto reči.Stara me zajebava i govori mi da si je možda našo nocu cura.Ja govirm ma nema šanse.Al mi vrag nije dao mira i otišla sam pogledat u njegov email account.Reko mi je password dawnih dana i ja sam ga zapamtila.Znam da je loše nekome ulaziti u email i sve mi je to jasno al sam ipak morala ići vidjeti.Našla sam neki sumnjivi email i plakala pola dana jer sam mislila da me na neki način " vara ". Kad je došao doma ja sam na njega sva navalila sa optužbama i svima, al mi je on fala bogu sve objasnio i ja mu vjerujem.Ali je jučer i danas nekako sve na ledu jer sam se ja stvarno iživcirala oko svega toga da mi je skoro i pozlilo od muke.No on me uvjeravao pol sata u istinu i što se zapravo dogodilo.Sad idemo malo po malo još rasčistiti kaj se još nije rasčistilo.Bit će sve dobro.Ona vijest koju mi je htio reči i nije bila tako dobro kao što sam i sumnjala.Morat će ići na operaciju očiju.On inače ful loše vidi, i nosi naočala.Dobio je i leće al ima problema s time.Htio bi me vidjeti prije te operacije.Ah siroće moje malo.Ja se nadam da će mo mi nešto izkemijat i da ćemo uspijetei realizirati planove.

Nitko ne sme da nas zajebava, u ludaru (kad već nemamo Sibir) "