Neki su da sakriju tragove takav otpad zakapali, dok su ga drugi jednostavno " iskipali " bilo gdje, najčešće pod okriljem mraka.

" krvožedni ljevičari " su shvatili da je nametanje vlastitog viđenja pravednosti krvlju i silom bila pogrješka, vi bez navodnika i dan danas vjerujete da ste odn. vaši preci postupili ispravno kad su ubijali i žive zakapali sve one koji nisu mislili isto kao i oni. u to ime vi slavite današnji dan, i orgijate i naslađujete se i dalje bezbrojnim nevinim žrtvama kojima je na pameti bila jedino Hrvatska, a ne kojekakve bratske zajednice " ravnopravnih " naroda kao što je i ova najnovija EUropska.

Moji doma su skrivali hranu i stoku, zakapali u zemlju ili držali stoku u šumi.

Na primjer, odlična mi je ' Godine u kojima smo zakapali lonce pod lijeske '.

Samo ću jedno pitati, di ste pokojne zakapali godinama, di vam je crkva bila, i odakle ste kosti pokojnika premištali ako ne iz ražanačkog groblja?

nekad su ljudi svoje krepane cucke i mačke bacali/zatrpavali/zakapali u gnjojnicu (mjesto di se baca stajski gnoj). i onda se žale kak nema para plaču za živinama, podižu im spomenike, a čovjeka su/smo u stanju ubiti ako ih/nas se krivo pogleda (npr. ak slučajno ne ustupiš sjedeće mjesto u javnom prijevozu jednoj starijoj jaaakko našminkanoj i zriktanoj gospođi il fino dotjeranom starijem gosponu).. o da u hrvatskoj je životinja nad čovjekom. i učenik nad učiteljem.

Artuković je izručen na osnovu tri lažne i farsikalne optužbe (jedna od njih je bila da je naredio da se Srbi u kućama gaze tenkovima) i na osnovu dva lažna svjedoka (jedan, Bajro Avdić, je tri puta promjenio nacionalnost i bio je UDB-aš). Vlada SAD-a je znala unaprijed da su i optužbe i svjedoci lažni, ali su ga izručili.Što se tiče Jasenovca, sadašnja ekipa \ " Spomen Područje \ " još krivotvori povijest i upotrjebljuju krivotvorene srpske izvore poput knjige \ " Bila su samo deca \ " gdje su imena djece koje nikada nisu postojala kao npr u nekim selima oko Novske.U knjizi \ " Andrija Hebrang \ " - Svjedoci govore \ " (autor Pavle Kalinić, Zagreb, 2008.) autor je razgovarao sa Ivicom Skromakom, članom kph, Hebrangovim prijateljom i rukovodiocem partijske organizacije na području Zaprešića, koji jebio logoraš u Jasenovcu od sredine 1942. do kolovoza 1944. Skromak na strani 114 kaže: \ " Po ustaškoj evidenciji koju je vodio logoraš Mustafija Rafael, inače Židov, bilo je navodno 27 230 žrtava do kolovoza 1944. godine.Po samostalnoj evidenciji Musafije Rafaela, na osnovi informacija koje je dbivao od logoraša-grobara koji su zakapali žrtve, bilo je navodno 24 712 žrtava.Musafija Rafael bio je član Partije od1938. godine.Doveden je u logor s prvom grupom logoraša negdje 1941. godine te je samo inicijativno počeo zapisivati imena svih ubijenih, kao umrlih zbog raznih bolesti ili neishranjenosti.Zbog što veće točnosti, odlučio se za zauzimanje informacija od samih grobara koji su točno u broj znali koliko su leševa pokopali Musafija je imao sjelokupnu evidenciju žrtava koju smo čuvali u bunkeru Odmah nakon oslobođenja Jasenovca krenuo sam iz Zagreba u Jasenovac da uzmem pregled broj žrtava iz bunkera, međutim kad sam došao, bunker je bio prazan \ ". Treba prolistati knjigu Vladimira Mrkocija \ " Ogoljela Laž Logora Jasenovac \ ", npr. Službena cifra od nekih 80 tisuća s kojom se danas razbacuju upravitelji \ " Spomen područja \ " je podvala.Prema svim indicijama, 80 tisuća ljudi nije ni prošlo kroz Jasenovac (a da ne spominjemo one tisuće koji su poslani u rad u Njemačku do 12. VI 1942. 2.500, u Zemun, u Srbiju, amnestirani,) U bivšoj jugi su se kao \ " žrtve fašističkog terora \ " često upisivali ljudi koji su umrli prije ili nakon rata, emigrirali, koji su ubijeni od partizana, koji su se iselili s jednog područja na drugo, koji su umrli prirodnom smrću, itd. U Hrvatskom tisku se povremeno pojavljuju snimke ljudi kojie su pobili partizani i snimali 1945. i prikazuju kao \ " žrtve ustaškog terora \ ". U Jasenovcu je veliki broj, možda večina, umrlo od epidemija poput tifusa (od kojih su umiral i stražari kao i civili u selima). Ja se iskreno klanjam i žalim za svaku žrtvu, ali manipulacijama i krivotvorenju povijesti se konačno mora stati na kraj.

Od prapovijesti, ljudi (ili barem nešto što se ljudima moglo nazvati) svoja su blaga skrivali, zakapali u zemlju, odlagali u spilje, potapali u vode...

U zvoniku je bilo zvono od 2,5 tona, a okolo kapele je bilo groblje, u koje su se zakapali župljani tog sela.

Jedna od najboljih priča u zbirci je« Godine u kojima smo zakapali lonce pod lijeske », o nevidljivim ali nepremostivim religijskim i ideološkim preprekama zamalo idealne ljubavi.

meni je to baž bezveze i te petarde. meni petarde nigdar neso bile po volji. nek mi je navek bilo najlepše pucati z karabitom. e to so bila vremena. a sat ti klinci samo noze pune đepe petardi i samo ju kresnu i hite i ona pukne. a to kaj da i neje pucanje za božič nek onak bezveze. a dok smo bili mali ja i davorica e to su bila vremena samo dok se setim. sako leto bi nabavili karabita jož tjeden da prije božiča. i onda smo lepo obižli sa smetližta vu okolici kaj smo dobre piksijenke nažli. one ot farbi so bile baž prave nema kaj. te bi pukle kaj te je mam nekaj prezeklo. a tek one plaztiđne. dok je ta ruknola kaj se je čulo nakraj sela. i tak smo mi lepo za jen badnjak pred jeno nekolko let dok smo jož ižli v školu toga se točno sečam kaj da je fčera bilo. lepo smo prikupili pikse i karabita pravoga smo nabavili kaj dok si pjlunol na njega kaj se je zdimilo kaj da si jognja taman vužgal. i doje tak davorica k meni i veli on meni jel idemo brankec pucat z karabitom. a ja sem rekel idemo. a naži naz nigdar neso puztili da nam nebi karabit przte odnezel il vuva il kaj slično nek smo navek morali pozkriveđki. i tak smo se skupili i lepo smo otižli k davorici na vrt. i skopali smo jenu jamu i vu njoj smo nakurili jognja i veli meni davorica e sat branko idemo pucat. ja sem si zel jenu piksu limenu ot farbe bele za aute farbati a davorica si je zel jenu plaztičnu ot jupola. i tak smo mi pomalo pucali a čepi so leteli na se strane. i veli meni davorica e sat branko služaj dok ovo pukne. i davorica zel dve gruđve karabita i nakupil pljuvađke kaj bi se i komarec ftopil v njoj al onaj puztinjski kaj je velik kaj pol glave. i pljunol je na krabit i brzo poklopil. a velim ja njemu davorica naj se igrati zotim jer ti mam se przte raznese. a veli davorica ma kaj bi to je prava piksijenka. i jož je tak malko pričekal i del je piksijenku med noge i vužgal jenu trezku i dok je to opalilo ja sem mizlil da se je ot suzeda štagelj vružil. davorica je samo zajavknol a piksijenka se je razčenola i davorici je se lače strgala. a kak je to bil pravi šuz tak je davoricu opatrnola po prztima i mam su mu dva przta načetvorički pukla ot toga šuza paklenskoga. davorica je samo jafkal i neje štel iti doma jerbo bi ga jotec na kolenu ftrgel. a ja nezem znal kak bi mu pomogel. onda je rekel da sem ga ja vozil na biciklinu i da je przte f kotač med žbice porinol. jož so mu i den denez ti przti sfrkani kaj da ž njima smole z nosa skapa. i tak kak mu vrak neje dal mira mam je drugi den dožel k meni i veli on meni brankec jel idemo pucat. a velim ja njemu pa jel si ti ponorel il kaj. pak el te przti ne bole. a veli on meni ma branko pak to neje skoro nikaj nek ja imam jenu novu ideju. a pitam ga ja a kakovu. a veli on meni e sat buž videl. i tak smo mi pak zeli sega karabita i davorica je vu jenu flašu natočil vode i onda smo pak otižli na njegov vrt i skopali smo jož jenu vekšu rupu. a velim ja njemu davorica zakaj mi nikaj nečež reči a kaj bu to. a veli on meni no jož se samo malko strpi brankec pak buž videl. onda je otižel vu svoj dvor i donezel je jenu bačvicu tak srednje veličine i veli on meni. e sat dobro me služaj brankec. a velim ja njemu služam te davorica. a veli on meni viž da ja viže nemrem pucati kad su mi przti ftrgnjeni a karabit nam bode itak propal do k letu. a velim ja njemu pak morti i nebo ak ga zakopamo. a veli davorica no branko kaj bi ga zakapali pak k letu nabavimo novoga. i veli on zato sem ja sat nekaj zmizlil kaj mi je jen dečko rekel. a velim ja njemu a kaj. a veli davorica sat mi toga sega karabita denemo vu tu rupu kaj smo skopali i dobro ga polejemo z vodom i onda naglo pokrijemo z bačvom. a ja sem na bačvi zbužil jenu rupu i onda samo prižgemo jenoga štapa dugačkoga i denemo jognja na rupu i da vidiž dok to pukne. a velim ja njemu davorica ja se zotim baž i nebi igral jerbo se bačva razčene i se naz potuče kak mižkina male cucke. a veli davorica no brankec pak samo da probamo pak nebumo hitali karabita. onda sem mu rekel no dobro idemo probat al ga buž ti vužigal. a veli davorica no pak bodem to ti je dečja igra. i tak smo mi lepo deli sega karabita vu rupu a bogme ga je bila prava vrpa i lepo smo polejali z vodom i mam deli bačvu gore. i tak smo malko pričekali da se karabit dobro zdimi i onda smo se skrili za jeno drevo i davorica je prižgal jenoga štapa dugačkoga i lepo ga je del nad bačvu i ljudi moji dok je to puklo. dok je to puklo kak neopiziva sila. ja sem mizlil sat je gotovo jerbo je to gore nek dok opane atomzka bomba a atomzka bomba je jeno čudo svecko kaj mam hižu vruši. to je šubeknolo kaj sem taman pomizlil da so sa stekla vu vulici scurela. a bačva je samo odletela v zrak i viže ju opče nesmo vidli. i samo smo tak oztali stati na miru a veli davorica branko gde je bačva. i samo kaj je on to rekel to neje trajalo ni dok bi nabrojil do pet i samo je nežt zroškantalo na štaglju ot suzeda od davorice kaj se zove frčkavi kaj si vragi da so se gore igrali skrivača. i mi brzo pogledali vutom pravcu a kat tam imamo kaj za videti. bačva je naža bila na pol štaglja na čerepu se zastrnola. davorica se je samo prijel na glavu i veli meni e brankec sat smo najebali kak žuti i brzo smo pobegli kak so naz noge nosile. i dok smo se skrili velim ja davorici davorica el i tebi pižči vuvima kaj da ti mali patuljek fučka z fučkakaljkom. a veli davorica bogme mi pižči. to ti je ot egsplozije al bu i to prežlo. i bogme je prežlo prvo na jenom vuvu a drugi den i na drugom i viže mi nikaj neje pižčalo. je al je suzet frčkavi skužil da smo to bili mi i onda je ot davorice jotec moral puzati na štagelj kaj je skinol bačvu z štaglja i jož su mu morali jotec ot davorice i moja mama platiti i čerepa kaj ga je bačva spotrla. a davorica i ja smo bogme požtene batine dobili kaj nam viže neje bilo niti na pameti kaj bi pucali z karabitom se do drugoga leta dok smo ono pol vrta ot davorice z benzinom vužgali. al o tome bum jen drugi put natipkaval a sat idem lepo spat. pozdrav sima skupa i laku noč ot branka. i najte se prozim vaz igrati z karabitom ak se ne razmete vu tu nauku bar na frtalj kolko ja i davorica jerbo to neje šala a ni dečja igra i da nebi bilo plača uskličnik bok.

Također, donedavno su mještani tamo zakapali i uginulu stoku.

Ja recimo imam kuću na mjestu na kojem je nekada bilo groblje (u blizini crkve na nekadašnjem ulazu u grad, zakapali su još umrle od kuge) i kada ju je djed gradio iskopali su hrpe kostiju.

Sramota na groblju Pokopali ga preplitko, pa ponovno zakapali lijes

Ove kosti bi očistili pa ih zakapali u velike zajedničke grobnice.

Na jednom dunav skom otoku žrtve su zakapali do vrata u zemlju, tražili su od njih pinove kreditnih kartica,...

Bivši dugogodišnji direktor Lovrinca, Petar Lovrić, potvrđuje kako su se na okolnim, neiskorištenim parcelama gradskoga groblja uvijek duboko zakapali ostaci s Patologije, te da nema govora o tomu da su završavali na Karepovcu zajedno s komunalnim otpadom.

Ovdje smo jurili za srećom, tamo smo zakapali naša blaga.

Njih su Tračani zakapali u raskošnim grobnim humcima s popudbinom (hrana, nakit, oružje) koja mu može zatrebati na drugom svijetu.

Tereti ih se i da lešine i konfiskate nisu uništavali u za to predviđenim objektima, nego su ih nekontrolirano zakapali na tim farmama.

Kazivao mi je da su zarobljenike skidali do gola, vezali ih lancima i nakon toga zakapali.

Svoje mrtve prije su zakapali u grobove, iznad kojih podignu kolibu, dok po današnjim običajima, mrtve sahranjuju u kolibu zajedno sa njegovim bojama i ukrasima, umotane u hasuru, i licem okrenutim prema zapadu.

naivni vam je Igor - " naivni " sve rekao, a polako ce vas nova dobra vlada smjeniti, skupa sa lopinama iz hdz-a i to je to, jer ovome narodu i njegovom ponosu i brendiranju njegove pameti i ideja i poštenja uopće niste pomogli, a kaj se tiče neukih mula koje beru ogromne plaće, htel sam reći da sve znaju, kao, o jakcu welchu i billu gatesu i buffettu warrenu, a kao ono - ništa o ovome kaj sam prije postiral. prema tome, ne lažite. sjedi i uči, iako je sad i za učenje kasno jer smjena će vlasti ubrzo, jer bit će još žena koje će iskapati istine iz svojih vrtova, onako kako su četnici zakapali pobijenu hrvatsku braću po ratištima, uglavnom ispod govna na gnojištima, dok su domaće lopine na toj svetoj krvi krali. nećete više, nikada, nikada. danas sam u 24 sata pročital ono kaj sam moniki l. poslal dok je bila ona jadna spika o princu williamu, da se dakle jennifer lopez ipak ne voli prati, pa prema tome ima mirise čudne, te da će sjebat anthonya svojega, dok su loše informirane i loše anticipirajuće cure sa prisavlja i okolo po medijima mislile da kao istina nije takva. eto, treba znati i to predviđati,, poznavati građu totalno i jasno, DA BISTE KVALITETNO MOGLI ZA OVAJ NAROD I GRAĐANSTVO PREDVIĐATI. tak je to. ja, ja sam to pogodio, baš ja. i ne kenjajte o čemu ne znate, ženske, kak ste i o williamovoj princezi, da je loša, da je neugledna i ružna.

Više masovnih grobnmica stvorili su u mjestima Ćelije, Erdut, Dalj, Vukovar i Borovo selo gdje su u strahu od odgovornosti zakapali ubijene civile.

Neki su napisano zakapali da sebe i svoje ne ugroze.

Posebnost ove bazilike je kripta ispod sanktuarija (svetišta) sa dva hodnika i 80 - ak grobova u koju su se zakapali ugledniji građani, kao i graditelj crkve biskup Vjenceslav Šoić.

@vladosch: 18:09 04.05.12 ' Kod nas su za vrijeme drugog svijetskog rata zakapali židove na našem groblju uz živicu, ali niti dan danas ih nitko ne želi otkopati, jer ipak to nisu pravi hrvati, a sve je manje onih koji zna za to.

Imaš tamo u dnu moga lijesa malo svježe zemlje, upalo je jučer dok su zakapali onog nesretnika s bakteriologije što je ustima pipetirao bakteriju plinske gangrene pa se malo zagrcnuo...

Kod nas su za vrijeme drugog svijetskog rata zakapali židove na našem groblju uz živicu, ali niti dan danas ih nitko ne želi otkopati, jer ipak to nisu pravi hrvati, a sve je manje onih koji zna za to.

Uređena je staza od Matasić mosta do vrha Plasine Velikog Gašparca, pri čemu su dečki zakapali stazu, a djevojke markirale tj. označavale stazu propisanim načinom.