Obje ušne markice nose isti jedinstveni životni broj po kojem je moguće identificirati svaku pojedinu životinju i povezati je s gospodarstvom na kojem je rođena. iznimno od alineje prve ovoga stavka, životinje koje su namijenjene za sudjelovanje na kulturnim ili sportskim događajima, osim sajmova i izložbi, mogu umjesto ušnom markicom biti označene na način, koji pruža jednaka jamstva, propisan od nadležnog tijela ili Europske komisije. 2) Goveda se označavaju u razdoblju kako slijedi: unutar 20 dana od rođenja i u svakom slučaju prije nego životinja napusti gospodarstvo na kojem je rođena; na zahtjev Uprave i u skladu s posebnim postupkom, Europska komisija može odrediti slučajeve u kojima se može produljiti najduže moguće razdoblje za označavanje određeno alinejom prvom ovoga stavka. 3) Označavanje se obavlja na sljedeći način: bilo koja uvezena životinja, osim u slučaju uvoza iz Europske unije, iz države koja je prošla kontrole utvrđene Pravilnikom o načinu obavljanja veterinarsko-zdravstvenog pregleda i kontrola živih životinja u prometu preko granice Republike Hrvatske i koja ostaje na području Republike Hrvatske mora biti označena ušnom markicom na odredišnom gospodarstvu u skladu sa zahtjevima iz ovoga članka, u roku koji ne smije biti dulji od 20 dana nakon navedenih kontrola, i u svakom slučaju prije napuštanja gospodarstva; nije potrebno označiti životinju ako je namijenjena klanju i provedene su veterinarske kontrole, a životinja se zakolje u roku od 20 dana od poduzetih kontrola; izvornu identifikaciju koju je provela država koja nije članica Europske unije mora se upisati u računalnu bazu podataka propisanu člankom 5. ovoga Pravilnika i u Registar goveda na gospodarstvu iz članka 3. stavka 1) točke (d) ovoga Pravilnika, zajedno s jedinstvenim životnim brojem dodijeljenim u Republici Hrvatskoj. 4) Svaka životinja uvezena iz država članica Europske unije zadržava svoju izvornu ušnu markicu. 5) Niti jedna ušna markica ne smije se uklanjati ili mijenjati protivno odredbama ovoga Pravilnika. 6) Ušne markice se dodjeljuju gospodarstvu, distribuiraju i stavljaju životinjama na propisani način.

Izlazimo iz stanja smislenoga da bismo da bismo ušli u ono što je potrebno i potrebito - ne dopuštati zbivanje bez ikakvoga značenja - poput sna zariveno u tijelo - sunce njegova smiješka - boje su kričale nerazumljivim glasovima - ' poteškoće odgajaju ljude ' - odveć rano staložena smirenost - kada su posrijedi veliki zadaci, nemamo nikada osjećaj da možemo govoriti onako kakvi zbilja jesmo - red i poredak je potreban ali savršen red i poredak upropastio bi svaki napredak i užitak - na oštrici noža između radosti i tuge - duboke vibracije što razgolićuju dušu - ta misao bijaše kao neko staro prijateljstvo - osjećaji venu brzo poput cvijeća pretvarajući se u papirno cvijeće - noćna tišina koja propušta sve šumove - nos osedlan naočalama - u očima je pročitao svoju osudu - bezrazložna dobrota koja se osjeća u ljubaznosti - priroda škrtosti je najbolji dokaz da nam davanje pruža veće zadovoljstvo od uzimanja - kapitalistička hijerarhija odjeće - beskrajnost oka i sluha - nije važno zbog čega se živi nego da uopće imamo za što živjeti - nastojimo iz petnih žila dostići savršenost ali smo se otarasili brige da je zbilja i postignemo - sve želje i ne samo ljubavne, nakon ispunjenja izazivaju tugu - ljudi nisu ni dobri, ni lijepi, ni istinoljubivi, već radije samo žele da to budu - apsolutna je glazba iznenadna, kao duga, od jednoga kraja svijeta do drugog, ona je kao luk svjetlosti ničim nenajavljen - glazba je sama po sebi postojanje, bivstvovanje koje prezirno otklanja opravdanje - zapjenušanost prouzročena mnogim zaprekama - volja velikih ljudi je neprestana aktivnost, neka vrsta sagorijevanja, nalik na proces disanja - otvaralo joj misli kao orahe iz kojih izbijaju plamenovi - tjeskoba svjetlosti - iz pada je izrastala sve jače uvis - demokracija ne odgaja ni mislioce ni ljude akcije, samo brbljavce - život je neprekidna oscilacija između priželjkivanja i prezasićenosti - politika je volja za moći - Nietzsche - sve što je dobro u životu dolazi od pojedinaca - cjelokupnost se mijenja zbog pojedinca - narodi nemaju nikakva cilja osim samoodržanja - konto za nepredviđeni gubitak vremena - metalni rub oivičene minute - kao kad se nakon razgovora osjećaš tanak i vitak, tijesno stegnut kožnim opasačem - gotičke slike što podsjećaju na omlet što pliva u masti i šećeru - jahao je na riječi - orguljao je njegov glas - radi uzbuđenja, tijelo je svijetlilo nekim unutrašnjim sjajem - ali u svim drugim dijelovima tijela još je ležao nedokončani san koji kao da se želio produžiti u beskraj - pritegnuti bijes - i vrijeme i pomanjkanje vremena zacjeljuje rane - djeca svojih osjećaja - povući ga sa sobom u šutnju - nesigurnost bijaše nalik na mrežu u kojoj bijahu ulovljene sve neizrečene riječi - poput bolesnih ptica riječi padaju još prije nego su ih misli rodile, i zamiru - prostor je bio kao izbrušen do najvećeg sjaja koji bijaše naoštren i loman kao svako savršenstvo - riječ pada u šutnju, a trenutak zatim zablistaju drugi leševi riječi - ima nekoliko stotina riječi a sve su nemoćne - imala je povjerenja u smrt - gorimo s oba kraja - kao kad u djetinjstvu ne prihvaćamo sve istine nego samo one koje odgovaraju nečemu u tebi - moral je uvreda u stanju gdje je svaka kretnja opravdana time da pridonosi njegovoj slavi - mozak mu presahnu - kao kamena ograda, patnja zatvori pozadinu njenih očiju - plavi kišobran neba razapinjao se nad zelenim kišobranom borova - ne dozvoli da ijedna njena riječ potrči za njim - šutnjom čovjek uči da svoje riječi oslobodi svih unutarnjih i vanjskih podražaja i da ih učini službenicama svoga najdubljeg samopromatranja - bilo na ručnom zglobu teklo je kao što suze teku - stojimo nasuprot svijetu savršeno nesavršenom - ovaj svijet je samo jedan od pokušaja - jer čovjek nikada ne dolazi tako dsleko kao onda kada ne zna kamo ide - zlo je neminovno potrebno za čovjekov daljnji opstanal - ispod očnih kapaka sunuše joj dvije strelice - bavljenje opasnostima čini čovjeka opasnim - oči su nedužno sjale mrtvom i čudesnom ljepotom velikih tamnih cvjetova - svakoga čovjeka možemo smatrati uzorkom umobolnika u manjem opsegu - crvena i žuta jedra bijahu kričava poput lebdećih zvižduka - ležala je ona duboka budnost što nas poteže iza sna - otvarala se lepeza mora - sigurnost sveobuhvatnosti - sve što se zbivalo bijaše kao položeno u žubor fontane - postoji blažena patnja u nemoći da po njoj udesimo korak, da proširimo ritam kretnje i riječi - ljudi ne mogu naći sklad između sebe i daha Bogova - tišina ih raspinjala na križ - koža uz kožu, plašljivo je to malo osjećanje prodiralo u tu golemu pustoš kao sićušna biljčica puna soka što posve sama raste među kamenjem - prostranstvo što nikada ne odgovara - sve su se riječi povukle daleko - riječi su birale njih, a ne oni riječi - tajna ljubavi je baš u tome što ne sačinjavamo jedno jedinstveno biće - s onu stranu očiju zgušnjuje se u stvari, a s ove strane u osjećaje - kao podne jasna strava stezala joj srce - uvijek je more bilo ono veliko iskušenje - svijetli tonovi zarezali bi u tišinu - zaposijedati napuštene daljine - maštu uzbuđuje samo ono što više nemamo ili zasad još nemamo - sve što je apsolutno, stopostotno istinito je protuprirodno - lijepa kao netom oprano nebo - posustati do dna duše - rasplinut da jedva osjećaš razliku od podnevne šutnje - žene su lukavstvo prirode za oplođenje muškarčeva duha - riječi koje su govorili, osvježavale ih - dolazi veče ali nikakvo vrijeme nije prošlo - vodena svjetlost - tijela se klate kao urlici zvona - genijalnost se ne sastoji toliko od nadarenosti koliko od snage volje - kajanje kao zraka svjetlosti - stid bijaše kao rana iz koje lipta krv - duh je presahnuo kao zemlja - riječi se raširile na sve strane, ali ipak će na kraju usahnuti (uvenuti) - izgledala je prozirna do dna na kojem leži - prizor kuće, otvorene kao nosnice - miris bilja izgaraše na jutarnjem suncu - strah poput grude leda - misli joj bijahu poput instrumenta na kojem je sviralo neko nepoznato i više biće - misli su iskrsavale poput obrisa gradova - kao da misli ponekad trče za njom - čavli od sunčanih zraka - vrućina i glad sasušiše ih kao drvo od gusala - objektivne zasluge same po sebi neće nikada postići prave uspjehe - lijepa žena gubi ljepotu ako joj dulje vrijeme nitko ne govori da je lijepa; a duh koji nikada ne postizava nikakav uspjeh presahnjuje, ako se ne izobliči u silan prkos - hladna skrućena put pokazuje dašak nekadašnje tople nježnosti - muškarac nije nikada tako sretan kao onda kada mu polazi za rukom da se vlada kako je to sebi kao dječak želio - ideali su kao zrak što se mijenja, a ni sam ne znaš kada - pronalazim se tek u stvarima oko sebe - riječ koja se ne može otkupiti - biti zadovoljno nesretan - urezati sebe u svijet - utisci su ništa, utisci su polovica, oni te utiskuju, trebaš se preobraziti i postati sam objekt, glazba, riječ - potok suza je nevidljivo tekao iza njenih očiju - pitanje se smiješno osamljeno gnijezdilo... - saznanja koja se duboko zarezuju u nečiji život - stisak ruku kao grozdovi - duh se stišava poput vjetra - kao da tjeraš pred sobom gomilu smeća - znanje razdrobljeno u mrvice - istinska velika fizička uzbuđenja nastaju snagom mašte - brak je često borba da bi se uvidjelo tko je jači - svaka snažna misao izlazi u stvarnost te prodire kroz nju poput sile kroz plastičnu materiju te se najzad u njoj ukoči, a da pri tome ne izgubi svu svoju djelotvornost kao misao - patnje su kao simboli - sjedio je u mutnim vodama njihovih razgovora i viceva kao u prljavu potoku, ne smogavši snage da ustane - misli su bile kao nemoćne sjene - misli što blude u širinu - sposobnu čovjeku rado pomažemo - kada bi novac sve mogao kupiti nama ne bi trebso nikakav drugi moral osim trgovine - pitanja duha su kao oblaci koji nemaju nikakve veze sa zemaljskim svijetom - krajina nalik na snažnu ruku koja te sili na san - nježnost prema svom zdravom tijelu - mnogo više snaga proizlazi iz opozicije nego iz usklađenosti - bolesnici su kao bića naseljena na rubu zdravlja - treba biti dovoljno zdrav za svoju bolest - gradići bijahu nalik na porazbacane stare, izlizane i prljave komade bakrena novca, ali koji su sačuvali svoj tajnoviti kovinski sjaj - neposrednost neke nove snage - zeleno raspoloženje - tonovi se danas slikaju, postoje pjesme stvorene od prostora - šumovi svijeta odzvanjali su mekim šumom - suze koje nije htio prolijevati, padale su mu u dušu, kroz duboko okno na vlastiti grob - čuvstva što plutaju nalik na travom obrasle grude zemlje na poplavljenom tlu - jezik u kojem se gomilaju otkucaji srca - znak bijaše pun tihe misli i osjećaja - čovjek vidi mnoge nevidljive stvari - snop strahova - nisu li sva naša djela nastala u nervoznom strahu da sva ljudska djela ne predstavljaju zapravo ništa - eksplozija dubokog nepovjerenja u sve što postoji i što je stvoreno - sama činjenica da izgovorimo neku riječ već nam daje jednu mogućnost više da prisvojimo svijet - dojmovi su u nju urastali kao plod - duša pričvršćena za kožu - ležeći na pijesku kao trag - u osjećajima nije bilo dubine - sreća nije nešto razumno... ona ovisi o živčanom raspoloženju koje sve ili ništa pretvara u sreću - smisao se ne može otkinuti od zemlje - ostaci razmrskana uma - rub melankolije mora - djelo pretpostavlja uvjerenost da možemo postići poboljšanje - tijelo zadahtano i vlažno kao prekopana zemlja u vrtu - nakazno izvitoperena misao - kao djetinje sanje, nepromišljeno i prožeto dobrotom - nadimale se grudi kao metalnim oprugama - probudila je njegovu tromu dušu kao raspomamljen san usred najdublje tmine - vizije se šuljale k postelji kao pjesme i opet nestajale - rečenice stavljati u podrume mozga - kao u pobuni masa gdje nitko nikoga ne razumije ni poznaje, gdje postoje ssmo ispretrgani počeci i završeci misli - oči preobražene blizinom smrti - misli su joj dosadno simetrične - koliko ljubavi i nama nepoznatih osjećaja možemo vidjeti po ulicama - jednog dana smrt te zakolje - bore se napinjale oko usta i nosa, oko brade i vrata kao konji što vuku težak teret - ljudi nikad ne nauče da se s vremenom bolje razumiju - ako podstičeš žudnje ili ih zaoštruješ, možeš dovesti čovjeka kamo god hoćeš - s dobrotom kod ljudi ne možeš računati, možeš računati s lošim svojstvima - novac je posljedica našeg egoizma, a ne uzrok - usprkos previranjima oko sebe, u samom sebi je neki red - stvari savršeno nadomiještaju jedna drugu, pa čak nadomiještaju osobe, osim nekolicine - smrt širi svoje sjene - život nas napušta napola dovršene - živjeti s perforiranom ozbiljnošću - rat (isto kao i zločin) nastaje iz svih onih malih nepravilnosti što ih ljudi svakoga dana puštaju otjecati - rat, osjećaj da život konačno ne uvire u prazno - tone individualna volja - život je neprestana oscilacija između čežnje i gađenja - i najljepše su ideje nemoćne protiv studeni - države su u duhovnom pogledu inferiorne tvorevine - čežnja za jednim stanjem kadrim da bez prestanka obnavlja osjećaje - svaka društvena klasa vjeruje da umije nešto izvršiti bolje od drugih i namjerava to učiniti.

U protivnom ako bi imao samo privremenu kontrolu onda je najkorisnije da ih sve zakolje odmah i proda.

Dobro je zapamćeno i zapisano kako je došlo do tog događaja i kako je Jakovljeva i Ezavova majka Rebeka, kojoj je bio miliji mlađi od blizanaca, iz potajice slušala svog muža Izaka kako govori svom prvorođenom sinu Ezavu da ode u pustaru uloviti divljači kako bi mu mogao pripremiti obrok prije blagoslova te kako je Rebeka odmah pojurila nagovoriti Jakova da zakolje dva kozleta, pa da mladim mesom kojeg je patrijarh obožavao prevare već slijepog starca.

i hrane za životinje; 3. Mala klaonica: za kopitare, papkare i nojeve je klaonica koja godišnje zakolje manje od 1.000 uvjetnih grla životinja, za perad i lagomorfe je klaonica koja godišnje zakolje manje od 150.000 komada peradi ili lagomorfa; 4. Mali objekt za preradu mlijeka objekt u kojem se godišnje preradi manje od 500.000 l mlijeka; 5. Mali objekt za proizvodnju mljevenog mesa, mesnih pripravaka i strojno otkoštenog mesa objekt u

Potuku se dva psa i pit-bull zakolje vučjaka.

vjutro dok sem taman nekaj lepoga senjal al sat se viže nemrem setiti kaj al znam da je bilo lepo. i kat tam eto ti moje mame. nahrupila je v sobu kaj da ju si vragi očeju zeti i pravac na mene i počela vikati. diž se branko strela vute lupila el ti znaž kolko je vur. a velim ja njoj a kolko mama. a veli ona pa veđ je osem prešlo. e onda fala bogu kaj nesem ponorel. osem vur je tek bilo prežlo a vu to se vreme najlepše spi. a velim ja njoj pa kaj je tebi mama el si ti ponorela. kaj bi se ja tak vjutro zdigel kat opče nemamo nikakvoga pozla za denez za zbaviti. a veli ona meni mam moraž v dučan iti. a velim ja njoj a po kaj i kaj je to tak hitno. a veli mama nemam viže niti malko pekmeza a nakanila sem palačinke peči jerbo bode denez slavica dožla k meni. u onda sem mam skočil kak zajec dok preskače zelje ak ga cucek počne naganjati i mam sem si oblekel lače jerbo so i meni palačinke preveč fine. a pogotovo z pekmezom ot šljive. i onda mi je mama dala pedezet kuni i ja sem mam bil sreten kaj da sem dobil milijone na lutriji il pecto tisuč il jož više. jerbo si za te nofce morem vusput i jenu podravku popiti il pana jenoga zdenoga. i tak si ja lepo študeram i mizlim si jer bi išel z biciklinom il pežke i onda sem skužil da pem pežke. i tak ja lepo hodam i mislim si nekaj al se sat viže nemrem setiti ni kaj al znam da sem sigurno nekaj razmišljal jerbo čovek ima takovoga mozga kaj navek nekaj študera jerbo je on za to pretpostavljen. pa čak i dok spi onda lepo senja a to je izto kaj da i razmižlja al samo vu snu. zato ja i znam da sem si sigurno nekaj razmižljal. i taman dok sem prešel hižu ot boltine tižljarčevoga kat ti ja vidim nekakov zastoj na vulici i mislilm si ja a kaj je sat to i kakov prizor. bila je tam sneja badaničeva i pičpur z onim svojim ludim traktorom i prikolicom punom drv jer je valjda šume išel i mlekarica i onaj smotani žorž i ja al sem ja taman stigel. i velim ja sneji badaničevi sneja a kaj je to takov zastoj tu na vulici. a veli ona meni brankec to ti je zlo jeno stražno. a velim ja njoj a kakovo zlo. a veli sneja nekakov se je bezni cucek otnekud naklatil i legel je pot ono drevo i tam leži a dok nešče oče prejti niz vulicu samo ga zaskoči i oče ga sega strgati. a ja poglenol malko bolje kat imam kaj za videti. to je bil jeden bezni cucek kak da je zatvora pobegel. veliki vučjak a zube je nakesil i samo su mu balje curele kak je štel nekoga pojezti. a velim ja sneji badaničevi čujež sneja a jel je što probal prejti. a veli ona meni je išli su ljudi z autima al on i za autima beži i oče gume pregrizti. bogme si ja mizlim el bi one palačinke bile vredne kaj bi meni nekakov cucek grkljana pregrizel i taman reko da pem doma kat eto ti dede ot davorice z biciklinom. prikočil je tak kaj bi se taman prašina zanjim digla da neje fčera dežđ curel. samo so gume zacvilele. i veli deda ljudi kakova je to halabrka na vulici kaj ste si zastali. a velim ja njemu deda pak el ne vidiž onu razrajrenu bežtiju tam pod drevom kak je zalegla i samo čeka kaj nebi nekoga zaklal i dobro se z njim pogoztil. a veli deda em dajte ljudi najte biti smežni pa kaj bi taj cucek nekoga napal, pa to je mali švrčo ot staroga prkalja pak sem se stoput žnjim igral. a velim ja njemu kak nebi kat i aute zaskačiva. a veli deda sat bute vi vidli kak zaskačiva dok se ja zateram na biciklinu nebu ni primeti dok prejurim kre njega. a veli sneja badaničeva najte japica nikam iti najte ako boga znate na meztu vaz zakolje. a veli deda em čerka naj biti smežna satbuž ti vidla. i deda lepo zaskočil na biciklina i vrnol se jeno dezet metri nazaj niz vulicu i dok je zagazil ja sem taman pomizlil da mu lanec bo pukel na hiljadu komadič kak je zateraval biciklina. dok je dožel do naz več je išel kak traktor brzo dok ga denež v drugu brzinu. i jož je zapel i stiznol i začaz je ižel kak zmaj čez štenge i bil je se bliže i bliže cucku. a cucek samo ležal pod drevom i nikaj. i veđ dok sem taman pomizlil da bu deda prejuril kre toga beznoga cucka i da bu se dobro prešlo kat ti otjemput cucek ga samo nanjušil kak da se je svinjska polovica prepeljala kre njega na biciklinu i samo je naglo skočil i pravac na dedu. a deda dok je skužil da ga je cucek primetil tak je zagazil kaj sem mislil da mu se žilice v glavi popucaju ot muke al mu to neje pomoglo nikaj. cucek je na jen dva tri več doskakal do biciklina i osovil se je na dedu i zrušil ga na zemlju kak štalsku lopatu. deda je vriščal kak da ga nešče kolje upomođ pomagajte ljudi a ja dok sem vutom času videl da vrak šalu bere fletno sem z prikolice ot pičpura zvlekel jeno metreno drevo kake šaka debelo i pravac utom pravcu. samo sem videl kak je bezni cucek dedu ščapil za rit i vleče kak da je ponorel. vutom mu je čazu se lače raščejal. vrtel je z glavom kaj da ga je vežmašina zrodila a deda je cvilel i cvilel. a ja dok sem dobežal to toga nemiloga događaja samo sem zdigel drevo v zrak i s celom silom sem tak oplel cucka po kiđmi kaj sem pomislil e ak ti sat neso se koščičke spucale viže ti nigdar ni nebodu. cucek je samo zacvilel i puztil dedu i pravac na mene. ja sem mahal z drevom sim tam a on je nakesil zube velike i debele kake palec a balje so mu curele do lakta i pravac na mene i ja sem pomizlil sat te strga branko sat je gotovo. deda je nekak uzpel pobeči nazaj k ljudima a ja sem jož parput zamanol al je cucek skakal kaj da ima federe na nogami sprivezane z drotom. al sem ga jož jemput uzpel potrefiti taman po brnjici kaj sem pomizlil da mu lampe otpanu al nisu. i vikal sem marš marš bežtija jena prosta. i onda se je samo okrenol i bež pravac pot ono izto drevo samo je repa podvinol. a ja fletno nazaj k ljudima i velim ja dedi deda esi dobro. a veli deda ljudi moji pak to neje švrčo. a veli sneja e deda deda lepo vaz je sredil esem vam lepo rekla da nejete nikam. a veli žorž deda zubi vam se jako pozanju bute morali iti doktoru kaj vas cepi protiv tetanuza. a veli deda kakvome doktoru esi ti lut to ja dobro z rakijom namažem i da vidiš. i onda je meni jena silna ideja lupila v glavu kaj sem se samo setil. i velim ja žoržu čujež žorž ti bi lepo mogel sesti na biciklin jerbo se ti znaž voziti bez ruk i lepo v ruke primež ovo izto drevo i samo dok te zaskoči ti zamanež i pravac po laloki ga odrapiž. al je žorž samo rekel nikaj otoga branko jerbo ja moram iti hitno doma i samo je zel biciklina i otpražil kaj da ga si vragi naganjaju. samo sem mu stigel doviknoti nek ide po lovca i on je otprašil. al so se veđ i na drugi strani počeli ljudi skupljati kaj su vidli tu celokupnu situaciju al nišče da bi se k nami zaputil. i tak smo jož jeno vreme stali i kaj bumo sat i taman sem pomizlil da idem polako doma jerbo se je veđ i kiša počela spuščati a za pekmeza baž me briga samo mi je bilo žal kaj si nebum jenu pivu spil kat eto ti lovca z pužkom i veli on nama kaje ljudi gde je taj cucek. jerbo mu je valjda žorž zrecitiral celokupnu situaciju. a velim ja njemu tu je lovec pot onim drevom bezni je kak bežtija nora samo bi klal i grizel. i lovec je del dve patrone v pužku i manol je onima drugima ljudima nek se meknu i malko se je približil k cucku a cucek se je veđ počel pridigati i zube je nakesil da bu i lovca išel klat. a mislim si ja e dečec dečec nebuž ti lovca klal sat ti bu kraj došel. i lovec je veđ nanišanil i pukel tak jako kaj se je cucek samo zrušil na meztu. još se je malko stepal i šlajdral z nogami i tak jeno vreme i onda je samo prestal i viže niti dabi se pomeknol. a lovec samo spraznil pušku i veli on nama gotovo je ljudi. išel sem ja glet i bogme ga je lovec dobro potrefil i to na par mezti je dobil z onima kuglicama z metka. ljudi so se samo skupili glet toga cucka. i slavica je bila med njima kaj je k mami išla i velim ja njoj e nikaj ot pekmeza jož jeno vreme. a veli ona kakovoga pekmeza branko a očem ti. al joj više nisem nikaj rekel jerbo sem znal da nebum jenu pivu popil nek dve a morti i tri kaj se malko sprimirim posle ovakove situacije a ona nek svojega pekmeza samo čeka skup z palačinkami.

Anino ispunjenje zavjeta bitan je napredak, korekcija i blagotvorna pouka s obzirom na Abrahama u času kada u svojem primordijalnom shvaćanju u prvi mah poseže za nožem da zakolje sina, nakon što ga je svezao i položio na oltar kao žrtvenu životinju (Post 22,10).

Onaj koji ima blago, zakolje tele, kravu, i ovcu, i proda jedan drugom, na vjeru, u zamjenu, već kako može, samo da se meso ne usmrdi.

Ne govorite svašta cvrkuće Keko čovjeku dođe da i ćaću zakolje odjedared.

Interesantno kako Pixie uvijek zakolje samo tatu.

Ali predak uvijek naleti na Pixieja taman kada ovaj poprimi hitlerovski sjaj u očima, kada počne mlatiti repom kao batom i kada se gnijezdi da zakolje lopticu od alu folije.

Mnoštvo molitvi bačene u neke tajanstvene bezdane, onih koji neprestano prekidaju tuđe rečenice, noć je brzo prošla, kako je polaganim tokom gutala moje zadnje strahove, i dajem im druga imena, jer moja djela uzima pod svoje, rekoh, da me sreća kasnije zakolje i pokopa, bilo bi svejedno, dok moje oči traže staklenku za držanje srca na mjestu, odjednom, kao bljesak prvog znaka Sutona uhvatila sam te da me promatraš i time sam dokazala svoju nepostojanost u tebi, a Anđeli su ovog trenutka zaboravili dijeliti Spasenje, i nismo se više mogli pomaknuti zaglavila je sudbina između redaka pogrebne glazbe tada sam shvatila da je zora savršen kraj za davanje imena suzama.

Što ako ga netko zakolje pa nikada ne odraste?

To ti je npr. ako dođeš iz Bosne, pa ti država da srpski stan i penziju od hiljadu eura, pa se unutra nakotite, pa jedan od tih nakoćenih zakolje turisticu.

Dođe li poslodavac njoj ili njemu i tiho kaže da od sutradan više ne mora dolaziti, suosjećajno ćemo se okupiti i tješiti osobu koja je dobila otkaz, ali duboko u sebi osjećat ćemo poriv da bezglavo pobjegnemo od užasa, upravo kao što se krdo antilopa prestrašeno da u bjesomučan trk kada predator koju od njih zaskoči i zakolje na tlu.

" Kunis " zakolje 350.000 kunića godišnje i od toga 95 posto izvozi na nizozemsko, a preostalih pet posto na domaće tržište.

Svaka čast i onom dripcu Ozrenu koji se suzdržavao da ga ne zakolje pred svekolikim gledateljstvom.

Nakon sto se izrecitira, ceremonijalno se ' zakolje ' ogroman haggis na stolu mestra ceremonije i pocinje se sa, khm, gozbom.

Ajmo pomalo od reda, sve trpaj, lupeže, ubojice, pomalo... svi koji su na grbači i mukama se razvijali i guštali sad će malo da plate, jebi ga obraz niko nam neće oprat kad netko zakolje babu i unuka od 12 godina ili pokranu nam državu do temelja, al bar malo satisfakcije unosi ovo uklanjanje ološi sa ulica...

došel je denes davorica k meni i veli on meni el idemo branko. a ja njega sem pital a kam bi ižli davorica. a veli on meni joj branko pa kak me morež pitati kam bi ižli pa idemo po bore v borik. ja sem mam znal kolko je vur. mada jož neje bilo niti četiri prežlo. i velim ja njemu znaž kaj davorica. ja se ovo leto nebum nalecal jerbo ima bori za po dvajzt kuni kupiti i ja nebom ovo leto bora kral v boriku jerbo nam stari franc noge spotrga. a veli meni davorica no brankec pak naj biti bedazt. dvajzt kuni je dvajzt kuni. i da je dezet kuni a ne dvajzt. jerbo tvojih dvajzt i mojih dvajzt i to je več četrdezet a kolko nam je to pivi v gostijoni. i tak sem si ja malko preštuderal i mizlim si ja pak neje ni njegov vrak bedazt jerbo je to pet podravki il panov a to neje mala stvar. i velim ja mami mama znaž kaj. a veli ona meni a kaj branko. a velim ja njoj viž mama dožel je davorica i veli da nekakovi ljudi prodaju bore po dvazt kuni i da bi mam jih trebalo iti kupiti jerbo jož jih imaju samo malo. i mama lepo potegla v šaratofljin i mam zvadila dvajzt kuni i veli ona nama ajte dečki mam kupite bora. i tak sem ja lepo imal dvajzt kuni i davorica dvajzt i dok to lepo zbrojiž puta dva i to je več četrdezet i to je čizta matematika i tu pogovora nema. i veli meni davorica znaž kaj branko imam jenu ideju. a velim ja njemu a kakovu imaž ideju davorica. a veli on meni mi sat lepo krenemo v selo kakti da idemo po bora kaj nas i tvoja mama bo vidla a i moji i kaj bomo imali pravi aglibi i onda lepo otijemo v gostijonu i suknemo sakoj po dve pive i onda lepo otijemo v borik i otsečemo si sakoj jenoga bora. a veli davorica pa kaj to branko neje prava ideja. a velim ja njemu bogme je to ajnc a ideja. i tak smo mi lepo se otšpancerali pravac v selo kaj su nas si vidli i kaj nebi bilo kojekakovih dokaza i kaj bi imali taj aglibi. i lepo smo si spili polako sakoj po dve pive i jož je rekel davorica da se moramo sima pozdraviti kaj budeju si vidli da smo mi tu a ne da slučajno bore krademo il tak nežt i onda smo se spominjali i rekel je davorica nek malko jače vičemo dok se spominjamo kaj nas si dobro zapaze i zapamte da smo mi bili v gostijoni i onda je to pravi dokaz kojega nišče nemre spotrti ni da oče. i tak dok smo strusili i zadnju podravku veli meni davorica e sat branko moramo krenuti al ovak kak ti bum ja rekel. a velim ja njemu a kak to davorica. a veli on meni to sat treba izvezti neprimetno. i onda mi je rekel svojega plana. i tak sem prvo ja zišel vun i polako sem se šuljal dok sem ižel z gostijone vun i malko sem pričekal i onda je poskrivečki i on zišel z gostijone vun i to je bila baž prava stvar ko đejmz bont il slični špijuni na bilo kojemu drugom slučaju. i veli meni davorica a sat brankec trk v borik. i tak se mi polako zalaufali i bili smo v boriku za taj čaz. jož smo malko osluhnoli da nebi stari franc vrebal v boriku na takove kakovi smo mi al ga fala bogu neje bilo. i mi se lepo prišuljali i veli davorica gle branko ovaj je boriđ kak da ga je pokojni generaliđ narisal kaj je baž neki dan vmrl jerbo je bilo na dnevniku. i bogme je bil baž kake na sliki. al ne ot stare babe mižkinine jerbo ona nebi znala ni kotača narisati kaj nebi imal kvrge il izobliđenja. i davorica zavlekel ruku pot kaput i zvlekel takovu malu piljicu kaj bi si ju i stari pilar na pilani poželil kak je bila lepa. a velim ja davorici u jebate davorica pa gde si tak lepu piljicu nabavil. a veli on meni je branko nemoraž ti baž se znati. i lepo sam ja prijel bora a on je zapiljil i tak jeno devet dezet put dok vu sebi nabrojiž do dvajst pet al vu trejti brzini i bor je bil otpiljen. a veli davorica e sat branko tebi moramo jenoga bora najti. i mi lepo pregledali malko i našli boriđa lepoga kak jeden prekrazni boriđ i jož lepši i velim ja davorici e davorica to je taj. i ja pak prijel ga za vrj a davorica počel piliti i potegel gore dole kat otjemput stal. a velim ja njemu pa kaj si stal davorica. a veli on meni pa jel ti branko ne čujež. a velim ja njemu a kaj bi trebal čuti. i tak ja poslušam a kat tam eto ti vraga. točno sem mam znal kaj je to. i kaj da bi me nešče z mokrom krpom poprek čela potegnol. a veli meni davorica el se ja varam brankec il ja to čujem kak nekakov cucek reži. a velim ja njemu e jebiga davorica neje to nekakov cucek to je onaj bezni vučjak ot staroga franca. a taj cucek ima takove zube kaj jih se nebi ni slon divlji posramil. i jož ja nesem ni zgovoril do kraja a za davoricom se je tak prašilo kaj da ide krdo bizoni il bilo kakve druge živine kopitnjače. znal je davorica izto tak kak i ja da ak naz taj prime da nas raztrga na komade kak male kozliče. i ja puztil bora i trkac kak su me noge nozile brzo. i samo sem čul za sebom kak steče ta zver. to čudo jeno ot cucka kak tutnji za menom kak vlak teretnjak. a srce mi je nabijalo kak bubnji najvekši na kugli zemaljski i samo sem si mizlil daj bože da ne krene za menom nek za davoricom jerbo me je on na se ovo najebal. al dok me je doztigel. to je tak šubeknolo kak da me je kamijon lupil. samo sem poletel napre kak da padam z marza. to je takov šus bil kaj vam ja to nemrem opizati. ja sem samo pomizlil e branko sat je kraj i gotovo. jerbo se z ovoga nebuž zvlekel. i čez glavu su mi samo slike prebežavale kak nore. točno sem si mizlil vu tom čazu da me raztrga na komade i da me više nigdar niko nebu našel na kugli zemaljski. i ja sem opal na zemlju a on nad menom. režal je kak da je nori. a z laloki mu je slina curela na litre. a v nogi me je peklo kak da mi je nešče jognja nakuril i z naftom polejal. i ja opče neznam kaj bi bilo i zaklal bi me na meztu da se otnekud neje davorica z jenom toljagom zmogel. e dok ga je šubeknol po tikvanji kaj sem mizlil da mu se raspukne. vučjak je samo zacvilel i skočil na stranu al se neje štel meknoti. i davorica jož jemput zamanol svom snagom i da ga bu šubeknol al ga je sfulal i onda je vučjak videl da vrak šalu bere i samo je neztal. i samo me je davorica prijel za ruku i veli on meni jel morež branko. a ja se nekak pridigel i velim ja njemu bež samo davorica samo bež jer ak se vrne zakolje i tebe i mene. i bežali smo kak smo got mogli. a franc je vikal za nami kak bezni. nek vas je. nek vas je. nek vas se pokolje nemoruti jeni nemorucki. jer da vas on neje ja bi vas poklal kak pražčiče. i samo dok smo do prve hiže v selu dožli mam mi je bilo lakže. mam smo se otšuljali k davorici na tavan kaj mi je dobro z rakijom oblejal gde me je bezni vučjak vgrizel kaj nebi dobil otrovanje il beznoču il bilo kakovoga viruza druge fele. i tak smo oztali i bez borov i bez četrdezet kuni a i bez one lepe male piljice jerbo ko zna gde je sat ona. sigurno ju je franc nažel i sat se smeje ot vuva do vuva i boriđe z njom otpiljava kaj ji bu zutra prodaval i nofce služil. a doma sem mami rekel da sem kupil bora i da sem ga oztavil pri davorici v štaglju jerbo ga treba jož malo obraditi a tak je i on rekel da ga je oztavil pri meni. i zutra se moram zdiči vjutro i mam moram iti boriđa kupiti kaj mama ne skuži. samo gdi bum dvajzt kuni nabavil to jož neznam al se valjda bom nekak snažel ak nikak drugač. a ovo gde me je vgrizel tak peče kaj da mi je nešče z biberom posipal kaj jedva sedim na stolcu i jedva natipkavam. al bo zutra valjda bolje. i lepo vam sat velim. najte iti boriđe krazt da nebi zišli kak i ja. a pogotove v borik ot staroga franca jerbo vrak stari z cuckom pripaziva i nebute dobro zišli to vam ja velim. branko. pozdrav sima prijateljzki i idem spat. laku noč.

Kradljivac dolazi samo da ukrade, zakolje i pogubi.

Ionako je predugo ostala, jer stara joj je majka zapovjedila neka odmah dođe kući, a nikako da ne ostane »kod one lude fantastke, koja mjesecu pjeva i plače - kad se pile zakolje«

On kaže (Ivan 10:10): Lopov ne dolazi osim da ukrade, zakolje i uništi.

Pakao mesne industrije sve je što će za života upoznati prije nego što ih se zakolje, često puta i bez ikakvog omamljivanja.

Vrlo brzo se pokazalo, da između njih postoje nepremostive suprotnosti: došlo je tako daleko, da je jedne noći u diskusiji Van Gogh u svom neuravnoteženom stanju navalio na Gauguina da ga zakolje.

U Hrvatskoj se godišnje zakolje oko 900.000 svinja.

Ako kažem da je njegov roman lošiji, on može i da me zakolje. ' Što bih se onda trudio? " (to Dostojevski razmišlja).

Ako kažem da je njegov roman lošiji može i da me zakolje.

19.06.2013. u 12:12 h Dingač je napisao/la: DŠ___... da... sve je tako ko što ti kažeš. pa hrvatima su držali nož pod gušu. ako se ne svidi srbinu kako radi zakolje ga i nikom ništa. pa zato se traži ubojica perković što je sve bilo pod Titinom kontrolom.