Zashto bi brat Nemanje, Nemanje Dvokrstjenoga, narucsivao takvu knjigu?

Tugo moja, zashto pokrenuh ovaj pridmet - shiri se zsestoko ko pozsar u suhoj travi oko Gospojine.

bacih: kutijicu od paperclipsa iliti spajalica koju sam jucher kupila cimerici na trgu (jer sam kod sca zaboravila) pa smo ih danas " pretochili " u drugu kutijicu (u kojoj su nekad stajale tablete za nokte kosu a danas, jeli, spajalice kako i kaze natpis na njoj " d spajalice ") pa smo ovu origigi bacili u smeche... bookmark od eurokaza (iako od vrlo nekvalitetnog papira pa bash i za bookmark nije prikladan ali ima takav oblik)... nisam josh na nichemu bila, ali imam program veliki pa cu se po njemu ravnat... cijene mi bash i ne idu na ruku ali kontam na pomoch " odozgo " pomochu koje sam i proshle godine upala na one akrobate iz australije... kad se samo sjetim. wild a ja sam zakrzljala od ovog sjedenja ispred kompa, sjedenja dok chitam, da ne kazem uchim (jer mi je to trenutno glavna aktivnost, jeli), dok jedem... ono fizichka aktivnost o bodova: (ali cu na ljeto plivati plivati... do ove godine sam bar imala tzk, sad na 3 oj vishe ni toga nema, al zato cu se upisat na neki pilates ili krenuti na squash ili neshto sl. pa cu izvodit trikove kao australijanci s pochetka priche (yeah, right:) josh jedan karton od pizze tonno kako kaze u letku pizzerije xx, da ne reklamiramo... i par okrajaka u njoj (to si ja kao uvijek pustim za kasnije, a onda mi samo tijesto nije ukusno pa ih bacim) potrvda o slanju brzojava dana 12.02. u 16:50 koju sam neznamzashto sachuvala... to mi je bilo prvo slanje brzojava u zivotu pa sam valjda htjela neshto da se sjecham tog povijesnog trenutka (skuzili ste do sad da sam slaba na sitnice). mislim da je to bila uplata za radiojonicu u mochvari koju nisam platila tamo njima nego u poshti pa sam im to slala kao dokaz. papirni bon za simpu od 200 kn koji mi je pljunuo bankomat na cvjetnom po onoj najvechoj kishurini. mislim da mi je to bio prvi put da sam kupila bon od 200 kn. onaj od 100 sam kupovala dok sam josh bila doma, a otkad sam na faxu pedesetka je dovoljna:) a razlog zashto sam sad kupila ovaj od 200 vjerojatno znaju simpa korisnici - jer ti daruju josh 73 kune na rachun. meni dovoljno:) sad ce zlobnici, medju kojima sam i ja, rech da da su to podmukle metode za povechavanje potreoshnje i sl. al ja sam samoj sebi obechala da cu 2 put promislit prije svakog slanja poruke i da cu od sad kad se napijem mob pustit doma

Zashto bi kolo na stechku bilo vishe od bash kola?

Zashto pleter ne bi bio upravo savrshena i vrlo csudna slucsajnost do koje je doshao pojedinac koji nije znao kako bi uresio obrub kamena?

Zashto ne postoje Talijani i Talijanci, po Bogu brate

- paa.. povremeno smotam marihuanu. " zashto? " - eto, jebi ga.. odgovara mi ponekad u drushtvu " pa dobro jel znash kuda to vodi? " - kuda vodi? pa shta ja imam 16 godina pa ne znam shta radim.. " pa jel ti to stvarno potrebno? " - pa nije.. to samo ponekad uzmem, kad sam sa pravim drushtvom i kad mi odgovara.. " nemoj to vishe. ok? " - ok. necu vishe.

MY FAVORITE. definitivno je nenadmashiv... tako da sam, jelte, bacila njegov omot. taj twix mi je super. snickers mi nikad nije bio jasan s tim kikirikijem koji meni bash i ne ide uz ostale " komponente " a marsu fali onaj keks kojeg twix ima. krivo isprintani papiri. par komada koje kod brata printah pa su malo koso ispali. vrechica krash u kojoj je bilo drazea s rizom za 6.15 kn. to si svako toliko priushtim, za uljepshat si dan. obozavam ih. i to tako rinfuzo, ne znam zashto, al su mi ful draze tako nego upakirane. i onda ja to tako grickam po gradu. josh neshto ako je i bilo, se ne sjecham. evo neshto i o troshkovima... ali isplati se

inache povod mog idiotskog i nichim izazvanog nerviranja je postavljanje sistema za nadzor.. eh, bacicu se u ' malu ' digresiju kako bih objasniJo zashto se iznervirah zbog gluposti a iskulirah sranja a vi preskochite ako vas ne zanima history digresija; radim u firmi za obezbedjenje. pre mesec dana, usled renoviranja jednog hotela u kojem smo bili, ostali smo bez radnih pozicija pa sam taman planirao da odem na godishnji, sa kojeg su me o5 skinuli uz rechi tadashnjeg shefa; ' ovo ti je super objekat, na novom beogradu, sedish za pultom u lobiju, kompjuteri, hostesa preko dana, radish samo nocu. idete ti i ivan, bicesh rukovodioc dok ne dodje jedan dechko iz japanske ambasade ' i josh nekoliko ubedjivanja u vreme kad mi je bash bio potreban odmor na koji nisam otishao skoro godinu dana. a i nije mi se ishlo na novi beograd treba da krenem na posao 2 sata pre pochetka smene a nakon shto odradim istu treba mi preko 2 sata dok dodjem do kuce. prevoz panchevo-beograd. da ne detaljishem ili ce post dobiti naslov - U Digresiji enivej - zavrshim na tom objektu koji je josh (i danas) gradjevina, krechili su mi iznad glave (a i danas, mesec dana kasnije, bushili su i lupali) dok sam ispod bio u odelu, kravati cipelama i kako ide vec sve redom, pokushavajuci da ostanem shto chistiji. organizujuci se kroz nesporazume (recheno je da dodjemo na razgovor na objekat, kad ono pomocnik direktora kaze da se odmah pochinje sa radom, niko od nas u odelu i sl..) i idiotluke (ivan se razboleo a isti pomocnik i pored razgovora s njim, mojih sms poruka i zvanja na mobilni na koji se ne javlja ne nadje zamenu. posle se ispostavi da je negde slavio, javio se posle 30 sati. u poluvremenu je dechko radio 24 sata dok ga nisam zamenio) uz chinjenicu da nema rukovodioca i da nam je najblizi kontak taj zamenik direktora chije se radno iskustvo poslednjih 20 ak godina svodi na hotel Hyatt. i odavno je prestao da bude fleksibilan, radimo na gradjevini a on kao da misli da smo u hotelu pa daje tako neke neupotrebljive instrukcije/savete. u poluvremenu nam kao zamena za ivana dodje josh jedan chovek sa kojim sam radio, iskusan, normalan (ovo je redje nego shto mislite. ako nigde - u vojsci sam se uverio u to), pametan, u hotelu je bio koordinator a pre toga je chak vodio vishe objekata. jedno vreme je bio zaduzen za sve mekdonaldse u beogradu. (sada i nemaju obezbedjenje pa im se desilo da je neko uzeo devojci novchanik iz ruke, kad je htela da plati, i izashao). enivej, kao najbolje reshenje firma ga postavi za zvanichnog rukovodioca objekta (navodno, dok ne dodje chovek iz japanske ambasade kojeg pokushavaju da izvuku a ne verujem da ce uspeti, tj, ako josh pokushavaju. a i sa tom ambasadom znam par dogodovshtina, uglavnom iz izvora internet provajdera. npr, bivshi shef obezbedjenja je pre toga bio upravnik zatvora u japanu, o uvodjenju neta da vam ne pricham. valjda ce neuro - ima pravo na jedan besplatan post ovde) a premalo je nkoliko postova da vam ispricham shta se sve deshava, tek nedavno smo se smestili za pult u lobiju, toliku neorganizaciju i nestruchnost odavno nisam video. sam pult su ' osposobljavali ' 20 ak dana. ljudi koji postavljaju stolariju su chekali da se postavi tepih a ljudi zaduzeni za tepih su chekali da se okrechi. ovi su 05 chekali (valjda) na postavljanje ventilacione reshetke (koja je takodje dugo chekana pa nije odradjena kako je zamishljeno pa..) kraj digresije

Zashto bi postojanje englezke kutje na jednoj ledini bilo bolje od ledina same.

enivej, ostavim opremu (i naoruzanje), vratim se u prostorije i chujem od drugog starijeg vojnika kako planira da maltretira " mladu vojsku " (tj njih - gushtere).. a zashto? zajebavali su ga dok je nosio opremu (i naoruzanje), dobacujuci neshto u stilu; " samo tegli, malo i vi da nositte.. " i tako to..

josh dva dana kasnije; ovog poota nema koktela ali kad god se pogledamo (a gledamo se chesto) oboje se smeshkamo. (da to nije obostrana privlachnost? ne znam.. ja se smeshkam zato shto ggledam u jako slatku devojku a ona.. shta ja znam.. mozda sam simpatichan ili imam neshto na licu..) Za stolom smo ja, neuro, duca i bane.. duca i bane sede na jednoj strani i maze/cheshkaju se (tj duca cheshka/mazi baneta) kad ona odjednom sedne pored mene.. prichamo neshto (svo chetvoro) i tako gledamo se ja i ona i.. hmm.. i nishta..:)) ustane ona.. ustane posle toga i duca (ode do shanka), vrati se i pochne da me napooshava; " kretenu jedan, zashto je ne smuvash ".. " pa vidish da ti se riba nudi na tacni " " koji si ti seljak " i tako neke sochne stvari pa ja u jednom trenutku ustanem i kazem; " dobro evo idem do nje samo nemoj da smarash molim te..

A ja kontam ovako: cist-a (= cesta, jedna od ridkih ricsi u kojima jat daje uglavnom " e "), Cist-jan > Cisćan > Cišćan [ Sada vidite zashto ja glas/ć/niekada pishem kao " tj ", a niekada kao " ch " (" mishich ") ].

yel se neko seca posta od pre godinu dana? happy hentai ili tako nehto.. ne? ma nema veze.. enivej, yuche mi e bio rodjendan i ladno sam dobio za poklon dva dvd.ja na kojima pishe " Happy Hentai ":) dodushe ne razumem bash ni zashto bi mi ljudi poklanjali neshto kad i nisam bash slavio rodjendan, nisam se potrudio ni tortu da napravim. tj - ne da je napravim, vec da maltretiram kevu da pravi:) kad smo vec kod poklona dobio sam i ogromnu nozekanju (koja ima svoju istoriju, pre dve godine sam se razmishljao da li da kupim tako neshto, kad smo bane, neuro i ja bili u beloj crkvi, odmah posle mog izlaska iz vojske, pa nisam kupio ali bane jeste pa nismo mogli da verujemo da postoji toliko ogroman i oshtar noz, isekli smo se samo od njegove tezine, drzeci ga u ruci. deluje kao deo klingonske standardne opreme), a dobio sam i kecelju (pa da vezbam po kuhinji da se lakshe ozeni valjda, samo shto sam ja vishe u fazonu da se udam, za neku sa stanom/kucom i kolima, i sl, a ni to chak ne zurim) i malu sholju za chaj.. mada smisao rodjendana, naravno, nie u poklonima..

long hairy freaky people need no reply/fatboy slim/that man kicks ass:) hm, da... bacila: omot od pashte. shpageta prisajzli. od klare. dosta su mi dugo i trajali, a dokrajachila sam ih veoma dosljedno... s tunjevinom (onako kako ih i inache jedeM). uvijek mi na kraju izbor padne na tu klaru, jer je ok, i jeftina, i stvarno ne vidim neku big difference izmedju njih i barille npr. jedino ako zaboravim stavit sol, onda je big difference, ali bez obzira na " marku ". da, pochela sam lately lomit shpagete na pola. prije bi ih stavila onako kolko su dugachki i shiroki, al sad ih po pola. i opet ne zamjechujem neku razliku. i pochela sam ih cjedit na cjediljku. prije bi pazljivo odljevala vodu nad sudoperom, jer mi se nije dalo prljat ono za cjedit, al onda bi mi chesto a) ostalo masu vode u ruchku b) shpageti popadali u sudoper. e, da. onda sam bacila i balon svjetlo plavi na zff i shtap na kojem je stajao taj balon. ne znam zashto sam ga uopche bila uzela doma kao shta ni ne znam zashto sam ga tek sad bacila. eto, dopizdilo mi valjda da mi se mota pod nogama kad ujutro ustajem. morala sam naravno prvo razbit balon da ga bacim jer bi inache zauzimao mnogo previshe mjesta u smechu. izmedju bushenja, stiskanja balona u rukama i skakanja po njemu odluka je pala na ovo prvo. orudje: shestar posudjen od cimerke. kazu da je taj shestar dobra spika za izmuzivat lovu od staraca. kao i trokuti uostalom. jako lomljive stvari, kazu, i roditelji vjeuruju. to ofkors vrijedi samo za studente arhitekture, gradjevine i slichnih tehnichkih fakulteta. ekonomija i pravo ne ualze u tu kategoriju. al uvijek se moze nach enormna kolichina texta za kopiranje, koje je ful poskupilo lately:) i, da, kao odluchila sam u zadnje vrijeme malo experimentirat sa shtapichima, ono, umjesto da sam tradicionalist uvijek kupim neke nove, al ne one fancy strane (maj fejvorit: salzetten) nego neke iz ovih domachih krajeva. tako sam probala " gold sticks " iz bosne herzegovine i bugi vugi iz HR (tochnije iz kuchana gornjeg), i doshla do zakljuchka da ime i visha cijena zbilja znache kvalitetu:) bljutavi su, znam da je to teshko za povjerovat, ono i ja sam si mislila kako shtapichi mogu bit loshi, al biliv it, mogu bash su nekako... odvratni. zato sam bacila i, osim omota, i oko trechinu sadrzaja istih. i the usual stuff - kutija od domachica, vrechice od chaja, jorgut, papirnate (iako josh nisam uhvatila prehladu a da sam doma ona bura bi me opalila po sinusima josh pred 2 mjeseca:)

Nije čudno što su bre najbolji još pre osamdeset godina prešli na ekavicu. lecenipravoslavac 10.12.2006. 18:40... evo ekavice. pomrsio mi konce dragi blog, izrazom usiljenim i sterilnim kao ludachka koshulja. jadni puritanac, beli demokrata shto bi bolesne da poshtedi - od zajebavanja. zashto samo bolesne? i da li one hronichno, na smrt ili od sveta bolesne? pretpostavljam da je dragi blog obuzet Weltfrömmigkeit-om, jednom u praksi shiroko-delotvornom religioznoschu, koja ne samo da se brine o bliznjima svojim, vec bi u istom dahu da obujmi i chitavo chovechanstvo svojom deistichkom predanoschu (vidi goethe, wilhelm meister, knjiga 2 kap. 7). bolje je da me ne znash, dragi bloze. ukrao bih te od utupljenog sveta, podruchja chulnog zbivanja i stavio na muke unutrashnje slobode i travestije - iz chiste ljubavi prema potencijalu ljudskom. moram ic. voli vas neostavrive, causa mrachni katuni i nesavremena razmatranja 10.12.2006. 19:17 @mračni: Ej, slojmune, ti si sad već moja greška, ne Inhibitorova: naime, to što se on grdno zajebao u pogledu procjene tvog idiotizma, njegova je stvar, ali što sam mu ja povjerovao, to je zaista moj problem.

Imperija (uzvraca udarac)? zanimljivo je da ni idioti iz panchevachkog SUPa nisu znali odgovor pa su taj deo u pasoshu nisu ni popunili. dakle rodjen sam u drzavi koje vishe nema u republici koja ne postoji. u lichnoj karti mi je grb SFRJ (nedavno sam to primetio kad sam se upitao zashto su tudje LK svetlije)

zadnjih me dana wata ' nostalgija za maturalcem, za shpanjolskom i za swim onim shto se tamo dogadjalo... jaaaako, jaaaako... zhelim opet ich, al to je narawno nemoguche a tak bi htjela josh barem jednom swe to prozhiwit i swe to widjet... jutro tog dana kad smo trebali krenit (26.9.2005.) nisam htjela ich, ono nikako, nema shanse... al kad sam doshla tamo... ajmeeee meni, na kraju se nisam htjela wratit u osijek, strashno bilo mi je tak dobro... tak super, sawrsheno... fenomenalno, neznam ni sama kojim bi rijechima to opisala... ma kakaw osijek i owo owdje, treba tamo otich i swe to widjet i prozhiwit ima jedna pjesma koja me podsjecha na maturalac i swe to, tu sam pjesmu slushala cijelim jebenim putem i josh tamo... neznam zashto, dobro serem, znam al nije bitno stawit chu wam ' ' neke ' ' slike da ih widite... u sljedechim postowima kakaw je tamo zhiwot, i owak po danu i po nochi (o tom da i ne pricham), ajme meni al et, swe shto je lijepo kratko traje tak i to... jebiga, takaw je zhiwot... al to je definitiwno najboljih 10 dana mog zhiwota... imash para, izadjesh wan kad hochesh, wratish se u hotel kad hochesh, niko ti nisht ne sere, imash para, pijem, pushish, jebe ti se... yoooy, to je zhiwot da mogu tak cijeli zhiwot... aaaaaaaa pa jebesh mi swe, skupit chu si jednom hrpu para i otich tamo... e pa hochu oke, nechu wishe o tom, sam ' chu se na kraju izbedirat... shmrc, wech jesam...

duplim devicama; - odakle dolazi neprirodna kolichina " tih stvorenja " - zashto su sve iste - kako to da ni jedna nema preko 50 kg zive vage (tj sa sve kostima) - zashto pobogu volim da sam blizu njih (ovo ni sam ne znam)

Sad je meni jasno zashto pun Misec, kad se nagne prima Bijakovi, malo pocrveni, promine cheru: vi ga tamo shtujete.

Dobro, Potjeshe, zashto su mene, koji san rodjen 19., odnili krstit TEK 23., i slagali da san rodjen 22. (radi izbigavanja sramote).

Podsitja me na dobru glasbu; niekako je dobra, ali ne znash zashto je dobra - jednostavno dobra.

Kad mi svi toliko VOLIMO Zashto onda Na 2 HRVATA 3 razlichita mishljenja????

Zashto trazhish prosvijetljenje ako je isto ko i neprosvijetljenje?

I zashto sam rekao da je tu nieshto csudno.

Naravno da ne znate, i zashto biste znali.

Prolaznost svega je cinjenica, no zashto mora biti jadno?

Zove se " Oshlova krunica ", a evo zashto: U vamiliji bijo jedan i nieshto mu se bash nije dalo molit.

U tom smislu, GS-u bash prshti za negativan publicitet, te jedino ostaje nejasno zashto g.

naime, danas sam imao neopisano zadovoljstvo da delimichno prozmem prichu o Mozesu (mojsiju nashem - (egipatski: dete) i po prvi put. ali i da zamislim bice koje bi imalo natprirodne sposobnosti a u vidu chulnog dozivljaja vida titravozelene aure isparenja otrova koje svakim danom unosimo u sebe, shto ljudi peruci se, recimo, samo prividno sa sebe otklanjaju. ali, chuj nekima je i to dovoljno. ne bih zeleo da ova nasha jednokratna prepiska postane suvishe imtimna; istovremeno nalazim to za " luckasto ", kako bi to rekle drazesno rekle tete sa televizije. (oprosticesh mi ovu malu sigresiju) mislim da sam, takodje, shvatio zashto (upravo, ne zashto vec sam uglavnom sprechen da pishem ili to radim sasvim nespretno - pishem vodeci pero kao bambi svoje glatka kopitima po ledu. u skladu sa time imam valjda i veliku tremu; na drugoj strani, uvideo sam da sam u, potpuno banalnom i svakodnevnom, umgangu sa svetom i u njemu vrlo vicakst - recitovao sam recimo: alle meine repliken, scheißen auf die weinachten, govorio stvari koje su sagovornike, na moje snebivanje, ponukale na duboke uvide - shto im se, rekao bih, im se retko deshava. kao shto vidiish, danas je pala dobra ispasha na beskrajnim livadama saznanja.