Lana je izgledala zbunjeno, zatreptala je svojim dugim trepavicama i premještala se s noge na nogu, dobro je igrala ulogu.

A usput mi šalje i pismicu: S Dona, Volge i Urala, visoko je zatreptala, i na naše kape pala, zvijezda crvena. Znan šta mi je s njon tija poručit da se zalažen za boljševizam.

Povremeno, bi malo zatreptala sa strane

Što ako si srela dečka na tulumu i srca su vam zatreptala?

Zatreptala je očima prema meni, pitajući: - Koju?

Zatreptala sam okicama, izbacila svoje trojke na gotovs i počela se smijati.

Na to je djevojka sva presretna ciknula, zatreptala okicama, skupila ruke držeći ih nisko te je nagnula glavu u stranu gledajuć me nekako sretno, lica totalno ozarenog.

Ispružene ruke laganih sjena nepoznate noći Vrata sa lijeve strane koja kao nikad neću proći Dovoljno jaka volja utješno i strašno djeluje Probleme probija te slama u znak potvrde Dubina zatreptala u vlastitim žilama odjekuje Dopire do prašine u prošlosti pokretima prenatrpanosti Ostavljajući neostvarene vrhunce puste i slobodne

Nakon deset isteklih minuta zatreptala su svjetla i nekolicina posjetitelja koji su se zatekli u objektu ubrzo se našlo kod glavnog izlaza, svi osim para u šminkerskoj toaleti.

Jake je potrčao, ponovno joj čizmom naciljavši želudac i ona je, dok je noga još letjela, zatreptala, a glas joj se pretvorio u zaglušujuće kriještanje.

A opet, uživao sam grleći je, mazeći je i vršcima prstiju tražeći njene točke zadovoljstva sve dok se nije popela na vrhunac pod mojim neprestanim dodirima i zadovoljno zatreptala, a oči joj blistavo potamnjele.

Utaknula sam cjevčicu u utor iza desnog uha i brzo zatreptala nekoliko puta.

Uključila bih ga, čula čudno pištanje i zatreptala.

Ona se potom ipak složila da smo ipak; ' ' ohrabreni priželjkivati uvijek dobrotu... ' ' kao da je samo to i trebala čuti i potom nevino zatreptala svojim zlaćenim krilcima u znak iskrenog odobravanja pa vrlo uzbuđeno u čaru vremena oko mene sretno letjela

joj kak sem sat lud kak cucek dok mu jen drugi cucek kozt preotme il kaj sliđno. jerbo se jene velike bedaztoče pripovedaju po okolmi seli kakti virje il sliđno. veli meni denez davorica čujež brankec idemo si jenu podravku spiti v goztijoni i ja velim njemu onda okej. i tak smo si mi popili jenu pivu kat ti evo mirčija z svojim bež boje fičekom. al ne bež boje kaj bi to nešče bežal nekam nek je to jena boja bele kave i jož malko svetleža da pojaznim stvari kaj nebi dožlo do zabune. i veli nama mirči dečki el ste za jenu akciju a mi kak mi i kak nebi bili nek mam z mirčijom vu fiček bež boje i pravac nas je zapeljal vu virje jenu birtiju. i tak smo si mi popili svakoj jeno nekoliko podravki pivi i kat ti jeni kreteni seli do naz a veli mirči da su to jeni pravi grungeri a ja neznam kaj to znači. i veli mirči el ste vidli dečki jene prave grunegere i veli onda jeden grung dečki moji el se vi sečate onoga branka kaj je natipkaval po jenome blogu a veli drugi grung a njemu ni traga ni glaza a ja nesem jož bil tolko nakrezan kaj jih nebi skužil. i veli jen grung dečki morti je on vmrl a ja ni pet ni šezt prijel flašu ot podravke i reko sad ga bum opandrčil po onoj njegovoj grung glavi kat takove jene bedaztoče pripoveda jerbo kak bi ja bil mrtev kad sem živ živcat i sedim krej njega. uh kak mi je žerulja zatreptala na sto stepeni kak sem bil živčan al sem se fala bogu uzpel skontrolerati. eto vidiž jen smotani grung kak sem ja živ jerbo tu natipkavam sad u ovaj kasni čaz a da sem mrtev bi ti kuraz sat čital i tome sliđno moje pripovesti. nek sem samo bil malo leni jerbo je lepo vreme bilo i jož mi je k tome prasica krepala samo se zrušila jadnica kaj da ju je grom strefil nek sam onda moral jenu grabu kopati al nema veze. a zutra dok se zbudiž buž ti videl kak sem ja vmrl nemorut jen grungerzki il tome sliđno. eto pozdav sat ot branka prijateljzki i sim oztalim grungima osim onome kaj ima dugačke lasi i pozdrav bok

Sjećam se kako si me vodio u kupovinu sandala za prvi razred, pa te mama umalo nije u top stavila jer si mi kupio neke s potpeticom od 4 cm (jer sam ja zatreptala i rekla " moooolim te, taaaataaaaa ")

Samo se samozadovoljno smješkala i ponekad zatreptala umjetnim trepavicama, usput podižući čas lijevu, čas desnu obrvu.

Kojoj bi otvarali vrata docim bi zamamno zatreptala (pod pretpostavkom da znadem zamamno zatreptat, stono moze, a i ne mora bit istina).

Ona se samo nasmiješila otkrivajući svoje žute štakorske zube s kojih se odronjavao kamenac, zatreptala blaženo sitnim mišjim okicama i otišla u WC lomeći gležnjeve u štiklama.

Gospođa A je zatreptala očima i potiho se zahihotala.

Stariji su učenici pjevali: S Dona, s Volge i s Urala Visoko je zatreptala, Pa na naše kape pala Zvijezda crvena.

Nije teško zamisliti Mariju Radočaj kako je zatreptala svojim gustim trepavicama i nasmiješila se, pa pristala iako tada o dječjem filmu, posebno onom što bi ga sami trebali snimati, nije znala puno.

Na upit gospođe Pa koliko vam baka ima godina?, upitani gospodin druge obitelji s ponosom je odgovorio na vrlo zanimljiv način Jednu manje sto Gospođa je na to pomalo zbunjeno zatreptala i za njim ponovila Jednu manje sto?

A za tebe u prvom redu. U prvom redu? Mhm. Kažeš, u prvom redu? U Kostelcu sigurno. A u kojem redu vrijedi za Irenu? kazala je i zatreptala plavim očima, jer joj je u crnim trepavicama zapela snježna pahuljica. O njoj?

I obrazi i tamnožuta kosa bliještili bisernim kapima, i kod svakoga pregiba zatreptala na njoj svježa mladenačka put i zatalasala se gojna prsa.

Bilo mi kao da sam našao zakopano blago i saznao neku slatku tajnu, a uvala zažuborila i zatreptala jasnije.

Na pitanje da li zna s kolikim novčanim sredstvima raspolaže (pritom ne zahtjevajući da meni kaže tu famoznu cifru već samo pitajući da li ona zna kolika je), nije znala odgovoriti i bila je vrlo ponosna zbog toga, pa je u tom smislu čak značajno tajanstveno i koketno zatreptala očicama.

Zatreptala je, na trenutak zasljepljena, a zatim zadovoljno zatvorila oči upijajući varljivu toplinu.

Prolazeci kraj njega, zastala sam... zatreptala okicama i onako slatko upitala..: Ti si Dominik zar ne?

Kad su se sa slunjskih brda počele razlijegati pjesme: Uz Tita i Staljina, dva junačka sina, nas neće ni pakao smest ili: S Dona, s Volge i s Urala, visoko je zatreptala, pa na naše kape pala zvijezda crvena, prestrašeni Dmitrije Poljuljahov odmah je napisao šurjaku Babiću: Pamagi šura