Zadnji dan našeg boravka u Rimu zdrma me neka viroza s temperaturom... omajgad... objasni ti Talijanima što je čaj od mente... pa još s limunom i medom, hajte molim vas... drugi dan veli meni Jure eto vidiš... a mogla si se i na ugodan način preznojavati da nisi tako glupa... ja bih te izmasirao s rakijicom, a ne ruke sebi, ruke sebi... mogla si sad biti zdrava, tuko zaostala...

PA KAKO ZA BOGA MILOGA ONDA VJERUJETE DA DUŠAMA I PSIHAMA DOISTA MOŽETE NAŠTETITI? vjeruješ dakle u zlo-duh. vjeruješ da ćeš maskiranim postupcima nekome zlo-dušnošću naštetiti, da će se negdje ta evil-ektoplazma ipak osjetiti, da će ipak biti nekog evil-inkubusa. da, s obzirom na situaciju o ovome društvu vjerujem da će inkubusa i poremećenih slobodnih parcijala svijesti limbičke i svake druge biti jer odzračujete u Polje sve više blesavoće, mržnje i kaotičnosti, nakupljate fuzzy-blurry energije, upravo idealne za nastup pravih crnih igrača, koji dolaze kasnije, ubirati plodove, hranit se a-logosom, dia-logosom, vašom dia-boličnošću. eto tak, jednostavno pojašnjeno, nemrem sad o tome, nemam vremena. pusice. ne brij previše na duševno ugašenu kvazi-neoliberalku da ti se doista ne dogode bijesni " drekavci ", jer kad te takav zdrma bit ćeš ko nadine cross iz king-ovog the standa, pogledaj si film. nije to šala. sve se želje ispune, ako ne fizički, a ono.... hm, s više razina. tak je to)

Veća je panika kad onako zdrma potres pa ne znaš di si i dal ' te pola fali, ili ti poplava odnese spavaću sobu,..: rolleyes: to je panika, ili kad te boli zub,... a ne neka možebitna objava da nas kakav krupnooki " skakavac " promatra sa susjedne planete ili je na mjestu državnog sekretara za obranu, svašta.

Ono... volim jake riječi... kad su od mene... od drugih, ne volim jak podražaj... ono, da me zdrma, neću... onda naletim na tu pjesmu Crveno od Elementala... a nisam sugestivna... nisam sugestibilna... ali se rasplakoh... inače nikad ne plačem na tuđe stihove... samo svoje... ali toliko se pronađoh u tim iskrenim riječima da sam se jednostavno prolila...

denes mi je malko bolje. al po noči mi je bilo jako težko. prebadalo me je i prebadalo kaj opče nizem mogel spati. i rekel sam sam sebi branko to se viže nemre zdurati ni pet minut i onda sam otišel na oblok i porinol sem prsta v grlo i se je mam scurelo vun. al je bilo mučno. tak sam se naprezal kaj sam mizlil da mi joči budu scurele van. i bilo je to pravo olakžanje. a vjutro je došla baba od miškine i čul sam kak mami govori tvoj je branko prav bil nalejan kad je onak pod oblokom sve zneredil. kaj nju briga babu staru ofucanu el sam ja gdi pil il nizem. ne velim ja da mi nije dobro malo si gemižta kojega popiti al nigdar nizam baž tak preteral kaj nebi doma znal dojti. ozim ono jemput al se to ne računa. a njezim mižkina dok se naloče to ne vidi baba. i kaj njega ne nariše na ona svoja stekla dok je tak nalokan a ne kaj slika nekakve pejcaže i glupozti. dok mi ne dojde tak na pamet nekakva omama kaj zemem kamenje i sa joj ta stekla spoterem pa bu vidla kaj to znači vu tuđe se probleme vupuštati. to vam je zlo jedno od stare vježtice. jemput mi je takvo zlo napravila. mojeg je đekija namamila z nečim il mesom i zaprla ga je kaj nije bogec dva dana svetla videl. a ja opče neznam zakaj. a to vam je tak dobri cucek. orginalni štakoraž i to je sto pozto o tome nama pogovora. samo je malo prevelik za svoju visinu al se to ne uzima u obzir. točno mi je tak jedan čovek rekel koji je stručnjag za pese. jer je on lovec po zanimanju i sve te vrste zna kak se koja zove i čak kak zgleda. tak ja znam to o moje đekiju da je on pravi cucek i nebi ga ni zakaj dal. nigdar nije po noči ni jemput zalajnol to je pravi cucek. a da vidite kak štakore lovi. on se potajice skrije za koš i pripaziva. onak sklopi joči kaj štakor na trenutek pomisli da je zadremal al dok se štakor zbuni on skoči i zapiči se pravac na njega i dok ga zgrabi za šiju zdrma levo desno i bežtija mam izpusti dušu. a jemput je tak profulal štakora, al to mu se samo jednom dogodilo da nebi bilo zabune i viže nikad jer je štakor uzpel vu svoju rupu pobeči i on se je bil zalaufal i tak je vudril vu vrata kaj je prebil desku i malo je bil omamljen kaj smo ga morali zdenom vodom zalevati a mama je vikala branko đekica je goftof donesi zdene vode mam. al mu ni vrak nije bil kak ima tvrdu glavu. rekel sam pravi cucek i mogel bi još takaj o njemu natipkavati. a bogme i bum.

Jel to nama roditeljima simpatično, da se cijela zgrada zdrma zbog petarde ubačene baš na " pravo " mjesto.

Zdrma te srce ili se ubiješ.

.. ko vlak dojuri svako toliko srce mi zdrma kao nitko, a ja ga čekam ko kakva bena nastojim bit budna a ne snena, blijedo ga gledam skoro bez daha, ne želim da zna koliko je uzelo maha, veselim se toj sreći kada ima malo riječi, al u san ostatka noći za čas će to prijeći..

Zdrma nas saznanje farkaš = blato.

Također i urbanizam mi je postao zanimljiv... kad promatram naše gradove, vidim da je tu puno posla za urbaniste... naša zemlja urbanistički je katastrofalno zapuštena... ima jedan studij (u vidu postiplomskog) u Ljubljani za koji sam se raspitivala o urbanizmu... računam, lakše mi je to da se eventualno doškolujem nego da krenem sad ispočetka u arhitektutu... paaa... dok djeca odrastu, dok ja zaradim hrpu para ovim što već dosta dobro znam raditi, dok me zdrma klimakterij pa prestanem misliti na muškarce eto meni prilike da se uhvatim pravog posla u životu...

Uglavnom, to je razlog zašto se ne odvajam od PC-a nekad i po 20 sati, mada sam eto, uspio smanjiti na neku razumnu mjeru ali posao je sam po sebi zanimljiv jer svaki klijent je novi izazov a uz to moraš uvijek biti u toku i učiti jer ima toliko programskih jezika i novih web standarada plus ovih petnaestak alata u kojima radim, tako da mi je bilo suđeno sjedenje:) A što se sporta tiče, bavio sam se borilačkim vještinama rekreativno: Počeo sam kao osnovnoškolac s Judom, pa kasnije prešao na boks, karate, hrvanje i na kraju taekwondo:) Što se tiče kemije, ne bih uzimao ništa osim suplemenata, čak mislim da ću i High Voltage od MVP-a izbaciti jer me pošteno zdrma pa ne mogu zaspati ponekad i predugo: D Pločice se naziru i mislim da će kroz nekih 3 tjedna biti prilično vidljive čim prodjem ovu kuru kalorijskog deficita u koju sad ulazim, možda izgubim i koju kilu mišića ali, vidjet ćemo...

Zatim kreni gledat momke (zgodne i one manje zgodne) iznutra.. čitaj im misli kroz redove onog što pričaju... Nek ti srce zdrma nešto konkretno od njihovih riječi, a ne samo njihov oblik mišića nadlaktice i nadkoljenice.

Ako on treba biti lik koji će i usred noći kada ga se zdrma tefljati parole iz HDZ-ovskih pamfleta, netko se grdo zeznuo.

uzalud ti Ä us, takvi ne shvaćaju na vrijeme, shvate tek kad ih zdrma popravo, kao ja. njih se ne može spasit, od svih mojih " prijatelja " s kojima sam haračio prije nesreće, nakon moje nesreće se spasio samo jedan klinac vođen mojom nesrećom, a to je puno, ako sam uspio jednog spasit od tih sranja, smatram da sam puno napravio. a ostalima takvima neka Bog pomogne. (hrvoje 13.11.2006., 12:58:36)

A ako je ne zdrma sadržaj, ak pada na formu, tu je i moj fini kaligrafski rukopis koji u kombinaciji sa tehničkim pismom jednog inženjera izgleda zaista efektno.

vanzemaljci su je oteli na planet pun lješnjaka i ona sad tam mora čistiti i skupljati za njih lješnjake, i nesme ih jesti, jer ak ih jede, priključili su je na posebni aparat da ju zdrma nekaj jače od naše struje... i onda ju je strah pa sad robuje tam...

Ipak, nadam se da sve valja i sve štima, možda ste ureaplazmu imala sve ovo vrijeme i vi i on, jer ona često kolonizira i tako mirno živi u mnoštvu zdravih ljudi, oblažući našu uretru iznutra i ' ' šuti dok nas još nešto treće ne zdrma ' ' a to može biti stres ovakav i onakav... i zato ne bih uopće ruku u vatru dala za priču o ISKLJUČIVO spolnom prijenosu ureaplazme, koja je možda godinama među Vama.

Unda te to malo zdrma, pa počneš mučat i kad triba i ne triba, samo da neb ispa gluplji nega šta jesi, a nema ništa gore, nega ispast glup isprid dućana kad se skupi vijeće mudraca na pivušu.

Jer su ljudi i dalje bili po svim ostalim ulicama, i slijevali im se iza leđa kako bi tko stigao... vješto gledajući iza zida da te ne zdrma baš koji suzavac u glavu, a dim je ionako s vremenom postao lijek za sinuse.

I tak, zdrma se vlakić i Jura iznebuha, em s čista mira, potrefi Štefa dubokoumnim pitanjem: Čuj Štef, a kaj mi praf za praf imamo protif tih Srbof?

Jabuke su odlične i same, a probajte pustiti i komadić svježeg đumbira kroz sokovnik ako želite da vas sok zdrma.

" Fata imala udes, od fiće ništa nema, a Fata živa i zdrava. " " Sad joj kupi Mercedes ", kaže Mujo, " pa kad negdje zdrma u velikoj brzini nema joj spasa. " Tako je i bilo.

čitala sam jednu knjigu NEVJERNICA od Ayaan Hirsi Ali.. kad sam je počela čitati svaki svoj slobodan trenutak posvetila sam čitanju. knjiga je super neću je preporučiti svima jer to nije štivo za odmor i ljetne praznike. iako mislim da nikoga neće ostaviti ravnodušnim, podiže tenzije u čovjeku i tjera ga razmišljanje, jednostavno te zdrma.

Izuzmemo li možda jedan ili dva svijetla primjera, tako su nas dobro utrenirali da čak ni električni šok koji nas svaki put zdrma nas ne spriječava da uvijek stišćemo jedno od dva, možda eventualno tri dugmeta iako znamo što slijedi, dok druge ne diramo.

Rekal bi da je ozbiljan prigovor kad te netko zdrma šakom u glavu.

Što ak ' drugi potres (kak to već zna ići, prvo jedan a onda za njim drugi još jači) zdrma baš dok sam ja u kadi.

Ili elektrostaticki elektricitet gdje te nesto zdrma al to nije struja (jer uredjaj pokazuje 0 A) nego napon.

Zbog straha da vam pesa ne zdrma auto, možda ga nikada nećete puštati s lajne, možda ćete ga prejako vezati za sebe.

Lijepimo jučer tak dragi i ja nekakve tapete, kad odjednom cijela zgrada se zdrma.

Eto stigla je. Lipo je ušla, niti je pokucala, niti je pozvonila, jednostavno ušla.Stigla je.Primila sam je, lipo, uljudno, ali i napomenula, da je za gosta tri dana dosta.Lipo ču je ugostit, neće bit lačna (gladna) ča budemo jeli mi jest če i ona, nema izmotavanja, more čak i birat kamo če spat, če va dnevnom, na kožnoj garnituri, če va našoj spavačoj ili pak u diječjoj kamari (sobi). Neabadira me, lipo se gospođa uvukla u diječju sobu, ni manje ni više nego kod senijorke (starije kćeri), lipo ju je vela moja primila, sad se druže, a juniorka (mlađa kćer) bijesni, ča ako gospođa bude htijela i kod nje, ona je neželi ksebi, a lipa moja, neželi je niki, niti gospođa pita, ona samo dojde, malo te zdrma, malo se preznojiš, malo kašlješ, malo si u bedu, (kaže moja mlađa) i to je to.Sad znate, kod nas je stigla gospođa Gripa, zasada spava kod starije, ča će bit poslije, kamo če se premestit, neznam, ali ču vam javit.Eto lipi moji vi mi budite zdravi (puno vitamina, čajića i meda), pametni i naravno lipi. Ugodan Vam vikend želin