Uticaj Grčke bio je jak u ilirskim primorskim krajevima preko trgovine, pa je pronalazak grčkog novca sa likom Zevsa na aversu i konjanikom na reversu sasvim logičan.

Iako polubog, sin samog vrhovnika Zevsa, Persej, spasilac Arga i ubica Meduze i Krakena, čudovišta iz morskih tmina, toliko insistira na humanoj dimenziji svoje ličnosti da odbija očev poziv da zajedno sa ostalim besmrtnicima stoluje na Olimpu i kroji sudbinu ljudima.

Ovog puta, kombiniraju graffiti legendu Zevsa sa svojim dizajnom.

Ako već moram da biram ja vidim sebe kao Zevsa. "

Dionis zlatne kose se rađa (negde u VII stoleću stare ere) čisto začet od Časne Semele i Boga Zevsa.

Apolodor (Apollorodos) iz Atine, značajni naučnik svoga vremena (II. stoleće se.) govori o pobuni giganata protiv Zevsa zato što je ovaj zatvorio njihovu braću titane (' velike ') u najdublje odelenje Hada, u Tartaros. (' O bogovima ', I, 6,1) - Po teogonisti Hesoidu gigante je rodila boginja Geja (Zemlja) iz krvi koja je kanula na zemlju iz rasplodnog organa Urana (Neba), kada ga je Hronos (Vreme) uškopio.

Giganti su ustali protiv vladavine Zevsa (Zeja, Diva), ali ih je ovaj uz pomoć Atene munjama savladao i brdima u podzemlju pokrio, gde se ovi gorući od vatre Zevskovih munja trzaju od bolova i izazivaju vulkanske provale i trusove.

Pojavu i postavljanje Gnusobe Pustoši (grč.: to bdélygma t s er mMseMs) najavio je i Isus: »Kada, dakle, vidite da Gnusoba Pustoši, pomenuta od proroka Danila, stoji na Svetome mestu, (koji čita neka razume) tada oni koji budu u Judeji neka beže prema gorama,...« (Matej, 24:15 - 17) ' Gnusoba pustoši ' koja se pominje u ' Knjizi proroka Danila ' (9:27, 11:31) odnosi se na kip olimpijskog Zevsa koga je tiranin Antioh Epifan postavio na oltaru za žrtve paljenice u jerusalimskom Hramu (' Makabejci ', I, 1:54, 6:7) Nova Gnusoba pustoši biće verovatno kip Antihrista, čoveka-boga, Demonove slike, pod čijom vlašću će biti obnovljen Herodov Hram u Jerusalimu kao i gnusne krvne žrtve (cp.: ' Solunjanima ', I, 2:4)

Treći su se pak odlučili da tetoviraju Zevsa, Afroditu, Artemidu, Apolona, Posejdona, ili pak Parisa, Hektora, Agamemnona, Prijama, oba Ajanta, Odiseja, Telemaha, Hriseidu, Briseidu, Andromahu, Helenu, Hekabu ili srećno preživelog Eneju

Pitanja koje se dalje nameću (nismo mogli ne primijetiti) jesu hoće li sjedalo, ukoliko dođe do serijske proizvodnje Zevsa, ostati toliko blizu stražnjem kotaču?

U starini, pak, oni/= Persijanci/poštovali su Zevsa/= Jupitera/i Kronosa/= Saturna /, i sve ostale bogove Helena, s tom razlikom da nisu, pak, sačuvali njihove nazive, pa su Zevsa nazivali Belom, Herakla Sandom, Afroditu Anaitidom, i razne bogove nazivali su različitim imenima, kako potvrđuje babilonski Beros, i Atenokl, i Simak, opisujući drevnu historiju Asiraca i Medjana

Sin je Zevsa i Semele, iako su mitološki izvori o njegovom poreklu mnogobrojni i protivrečni, no jedan kaže da su titani Dionisa još kao kao dete rastrgli, a njegove udove i trup Apolon je sakupio i sahranio.

Helenski historik Herodot koji je Babilonsku kulu, Etemenaki (' kuća kamena temeljca neba i zemlje ') video samo u ruševinama, piše za taj cigurat, zdanje od opeka: »U sredini ovog svetilišta/Zevsa-Bela/sagrađena je masivna kula, široka i duga jedan stadij/= 92 m /, a na njoj druga, a na ovoj još jedna, i tako redom: svega osam kula, sve jedna na drugoj. /.../Na najvišoj kuli nalazi se veliki hram i u njemu veliki i raskošan krevet, a kraj njega stoji zlatan sto.« (I, 181

Helenski historik Herodot (Herodotos, cca 485. - 425. god. se.) opisuje četvorougaono postavljen grad Babilon, kao i hram Zevsa-Bela koji je se održao do njegovog vremena (i koji je pretrpeo nekoliko rušenja): »...

Ukidajući svagdašnju kadiono-miomirisnu žrtvu u jerusalimskom Svetilištu, Antioh IV Epifan (u viziji simbolično predstavljen kao ' mali rog ') je potom u Solomonovom hramu postavio gnusobu pustoši: kip Zevsa Olimpijskog.

U mitskom viđenju Herakle (grč.: Herakl s, jon.: Heraklé s, lat.: Hercules proslavljen zahvaljujući Heri), sin je boga Zevsa i Alkmene, žene mikenskog vladara Amfitriona.

" Slavi, Muzo, Herma, što sin je Zevsa i Maje

Glasonoša, Logos, zlatoštapni Hermes, rađa se u pećini, začet od Časne Gospe, blagoslovene Device Maje i Boga Zevsa (Jupitera, Jehovu, Jovu).

Ne postoji (skoro) ni jedan razlog zasto bi se neko pre odlucio za Zevsa, nego za Krisnu, Isusa, Allaha..

Etimologija imena Makedonija, ako citiras grke ili Hesioda, Makedon je sin Zevsa: ne zna: a ne plemena o koje ne postoje dokazi: ne zna: Postoji jos jedna verzija da etimologija imena je od boga Makedon, koj po svoje ime je nazvao zemlju a tu tradiciju su preuzeli svi mak.kraljevi i tako su nazivali gradove Filipi, Aleksandrije itd.

Ja sam i dosad znao da su Aleksandar Veliki i Justinijan Albanci, ali u ovom genijalnom radu saznao sam i za Ahileja, Odiseja i Zevsa..