Svirači su se izmjenjivali u nastupima nastojeći pratiti jedni druge, Salzburžani u dindrlicama zaplesali s ivanečkim deklama, škljocali su aparati, zujale kamere.

Sjećam se da sam sjedila naslonjena na lipu i da mi nije smetalo cijelo čudo buba koje su puzale, gmizale i zujale... ali nije to bila moja lipa, ni jedna od onih koje su mirisale opojno... znate od mirisa lipa mi se nikada ne kiše... kad miriše lipa ne dobijem alergiji...

U svim dužim tunelima pčele su užasno zujale jer se dim spuštao nisko.

Ulfuz je, fascinirana, promatrala treću skupinu anđela kako blistavosivim strijelama obaraju jedva primjete mete koje su stravičnom brzinom zujale zrakom.

.. napokon je jučeR bio dan.. dan kada sam se našLa s MaRiem.. pRije toga sam biLa kod fRizeRa.. staRa i ja smo zujaLe da nađemo neki fRizeRaj.. došLe smo u neki kak ti centar i tamo ih je biLo 100.. nismo znaLe u koji da upadnemo.. na kRaju smo uŠLe u jedan.. ženskica je baš biLa simpatična.. nije ko one namRgođene kakwe su fRizeRke često.. nisam imaLa pojma kak da se ošišam, a htjeLa sam se ošišati jeR mi je kosa biLa ispucana.. na kRaju me je postepeno ošišaLa.. dužinu mi nije diRaLa toLiko, jeR se užasawam kRatke kose.. jeR, naime, jednom sam imaLa kRatku kosu.. ne znam kaj mi je biLo da sam se ošišaLa na kRatko.. izgLedaLa sam ko neki dečkić.. ja sam biLa gLedaLa neki kataLog i widLa neku ženskicu sa kRatkom zuzom, aLi njoj je fuLL jako dobRo stajaLa.. i naRawno, ja sam htjeLa tak izgLedat.. na kRaju kada me je ošišaLa, izgLedaLa sam ko dečkić.. faca mi je biLa tak nagLašena.. i bucmasta.. užaaaas.. biLo je to dok sam išLa u 5. RazRed.. meni jednostawno ne stoji kRatka zuza.. sada kosu puštam.. maLo ispod Ramena mi je.. posLije fRizeRa, nekih sat wRemena, išLa sam se naći s MaRiem.. našLi smo se na tRgu.. ona ženska kaj pRodaje one baLone weLike u Raznim obLicima.. e ja sam htjeLa kupiti spužwu boba skockanog al mi Mario nije dao hehe.. u zadnje wRijeme.. u zadnje wRijeme mi je nekako žiwot saw, nekako depResiwan.. jedino je maRio tu da ga uLjepša.. sjećam se pRošLosti, swega što sam u žiwotu napRawiLa.. i uwijek pLačem zbog swega.. ne znam.. neke emocije su u meni.. RazmišLjam o nekoj stwaRi, onda sa tom stwaRi powežem tisuće dRugih.. onda što bi biLo kad bi biLo.. ne mogu wam to baš opisati, aLi nadam se da ste me RazumijeLi...

I tu zapis malo vrluda, ali nismo baš toliko zujale oko staze.

Ili mu se reklo?) Još dok sam izgovarao, čudio sam se vlastitim riječima i dosađivale su mi, zujale mi oko nosa poput zunzara.

Zujale su, brujale, iskakale iz gomile i vrištale:« Ti to ne smiješ

Sjećam se kako nekad nije bilo kosilica, niti traktorskih kosilica koje bi zujale svako malo oko nas.

Uši su zujale, dok su tri čovječuljka stiskali gumbiće na nekim aparatima sa puno žica i udarali po električnim bubnjevima i svirali gitaru.

Putuj Selma... i molim te ne naginji se kroz prozor. " ne da smo nas dvije krepavale,, nego krepale totalno,, a još to bila žena za volanom, ako se ne varam u benđoli.. ma ludnica je počela... i tako,, mic po mic, preko Pelješca stigosmo do Orebića... putem preko Pelješca, javljali smo se, tj. trubili svim babama i đedovima koje smo putem sreli. i tako... došli do Orebića, kupovanje karte,, blabla.. ulazak na trajekt.. kako je vani jako puhalo, odlučile smo ostati u autu tih 20 ak min... da ne zaboravim.. Cedevta bomboni su fakat zakon i probajte pojest samojedan... vjerujte, ne može se... barem ja.. ili sam zbilja ovisna o njima.. tih 20 min u autu je bilo na granici živaca, jer neki starčeki su se očigledno napalili na našu corsicu (sorry mucek, smatram je našom.... znaš zašto.. zbog ulja)... ovaj jedan svako malo luta nogom u gumu, drugi je zagradio prolaz, pa je lik što je prolazio odvalio rerovizor.. (ne mora nitko znat da je već bio na pola odvaljen)... e da, negdje još pri dolasku u Orebić, pitam mucekića moga, što se rekli njeni kad su čuli da ja stižem.. a ona meni da neznaju.. ja ostala paf.. došla odma knegla u grlo.. al prošla je onakon po minute.. a kad sam fina.. pri tome još i sramežljiva.... da se sad vratim na priču... iskrcaj iz trajekta... stigosmo na Korčulu.. još 7 - 8 min vožnje i eto nas pred kućom.. olalalala... konačno... vadimo njene kofere, čizme (3 para), laptop, putem je mucek kupio mušula i kamenica, pa sve to nosimo u kuću, skupa sa mojoj Kesićkom i ruksakom.. naravno, kuća otključana,,, zna se da je netko doma... kad ono, niđe nikoga, samo jedan dio spava na kauču.. šuljale se mi tako kroz kuću i ravno nakon minut i po izletile iz nje.. idemo dalje tražit članove familije.. e tad je krenulo moje upoznavanje sa svim tim dragim ljudima.. iskreno rečeno samo sam 5 - 6 imena zapamtila, nadam se da se ne ljute,,, slabo pamtim imena.. al face su mi ostale u pameti.. bar kojih 20 ak dana.. nakon prve ture upoznavanja.. vratili se u kuću.. tamo malo pojele juhe i lešade.. i onda sam postala ubojica mekog srca.. dakle... mucekićin tata me odabrao kako asistenticu pri klanju kuneja.. znam da vam zvuči očajno i tužno, i pitate se kako sam mogla.. al eto... sad konačno znate s kim imate posla.. prvo sam pola viđet kuneje,,, odabrane su dvije žrtve.. i tako... samo da znate, nisam nikoga priklala, niti malo krvi nije bilo na meni,, samo sam držala šape, dok je mucekićin tata gulio kožu sa kunejića... za sav taj silni trud, dobila sam repić od kuneja za sreću.. hvala... sad se bavim mišlju kako da to koristim kao privjesak za ključe.. al sredit ću ja sve to.. svestrano sam ja dijete.. mucekić moj za to je vrijeme patinala čizme i kibicala nas što činimo.. a sve ko neće još tako malo zujale okolo po kući i došlo vrijeme večere, opet se najele, valjda zbog klimatske promjene, pa onda sve nekako bolje paše.. da sad oopet ne idem u detalje.. u 21.15 smo bile u krevetu,, ravno nakon Miljunaša.. jer naravno, sa subote na nedjelju se loše spavalo, svaka po kojih par sasti,, pa onda još vožnja.. ubilo nas male sve to, pa pa kako i neće.. o tako.pošle spat.. naravno, opet je pala mala čakula u krevetu prije spavanjca.. neznam zaspale smo.. ko bebe, nakon kojih 15 - 20 min.. ujutro je mucekić naručen u zubara u 8.30 pa da ne ide sama.. trebam i ja ić s njom da joj držim ruku.. ma vraga.. velika je više ona.. i tako, ujutro je njome alarm počeo zvoniti neđe oko 7 i nešto sitno, čula sam to u polusnu,, svako malo drnda.. al ne smeta meni,, navikla sam nakon 3 puta.. 8 manje 10, pita me ona jesam li budna, ja šnjuham da jesam, a nisam i tako,, ona nije mogla vjerovat da tako funkcioniram rano ujutro.. dobro aj, nije toliko rano, koliko sam bila nenaspavana i falilo mi sna.. bila mi napeta subota.. i tako marendale nabrzaka, put pod noge, krećemo nabijanje cvika na oči, iako je bilo oblačno i krenule u zubara.. eto nas za kojih 10 ak min kod njega čekajući nju da to obavi listala sam časopis More (još uvijek se pitam, zašto privatni zubari u čekaoni imaju časopis More i Gloriju).. mucek to brzo obavio.. i odsmo na kavu u grad (Korčulu) parking nismo platile, jer kad smo pitale lika da li fakat treba platit, reko je: " ma aj ".. i tako, pije se kava, nije bogzna što bila,, al eto, navodno je u tom kafiću najbolja ona je opet slijedilo upoznavanje.. ako se dobro sjećam,, malo po malo popunio se naš stol i oko nas je bilo 5 muškića.. ala da.. opet neznam imena,, al nije bitno, zar ne?

I tako, nakon pranja auto po oblačnom vremenu, još smo malo zujale kroz kuću i krenule se zabavljat oko moje Kesićke, brzo došla večera, najele se mi ko velike.. pa opet nazad u power point s Kesićkom, nakon obavljenog posla, gledali smo slije, tipkale sms-ove nama dragim ljudima.. malo gledale tv.. neću reć što smo gledale. i tako, pošla ja spat malo iza ponoća, nisam više mogla gledat na oči mucekica je došla kasnije spavat.

Obećavajući ulaz u utakmicu u napadu dodatno je podržan od odlične obrane u kojoj su Zadranke zujale " oko zbunjenih Osječanki kojima kao da se skratila ruka.

.... I ' m back.. danas sam cijeLi dan biLa wani, ewo upRawo sada sam došLa doma, odLučih sjest za RačunaLo i napisati jedan postić o mom današnjem danu.. danas me buRaz pRobudio u poLa dewet ().. gLedam ja zabRanjenu Ljubaw, kad ono, mene zowe fRendica sa kojom se baš ne dRužim da idemo wan.. i tak ' ja ipak ošLa sa njom wan.. mogu Reć ' da nam je biLo Ludo.. biLe smo u megiću na sLadoLedu, u duck-u na pizzi, i na soku zujaLe smo po gRadu i mogu Reći da je fakat supeR osoba.. dRugi (u škoLi) su pRičaLi da je Razmažena, aLi u stwaRi nije.. kako zawist dRugih, može pRomijeniti neku osobu u tuđim očima.. ja sam swe do danas misLa da ona nije moje dRuštwo, kad ono, ispaLo je da je cuRa fuLL ok.. nakon tRi sata zujanja po gRadu, odLučiLe smo sjesti na tRg.. i tako mi sjedimo, kad ono odjedanput, dođu neka tRi fRika i pitaju nas koLiko imamo godina.. mi kažemo 15, a dođe nama fRik da smi mi pRemLade za njega (wtf ko te uopće kaj pitao? i ko te uopće oće?) i kaže da je on misLio da mi imamo 25 godina ().. hehe koja komedija, ja sam se pikuLaLa od smijeha.. i to je otpRiLike to.. i da, sa dRagim sam weć 1 tjedan u swađi.. što me ubija.. aL ' i bRiga me.. eto, jawim wam se kasnije.. užiwajte i nedajte se neRwiRati.. pozDrawLja was waša sn00pyevaaaaa Sn00pyeva...

Unutar manje od godinu dana, a da šefovi nisu niti jednom došli na treći kat, Željac i Boro pronašli su način da i u ovaj zaboravljeni dio svijeta dovedu baba internet, pa su svi na marendama i u malim ukradenim trenucima slobode četali, pisali poruke, hihotali se, surfali, letjeli su papiri, printale su se fotke, zvonili su telefoni, zujale su satelitske antene, iz kompjutera je treštala muzika, gledali su se najnoviji akcijski filmovi, čitale se goruće vijesti, apdejtali se najnoviji programi za održavanje ove gungule, ukratko cijeli je svemir došao na treći kat upravne zgrade, tvornice za proizvodnju svega što se ticalo željezničkog prometa.

Kada su prije petnaestak dana ulicama Splita zujale kamere MTV-ja, dočekale su ih tipično splitske reakcije: - Neš ti, pa jesmo metropola ili nismo?

A jednoga dana, kada doista kamere budu zujale, a novinari okruživali samozatajnog ronioca - on će se zadovoljno nasmiješiti i grleći ronioca/ronilicu do sebe odbauljati u novi zaron.

U tim umornim i pospanim slikama, što su zujale oko Filipove glave kao otrovni komarci, spopala ga strava pred idejom što mu se javlja sada jasnije, a zatim opet mutnije već posljednje dvije godine neprekidno: ideja o infernalizaciji stvarnosti.

Zašto bi inače tajanstvene letjelice zujale iznad Svete zemlje?

Danas 12 C pčele su zujale po pčelinjaku, a nisu imale šta radit.

Osim toga, nekoliko se položaja UN-a s našim pripadnicima našlo u unakrsnoj vatri, koja je uključivala i upotrebu artiljerije, pa su tako granate zujale nad glavama hrvatskih mirovnjaka.

Jedan mi je od osobnih uspjeha da sam uspio nagovoriti barem dvadesetak sudionika da kušaju tu deliciju dok su zujale brojne kamere i škljocali fotoaparati.

Sunce je sjalo, pčele su zujale, kiše su padale.

Usred koncerta nastala je strka oko jednog kombija zagrebačke registracije, škljocali su fotoaparati, zujale kamere.

Svečano otvaranje ove velike biogradske fešte duž rive predvodila je domaća Gradska glazba, biogradske mažoretkinje, folklorna skupina KUD Kralj Tomislav, kao i brojne gostujuće folklorne skupine u živopisnim narodnim nošnjama krajeva iz kojih dolaze, a što bilo posebno zanimljivo gostima čije su kamere neprestano zujale, a fotoaparati neumorno škljocali.

Evo da i ja nešto napišem nakon par dana koji mi nisu dopuštali da pišem kolko su bili, pa ajmo reć, zanimljivi.... Ne znam od kud bi počela jer u glavi me još pere sinoćnji beat... Bilo je radno, al napravila sam takav maximal party da bi najradije sad bila opet tamo.. Naime, ex je slavila 21. rođendan pa je htjela da joj ja mixam na rođendanu, i da joj to bude moj poklon... Pošto imamo super odnos i znam kakva je ta cura partyijanerica, nisam mogla odbit... Ekipa luda, cuge ko u priči, tu i tamo vidim da se netko uštimava i sa malo jačim sredstvima i tako.... Sve u svemu jeben tulum sa puno novim ljudi... Upoznala sam puno novih ljudi, među kojima mi je jedna mala zapala posebno za oko..... I sva sreća, kroz priču sam skužila, kako bi moja frendica rekla, da je ' ' dvocijevka ' '.... heh, da, izmijenile smo brojeve............ Ovih dana mi se love life razuzdao-još 3 cure su mi priznale da su se zaljubile u meni, od kojih je jedna KAO str8usha, jedna KAO dyke, jedna KAO dvocijevka..... I luda sam zbog toga, jer sve od njih su mi frendice i to dobre.... Ok, ovu str8ushu sam ' ' okrenula ' ' na ' ' našu ' ' stranu ovo ljeto.... i sve bih bila dala da sam mogla nastavit to s njom, al i s njom je problem ko još sa jednom-živi na moru........ Puno bliže nego ova druga, ali svejedno dosta daleko...... I totalno sam confused........................ Jučer sam bila sa cimkom u KICu i Golfu, i pogodite kog smo vidjele opet u G. - onu prekrasnu malu sa velikim PLAVIM PLAVIM očima i istom takvom kosom (baš plavom), i ima super glas;)... Cimka i ja smo samo slinile i zujale u ovu... Par puta nam se sreo pogled, tak da mi je već postalo neugodno.... hihihihi.... ako ju tko zna, JAVITE, molim vas hahaha..... i nadam se ponovnom susretu..... Ovih dana me muči i shopping... bacila sam se u kupnju novih tena, a jbt niti jedne ne mogu zadovoljit moj ukus..... Ili mi se ne sviđaju, ili ih već ima pola grada,..... i treba mi nova torba, i crni sako,..... pa ako ste vidjeli šta dobro od toga, javite i to.................. I ovih dana mene i cimku isto tako muči gdje nam je naš treći dio, tj. moja ' ' seka ' ' - ne javlja se, nema je ništa..... znam da joj se dogodilo svašta, i negativno outanje staroj, i gubitak posla, i preseljenje, i sve skupa tako, ali ipak da nema vremena više odgovorit na mess-ne znam baš....... Cimka i ja planiramo već i uređenje našeg budućeg stana i tako.... Jedva čekamo.... Upisala sam i vozački tak da-jeeeeeeeeee, ovo ljeto potrpam frendice u auto i gibamo na more-ajme jedva čekam i to................ Evo baš slušam Alex Parks i urličem ' ' Cry ' ' - super stvar........ Idem sad odspavat, pa ćemo vidjet šta ćemo večeras..... Pozz svima J

Na ljepljivoj traci koja je sa stropa visjela uz petrolejku, zujale su uhvaćene muhe.

Škljocali su fotoaparati i zujale kamere, a ovce, koze, magarci, mule, mazge, kobile i njihova ždrebad začudo su se odlično uklopili u taj neuobičajen ambijent i košmar.

Posjedaše ispod odrine na kojoj su visjeli crni, rumeni i zlatasti grozdovi te zujale ose i pčele.

Škljocali su fotoaparati i zujale kamere, jer su mnogi htjeli zabilježiti i ponijeti sa sobom tu toplu bračku atmosferu u svoje hladne gradove diljem Europe.