Oprostite, naglas sam razmišljao.

Da li sam to rekao naglas?

John, sjećaš li se onoga u bolnici kada sam ti naglas čitala "Julija Cezara"?

A ja ču čitati naglas.

Otac je naglas čitao.

Reći ću naglas.

Jako volim da čitam naglas.

Prisjećali smo se večeri kad si nam naglas čitao što si napisao.

Pročitajte mi ga, naglas!

Lepo što čitate naglas zbog Elspeth.

Ako ovako nastavimo, eksplodirat ću! I sve ću naglas izbrbljati pred tvojim mužem!

Nemojte naglas saopštavati ono što nosimo, naredniče.

Ne čitate naglas.

Nije se sjećao kada je počeo naglas pričati, kada je bio sam.

Sada je misli izgovarao naglas, jer nije bilo nikoga kome bi smetale.

Da ti pročitam? ! Da ti čitam naglas iz knjige!

I ako ja izgovorim jednu misao naglas, ta misao živi, čak i ako je ponesem sa sobom u grob!

Moram da ih se naglas riješim...

Ništa, oprostite, samo sam razmišljao naglas.

Sada broji do 100, naglas.

Rečeno nam je da si jučer na predavanju, naglas čitao povijest slučaja jednog od tvojih sadašnjih pacijenata, i da si u diskusiji koja je uslijedila, indicirao da je jedno moguće objašnjenje...

Mogu naglas čitati?

Ako usporedo pročitam par vaših priča naglas na satu to je zato što mislim da najbolje učimo iz onog što je dobro.

Hoćeš li mi ga pročitati naglas?

Pietro, pročitaj naglas što si napisao.

Reći ću vam jednu stvar a za slučaj da to ne vidite u mom pogledu,reći ću naglas:

Razmišljam naglas da ste guverner Havane sa kovčegom sa tri brave i da znate da sadrži nešto vredno, što pripada kralju ne bi ste to stavili na glavnu potencijalnu metu kao što je komandni brod.

Nisam nikad mislila da ću to naglas izgovoriti.

Možeš čitati naglas da ubijemo vrijeme.

Dobro. Pročitajte ga naglas.