ȕho (

ȕvo reg. + srp.) sr b>N mn ȕši/ušèsa pejor., G ȗhā/ùšijū/ùšī/ušésā pejor. [ovo uho; ova uha/ove uši]

DEFINICIJA

1. a. anat. paran organ sluha, služi za percepciju zvuka i ravnoteže [srednje uho; unutrašnje uho; vanjsko uho; klempave ušib. razg. vanjski dio uha, slušna školjka
2. pren. sluh [imati/ne imati dobro uho]
3. dio posude i sl. koji služi za hvatanje, kružna drška; dio u koji ulazi ruka ili prst; dio drvenih posuda za vodu
4. dio sjekire, motike itd. u koji se uglavljuje drška; ušica

SINTAGMA

magareće uši razg. zavrnuti uglovi listova u knjizi ili bilježnici;
petrovo uho zool. morski puž (Haliotis lamellosa) iz porodice puzlatki (Haliotidae); puzlatka, mjesec

FRAZEOLOGIJA

A. iz tvojih usta u Božje uši, v. usta ;
osjećam ga (ih) za ušima, imam (ga, ih) za ušima osjećam da će doći, slutim da će se pojaviti;
velike su uši (tamo) postoji znatiželja, netko sve sluša, ne treba sve reći (da drugi čuju);
B. češati se (počešati se) iza uha biti u nedoumici (slika takvog pokreta ili te radnje);
doći do ušiju (komu) dospjeti do koga kao glasina, doći do koga u obliku vijesti;
imati tvrde (potumplane) uši nemati sluha, biti nemuzikalan;
imati (dobro, muzikalno, fino) uho imati dobar sluh;
imati usta od uha do uha imati prevelika usta, imati uočljivo velika usta;
imati velike uši pren. željeti čuti više nego što drugi dopuštaju; biti radoznalac ili špijun;
isprati uši doslovno pranjem ili medicinskim instrumentom odstraniti nečistoću ili mast koju uho luči;
i zidovi imaju uši treba biti oprezan i paziti što se govori;
izvući, iščupati kome (ob. djetetu) uši u prijetnji ili kao opis ukora;
jedno drugom do uha kaže se o djeci koja su bliska po uzrastu, rođena jedno za drugim;
(metnuti) kome bubu (buhu) u uho unijeti u koga nemir, obavijestiti koga o čemu, natuknuti mu što;
naćuliti, napeti uši 1. dosl. podignuti uši da bolje čuje (o životinjama) 2. pren. obratiti pozornost, napregnuto slušati;
na jedno uho čuti (primiti), na drugo pustiti (kroz jedno uho ulazi, kroz drugo izlazi), na jedno uho unutra, na drugo (uho) van olako uzimati, brzo zaboravljati;
napuniti (puniti) uši (komu) 1. ustrajnim pričanjem učiniti da se tko nepotrebno oduševi za lošu ili sumnjivu zamisao, zaluditi koga 2. opskrbiti koga suvišnim ili proizvoljnim informacijama, poluistinama, interpretacijama itd.;
ne vjerovati svojim ušima čuti nešto nevjerojatno, nešto što jako iznenađuje;
(smijati se) od uha do uha široko, veselo se smijati;
oprati uši (komu) pren. izgrditi, oštro ukoriti koga; natrljati nos komu;
otvoriti dobro uši dobro i pažljivo slušati;
parati uši neskladno se izražavati;
pocrvenjeti do ušiju obliti se crvenilom preko cijelog lica, jako pocrvenjeti;
pokriti se, poklopiti se ušima (po)stidjeti se, povući se postiđen;
pretvoriti se u uho sav se predati slušanju;
probi (ja)ti kome uši (čime) dosaditi, dosađivati nekome stalno govoreći o čemu;
provući kome što kroz uši dati mu da čuje, da sazna (ono što želi onaj koji obavještava);
put za uši! idi! kreći! odlazi! požuri!;
reći, kazati na (u) uho reći u povjerenju, povjeriti kao tajnu;
svojim ušima, na svoje uši (nešto) čuti osobno, neposredno čuti;
sjediti na ušima ne slušati, biti nepažljiv, rastresen;
slušati na jedno uho, jednim uhom pratiti, slušati krišom što tko govori;
slušati na (sa) pola uha slušati nepažljivo, rastreseno;
spavati na oba uha ekspr. tvrdo spavati, čvrsto spavati, duboko spavati;
(biti) tvrd na ušima 1. biti nagluh 2. nemati sluha;
velike uši dug život posl. onaj koji ima velike ušne školjke odlikuje se fizičkom otpornošću i dugovječnošću;
zaljubiti se do (preko) ušiju žarg. jako se zaljubiti

ONOMASTIKA

pr. (nadimačka): Bèzuh (130, Zaprešić, Banovina), Ȕhāč (Opatija, Rijeka), Ùhan (Zagreb), Úšak (Našice), Ušánović (Bjelovar), Úšić (220, Pula), Ȕšković (Đakovo, Zadar), Vùhan (Turopolje, Dugo Selo), Vuhínec (Varaždin)

ETIMOLOGIJA

prasl. i stsl. uxo (rus. úxo, polj. ucho), lit. ausis ← ie. *h[sub]2[/sub]ews- (lat. auris, grč. oȗs)

PRIMJERI U REČENICAMA