Marko četiri, odlomak 9.

Marko, poglavlje 4, odlomak 9.

Moj rimski imenjak Marko Aurelije ima jednu izreku.

Marko, mi smo samo šiblje, cedrovi nismo, nijedan ćovjek, Kiklopu dorastao nije.

Kada je neustrašivi Mlečanin Marko Polo posjetio Kinu u 1270-ima, bio je zapanjen količinom prometa na Jangceu.

Hej Chloe, ja sam Marko.

Pomalo kao Marko Antonije Eksoh iz Tunbridge Wellsa.

A ovdje je tako reći dom u gradu mrtvih. Marko Senije Aristo podigao ga je za sebe i oslobođene robove.

Kraljević se ubio... radi njene ljubavi.

Kraljević Karlo, koji se borio za nas... osamljen je i osramoćen!

Kraljević mi je ukazao čast zaprosivši me.

Kraljević je dobio moj odgovor.

Jednog dana moj Kraljević će doći.

Kraljević koji ju je tražio posvuda, čuo je za damu koja spava u staklenom lijesu.

Polazimo za San Marko u 4:00.

Ja ću poslati ovaj sanduk viskija u San Marko.

Mi idemo u San Marko da bih se ja udala za Stiva u subotu.

Ne treba nam sad Marko Antonije!

Kraljević se klanja cijelom skupu.

Kraljević se, Gospodaru, kune da će se oženiti samo djevojkom kojoj pristaje ta cipelica.

Kraljević!

Nas gost, tribun Fabijus Nerva i komandant Marko Vinicije.

Marko Vinicije.

Marko. Moj dragi Marko.

Kunem se dosao si kod pravog coveka, Marko Vinicije. Govori! Mozes li da nađes ovu devojku?

O, Marko ja te ne mrzim.

O, Marko, Marko!

O, da Marko!

Da Marko, zurim.

Marko, volela bih da dobijem Pavlov blagoslov i da nam on nesto kaze.