Kakav li je to čovjek Sokrat kada može da ostane hladan i formalan pred takvim strašnim zločinom.

Ali postoje i slučajevi kada neko ima jasan stav koji se potpuno razlikuje od vašeg, i vi to poštujete, jer uviđate polazno stanovište, ipak, to nije isto što i grešiti. Mislim da možemo da prihvatimo mnogo različitih stanovišta, ali što se mene tiče, ako vidim da je nešto pogrešno, to će biti veoma frustrirajuće za mene. Sokrat je umro zarad svojih ubeđenja.

Bogataški Sokrat.

I sam Sokrat Zamalo da ne prelazi u dramu, zar ne?

Ali ne osuditi ovaj užasan zločin, Ne znam šta je Sokrat htio time, tumačeći zakon po svom.

Pomolimo se bogovima da nas Sokrat ne napusti zbog jednog od ovog dvoga.

Glumac je dobar, ali Sokrat ne postoji.

Idi i zovi Lisiju! Objasni mu da je Sokrat u opasnosti i da ga mora braniti.

A što se optužbe da Sokrat može da kvari omladinu tiče da li znate šta to znači?

Prvo - Sokrat ne vjeruje u atinske bogove;

Drugo - Sokrat širi nova vjerovanja;

Ja sam najmudriji jer svi ti političari i pjesnici su smatrali da imaju znanje, iako ništa nisu znali, dok sam ja, Sokrat, uvijek bio svjestan svoga neznanja.

Budući da smatraš da sam ja, Sokrat, taj koji kvari omladinu, sigurno znaš i ko ih čini boljim? Odgovori sad... Tvoja ćutnja bi mogla navesti sud da povjeruje da ti ne znaš ništa.

Ah, kako je jadan taj Sokrat, kako užasna sudbina, a kakva bi to sreća bila kada bi bila istina da svi u gradu čine omladinu boljom a da samo jedan čovjek, ovaj Sokrat, ih kvari.

Krist, Sokrat...

Aristoel, Empedokles i Deraklites, i Demokrites sa njim, tu su Arhimed, Sokrat, evo ga, Sokrat,

Došao je da nam kaže što misli o San Dimasu, Najjači filozof stare Grčke, Sokrat!

Pre skoro 2500 godina ovde je rođen filozof po imenu Sokrat, koji će postati simbol jednog od najnadahnutijih filozofskih darova koji smo dobili.

Osnovni razlog zašto je teško biti samouveren na Endrjuovom mestu je zato što smo skloni da prihvatimo da su ljudi na vlasti u pravu. "Evropska zajednica..." Sokrat je od nas tražio da preispitamo ovakvu pretpostavku primoravajući nas da logično promislimo o besmislicama sa kojima često istupaju umesto da budemo zaslepljeni aurom njihova važnosti i uverljivosti...

Kada biste mogli da je posetite u 5. veku p. n. e. imali biste prilike da pored gradske vreve vidite i veoma neobičnu ružnu pojavu. Jer je Sokrat uglavnom ustajao u zoru i dolazio da provede dan među vlasnicima radnji i trgovcima koji su ovde imali tezge.

I umesto da mirno razgovara sa ljudima, Sokrat je radije prilazio ovim važnim ljudima i postavljao im velika životna pitanja. Jednostavno bi ih pitao da objasne zašto žive tako kako žive.

Ipak, nije bio motivisan arogantnom željom da svi treba da rade po njegovom niti samovoljnom ekscentričnošću na koju pomislimo kada čujemo da se šetkao bosonog u prljavom ogrtaču. Ono što njegovom nekonformizmu daje vrednost jeste to što je bio motivisan željom da sazna istinu i ispituje lenje pretpostavke, a ne da pravi neprilike. Sokrat bi otprilike uradio ovako nešto - šetao bi glavnim ulicama tržnice u Atini i prilazio ljudima sa velikim pitanjima o smislu života što je s jedne strane zadivljujuće, a sa druge iritantno.

Poslednje - nastavite ovaj proces dokle god je moguće, nastavite da tragate za izuzecima vaše zdravorazumske tvrdnje i Sokrat kaže da istina, ako je uopšte dostižna, leži u tvrdnji koju je nemoguće osporiti.

Ako na ovaj način ispitamo svoja uverenja, Sokrat je verovao da ćemo biti sposobni da dođemo do pouzdanih i vodonepropusnih misli, baš kao što iskusni grnčar izrađuje pouzdano i vodonepropusno posuđe. Cilj Sokratovog metoda je da nas učini manje pasivnim, manje sklonim da pratimo ostale ovce.

Kao što je rekao:"Neispitan život nije vredan življenja." Sokrat je ideju o ispitanom životu učinio daleko pristupačnijom. Sokrat smatra da se zanimljiva filozofska rasprava može desiti svuda, čak i na ulici.

Filozofija se ne događa samo iza zidova fakulteta ili učionica. Sokrat je imao običaj da razgovara sa čitavom lepezom ljudi i želeo je da im pokaže da su svi bili sposobni da stignu do dobro promišljenog stava. Veoma inspirativna ideja!

Međutim, u našim modernim demokratskim društvima, gde vladaju fokus-grupe i bilbordi sa porukama, Sokrat bi zaključio da je naš problem sklonost da slušamo tuđa mišljenja bila ona dobro promišljena ili ne. Iako je Sokrat verovao da smo u teoriji svi sposobni da živimo ispitan život, znao je da u praksi većina ne živi tako.

Iz ovoga proizilazi da on nije mogao da prihvati da je svako mišljenje vredno pažnje, kao što ni svaka posuda ne može jednako da zadrži vodu. Možda će to modernom svetu zvučati čudno, s ozirom da je živeo u kolevci demokratije, ali Sokrat je gajio veliku rezervisanost prema demokratiji.

Enrju je oslobođen optužbi u vansudskom poravnanju koje je dobio od svojih nadređenih. Sokrat nije bio te sreće. Ljudi dobro pamte jednu činjenicu o Sokratu, a to je da je prošao kroz suđenje i bio osuđen na smrt.

Naravno, mali broj nas će biti prozvan da umre za svoja uverenja ali nam Sokrat ukazuje na to da svi mi imamo kapacitiet i obavezu da prestanemo da pasivno pratimo mišljenja i umesto toga razvijemo uverenja u koja ćemo se zaista pouzdati.