Ne treba izviniti ono što ne traži izvinjenje.

Moram se izviniti što nisam bio tu da vas lično dočekam ali verujem da ste pronašli sve što vam treba.

Bojim se da ćeš me morati izviniti.

Ako vi to zahtevate, gospodine... onda ću se izviniti.

Hoćete li nas izviniti.

Morat ćete me izviniti.

Nazvat ću ih i izviniti se zbog tvog ponašanja.

Sad, moras se izviniti.

Hoćete li nas izviniti na trenutak?

Nikada se neću izviniti.

Nećeš se izviniti?

Sada se nadam da ćete nas izviniti.

Morate me izviniti zbog toga.

Dragi Sandro, želio bih se izviniti za moju oštru pomoćnicu.

Ona iskopa mog oca iz groba a ja se moram izviniti?

Moram se izviniti zbog načina na koji ste dovedeni.

Moraću se formalno izviniti konzulatu Južne Afrike, dovraga!

Htio sam se izviniti... ...zaononekidan, ako smo vas uplašili.

Ili ćeš se kloniti nevolje i izviniti joj se?

Morate me izviniti, treba mi vremena razmisliti.

Ja se necu izviniti Bobu.

Hoćete li nas izviniti?

Hoćeš li me izviniti, molim te?

Dobro. Hočete li nas izviniti, Naredniče?

Ja hoćeš li me izviniti?

Ne, samo se moram izviniti zbog svog ponašanja.

A želim se izviniti i svima ostalima.

On ce se izviniti.

G. Denzigeru, moram vam se izviniti za svoje nedolično ponašanje juče.

Moram se izviniti za svoje ponasanje od proslog Sabbatha.